Prikaži potpunu verziju : Boss sa kojim ste se najviše napatili
Prevrnuh ceo ovaj podforum, ali ne nađoh adekvatnu temu... pa rekoh, hajde da budem pionir i pokrenem diskusiju o najzeznutijim boss-ovima sa kojima ste imali prilike da se sretnete u svojoj karijeri :)
Iz svog ličnog iskustva mogu da prizovem nimalo idilična sećanja na mlaćenje sa Ultimecijom iz Final Fantasy VIII. Finalnu borbu sam ponavljao dosta puta i kada sam konačno uspeo to je bila borba od nekih sat i dvadesetak minuta.
Sećam se koliko me je ta borba frustrirala i koliko sam samo bio srećan kada sam konačno uspeo :)
Kakva su vaša iskustva? Koga ste upamtili kao apsolutnog badass kralja (kraljicu, prim. bloody feministkinja) koji je uspeo da vam zagorča gejmerski život? :)
malo blesav
6.2.2015, 14:55
Thomas Magruder u igri GUN. Nerealno ga je teško ubiti, ko nije probao ne zna šta su muke :kreza:
http://youtu.be/xHrA4r2e6_A
Po broju puta koji su roknuli zaredom verovatno Artorias iz Dark Souls 1 ili Ornstein i Smough/Fume Knight/Smelter.
Generalno ds imaju bosseve koje cu pamtiti uvek.
Ali.
Po znojenju i prolivenom krvlju kao apsolutno najgori pojedinac.
Treca borba sa Vergilom iz Dmc3 na Hard i tezinama iznad toga gori od svega drugog .
Za razliku od onih gore spomenutih ova borba ne moze perfektno da se izvede uvek, koliko god dobro poznavao njega .
Prva njegova borba je piss of easy doduse, druga tu i tamo.
Sto se tice pucacina novijih Hard Reset isto ima prestrasnog zadnjeg bossa koji stvarno za fps zanr bar super po tome.
Octoking iz DNF je isto prilicno insane od pucacina na hard/ i poslednjoj.
Ima jos bosseva al ovo mi prvo pada na pamet.
Generalno Beat em up/tabacine uopsteno imaju neke od najtezih bosseva i najveci broj istih.
Najvise sam se iscimao u "The Lion King"
Zadnja borba sa stricem na vrhu one planine :D:D
Nigde ne pise da ne sme da bude igra iz 1994god :dedica:
Thomas Magruder u igri GUN. Nerealno ga je teško ubiti, ko nije probao ne zna šta su muke :kreza:
http://youtu.be/xHrA4r2e6_A
Prvi put kad sam prelazio smejao sam se sam sebi kad sam ukapirao sta zapravo treba da se uradi da bi se gad ubio.:facepalm
To kad se shvati onda je bar upola laksi al opet moze da 1- 2 shootuje dovoljno je malo da popustis.
Svaki sledeci put bih ga rasturio iz prve il druge doduse.
malo blesav
6.2.2015, 15:35
Da treba ga gadjati sa onim eksplozivnim strelama, kasnije sam i ja prokljuvio.
Nego, zeznuo sam se,nije mi to najteži boss...ubjedljivo najteži su oni kentauri u tomb raider anniversary. Danima sam se mučio, ne bih ponovo za pare.
Na pamet mi prvo pada Psiho Mantis iz MGSolida, danima nisam mogao da ga predjem kao klinac, dok nisam ukapirao foru sa zamenom dzojstika, zbog toga mi je i bio nepovediv. Honorable mention, Sartharion + 3 Drakes :)
Hehhe kul tema :)
Evo ja saltam po glavi, i nijedan mi ne pada napamet ono da je bilo bas bas upecatljivo osim, jelte, Dark Souls 1.
Zivce sam izgubio sa ovom devojkom: http://darksouls.wdfiles.com/local--files/bosses/chaos-witch-quelaag.jpg i sa ovim duetom: http://darksouls.wdfiles.com/local--files/bosses/ornstein-smough-large.jpg
U sustini, izabrao bih duo fantastiko kao Bossa sa kojim sam se najvise namucio.
Igra: Jedi Knight 2.
Boss: Admiral Fyarr.
DANIMA, NEDELJAMA, MESECIMA sam se maltretirao. Ali bukvalno, bio sam klinac, nisam mogao da ga sredim danima, onda sam odustao i palio igru na nedelju-dve-tri, sve da probam opet, i ćale je pokušavao... I jedva smo pronašli način da ga sredimo.
Tough motherfucker.
https://www.youtube.com/watch?v=U9mJkLML2ks
Prvi put kad sam prelazio smejao sam se sam sebi kad sam ukapirao sta zapravo treba da se uradi da bi se gad ubio.:facepalm
Danima sam se mučio, ne bih ponovo za pare.
Tough motherfucker.
Upravo ove boldovane reči su esencija golgote kroz koju svaki iole ozbiljniji uživalac igara mora da prođe bar nekad u svojoj karijeri :)
Ali ono što mi je totalno simpatično jeste što su igrači određena sorta ljudi sa jednom zajedničkom crtom - nema predaje! :) Mi smo svi u stanju da pravimo planove, strategije, strpljivo pokušavamo sa svakim mogućim pristupom bez vremenskog okvira, sve dok ne vidimo kako mrski neprijatelj pada i propada i guši se u sopstvenom porazu :)
Svi smo imali ovakve momente - :icon_scra :boodala: :facepalm :dzavo: :nov_mad2: :icon_evil ali je na kraju uvek bilo - :to_care: :aplauz:
Što nekoliko vas ovde reče - ni Dark Souls nije za zanemariti. Tj. NIJE UOPŠTE za zanemariti. Ja takođe spadam u grupu onih mazohista koji nisu hteli da se pomire sa porazom, te sam živce i sate ostavljao na toj igri. Ali vredelo je :)
Ako bih trebao još nekog da se prisetim, pada mi na pamet još par vrhunskih patnji koje nisu obavezno vezane za igre sa nivoima i klasičnim boss-ovima. Ima tu i sportskih igara...
King & Duke (Virtua Tennis 3, PC) - za sebe smatram da dobro igram Virtua Tennis. Poprilično dobro. Ali ova dvojica na višim nivoima težine predstavljaju živi pakao. Sećam se toga kada sam konačno došao do kraja karijere u VT3. I tada su me ova dvojica uzastopno isprašila bar jedno 20 puta, sve dok se nisam zainatio, levelovao tokom još jedne sezone na maksimum svoje igrače i nekako dobio meč sa 6:4.
Shao Kahn (MK9, PC) - Ja sam bio Raiden, career mod... a sa druge strane je stajala ova budala sa čekićem koja me je izuvala iz opanaka tri puna dana. Retko psujem, ali njemu sam izređao svu bližu i dalju Outworld familiju, zajedno sa programerima koji ga napraviše. Ovo sam igrao na računaru, putem džojstika i nikad neću zaboraviti to ushićenje i pravo skakanje od sreće po sobi u trenutku kada sam ga prebio. Ti ćeš meni... :kreza:
Lou (Guitar Hero 3, PS3) - Ovo metal ludilo za prste me je baš dovelo do ludila :nov_mad2: Lou je poslednji boss gitarista u GH3, bog Rock podzemlja. Kada sam prvi put došao do zadnje animacije pred početak pesme, nisam ni slutio kakva fešta speed metala sledi. Stavio sam prste u početnu poziciju, naoštren i (barem sam ja tako mislio) spreman za bilo kakav izazov, hitrih prstiju i opakog pogleda... i onda su krenule note. Jako puno nota. NENORMALNO PUNO NOTA. Došao sam do 2% pesme i zaginuo. Sećam se svoje prve misli - "šta je, dođavola, ovo bilo?"... ne stigneš ni da trepneš, već ti proleti jedno 20 nota. Lepo sam ja to batalio posle zilionitog pokušaja, okrenuo se ka vežbanju na nižim nivoima, naknadno se vratio istog onog opakog pogleda i još hitrijih prstiju i u sebi rekoh ono stereotipno "let's dance, moth******er". Ako se dobro sećam, u tom session-u sam ga prešao iz trećeg ili četvrtog puta. Ali ne mogu vam opisati koju sam psihičku pripremu mešanu sa meditacijom prošao pre toga. Uopšte se ne zezam :kreza:
Bilo je tu još koječega, piskaraću ja još ovde. Neopisiv je osećaj kada uspeš da prevaziđeš ovako nešto. Osetiš se sposobno i ponosno na sebe :kreza: Eh, posebna smo svi mi sorta, zaista... :)
A Dahaka iz Warrior Within...
Znam da sam se prvi put bas mucio sa njim...
Eh, secam se u cetrnaestom prelazu iste igre, smejao sam se sam sebi kako sam se tada mucio, a kasnije sam ga tamburao samo tako.
I da, definitivno Stanlio & Olio iz Dark Souls...jos uvek se najezim kad ih se setim.
PS
Svaka cast za temu, Yonai, sve pohvale. :)
Bas tako nema predaje dokle god postoji bar 1% sanse za uspeh.
Fenomen je to da i za ostale stvari cepamo tako uporno gde bi nam kraj bio.:D
E da mk9 Shao Kahn vrlo zeznut boss iz jednog razloga, naime on je tip protivnika kog mozes ili da cheesujes potpuno ili da se mrcvaris vrlo dugo sa njim.
Mislim da me je otkinuo nekih 15-tak puta pre nego sto sam mu potpuno usao u stos i shvatio da njegovo najvece oruzje je i njegova najveca slabost.
Fazon posto ima tolko poteza, ima i puno cooldown faza, i u tim fazama postoji odredjen delay koji moze da se forsira da ga protivnik ponavlja iznova i iznova, to je cesto sindrom u Rpg i tabacinama al cesce u rpg.
Njegov napad cekicem kada zasija onako je savrsen momenat da se Shao Kahn uhvati u stunlock koji traje jedno 5 sekundi (il manje) svaki put kad uspesno to uradis.
Najlaksi borci za ovo su Raiden (napad kada se zaleti i leti preko celog terena ispuzenih ruku + spamujes teleport pre nego sto shao Kahn udje u animaciju a moras biti blizu bas) i Lu Kang kada izvodi Fireball ali iz cucnja, to je pogubno za Shao Kana zato sto bukvalno skoro nikad ne brani donji deo tela (valjda nema sta:kreza:)
I tako Rice and repeat forsiras ga da radi najsporiji al ubitacan napad i uhvatis ga u pola animacije, i ko vola u kupusu oderes.
Al ako te pogodi e onda ode dobar deo hp.
E sad neko to moze zvati exploitom ali ja sam gledao da je retko ko znao uopste za tako specifican nacin/tajming za tog gada.
Tako da ima i malo trial& error umeti da se to izvede.
^@Atwa Hvala, hvala :) ovo mu ga dođe kao kutak za jade, rame za plakanje, mesto gde možemo biti svedoci jedni drugima kroz šta sve mi jadni i napaćeni igrači prolazimo u svojim virtualnim pohodima...
Ehhh, uspomene, uspomene :)
Čitajući ovo kroz šta ste prošli i vi i ja, ne mogu a da nas ne zamislim kao prekaljene kaplare sa šlemom i ožiljcima, sa tompusom u ustima, kako se probijamo kroz zadimljeno bojno polje... spremni da bilo kom gadu (gaduri, opet prim. bloody feministkinja :kreza:) izađemo na megdan uz prethodno izrečeno "let's dance" :)
@sale
ehhh... taj "trial & error" deo mi je bogme umalo došao glave :D
Kad sam prvi put igrao Morrowind secam se da mi je ovaj krelac kicmu lomio http://bashers.nl/wp-content/uploads/2011/11/morrowind-gaenor.jpg
,a i Salas Valor nista manje.
Seronju iz Dark Soulsa je neko vec pomenuo, bukvalno ovaj fazon http://25.media.tumblr.com/tumblr_m7dkksSRks1r18ni0o1_500.jpg
Ali mislim da ipak titulu najgoreg zasluzuje ovajhttp://www.mobygames.com/images/shots/l/373139-blade-of-darkness-windows-screenshot-the-vampire-is-a-tricky.jpg
'Sup? :D
Auuu Blade of Darkness....Najs. Nikad ga na kraju nisam presao. Fantasticna igra.
Da malo ozivim temu opet.
Dodao bih i prvi susret sa Lethom iz Witchera 2 jer je cist trial and error tip fighta gde mozes da dobijes i da te ne udari, ili da te sazvace za 2 sekunde sa bleed procom. s
Tom prethodi i fazon sto niko ne ocekuje da ce trebati swallow potion za ove pacere pre toga obicno, i nakon tolko cutscena bam zestok fight.
Bukvalno borba ili ga stunujes perfektno konstantno, ili popijes patos.
Kayran bi mogao da prodje po tom isto, veeeoma trial and error ako ne koristis spoljni izvor odnekud nemas pojma sta da radis i prvih 10-15 puta gines cim mu se priblizis.
I cak i da znas sta treba opet ces da zagines dosta puta sta god nosio dok ne usavrsis sve. Na konzolama sam video da Queen spell je radio cak i za njega, al na Pc valjda zbog EE i novije verzije je useless.
Mada moguc je delimican cheese sa okolinom i swallow potion + jos nesto da stack.
Stella Rossa
11.2.2015, 20:10
GOW 2 na PS2 i borba protiv zevsa :)
Secam se da mi je trebalo par slomljenih dzojstika da je predjem :D
nameless1
11.2.2015, 20:20
U poslednje vreme bas me je namucio boss u FTL-u (Rebel Flagship), koga nisam ni uspeo da predjem na normal. Problem je sto fajt ima nekoliko etapa, a svaka vas ostavlja slabijom, dok njega sve vise jaca- a postoji mogucnost da mu dodje pojacanje u vidu cele Rebel flote, pa je onda gotova prica. Na sve ovo dodajte permadeath, tj. kada poginete morate igrati iz pocetka..:paranoia:
Dreamfall
11.2.2015, 21:55
Finalni Boss iz PoP: Warrior Within (https://www.youtube.com/watch?v=BzVJXeNwBF8), i to zato sto sam do njega stigao prilicno iskrsen, a mrzelo me da ucitavam sejv od ranije :kreza: i Manaya iz Manaya's core Hard Mode (https://www.youtube.com/watch?v=MPGEPX5mj9I) instance u Teri pre ovog nerfa koji je stigao proslim patch-em, i to najvise je bilo problema zbog krs partija :kreza:
Mene je verovatno najviše poslednji glavni u Final Fantasy X. Nekako sam došao do njega totalno underpowered i nisam mogao da se sastavim da ga napadnem kako treba od silnog lečenja i defanzive. Zato sam par dana posle posla grindao po par sati da ojačam družinu i zbog toga se osećao kao da radim a ne da se zabavljam. Smorio me je žestoko.
U Dark Souls ima teških pacijenata poput minotaura, ali je barem muka kratka, ~1,5s. :kreza: Mada me u DS zapravo nijedan nije isfrustrirao, jer teško jeste ali je dinamično i zanimljivo. Ok, jeste malo onaj bed of chaos, mada više dalek checkpoint nego sam bos.
Meni onako na prvu pomisao definitivno prvi susret sa Letom u Witcher 2. Igrao sam kako se pojavila igra, ne znam da li je naknadno nešto sređivano i menjano u tom fajtu. Ali definitivno me je dobro namučio, iz mnogo različitih pokušaja. Nestrpljiv da vidim šta će biti dalje, spustio sam težinu kako bih ga prešao :kreza:
EDIT: Dodao bih i finalnog bossa iz FTLa - Rebel Flagship. Nameless me podseti na njega. Čak i na easy težini je vrlo zeznut a na Normalu još uvek nisam uspeo da ga savladam!
Mene je Letho urniso na normalu, ali na kraju sam uspeo da ga predjem. Zatim, dal istraumiran od prethodnog susreta, u drugom prelasku odvalio sam ga iz prve, na dark tezini O_o Da me pitas sad kako, ne znam ni sam.
Evo da se prisetim klibackih dana, mislim da je Tomb Raider 3 u pitanju, finall boss onaj zmaj, muke dok nisam primetio da mu je zabodena ona katana ili sta vec u telo. Znam da sam kukao mojima da mi produze iznajmljeni PS1 jos jedan dan da mi neko ne izbrise save sa memorijske :-)
Od novijih Mortal Kombat 9 na Hard i mALkd3DG6HA
Nisam neki ljubitelj teških igara. Pa ni ne mislim da su ovi moji ultra teški. Ali ipak su me napatili Senator Armstrong (Metal Gear Rising Revengeance) i Forgotten One (Castlevania: Lords of Shadow Ultimate Edition). Doduse kod ovog drugog dosta pomaže checkpoint sistem.
https://yt3.ggpht.com/-tEcagRYilx4/AAAAAAAAAAI/AAAAAAAAAAA/t_VhkQ2Myx0/s100-c-k-no/photo.jpg http://vignette2.wikia.nocookie.net/castlevania/images/0/02/581_large-1-.jpg/revision/latest/scale-to-width/185?cb=20120921020415
mesomebody
22.2.2015, 18:50
Leto u Witcheru ima fazon, samo treba dobar tajming i Ard. A ko nema taj spel ima nekih bombi kao zamena. U toj borbi je sve u tajmingu, znam jer ja ponavljam svaku borbu sa kraljicom (a i igru) sve dok je ne naučim napamet, ako su zabavni ili izazovni na neki pametan način.
Meni su možda najteže igre Virtua Fighter (kad uporedim sebe sa nekim ljudima sa interneta shvatim da veze nemam), Ninja Gaiden i DMC. Tu ne računam neke stvarno teške igre sa aparata jer one su koncipirane tako da te opljačkaju (mada su bile zabavne), a ne da te izazovu ili nauče nečemu.
A ko mi je bio najteži boss nisam sigurna. Ima u prvoj igri Vampire Masquerade jedan boss, više mu se ne sećam imena ali je pri početku igre. Ne deluje makar šta, ušetaš u neku neuglednu sobicu, 2 sa 2 i stoji tamo neki siroma čova, misliš, ovo neće biti strašno, kad ono, lele. Bukvalno kako te pogleda ubije te, a još ti nudi pre toga neki dil, čisto da se kaješ ako ne prihvatiš. I što je najgore, kako te ubije 20 puta, tako ti njega ubiješ dvadeset i prvi. Ili ti je muka i kad pomisliš da ti on sledi, a ubiješ ga iz prve. A takvi su mi najgori, zato što nije do veštine ili poznavanja igre, nego šta ti Bog da.
A od onih "pametnih" koji traže veštinu i poznavanje igre, mislim da je najgori bio Virdžil 3 iz treće DMC igre. Ali zato kad takvog protivnika pobedim, odmah ga bijem ponovo (ili bije on mene), jer shvatam šta treba da uradim pa vežbam tajming i foru. E takvi protivnici su remek delo i jedan od razloga zašto igram igre.
Ono što sam počela da učim tek posle nekih desetak godina igranja video igra (ja sam tako malo spora izgleda) je da postoji čitava nauka ispod površine. Tu pre svega mislim na neprijatelje, kako su postavljeni kroz nivo, kako reaguju, kako se bore. Npr. u starim Splinter Cell igrama, ako dozvolite da NPC postane svestan vašeg prisustva, on tačno zna gde ste. Doći će na milimetar od vas i tu će stati. Dakle, umesto da se šunjate i rizikujete da nešto uradite pogrešno, nekad jednostavno možete da stanete u mrak, skočite da vas NPC čuje, sačekate da dođe i ošamutite ga sa leđa. Jednostavno i ne traži veštinu, ali za to treba shvatiti kako igra "razmišlja".
Do tada sam igrala onako sa pola mozga pa šta bude ali od tad su igre postale duplo lakše. Negde su jednostavno potrebni refleksi, ali to svi mi imamo, em što smo mladi, em što smo uvežbani. Ali osim toga sve ima svoje kako i zašto. Npr. frejmovi, možda i najbitnija stavka. Ljudi misle da je sreća ili glič kada nešto prođe/ne prođe, nekad čak i čit, jer vide da vas protivnik udari, a vama ništa, ni mililetar zdravlja da vam uzme. Ali to su frejmovi, kad znate kako da ih iskoristite niko vam ništa ne može. Sve je u milisekundi, kada napasti, kada blokirati, koji je napad kraći tvoj ili njegov, koji je jači ... Tu je dobar primer Dark Souls koji je bez shvatanja mehanike izuzetno teška igra, a sa tim, ništa posebno. Ili (mnogo jednostavniji) Betmen, jedan klik je jedan potez i ne smeš da dozvoliš da te okruže, dakle, klik, pa okreneš kameru pa opet klik i to je to. Prelepa i fenomenalna igra gde svako može na hard da napravi kombo 70 ako shvata mehaniku ili da ga biju na easy dok ne shvati kako.
Pa postavka neprijatelja, koliko sam samo puta čula, ovo nije hard, ja kad igram na hard protivnici su drugačiji ili se ponašaju drugačije, e sve su to fore. I zato je tako zabavno i zato radije igram jednu dobru igru 30 puta nego 30 solidnih jednom.
Stronghold Crusader 2, poslednja misija (doduse nije jedan boss), mislim da se zove Reign of Terror. Sve prethodne misije sam prelazio relativno lako ali poslednja je nenormalno teska. Neko je pomenuo MK 9 i Shao Kahn-a. Meni je on jedan od laksih protivnika (na medium), plus ovu igru sam igrao vise nego bilo koju, jos od sege i nintenda devedesetih godina).
Maneater (Demon's Souls)
Meni, kao melee karakteru najtezi boss u svim Souls igrama i igrama uopste. Izgubio sam sigurno 5-6 sati (u rasponu od dva dana) i sam bog zna koliko smrti dok ga nisam ubio.
Ali ono sto me je najvise izludjivalo je put do samog boss-a jer da biste dosli do njega morate da se uspnete uz neke spiralne stepenice na kojima se uvek nalazio neki sugavi crveni fantom koga nije bilo sanse da ubijem osim ako mi ne okrene ledja jer ima nek stun ray i ako me time pogodi (a uvek ce) gotovo. I uvek sam morao da cekam na peeep stepenicama nekih 20-30 sekundi da sidje dole i pocne da se penje gore. To cekanje me je izludjivalo vise nego sam boss. Par puta sam od muke skocio u provaliju. Odlicna igra.
nexexcalibur
26.2.2015, 19:25
Hyperius the Invincible raid boss iz Borderlands 2 dlc-a. Nakon preko 100 pokusaja sam odustao od igre, nijedan sledeci dlc nisam upalio...
Boondock Saint
27.2.2015, 1:42
Kod mene su mahom hack'n slash bossovi:
1) kraj dmc 3ojke. Na tastaturi. 'nuff said.
2) kraj God of War keca. Bukvalno sam poceo da placem od nerviranja :(
3) u PoP two thrones sa bozanskom verzijom vezira, sve dok nisam provalio da sam pogresno mapirao neke poteze i da nije bilo fizicki moguce da izvedem tako brzo to sto je trebalo. Iznenadjujuce Warrior Within mi nije bio toliko tezak.
4) Krizald, boss na kraju King of Fighters 99, mahom svi bossovi na kraju skoro svih Snkovih fajtera ali ovaj mi je najnezgodniji, jer ima dva forma, prvi gde je laganica i drugi gde je silovatelj zena i nejaci :D
sigurno imam ih imam jos dosta, samo ne mogu da se setim. Mada imam ideju za suprotnu temu: koji boss vas je najvise razocarao? Tipa igra ga izhajpuje i onda kad dodjete do njega- puf, i gotov je.
Malik Tintilinic
27.2.2015, 13:15
Typhon u Titan Quest i Vladimir Lem u Max Payne 2 mi padaju na pamet.
Neko spomenu Forgotten One-a iz Castlevania-e...
Majko mila, sa njim sam isto odlepio...
Da nema onih checkpoint-a, mislim da ga nikada, ali nikada ne bih presao...
A setih se i onog pseta iz prvog Witcher-a, na kraju prvog poglavlja, tu sam, mislim, iz 43 puta uspeo prvi put da ga ubijem, jednom odvratan stvor....
I dodao bih, to nije najteza borba, ali meni licno, najjaci i najomiljeniji "fajt" ikada, zaista sam bio odusevljen i prijatno iznenadjen kako je sve osmisljeno i kako funkcionise, a to je....
Mr. Freeze iz Batman: Arkham City, za mene, neprevazidjen obracun.
EDIT: Dodao bih i finalnog bossa iz FTLa - Rebel Flagship. Nameless me podseti na njega. Čak i na easy težini je vrlo zeznut a na Normalu još uvek nisam uspeo da ga savladam!
Iako u poslednje vreme slabo igram, ponekad upalim FTL na partiju, dve. Otključao sve brodove, sa svima prešao na hard, ali poslednje boss na hard je ipak često neugodan, pogotovo što je dodatno otežan u odnosu na normal. Ali bih rekao da mi je sada na normal nekako meeeh. :)
Poslednji bos u MGS: Rising.. Mozda zato sto i nisam nesto ni uzivao u igri, prelazio sam je reda radi.
Typhon u Titan Quest
Posto nisam imao neku opermu i bog zna kako razvijenog melee fightera odlučih da kupim luk i "odradim" ga sa distance. Jeste da se borba malo oduzi ali na ovaj način stvarno postaje lako. Opusteno se moze zavrsiti.
uqLGxiH_HLg
Posto nisam imao neku opermu i bog zna kako razvijenog melee fightera odlučih da kupim luk i "odradim" ga sa distance. Jeste da se borba malo oduzi ali na ovaj način stvarno postaje lako. Opusteno se moze zavrsiti.
Hehe kvalitetno si ga spamovao strelama :)
Baš jeftin fazon, a neki od nas se ubiše :D
Presao sam sve souls igre, DMC3, Blade of Darkness mi nikada nije ni bio tezak, god of war na najvecem nivou tezine. Presao sam i Super ghouls and ghosts pre koju godinu na emulatoru bez save state spamovanja, svaku tabacinu sa automata,
Ali one ****** bube u sumi u Witcher 2, nikada ali nikada u zivotu se nisam toliko ****** iznervirao. Kao neko ko slobodno mogu da kazem pati od toga da sve igra na najvecem nivou tezine i nema naviku da koristi quicksave na svakih 3 min taj prvi deo Witchera 2 je bio apsolutno mucenje. Jednostavno igra mi nije legla. Nedelje su mi trebale da skapiram i predjem to poglavlje. Mislim da se niko nikada nije napatio u nekoj igri kao ja na prokletom startu prokletog Witchera u prokletoj sumi sa prokletim bubama.
Delim tvoje patnje samo u mom slucaju mene su u witcheru 2 silovali 50x oni prokleti duo duhovi/wraiths u onom hramu napustenom kad trazis ona 2 izgubljena lika u chapter 1 bio sam under leveled pride.
Na kraju sam ih ubio tako sto sam spamovao onih par bombi sto sam imao i jurio se oko onih stubica. (Svi wraiths posle njih nisu bili tolko opasni though)
Taj deo jos pride nije imao savova samo quick save ako pogodis.
Bube i paukove sam resavao mahom vatrom(i to nisam ulagao mnogo u taj deo skill tree), sa distance kolko god bilo bzv ja volim da seckam al melee je mucenje sa njima.
Neuron u Unepicu mi je bio jedan od najgorih. Tu sam ja mislim prestao da igram.
Meni uglavnom hack n slash bosovi,pogotovo u God of War serijalu prave probleme,ali zadnja dva dana se napati sa zadnjim u Dack Tales Remastered. I taman ga ubijem reko gotovo kada ono ima da se penješ još malo i tu izgubim zadnji život,ali sam posle uspeo sve sa pređem. Igra je stara škola imaš ograničen broj života pa ako ih izgubiš sve moraš ceo nivo ispočetka.
Ne znam kako je drugima, ali meni je recimo neprelazan uvek bio onaj zmaj u DA:O kojeg obožavaju oni kultisti u Temple of the Sacred Ashes. Probao sam čak i da se vratim pred kraj igre, kad sam već na lvl 20-21, ali ne vredi. Sreća pa je opcionalan i ne mora da se ubije. Mislim da sam ga samo jednom i to na easy savladao, inače meni neizvodljivo.
Generalno ne volim da se nerviram i onda zaobilazim te iritativno teške borbe, kao i uopšte igre koje su pune istih. Jbg, meni je igra razonoda, dobra priča, duhoviti dijalozi, neke kul misterije da se otkriju/razreše, a ne da se satima mučim da "provalim" kako da savladam nekog neprijatelja da bi igra išla dalje. Zato valjda i igram uvek samo na normal težini.
A to mi je, recimo uvek bila dobra stvar u ME igrama, skoro da nema neprelazno teške borbe, uglavnom sam miran i lagano prolazim kroz igre, jedino mi je malo bio zaje*an thresher maw u ME3, i ono na kraju kad čekaš da EDI nacentrira one rakete na onog Reapera, pa te zaskaču sa svih strana (taj kraj sam čak spuštao na easy da se ne nerviram).
Secam se pokusavo sam i nije islo. Onaj njihov vodja Kolgrim. Mozes nesto i da se ubedjujes s'njim i eskiviras borbu ali ja necu tako. Ne volim da me igra forsira na zaobilazni put, mora kako ja hocu. Ako je lik berserker sa ogromnom sekirom onda ima da idem pravo kroz njih ili nikako. I tako batalim igru.
Relativno skoro se setim igre krenem ispocetka i prodjem bez problema. Cak ubijem i zmaja posle. Tako da neznam gde je zapinjalo.
E i sad ide sve glatko i izginem potpuno bezveze. U rusevinama onaj quest sa vukodlacima. Otkopam nekog revenant-a i iako sam ih ubio desetak pre toga tu zabrljam. Kad pogledam gde je zadnji save opet sam odustao. Eno je igra jos stoji tako nezavrsena.
Jos jedan prelaz pre ovog. Pocinjao sam igru bar tri, cetri puta i nijednom je nisam zavrsio.
Companion Quest Morigan. Ubi njenu majku Flemeth. Reko ok prosta stvar ubijem jednog carobnjaka. Vec sam odradio mages tower, imam i solidan lvl, opremu. Bar sam ja tako mislio. Odem tamo ona se pretvori u azdahu i kraj. Jos nisam preso taj boss fight a necu da smanjujem tezinu nije to moj nacin.
P.S.
E jos i ova glupost, autosave. Saving pa ide poduzi dijalog koji prelazi u borbu. Izgines i onda opet prolazi taj isti dijalog jer nema save u borbi.
Heh podsetiste me na tog High Dragona koga pominjete na kvestu za pepeo Andraste. Meni definitivno najuzbudljiviji boss fight ikada. Da vam dočaram to iskustvo.
Igrao sam inače kao rogue i na taj kvest vodio standardnu ekipu: matoru Wynn kao hilera, Alistera kao tenka i Morigan kao DPS mage-a. Pošto je ta zona baš povelika, do sustreta sa zmajom sam ostao na tankim rezervama health i mana potiona, a da se vracam nazad u grad na resupply sigurno nisam planirao, posle par sati lutanja po dungeonima pred (činilo se) samim krajem kvesta. Iskoristih hornu i prizvah zmaja. Posle nekoliko bezuspešnih pokušaja da ga ubijem, konačno mi, uz dobru taktiku okrsaj, poče da lici da možda imam šanse da ga ubijem.
Borba je trajala najmanje 15 minuta, verovatnije pola sata, do trenutka kada je zmaj bio na poslednjoj petini energije. Posle par vraćanja u život od strane našeg hilera, zmaj poslednji put ubija mene i Morigan, tako da Wynn vise nema mane da nas rezurektuje jer to malo što se regeneriše u toku borbe potroši da drzi Alistera u životu dok on drži zmaja na ledjima. I tako Alister i Wynne polako svlače energiju neprijatelju, poen po poen, uz povremeno repozicioniranje babe kad zmaj uzleti i promeni lokaciju, jer ako je dokaci, ode mas' u propas'. :D
Na samom kraju, zmaj nekako uspeva da mi ubije i Alistera po poslednji put, a pritom ostaje na toliko malo energije da bi vertikalni red svetlocrvenih piksela koji označavaju preostalu energiju naspram tamnocrvenog helt bara procentualno bio više nego što mu je stvarno ostalo. Uzleće i stropoštava se na jadnu Wynne da je dokrajci u dva swinga. Ja se vec pozdravljam sa ovom borbom, besan, razočaran i rezigniran razmišljam o tome da nastavim dalje sa kvestom a zmaja da zabatalim... Ali baba jos ima života u sebi, nastavlja da ga bije sa wandom, on u jednom udarcu on joj skida preko pola energije i dok se spremao da zada zavrsni udarac, nesto ga prenu, presece u predelu torzoa, zatetura se i stroposta pod bakutine noge. A ja u ekstazi... Baba ubila zmaja sa ******* wandom i to poslednjim atomima snage!!!
Možda deluje da sam našminkao priču, ali stvarno nisam, da je udario još jednom, poginula bi.
U svojoj igračkoj karijeri,najžalije mi je što nisam snimio ovu borbu, ali se nadam da sam vam preneo bar deo iskustva kroz ovaj post. :D
EDIT:
Trenutno igram Demon's Souls i do sada mi je najvise muka zadao Flamelurker, izuzetno nezgodan boss koji je vec usao u all time favorites listu kod mene kad su bosovi u pitanju. :)
https://thecarouselpodcast.files.wordpress.com/2011/11/flamelurker.jpg
Zavoravite High Dragona i Flamelurkera, upravo predjoh poslednjeg archdemona, posle tolikoooo mucenja, Old King Allanta u Demon's Souls.
Najtezi boss u igri, za klasu iznad u odnosu na sve ostale. Jos sam igrao kao thief sa ne previse health-a, pa mi je posao ubijanja bio jos tezi.
Uh, kakav osecaj, zavrsiti Demon's Souls...
Ova igra je nesto posebno...
http://www.hardcoregaming101.net/chrono/image141.png
Chrono Trigger pamtim po teškim bossevima, ali ova je bila gadna. Nikako nisam mogao da provalim foru (ne pipati ruke jel rikneš odma) :eek:
Schwabsteiger
23.4.2015, 6:22
Zaista jedan od tezih boss-eva u CT-u, cak i kad mu se provali fora ume da bude gadan. Ne znam ko me je vise namucio u prvom igranju, da li ovaj ili Twin Golems :(
Dragon Slayer Ornstein & Executioner Smough (Dark Souls)
Ko je njih sreo, ni pakao mu neće teško pasti :D
Ni sam ne znam koliko sam puta bezuspešno pokušavao da ih pređem. Od starta borbe si u stalnoj bežaniji, Ornstein ima napad neko dalekometno klizanje/probadanje kopljem a Smough kada se zaleti povalja sve pred sobom. Sećam se da sam cinculirao sa raznim kombinacijama oklopa/oružja i da je na kraju (posle mnogo, mnogo, mnoogooo pokušaja) prevagu odnela neka kombinacija oklopa otpornog na Ornsteinovu struju ako se ne varam + Quelaag's Furysword napumpan do max +5 jer su bili osetljiviji na vatrena oružja.
Kad se vec pominje prvi Dragon Age, nikako nisam mogao savladati Flemeth... Mada, isao sam na diplomatsku soluciju, jer mi je bila simpaticna (za razliku od Morigan)...
Zavoravite High Dragona i Flamelurkera, upravo predjoh poslednjeg archdemona, posle tolikoooo mucenja, Old King Allanta u Demon's Souls.
Najtezi boss u igri, za klasu iznad u odnosu na sve ostale. Jos sam igrao kao thief sa ne previse health-a, pa mi je posao ubijanja bio jos tezi.
Uh, kakav osecaj, zavrsiti Demon's Souls...
Ova igra je nesto posebno...
Vidis to je interesnatno. Meni je najtezi bio kao melee klasi (fighter) bio Maneater dok sam Flamelurker-a i Old King ubio iz par pokusaja. Old King-a iz prve mislim ali mi je skinuo 2 level-a sa onim potezom (soul drain) jer nisam znao sta je.
Sto se tice same igre jeste odlicna ali mislim da je Dark Souls bolji. Bukvalno su u DS-u unapredili sve u odnosu na Demon's.
Nisam igrao demons souls ali False Knight, ne moze biti tezi od Artoriasa po stilu su slicni, al false moze da se chezuje na foru a i predvidljiviji je mozes video sam da trcis celo vreme i izbegavas tako hit and run.
Medjutim onaj curse potez je strasan mnogo gadniji nego onaj gimstick kod Nashandre ili Vendricka snizava lvl sam ukupan kolko znam.:paranoia:
Maneater je meni bio ok boss, ali ne pretezak. Stigao sam do njega u ranim jutarnjim satima i pokusavao da ga ubijem pet sest puta bezuspesno. Onda ugasio igru, sutra ga ubio iz prve, kad sam bio svez.
Flamelurkera sam u startu dovodio do 1/3 energije ili manje, ali kad poludi jedan pogresan udarac me je ubijao. Zaginuo sam kod njega ~10 puta.
Allanta nisam mogao da dovedem ni na pola energije nijednom za 10+ puta koliko sam zaginuo i morao sam da mu naucim svaki potez da bih ga ubio jer me je oneshotovao par puta i spustio mi level. Hebote, boss koji ti permanentno spusti level, pa samo zbog toga ide kod mene na prvo mesto :D
Dosta bossova sam ubio iz prve ili iz par puta: False Idol, Monk, Old Hero, Storm King (leteca sipa), Adjudicator, Leechmonger, Dirty Titan, Maiden Astrea, Phalanx, Penetrator...
Bossovi koji su mi obelezili igru su Tower Knight kao prvi ozbiljan boss fight i prvi adrenaline rush posle pobede koji sam imao, Flamelurker kog sam se postenski namucio da ubijem i Old King Allant kao najtezi boss.
Zanimljivi boss fajtovi su mi False Idol, Maiden Astrea, Storm King...
Sledeci je Dark Souls na redu pa da ih uporedim, mada po prici prijatelja koji je presao prvo Dark pa Demon's Souls, on ne moze da ih razdvoji, svaka mu je draga na svoj nacin.
Neke izuzetno interesantne stvari kao sto je World i Character Tendency su potpuno izbacene iz DaS dok su neke druge unapredjene. U sustini, obe su remek dela, neverovatna igracka iskustva.
Ne secam se kada sam toliko hteo neku igru ponovo da igram, verovatno ima 10 godina :D Posle Souls igre vise nista nije isto. :D
Posle Souls igre vise nista nije isto. :D
Aleluja :D
Hajde da malo osvežim temu jednom listom na koju sad naleteh na YT - Top 10 nefer bosova:
myQ6yV8AH7A
Lično sam se borio sa polovinom bosova sa ove liste (oba iz Dark Souls-a, MK, Street Fighter IV i Sonic). Iskreno nisam siguran da MK i Shao Kahn pripadaju ovde, jer čim mu daš malo prostora on gloat-uje i uglavnom ga je lako namlatiti ranged napadima. Seth mi npr. već jeste pravio problem, nije nepobediv ali nema ni jasnog exploit-a kao Shao Kahn. Sonic 2 sam igrao davno pa se i ne sećam mnogo sem da sam definitivno bio isfrustriran. A za DS se potpuno slažem, ova dva bosa su tu čisto da siluju igrača i ništa više.
U celini, stvarno ima nečeg posebno iritantnog kod glavnih koji nisu samo teški već namerno dizajnirani da frustriraju.
Pih... Moraću da osvežim svoj doprinos temi bossevima iz Hyper Light Driftera. Ono je, bre, totalno nefer, zahteva se nerealna količina skilla. Jedva sam ih potamanio sa burazerom u co-op (tada imaju duplo HP). Posebno nas je namučio onaj na zapadu. Final boss je takođe brutalan ali borba je relativno fer samo čovek mora mnogo da se fokusira.
Hajde da malo osvežim temu jednom listom na koju sad naleteh na YT - Top 10 nefer bosova:
myQ6yV8AH7A
Lično sam se borio sa polovinom bosova sa ove liste (oba iz Dark Souls-a, MK, Street Fighter IV i Sonic). Iskreno nisam siguran da MK i Shao Kahn pripadaju ovde, jer čim mu daš malo prostora on gloat-uje i uglavnom ga je lako namlatiti ranged napadima. Seth mi npr. već jeste pravio problem, nije nepobediv ali nema ni jasnog exploit-a kao Shao Kahn. Sonic 2 sam igrao davno pa se i ne sećam mnogo sem da sam definitivno bio isfrustriran. A za DS se potpuno slažem, ova dva bosa su tu čisto da siluju igrača i ništa više.
U celini, stvarno ima nečeg posebno iritantnog kod glavnih koji nisu samo teški već namerno dizajnirani da frustriraju.
Šta znam, nisam nešto dobar u Dark Souls igrama, još nisam ni prvu završio (sad skoro sam započeo sa novim likom i baš je Capra Demon poslednji boss koga sam ubio u tom prelazu, u prvom sam otišao više). Treba malo da te posluži sreća, ali nisam imao previše problema sa njim, samo treba eliminisati ona dva kera.
ja se još uvek sećam one veštice sa početka igre u Witcher 1 :) . To je bila noćna mora :)
Sass Drake
25.8.2017, 23:11
F.E.A.R. 2 Keegan na hard težini. Autori kao da su namjerno poštedili muke igrača tokom cijele igre, da bi najteži dio ostavili za kraj.
nameless1
25.8.2017, 23:17
Bed of Chaos u DS1. Zbog njega je malo falilo da odustanem od kompletiranja igre koju veoma gotivim..
Kalameet u Dark Souls, Alpine Dragon u Pillars of Eternity White March, Demogorgon u Baldur's Gate II.
Vidim vecina imala problem sa Bed of Chaos u DS1, ja sam ga iz 6. puta dobio
Cracked But Whole
26.8.2017, 0:57
Hollow Knight ima odlične bossove, i neki od njih su mi zadavali dosta muka kad sam se borio bez nekih upgradeova, Dream boss varijante su dosta zeznute, a Radiance me je naterao da prekinem da igram, iako je to bio poslednji boss fight. Bukvalno sam samo hteo da završim što pre (Posle White Palace deonice, izgubio sam volju za igranjem).
vBulletin® v3.8.7, Copyright ©2000-2025, vBulletin Solutions, Inc.