Gavran i lisac
Vetric je pirkao blago preko njiva, bio je prijatan osuncan dan. Raspolozen gospodin gavran Gavra, otmeno odeven i gord na svoj izgled, imao je danas razlog vise za raspolozenje: kotur sira dopao mu je kljuna, neprimecen ga nabavio na obliznjem salasu.
Izdasno je Gavrin sir rasprostirao svoj miomiris, lako je privukao braca- Liscevu osetljivu njusku, zazeleo je braca da poruca sira. Prisao je drvetu na kome se Gavra sepurio, pa odozdo slatkim glasom progovorio:
- Ooo! O, kako divno izgledate, gospon Gavro, predivno ste odeveni, to se zbilja retko vidja! Verujte, nisam dosad sreo nikog ko bi se sa vasom lepotom mogao meriti...Ne znam, samo, kakav vam je glas, mozda nije u skladu sa tom divotom, ali ako jeste- pricacu od danas svima da ste prvi medju prvim pticama kod nas!
Gospon Gavri su te laskave reci silno prijale, tako su lepo zvucale, tako ugodne uhu bile! A glas? Sad ce on vec zapevati, nek se cuje nek se zna, videce braca- Lisac da je i glas gavranov ravan njegovoj lepoti.
- Gra-graa! -krestavo je odjeknulo preko njiva, a sir je- sta bi drugo?-iz kljuna je sir ispao pravo u braca- Lisceve sape. Sad je braca postigao sta je hteo i posramljenom gavranu kazao:
Gubitak ovaj nek te ne pece,
jer s malo sira pouku stece:
Laskavcu, pamti, puni se gusa
od lude glave koja ga slusa!
Jos basni na
ovom sajtu.