Postoje keativni ljudi i umetnici.Svi umetnici su kreativni, ali svi kreativci ne moraju biti umetnici (dovoljan i potreban razlog).Zatim umetnost nikada nije stvarana namenski zarad komercijalne koristi.I naravno većina muzike i filmova (što se jel, po difoltu trpa u umetnost) sa njom nema tri blage.Za pravi film ili muziku je potrebno otići dalje od obližnje cedeteke.E-sada šta sa igrama? Činjenica je da u razvojnom timovima ima mnogo kreativnih ljudi, sigurno mnogi od njih za svoj groš i stvaraju nešto kvalitetno (poživeo ih bog), međutim na radnom mestu igraju kako to nalaže finansijer projekta i njegovi ljudi.Zato i postoji toliki broj izdegenerisanih igara gde čovek može da primeti "neku iskru" ali je ukupni rezultat loš.Najbolji scenario je da će u svetu kompjutera i kompjuterskih igara početi da se pojavljuje nakakva "alternativna" produkcija koja će bezkompromisno insistirati na tome da stvore umetničko delo(a) i na kraju i formalno etablirati igre kao "art".Cenim da je to vrlo težak put pogotovo u ovo vreme.Kompozitor od pre 200-kusur godina je bio zadovoljan parčetom leba i papira, a sada za ozbiljan posao i pravi "brejk-tru" je potrebno mnogo više hardvera.Teoretski je uvek moguće da se pojavi nekakav "mecena", ljubitelj pravih stvari koji bi podržao istinski dobar projekt mada malo je takvih.Puno zavisi i od igračke populacije pogotovo one koja plaća to što ima.Dokle god gejmeri gutaju razne bljuvotine i zadovoljavaju se sa polovičnim rešenjima dotle će im to biti i servirano.Trend omasovljenja (bez)ukusa je neverovatno agresivan u svom bezobrazluku.I dokle god veći deo igračke populacije pristaje na to vse je manja šansa da će se jednog dana mali dobri sprajtovi družiti sa teta Lizom u Luvru.Lično, voleo bih da dođe i taj dan
.