Pored prve figure, sa desne strane, odlagala se metla (kako bi se počistio sneg), sa leve strane Točak, u podnožje figure postavljao se prvi i poslednji snop, a ispred se posipalo zrnevlje. Na drugu figuru postavljale bi se grabulje i torba sa ovčijom vunom, dok se treća ukrašavala suvim rastinjem i zelenom granom. Na taj način, sve tri figure otelotvoravale su Leto, a način na koji su u dvorištu postavljane, bio je jednak magiji, odnosno prizivanju ovog godišnjeg doba. Pri zimskom obredu Koleda, prilikom gošćenja, služila se »braga« (domaća boza), surjanica, osur ili surja.
Kako smo već napomenuli, Koleda otelotvoruje protok vremena, smenu zime i leta, pa su u opisanim obredima zimska ognjišta bila obečežja zimskog rastojanja sunca od zemlje, a letnja- letnje ravnodnevnice na Ivandan. Na taj način, od zimskog Kola do Ivanovog ognjišta, završavalo se Kolo godišnjih doba. Koleda je takođe i jedan od likova Roda čiji je tvorac Bog od koga špotiču svi rođaci. Samim tim, Rod ima religiozan značaj, zbog najuzvišenije povezanosti sa tvorcem Svarogom, koji je bio predak, deda. Za vreme praznovanja Kolede ili Ivana Kupale (danas- Ivandan), bilo je neophodno da se svi rođaci okupe kako bi ih praznovali zajedno. Tom prilikom bi najstariji u rodu, deda, ustajao i krsteći se govorio: »Hvala Bogu, okupili su se zajedno svi Rođaci.«
Kućni Duhovi
U Slovena je verovanje u Kućne Duhove i Duhove uopšte bilo veoma rasprostranjeno- Kućnim se duhovima spravljala posebna hrana i posebno piće i uvek su bili dobrodošli da se goste. Kućni Duhovi čuvali su mir i blagostanje u kući, te je bilo veoma bitno lepo postupati sa njima. Prilikom pokršćavanje Slovena, mnogi stari običaji prilagodili su se novima, a verovanje u Kućne i ostale Duhove odžalo se sve do danas.
U prilogu je navedena narodna pripovetka, zapisana 1954. godine, koja pokazuje kako su se stari običaji sačuvali zajedno sa novima.
Upozorenje i to iskreno: Ne čitajte ako ste gladni!
Zimski Koledo- Gošćenje Boga rađanja
(Ruska narodna pripovetka, objavljena u zborniku »Saglasii«)
Pao je sneg i uveče se podigla snežna mećava da se ništa nije moglo videti. Kroz vejavicu su, kao nejasna senka, prošle sanke sa jednim konjem. To sveti Nikola sa Filipovkom prolazi, hoće mećavu da savlada, pravoslavne*** da spase i izvede na zvuk zvona u magli. Sneg je postajao sve gušći, vejavica sve jača i zato su rešili da sednu za večeru i dočekaju rođenje Hristovo. O tome su znale pitome krave, kada se u jaslama na rasutom snopu u klasju žita, neizreciva svetlost pojavila. Bogo- Majka sa Josipom novorođeno Sunce razuma- tek rođenog Isusa u jasle je položila. Krave su začuđenim pogledom gledalo na čudo nad čudesima, prestale da preživaju i okrenule svoje njuške jaslama da bi svojim toplim dahom ugrejale Dete- Reč Božju.