[player1]

Nisam dobio svoj prvi komp, nego ga je cale nabavio jos 80-81, pre nego sto sam ja naucio i da govorim. Apple IIc "kompatibilac". Naigrao sam se na njemu kao mali. Vise nego na IBM PC-XTu koji smo dobili oko 86, valjda zato sto je bilo mnogo manje igara za PC u to vreme (slicno stanje ko danas sa Mac-om ili PC-em sa Linux-om). Ali zato je PC-XT imao hard disk od 30MB, pa nisu morale da se menjaju disteke.

I posto smo kasnije dobili 386 negde oko 90te, oba ta racunara su nas i dalje sluzila dobro do polovine 90tih, kad je na XTu otkazao hard, a za Apple IIc vecina boot disketa otislo u nepovratno stanje. Jos uvek mislim da imam njihove ostatke u nekom podrumu.

Dosta klasika od igara sam izigrao na tom Apple-u, dok sam neke bisere otkrio tek na kraju njegovog veka. Kao na primer prvu avanturu ikad napravljenu, koja je imala graficki prikaz (mada su likovi izgledali kako cica-glise), bila je neka misterija sa ubistvima u nekoj kuci.

Sa druge strane prvi put sam se susreo sa grafickim interfejsom na PCu, i ne to nije bio Windows, nego neki GEM (i to originalni softver koji je cale kupio). Kasnije vec tokom devedesetih smo se malo zezali i uspeli da instaliramo windows 3.0 na isti, sto je bilo prilicno problematicno jer doticna floppy jedinica je podrzavala samo diskete od 360KB, dok su novije, na kojima je bila instalacija windowsa, bile od 1.2MB (pa smo morali nekim programom da povezemo 386 i XT mrezno, i instaliramo sa disketne jedinice na 386ci).

Eh, to su bila vremena.


P.S.
Nikad nisam imao Spectrum, Commodore ili Amigu, al sam zavidio onima koji su imali iste (kao i jednom komsiji sto je imao original Nitendo konzolu), jer su u ono vreme imali mnogo bolju ponudu igara (iako su prva dva koristili uzasno spore kasete). Tek sredinom devedesetih je PC uzeo primat i postao ono sto je danas.