[Ulmawen]

Lada- darežljiva
Boginja Lada, darežljiva i milostiva uživala je kod drevnih slovenskih naroda veliku ljubav. Naročito su je poštovale žene, prinoseći venčiće i cveće na put gde se verovalo da je Lada darežljiva prošla. U narodu se dugo zadržalo sećanje na nju i noć uoči Božića, tj. Badnje veče, dugo se nazivalo »darežljivo veče«. Pevale su se Ladine ili Koledarske pesme i zimski Koleda je bio povezan sa Boginjom dobra, darežljivosti i ljubavi. Lada je predstavljana za vreme Kupalinih dana u praznicima Rusalije, što je označavalo početak mira, dobra, ljubavi u porodici, spokojstva, darežljivosti i uzajamne pomoći.
Horos- Hors
Horos je Božanstvo prolećnog sunca i zemljoradnje. U legendama sa juga Rusije nazivaju ga oračem nebeskih polja. Horos je dobroćudno Božanstvo, ili srećan skup dobrih osobina. Sve što se odnosilo na »horošij« (dobar), pripisivalo se ovom Božanstvu: dobar dan, dobar čovek, dobar posao, dobra žetva...
Veles- Božanstvo stočara
Veles je bio pokrovitelj stada, zvezdani pastir i nadahnjivač umetnosti. U »Pesmi o Igorovom puku« Veles je prikazan kao jedan od trojice braće Nove godine., koji nosi 2 torbe. U jednoj je drvena svirala, u drugoj zrnevlje. Ove dve torbe su znak ravnoteže Božanstva kome je u zadatak dodeljeno da na zemlji održava ravnotežu između dobra i zla, nudeći ljudima materijalna i duhovna bogatstva. Poklanjajući konoplju i vunu njegova se uloga vezuje za stočarstvo, a kao Bog stoke pominje se i u mnogim starim dokumentima. On je nebeski pastir koji predvodi zvezde, a zvezde su duše predaka. Kao zvezdano božanstvo vezuje se za osnove astrologije i poznato je da su mu se Sloveni obraćali u bajanjima u vreme zimske Kolede. Ovaj običaj sačuvan je i do danas pod nazivom »božićna i bogojavljenska gatanja«.

*Nastavak u sledećem broju, kad se naspavam.