zoran845
1.11.2010, 18:33
Uvod
Moram nešto da priznam: imao sam snažne predrasude prema hidden object games (srpski: "igre u kojima se pronalaze zamuvani predmeti"). Kao i većina tvrdokornih konzumenata avantura ("avanturističkih igara") smatrao sam da su HOG-ovi igričuljci za napredne domaćice i blago retardiranu decu i (shodno takvom shvatanju) uzdržavao sam se da probam neki od t(akv)ih naslova.
Slučaj je hteo da se poslednjih nedelja navučem na intenzivnije rešavanje enigmi (u jednom opskurnom višenedeljnom internetnom nadmetanju). Pogađajući avanture podsetio sam se onih starih, zaintrigirale su me neke koje nisam prešao (nove, a i onako) pa kad je onamo došlo do predaha (pred postavljanje nove skupine pitanja) poželeo sam da krenem sa igranjem kojekakve "avanturice". Kako vremena za igranje nečeg kompleksnijeg nije bilo, prisetio sam se da konačno probam neki od HOG-ova. Po savetu sa jednog golemog avanturističkog sajta, startovao sam "Elixir of Immortality" (by Vogat Interactive), igru za koju su pričali da (pored klasičnog traganja za predmetima) ima i izražene avanturističke sastojke.
Razrada
I tako, iskopam ja disk sa pomenutom "igricom", instaliram je dok kažeš "Гајбраш Трипвуд" (spreman da je šutnem sa harda čim se jave prvi znaci dosade) i krenem.
Priča "Eliksira" je klasični "худанит" (whodunnit): neko na usamljenom ostrvu blizu obale Engleske tamani pomoćno osoblje (sluge) kao muve. Ja (igrač) sam izvesni detektiv koji je spazio u lokalnim novinama oglas za upražnjeno radno mesto sluge kod ostrvskog gazde (nekog mračnog tipa koga niko ne poznaje) i smesta pohitao da se prijavi ne bi li izbliza osmotrio šta se u bestragiji događa i ko se to zabavlja ubijanjem posilnih. Na samom startu igre je kratka scena u kojoj se vidi kako je stradao poslednji u nizu nesretnih poslužitelja, sledeće što se dešava je moj (igračev) dolazak čamcem na ostrvo i igranka počinje.
Iako je početak bio sličan onima u avanturama, nisam bog zna šta očekivao i utoliko sam prijatnije bio iznenađen daljim razvojem događaja. Pored (predpostavljanog i podrazumevanog) lova na stvari čekali su me mnogi elementi dobro poznati iz avantura: inventar, kombinovanje predmeta, upotreba ајтема, izvršavanje zadataka, razgovori (doduše siromašniji i bez glasova kao u većini avantura) sa pratećim likovima. Zagonetke su bile ne samo zanimljive, nego i raznovrsne: "klizaljka", obijanje brave, geometrijska glavolomka, spremanje supe (nalik na slične gastronomske zavrzlame iz "The Whispered World" ili "Still Life", recimo), uzgajanje retke cvećke (kao kod "Keopsa", samo prostije), šetanje kuglica, "fliperska zagonetka". Problemi nisu bili teški, ali su neki (na moju radost) bili baš kao u "pravim" avanturama, čemu se nisam nadao. Uzgred, osoba koja mi je preporučila EoI nije (još) uspela da dogura do kraja :kreza:.
Interfejs igre je izuzetno јузер-френдли, prost i pregledan: imate na startnom ekranu samo dugmiće Play, Options (sa dovoljno podešavanja slike i zvuka), Credits, More Games (ukrajinski Vogat Interactive preporučuje svoje igre Veronica Rivers: The Order of the Conspiracy i Reincarnations: The Awakening) i Exit. Tu je i link za Strategy Guide igre ("воктру"), ali sumnjam da će vam zatrebati. Čuvanja pozicija nema budući da sama igra (pri izlasku iz nje) beleži gde ste stali i nepogrešivo vas na to mesto (pri ponovnom ulasku u nju, tj. nastavku igranja) vraća. Igranje je teklo glatko na laptopu MSI ER710x-052EU (Win XP SP 2), nije bilo bagova, гличева i ostalih lomljavina karakterističnih za zbrzane avanture.
Grafika? 2D, lepe ručno crtane i bojene pozadine, pomalo šarene za moj ukus (kao u slikovnicama). Prilažem snimke ekrana pokupljene sa Interneta obzirom da nisam hvatao šotove (igra je prilično kratka za tako nešto).
Zaključak
"Eliksir besmrtnosti" me je odlično razonodio i divno je poslužio kao (poprilično dugi) intermeco između opakijih glavolomki: mislim da sam (bez zaglavljivanja) izvukao dobrih 7-8 sati laganog i zabavnog igranja.
Možda je glupo da na osnovu jedne odigrane igre sudim o celom (pod)žanru, ali ako su ostale članice kluba "Hidden Object Games" i približno dobre kao ova - ja ću da ih igram.
Pa makar me zbog toga neki bigotni avanturista (onako, u prolazu) zapljunuo.
P.S. Danima ne mogu da prestanem da pevušim, zviždućem, mumlam muzičku temu iz igre. Lepo i zarazno.
37079 37080 37081
Copyright by me
(nemoj da neko slučajno prepriča ovaj tekstuljak negde) :opanachke
Moram nešto da priznam: imao sam snažne predrasude prema hidden object games (srpski: "igre u kojima se pronalaze zamuvani predmeti"). Kao i većina tvrdokornih konzumenata avantura ("avanturističkih igara") smatrao sam da su HOG-ovi igričuljci za napredne domaćice i blago retardiranu decu i (shodno takvom shvatanju) uzdržavao sam se da probam neki od t(akv)ih naslova.
Slučaj je hteo da se poslednjih nedelja navučem na intenzivnije rešavanje enigmi (u jednom opskurnom višenedeljnom internetnom nadmetanju). Pogađajući avanture podsetio sam se onih starih, zaintrigirale su me neke koje nisam prešao (nove, a i onako) pa kad je onamo došlo do predaha (pred postavljanje nove skupine pitanja) poželeo sam da krenem sa igranjem kojekakve "avanturice". Kako vremena za igranje nečeg kompleksnijeg nije bilo, prisetio sam se da konačno probam neki od HOG-ova. Po savetu sa jednog golemog avanturističkog sajta, startovao sam "Elixir of Immortality" (by Vogat Interactive), igru za koju su pričali da (pored klasičnog traganja za predmetima) ima i izražene avanturističke sastojke.
Razrada
I tako, iskopam ja disk sa pomenutom "igricom", instaliram je dok kažeš "Гајбраш Трипвуд" (spreman da je šutnem sa harda čim se jave prvi znaci dosade) i krenem.
Priča "Eliksira" je klasični "худанит" (whodunnit): neko na usamljenom ostrvu blizu obale Engleske tamani pomoćno osoblje (sluge) kao muve. Ja (igrač) sam izvesni detektiv koji je spazio u lokalnim novinama oglas za upražnjeno radno mesto sluge kod ostrvskog gazde (nekog mračnog tipa koga niko ne poznaje) i smesta pohitao da se prijavi ne bi li izbliza osmotrio šta se u bestragiji događa i ko se to zabavlja ubijanjem posilnih. Na samom startu igre je kratka scena u kojoj se vidi kako je stradao poslednji u nizu nesretnih poslužitelja, sledeće što se dešava je moj (igračev) dolazak čamcem na ostrvo i igranka počinje.
Iako je početak bio sličan onima u avanturama, nisam bog zna šta očekivao i utoliko sam prijatnije bio iznenađen daljim razvojem događaja. Pored (predpostavljanog i podrazumevanog) lova na stvari čekali su me mnogi elementi dobro poznati iz avantura: inventar, kombinovanje predmeta, upotreba ајтема, izvršavanje zadataka, razgovori (doduše siromašniji i bez glasova kao u većini avantura) sa pratećim likovima. Zagonetke su bile ne samo zanimljive, nego i raznovrsne: "klizaljka", obijanje brave, geometrijska glavolomka, spremanje supe (nalik na slične gastronomske zavrzlame iz "The Whispered World" ili "Still Life", recimo), uzgajanje retke cvećke (kao kod "Keopsa", samo prostije), šetanje kuglica, "fliperska zagonetka". Problemi nisu bili teški, ali su neki (na moju radost) bili baš kao u "pravim" avanturama, čemu se nisam nadao. Uzgred, osoba koja mi je preporučila EoI nije (još) uspela da dogura do kraja :kreza:.
Interfejs igre je izuzetno јузер-френдли, prost i pregledan: imate na startnom ekranu samo dugmiće Play, Options (sa dovoljno podešavanja slike i zvuka), Credits, More Games (ukrajinski Vogat Interactive preporučuje svoje igre Veronica Rivers: The Order of the Conspiracy i Reincarnations: The Awakening) i Exit. Tu je i link za Strategy Guide igre ("воктру"), ali sumnjam da će vam zatrebati. Čuvanja pozicija nema budući da sama igra (pri izlasku iz nje) beleži gde ste stali i nepogrešivo vas na to mesto (pri ponovnom ulasku u nju, tj. nastavku igranja) vraća. Igranje je teklo glatko na laptopu MSI ER710x-052EU (Win XP SP 2), nije bilo bagova, гличева i ostalih lomljavina karakterističnih za zbrzane avanture.
Grafika? 2D, lepe ručno crtane i bojene pozadine, pomalo šarene za moj ukus (kao u slikovnicama). Prilažem snimke ekrana pokupljene sa Interneta obzirom da nisam hvatao šotove (igra je prilično kratka za tako nešto).
Zaključak
"Eliksir besmrtnosti" me je odlično razonodio i divno je poslužio kao (poprilično dugi) intermeco između opakijih glavolomki: mislim da sam (bez zaglavljivanja) izvukao dobrih 7-8 sati laganog i zabavnog igranja.
Možda je glupo da na osnovu jedne odigrane igre sudim o celom (pod)žanru, ali ako su ostale članice kluba "Hidden Object Games" i približno dobre kao ova - ja ću da ih igram.
Pa makar me zbog toga neki bigotni avanturista (onako, u prolazu) zapljunuo.
P.S. Danima ne mogu da prestanem da pevušim, zviždućem, mumlam muzičku temu iz igre. Lepo i zarazno.
37079 37080 37081
Copyright by me
(nemoj da neko slučajno prepriča ovaj tekstuljak negde) :opanachke