Nađe se jedan primjerak za PS3 i kod mene, pa kad je već igra pazarena šteta je ne odigrati.
Vidim da neki često spominju da je igra drugačija od prethodnih dijelova u serijalu, ali iskreno nemam pojma jer meni je ovo prvi dodir sa
Dungeon Siegeom. Nemam pojma što se tiče likova i storija, tako da odmah preskočimo na gejmplej i ostale karakteristike igre.
Prvi utisak je bio
meeh, čak sam mislio da igru ni ne započinjem jer znam da kad to uradim, na kraju ću nekako doći do,
well... kraja, zbog toga što mrzim prekidati igranje načete igre i u određenim dijelovima često mi se dešavalo da se pokajem što sam uopšte stisnuo New Game opciju. Meni je bilo užasno dosadno igrati. Na moju veliku žalost igrao sam sa Katarinom i bilo je zabavno igrati sve do negdje polovine. Jednostavno, sve što doživiš postaje čista repeticija, ponavljanje jedne te iste animacije i pokreta u svakoj mogućoj borbi. Zbog toga me više nije bila briga ni za loot, ni za abilitije, skillove, štaveć...
Do kraja sam već imao onaj osjećaj: "Samo da se prokleta igra već jednom završi..." Definitivno najgori, ali u pravom smislu te riječi, dio igre je boss fajt sa Sarayom, odnosno dva Cyclops Brutea. Tu igra već postaje trening za živce
a la Dark Souls, ili čak gore od toga. Ni sam ne znam kako sam uspio tu borbu privesti kraju.
Eh, sad, najveće iznenađenje sam doživio po završetku kampanje. Nakon skipovanja creditsa i veeelikog izdaha: "Konačno je gotovo..." upalim New Game čisto onako, ali ovoga puta odaberem Lucasa i zadržim se nekih dvadesetak minuta u igri i tek tada upoznam zabavnu stranu igre. Da li zato što sam već sa Katarinom kliktao jednu te istu dugmad i uporno radio iste stvari petnaestak (ili koliko sam već spucao u ovo) sati, ali igranje sa Lucasom je bilo neuporedivo zabavnije. Čak mi je došlo žao što protraćih toliko vremena na bezvezno puškaranje umjesto da igram sa interesantnijim karakterom, ali već sam prošpartao svim zonama koje Dungeon Siege III ima da ponudi tako da ponovni prelazak nije dolazio u obzir.
Šta još reći? Što se vizuelnog izgleda tiče, pa, dizajn likova i okruženja je u suštini dobar, ali nije najsjajniji za tu 2011. godinu. Suma sumarum, da je igra totalno loša, nije, čak prvih 5-6 umije da zabavi, ali do kraja te ubije jednoličnost. Da li je to zato što sam igrao karaktera koji mi ne leži, ne znam, možda bi bila druga priča da sam igru obrnuo sa Lucasom. Izgleda da je u pitanju bila loša procjena na početku priče.