"Test pray" - čitaoci recenzenti

[White Ripper]

Osto sam duzan obecani review just cause-a
JUST CAUSE


U Just cause-u jedan čovjek ruši stari režim,mijenja hijerarhijski poredak,oduzima živote a pritom prolazi nekažnjeno!Iako ubijate ljude “sa vrha”,nećete biti izloženi nikakvim kontra-napadima (kao što to u igrama biva) već ćete uživati u nuklearnoj bombi zabave koju može da pruži Just cause,igra razvijana od strane švedskog Avalanche studija.
Kao što je već na neki način rečeno,igra pruža žestoko akciono iskustvo koje teško koja igra može da pruži.Uživanje u predivnim pejzažima koje nudi vjerno prikazano prostranstvo banana republike ,gdje se radnja odvija, može trajati minimalno 7 sati ako se fokusirate samo na glavne misije.Ako budete rešavali i sporedne zadatke (doduše manje interesantne i jednolične) zabava može trajati više od 20 sati.Tempo koji igra diktira nemoguće je izdržati bez popijenog bensedina.Solidan arsenal oružja,stalno dostupan padobran,zatim kuka za kačenje i raznolika prevozna sredstva dovoljni su da probude igraču maštu i omoguće mu da misije prelazi na raznolike načine.
U ulozi ste Rika Rodrigeza ,specijalnog agenta, koji je u stanju da preživi kilo olova primljenog od protivnika.Ovo svakako igru čini jednom velikom “arkadom” koja je namjenjena široj publici.Vaš zadatak je da dovedete u red ostrvsku državu ,kojom vlada nemilosrdni diktator Mendoza ,naravno ne diplomatskim putem već oružanim sukobima sa njegovim pristalicama i plaćenicima.Misije ćete dobijati od svojih kolega koji se mirno sunčaju na plažama dok se vi makljate sa hordama protivnika.Dakle,sve je ovo upakovano u jednu sandbox igru koju je najlakše opisati kao mladunče čiji je otac GTA,a ponosna majka neka plaćenička igra kao što je to npr. Mercenaries.
Realno,priča kojom su se poslužili Šveđani nije neka,čak je i prosječna,ali na sve se to zaboravlja kada se krene sa igranjem ove dobro izbrušene i utežene igre. Cjelokupnom doživljaju doprinosi detaljna i simpatična grafika.Iako je igra izašla 2006.-e godine definitivno ima bolju grafiku nego pojedini hitovi današnjice.Ogromno prostranstvo jednostavno mami igrača da obilazi predjele i uživa.Tu je svakako i rešenje za one koji baš i ne vole šetkanje a to je brzi transport sa jedne lokacije na drugu pozivanjem helikoptera za ekstrakciju.
Problemi i nedostaci?Naravno,ništa na ovom svijetu nema idealno.I developeri su ljudi pa su se i njima potkrale greške.Prva i to ne baš mala mana jeste AI.Protivnici ne pokazuju nikakvu želju za preživljavanjem već će stajati na jednom mjestu bez zaklona i čekati da popiju metak.Ovo doprinosi u manjoj mjeri demoralisanju igrača kao kad vas jači protivnik kao dijete pusti da ga pobjedite i zatim se nasladite nezasluženoj pobjedi.Drugi i krupniji problem jeste djelimična neizbalansiranost igre.Naime,na vas će igra slati avione i helikoptere koji ce vas bombardovati sa svih strana.Tačno je da Riko može da preživi granatu,ali kad se zarede dvije,tri ili više situacija je drastično mijenja.Ovo je vrlo ozbiljan nedostatak i najviše će se odraziti tokom poslednje tj. dvadesete misije što će vam iskidati živce.Ovaj nedostatak se ne bi toliko osjetio da je na početku igre moguće podesiti nivo težine.I evo konačno treći,ne toliko velik propust,a to je izostavljena opcija za snimanje pozicije sa bilo koje lokacije na mapi,što pruža većina današnjih igara.
Sve kad se sabere i oduzme,Just cause je u suštini igra iznad prosjeka koja svakako zaslužuje pažnju igračke publike.Uprkos navedenim propustima igra svojim tempom i akcijom jednostavno ne može da vas odvoji od kompjutera ili konzole.Još kada iznesemo činjenicu da je igra odlično optimizovana svakako slijedi preporuka svakom ljubitelju dobre akcije.

OCJENA: 84
Ovo je kraca verzija.Duza i doradjenija ide u SK.:)

[Nash Knight]

Don't get your hopes up to high :)

[Sh0m1]

Igra:Neighbours From Hell
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/9/92/Neighbors_from_Hell_Coverart.png
Platforma:Windows,GameCube,Xbox
Izdavac:JoWood Productions i Encore Software
Razvojni tim:JoWood Productions
Datum izlaska:Windows


PAL (http://en.wikipedia.org/wiki/PAL_region) June 20, 2003



NA (http://en.wikipedia.org/wiki/North_America) September 22, 2003

GameCube & Xbox


PAL (http://en.wikipedia.org/wiki/PAL_region) March 4, 2005
Sistemski zahtevi:

Windows 95/98/ME/2000/XP with 64MB RAM, Intel Pentium MMX 166 Mhz, DirectX 8 compatible video card with 16MB RAM, DirectX 8 compatible sound card, 130MB free hard disk space, 4x CD-ROM drive


Igra vam se nesto nalik na Home Alone ali u malo ozbiljnijem stilu? Dosadno vam je i trazite brzu zabavu? Komsije vas nerviraju bukom i tresh muzikom?
Ako ste se pronasli barem u jednom od ovih stvari,ovo je prava igra za vas.
Kada se prvobitno pojavila na PC-u 2003. godine,ova igra postala je hit,da li zbog toga sto nije bilo slicnih igara ili mozda zato sto je bila ultra zabavna i opustajuca? Kako god,donela je novi stil igranja.
Kroz kucu,koja se sastoji od nekoliko soba,krecete se u side scrolling stilu,s tim sto ce te,naravno, moci da idete redosledom koji vama najvise odgovara.
Igra ce vam na pocetku ponuditi jednostavan tutorijal koji ce vas uvesti u svet NFH-a.
Sto se tice price,ona i nije toliko bitna i vidi se samo u traileru.
Dakle vas komsija Rottweiler vam namerno pravi buku,i pusta svog psa da vrsi nuzdu u vasem dvoristu.
Glavni lik Woody,odnosno vi,krece u osvetu,pravo u komsijinu kucu.
Igra se sastoji od 14 zabavnih nivoa tj epizoda.
Cela igra je odradjena kao TV Show u kom ce te dobijati poene tako sto ce te postavljati komsiji zamke.
Zamke variraju od relativno bezazlene kore od banane na podu,pa sve do stavljanja kabla u vodu i,naravno, elektro soka koji ce udariti komsiju.
Nivoi pocinju relativno lako i uvek ce te moci da vidite gde komsija ide,i u zavisnosti od toga,da se sakrijete.
Kasnije ce vam se otkljucavati nove prostorije,sto znaci da ce komsija ici na vise mesta,imacete vise zadataka koje treba da obavite,i naravno videcete vise komicnih situacija.
Sto se tice grafike i zvuka,oni briljiraju,sve je uradjeno u cartoonish stilu,specijalni efekti,animacije,sve je savrseno.
Zvuk se sastoji od pozadniske muzike koja ima jednu temu,ali posto su nivoi relativno kratki,ona vam nikada nece dosaditi. Pokvareni smeh Woodyja i publike kad god napravi neku zamku,zasmejace vas,a animacija komsije kako upada u nju i kako se nervira,oborice vas sa stolice.
Igra ima veoma izrazeni replay value,tako da ce te joj se uvek vracati.
Verzija za konzole je imala malo drugaciji gameplay,i neke nove zamke i izmenjeni dizajn soba,ali je i onda bila odlicna.
Drugi deo se seli u Indiju,Kinu i druga mesta ali o tome cu pisati drugi put.
OCENA:100
GOLD AWARD
http://t0.gstatic.com/images?q=tbn:8gsgieCwi8S49M:http://www.girlscoutshop.com/gsusaonline/Images/Primary/09915p.jpg (http://www.google.com/imgres?imgurl=http://www.girlscoutshop.com/gsusaonline/Images/Primary/09915p.jpg&imgrefurl=http://www.girlscoutshop.com/gsusaonline/GSProductDetails.aspx%3FProductID%3DGOLD%2BAWARD%2 BPENDANT%2B-%2BGOLD%2BFILLED&usg=__CBOxoneryNsogFEgcMPFlJ1thck=&h=300&w=300&sz=13&hl=sr&start=6&sig2=FjRc1NfXFe16bdQerX3C8g&itbs=1&tbnid=8gsgieCwi8S49M:&tbnh=116&tbnw=116&prev=/images%3Fq%3Dgold%2Baward%26hl%3Dsr%26gbv%3D2%26tb s%3Disch:1&ei=HglETLXiKsSOjAe3lcwX)

[Cofi]

Nije loše. Pokušaj da u sledećem koristiš šđčćž, i posle zareza (zapete) ide razmak.

P.S. Slažem se da je igra odlična, ali ne baš za "stotku".

[Sh0m1]

Jbg ne mogu da se naviknem na naša slova.
А znam da iza zareza ide tačka al jbg,mrzelo me da je stavljam

[Vulee]

Jbg ne mogu da se naviknem na naša slova.
А znam da iza zareza ide tačka al jbg,mrzelo me da je stavljam
:icon_scra

[Packy]

P.S. Slažem se da je igra odlična, ali ne baš za "stotku".

Slazem se sa tobom,vise je bih je stavio u rangu 85-90 poena.

[Sh0m1]

:icon_scra

:rofl::rofl::rofl::rofl::rofl::rofl:
Razmak

[caine]

Naziv: Gothic
Razvojni tim: Piranha-Bytes
Izdavač: JoWood

36206

Titula najprodavanije igre u Nemačkoj za 2001. godinu, tri nastavka, milionski tiraž... Retko ko je takvu sudbinu mogao da predvidi neuglednom Gothicu - Morrowindu pre Morrowinda... Roleplayu koji je svetu pokazao kojim će putem poći popularni FRP, istovremeno stvorivši novi podžanr. Glavni zadatak kome možete da se posvetite tek posle x sati bavljenja sporednim zanimacijama, kao i sloboda lutanja po prostranom svetu jesu njegove glavne odlike. Ironično, danas je treći Elder Scrolls mnogo poznatiji. A da li je Gothic to zaslužio?

Osnovna postavka priče zvuči zanimljivo. Preko sedam brda i sedam dolina, beše jedno kraljevstvo po imenu Myrtana. Njeni stanovnici živeli su srećnim, mirnim životima sve do jednog sudbonosnog dana kada je plemeniti kralj Robart stupio u rat sa krvoločnim orcima. Kralju je za rat bilo potrebno oružje, a za izradu oružja magična ruda. Za vađenje rude oslanjao se na grupicu rudara - nepopravljivih robijaša. Kako se rat zahuktavao, tako je ta grupa postajala sve veća, a on sve očajniji. U rudnike su slani svi, pa čak i najmanji prestupnici. U svom očajanju, Robarta je obuzela sumnjičavost, te je naredio šačici magova da oko rudnika postave magičnu barijeru koja će zaustaviti svaki pokušaj bekstva. Na njegovu žalost, barijera je, obuzevši mnogo šire područje od planiranog, zarobila svoje tvorce. Robijaši su se pobunili, preuzeli vlast nad rudnicima, te sklopili dogovor po kome oni šalju kralju rudu, a on njima zauzvrat obezbeđuje sve što požele. Tu vi stupate na scenu, preuzivši ulogu novopečenog zatvorenika, bačenog u vatru sa samo jednim zadatkom – predaj kraljevsko pismo vođi čarobnjaka. Bonus je ako uspeš da preživiš prvu nedelju.

I zaista, osećaj nemoći u toku prvih desetak sati jeste jedna od svetlijih tačaka ostvarenja. Jedva ćete preživeti susret sa „najobičnijim“ krtica-pacovom, robijaši će vas tući ako ne plaćate protekciju ili odbijete rad na njivi... Da biste napredovali, moraćete pažljivo da čistite mapu od slabijih stvorenja, dok ne ojačate dovoljno za sukob sa onim žilavijim. Upravo tu leži esencija zaraznosti Gothica. Lootovanje pećine koju ste do tada merkali iz daljine ravno je rešavanju neke naročito zaguljene zagonetke u kakvoj avanturi, a zadovoljstvo kada konačno obrišete patos tim prokletim Shadowbeastom neizmerno. Jedino je šteta što posle tih prvih desetak sati sve postaje previše lako – znate da nešto nije u redu kada već nakon dva-tri dana igranja možete da kupite celu igru. Pljačka neke od naseobina samo je jedan u nizu načina da zaradite dovoljno za kupovinu amajlija koje će vas učiniti maltene nedodirljivim.

36204

Najveći deo igre provešćete u borbi. Nažalost, moramo da konstatujemo da ona ne valja – drži se kako-tako dok se borite protiv samo jednog protivnika, ali sve pada u vodu jednom kada se pred vama nađe tri ili više. Dok vi pokušavate da potkačite jednog, ostali će vas mlatiti sa leđa, što je po vaše zdravlje potpuno pogubno. Onda vam jedino ostaje da kukavički mamite jednog po jednog, ali će se to često pokazati kao nemoguće – šta raditi sa čoporom orkovskih pseta koji su svi redom duplo brži od vas? Na to dodajte bagove koji igrača onemogućavaju da blokira udarce i tragično loš AI saboraca, i dobićete smrdljivi bućkuriš loših dizajnerskih odluka. Ponovo šteta, naročito kad se uzme u obzir da je borba čak i u ovakvom stanju neretko zabavna.

Sistem za unapređivanje lika još jedna je od karakteristika Gothica koja ga odvaja od ostalih. Za razliku od uobičajenog sistema u kome iskustvene poene igrač koristi odmah po dobijanju, ovde morate prvo da nađete odgovarajućeg trenera. On će te poene iskoristiti za poboljšanje neke od standardnih karakteristika (snaga, magija itd.). Ovakav sistem je rudimentaran, ali služi svrsi – dozvoljava vam da se specijalizujete na jedan od tri ponuđena načina, tj. da igrate klasičnog ratnika, strelca ili maga. Na zapadu ništa novo.

36205

Iako je osnovna postavka zanimljiva, priča odmah po početku pokazuje svoje pravo lice. Zbog igara kao što je Gothic sasvim je jasno da su igre još uvek veoma daleko od filmova, a o knjigama da i ne govorimo. Tako je čak i danas, deset godina kasnije. „Pisci“ (najverovatnije po profesiji programeri) su zamislili seriju događaja koje su jednostavno nabacali jednog na drugi, bez ikakvog stila i osećaja. To, zajedno sa totalno nerazrađenim likovima, čini priču nezanimljivom. Ona ne maše igraču nikakvim mamcem na koji će se ovaj upecati. Ljudi, nalik „živim“ tutorialima, nikad nemaju da vam kažu nešto interesantno, tu su samo da objasne kako igra funkcioniše. Nazvati ih robotskim bila bi uvreda za sve poštene robote – jedan HK47 ima deset puta više harizme od bilo kog člana Gothic ekipe. Možda je i najtragikomičniji momenat onaj kada vam jedan od likova priđe i iz čista mira ispriča životnu priču, a vi, ni krivi ni dužni, sa njim uopšte niste pre toga razgovarali... Ni nećete do kraja igre. I ovo je, već pretpostavljate, šteta – nije samo postavka zanimljiva, već i neki detalji fabule... Uspavano božanstvo koje se sledbenicima obraća samo kada su pod uticajem trave, jeste jedan od njih.

Zadaci koje ćete obavljati većinom su korektni, ali nikad previše maštoviti. Ovde ide zamerka manjku sporednih questova – možete da razgovarate sa dosta (dosadnih) likova, ali oni uglavnom ili imaju veze sa glavnom misijom ili pokušavaju da vam nešto uvale. To se isto može reći i za samog igrača, pa su mogućnosti za role playing minimalne. U tom pogledu, Gothic više liči na „akcionu-avanturu“ STALKER kova, nego na punokrvni RPG.

Gothic, bez obzira na sve, treba poštovati kao rodonačelnika jednog relativno novog pravca. Nekoliko godina kasnije, izdat je nastavak koji je poboljšao bukvalno sve aspekte igre, pa koristimo priliku da ga preporučimo. Ako još niste sigurni da li je ovo prava igra za vas, onda je vreme da sebi postavite jedno pitanje: da li sam spreman da pređem preko očajnog narativa i konfuznog interfejsa? Ako je odgovor potvrdan, čeka vas iskustvo dupke puno uzbuđenja. Barem dok ne naučite da obijate brave.

[Sheridan]

Lepo :)

[sportista]

Videh ovu temu i odlučih da dam i moj skroman doprinos.

Naziv igre: Top Spin 3
Razvojni tim: PAM Development
Izdavač: 2K Sports

Kada je 2K Sports najavio ovu igru, željno sam je iščekivao, misleći da će izaći i za PC. Ubrzo, moja iščekivanja pala su u vodu. Igre neće biti na PC-iju. I tako kupih ja XBOX 360 and here we go...

Silne najave i hype oko ove igre su ukazivale na to da će ova igra do sada bit' najrealističnija prezentacija belog sporta. Tad' sam pomislio, da ću se konačno odmoriti od arkade zvane VT3. I tako je i bilo. 2K Sports je isterao do kraja ono što je obećao. Konačno, uhvatih se u koštac sa TP3. Slobodno mogu reći da na početku nije bilo nimalo lako. Naime, sam gameplay u ovoj igri ukazuje na to koliko je igra okrenuta prema realnosti i što vernijem prikazu ovog sporta. Kontrole, nisu nimalo lake, bar na početku. Postoje četiri osnovna, tkz. safe udarca. X je slajs, A je flat/ravan, Y je lob, B je spin. Al' ako mislite da će te ovim safe udarcima, postići nešto više od pukog baloniranja loptice varate se, jer će vas protivnik il' počistiti sa terena ili će te se balonirati do sutra.

Tako da onda dolazimo do trikova koje imate u rukavu. Morate koristiti takozvane specijalne udarce/kontrole. RT je dodavanje više snage, LT je pozivanje riskantnih udaraca, i RB i LB služe za brzo šprintanje do mreže/sredine terema. Pomislićete, lako je savladati ove kontrole ali nije baš tako. Igrači ovde ''osete'' svoju težinu pa nema bombastičnih udaraca iz svih uglova na terenu i hvatanja svakojakih smečeva, jednostavno morate bit' smireni i mirno graditi svaki poen. Takodje, u igri postoji i mali kardiogram koji pokazuje u kakvom je stanju vaš igrač, al' treba imati na umu da i ovo utiče na sigurnost vašeg igrača pri odigravanju udaraca.

U svakom slučaju, mehanika igre je pomalo komplikovana pa će vam trebati duže vremena da je u potpunosti savladate. Dolazimo do osnovne kampanje igre a to je karijera, kroz koju kreirate svog lika prema svom nahodjenju i vodite ga kroz trnovit put. Verovatno će mnogi pomisliti, da je ovo slično World Tour-u iz VT3. Al' ti koji to pomisle varaju se, jedina sličnost je kreiranje lika na početku karijere. Tu prestaju sve sličnosti. Ovde nema teniskih akademija ili mini igara kroz koje ćete vi boost-ovati performanse vašeg lika, nego se XP-ovi (iskustveni poeni) stiču isključivo odigravanjem zvaničnih mečeva. Na početku karijere, igra zna da pribije uz stolicu ali kako odmiče, postaje sve monotonije/dosadnije. Jednim delom je za to zaslužno to, što je broj zaradjenih XP-eova unapred generisan i ne zavisi od težine igranja ili uspešnosti odigravanja nekog od udaraca. Al' uvek se možete ogrenuti tournament modu ili online okršajima.

Grafika je vrlo lepo uradjena, animacija je vrlo tečna i realistična. 3D publika, vrlo lepo prezentovani tereni, igrači se znoje što se vidi i na majicama i na licu... Mada je po meni muzička podloga/zvučni efekti mogli biti nešto bolji. Barem, da su komentatore ubacili, a i publika nekako deluje previše kruta i monotona. U svakom slučaju, vrlo lepo prezentovana igra, pogotovo što se grafičke strane tiče.

Izbor igrača je, pa, pomalo siromašan. Pogotovo ako se uzme u obzir da nema nekih od najboljih igrača svetu medju kojima je i naš Nole, verovatno će mnogima biti teško da predju preko toga, i Nadal je ekskluziva za PS3. Takodje nema ni Ane i Jelene, u to vreme dve najbolje teniserke na WTA Tour-u. Al', kako god, izbor terena/turnira je vrlo lepo odabran i ima ih na pregršt. Od najvećih pa do izmišljenih.

Naime, TP3 je vrlo realistična simulacija tenisa koja je namenjena najviše okorelim ljubiteljima belog sporta. Treba napomenuti da je ovo ujedno i najrealnija simulacija tenisa, koja je 'pak daleko od savršnstva. Po meni igra koja je vredna pažnje, pogotovo zaljubljenicima u ovaj sport.

36215 http://img696.imageshack.us/img696/5486/00699568phototopspin3.th.jpg (http://img696.imageshack.us/i/00699568phototopspin3.jpg/)

Ocena: 90

[doctor]

Evo i mene...


Naziv igre: Ground Control
Razvojni tim: Massive Entertainment
Izdavač: Sierra Entertainment
Žanr: RTT (Real-time tactics)
Godina: 2000.
Sistemski zahtevi: praktično ih nema danas (u doba kada je igra izašla retko
ko ju je igrao u visokoj rezi sa visokim nivoom detalja)

Čovek prosto ne zna kako da započne tekst o igri kao što je ova, i o čemu prvo da počne da piše. Kako opisati proizvod koji je u stanju da vas satima drži uz ekran i da vam uz to bude zanimljiv svaki put kada ga iznova prelazite?

Zaplet, je, kao i sama igra, je l' te, smešten u 25. vek, nakon Trećeg svetskog rata i njegovih razarajućih posledica gde Zemljom i poznatim delovima univerzuma vladaju mega-korporacije koje su u konstantnoj borbi za što većom moći i vlašću.

Igru započinjete kao major Sara Džesika Parker Crayven korporacije koja biva poslata na udaljenu planetu Krig 7-B sa ciljem da eliminiše predstavnike organizacije Order of the New Dawn koji su već počeli sa zauzimanjem planete. Naizgled pusta planeta krije čudne i mračne tajne, no na igračima, tj. vama je da otkriju koje.

Kampanja se sastoji iz 30 misija od kojih 15 misija igrač igra u ulozi pomenutog majora Parker, a drugu polovinu misija u ulozi Dikon Džered Stouna koji prema Crayven korporaciji gaji iste simpatije kao major Parker prema "Dawnies"-ima, kako im ona inače "tepa" u toku igre.

Gameplay se u osnovi razlikuje od klasičnih RTS-ova po tome što imate fiksiran broj jedinica koji ćete voditi u svakoj misiji, što znači da nema reinforcementsa, osim vaših saveznika koji će se s vremena na vreme, u pojedinim misijama, pojavljivati da vam asistiraju pri kompletiranju pojedinih objektiva. Naravno iz misije u misiju dobijate sve veći broj jedinica koje vodite u borbu za prevlast na planeti.

Što se jedinica u igri tiče postoje pešadijske jedinice, terradyne-i (zemaljska vozila koja koristi Crayven corp.), hoverdyne-i (jedinice koje koristi Order of New Dawn) i aerodyne-i tj. letelice. Svaka ima svoje karakteristike kao što su speed, armor, firepower i range, i moguće je za svaku jedinicu pojedinačno odabrati da li će ove osobine biti izbalansirane (balanced), ili će neka od njih biti istaknuta tako što ćete aktivirati jedan od 3 tipa osobina jedinice: offensive, defensive ili speed. Takođe su neke u stanju da napadaju samo zemaljske mete, neke samo vazdušne, neke kombinovano, dok neke, na primer, ne mogu da napadaju pešadiju.
Pored ovoga svakoj jedinici je moguće odabrati jedno specijalno oružije i jednu specijalnu mogućnost, kao što je, na primer, mogućnost repair-a, odnosno heal-ovanja za pešadijske jedinice (vazdušne se ne mogu popravljati na bilo koji način).

Vozilo koje će vam uvek biti dostupno jeste komandni APC (u kome se Parker odnosno Stoun i nalaze), pomoću kojeg ćete moći da prevozite pešadiju i koji u toku misije ne sme biti uništen ni po koju cenu inače ćete popiti "mission failed." Postoji više vrsta pešadija, više vrsta hoverdyne-a i terradyne-a kao i aerodyne-a koje ćete birati u zavisnosti od vaših afiniteta i vrste misije. Između ostalog pomenuti APC je u mogućnosti da popravlja odnosno leči jedinice koje mu se nalaze u blizini.

Snabdevanje jedinicama se vrši dropshipovima od kojih svaki nosi maksimalno po 4 squadova u sebi, i prvi koji "naručite" će vam uvek dodatno "dostaviti" i APC. Dropshipova ima maksimalno 3 a mesta na koja im možete narediti da izvrše deployment jedinica su vam prikazana na mapi i nekada ih ima više od jednog, u zavisnosti od misije.

U igri ćete ratovati u pustinji, u džungli, na snegu (mape su odlično dizajnirane) i objektivi su dovoljno raznovrsni da uvek zahtevaju drugačiji i pametan pristup "problemu", mada se uglavnom svode na destroy i escorttip objektiva. I pored toga, igra nikako ne uspeva da bude monotona.
Što se tehničkih karakteristika igre tiče, u odnosu na godinu kada je izašla igra izgleda sjajno, teksture su zadivljujuće oštre, animacije odlične, specijalnih i svetlosnih efekata u borbi ima na sve strane, AI uopšte nije loš, pogotovu ne na višim nivoima težine, i uz sve to i zvučni efekti su odlični, dok je soundtrack mogao biti malo bogatiji, ali i prisutne numere savršeno odgovaraju tonu igre. Jedinu zamerku bih uputio malo lošijem pathfindingu jer se lako dešava da jedinice totalno zaglupe ako se nađu među kamenjem ili im se na putu prepreči neka druga jedinica.

Između ostalog za svaki squad je moguće odabrati mod vatre (free, hold, return), formaciju (box, line, column), i tip kretanja (offensive, defensive, hold position) i mogući je takozvani suppresive fire koji će vam omogućiti da jedinicama naredite da obasipaju vatrom neku oblast na mapi (posebno korisno kod artiljerije), vršiti navigaciju squadova sistemom waypointa kao i odrediti u kom će se smeru okrenuti kada dođu na odredište (korisno kod terradyne-sa jer im je armor spreda jači).

Multiplayer, nažalost, nisam imao prilike da isprobam s obzirom na to da aktivnih servera na internetu nema, ali ću ga u dogledno vreme probati u LAN-u pa ću izneti utiske ovde (verujem da će iskustvo biti odlično).

Kao šlag na tortu, tekst ću završiti obaveštenjem da je igru već duže vreme moguće potpuno besplatno (i legalno, naravno) skinuti na sledećoj adresi: http://www.fileplanet.com/promotions/groundcontrol/

Uživajte, jer je u pitanju zaista odlična igra gledano sa svih aspekata.
Ocena: 92

(inače ako je neko "oran" da oprobamo multi preko Hamachija ili nekog sličnog servisa neka pusti PM da se izdogovaramo za neku partiju :D)

[Sh0m1]

Naziv igre:Motorstorm:Arctic Edge
Razvojni tim:BigBig Studios,Virtuos(PS2 verzija)
Izdavac:SCEE
Platforma:PS2,PSP
PlayStation Portable


AUS (http://en.wikipedia.org/wiki/Australasia) 17 September 2009[/URL]



[URL="http://en.wikipedia.org/wiki/Europe"]EU (http://en.wikipedia.org/wiki/MotorStorm:_Arctic_Edge#cite_note-0) 18 September 2009



NA (http://en.wikipedia.org/wiki/North_America) 29 September 2009

PlayStation 2


EU (http://en.wikipedia.org/wiki/Europe) 15 October 2009



NA (http://en.wikipedia.org/wiki/North_America) 20 October 2009
Napomena: U tekstu je opisana ps2 verzija, igrana preko emulatora.


Sta je to nacinilo Motorstorm toliko popularnim i poznatim? Odgovora ima mnogo, ali jedno je sigurno, zabava koju ova igra donosi je jednostavno neopisiva recima, i to je nesto sto se mora probati da bi se stekao potpun utisak.

Nakon dva sjajna Motorstorma za PS3, sjajna igra stigla je i na malo slabije, ali widely rasprostranjene platforme: PlayStation 2 i Play Station Portable.
Mnogi su mislili da ove dve igracke konzole nisu sposobne da izguraju ovako nesto, ali svakako nisu bili u pravu. Iako je Motorstorm Arctic Edge vizuelno slabiji od svojih PS3 prethodnika, nije nista manje zabavan i zanimljiv.

Ovaj put, interaktivni playground je Aljaska.
Zaledjeni predeli, snazne mecave, lavine snega, i naravno, gomila vozila koja tutnje kroz predivne oblasti ovog zaledjenog raja.

Kao i uvek, prisutno je vise tipova vozila, vec standardni motori,automobili, kamioni, quadovi, bagiji i slicno. Ali jedno od definitivno najbizarnijih i ultra cool vozila je cistac snega.
Da,dobro ste procitali, ova grdosija cisti sve pred sobom, i definitivno je najveca pretnja za vozila kao sto su motori i snezni skuteri.
Ali, ovo vozilo ipak nije overpowered posto je prilicno tesko upravljati njime, upravo zbog ogromne mase.

Kao glavni mod, namece se Festival, odnosno karijera u kojoj cete napredovati po rankovima i tako otkljucavati nova vozila i staze.
Mora se priznati da upravljanje nekad zna da zada muke, narocito ako nikad do sada niste igrali ni jednu MS igru.
Zanimljivo je da boost tj. nitro nije kao u slicnim igrama, vec ga, doslovno receno, mozete koristiti koliko hocete. Ali,uvek je tu to sudbonosno ali, ako skalu napunite do kraja, desice se jedan veliki boom koji ce vas dici u vazduh u stilu holivudskih filmova :D.
Zato morate paziti koliko dugo koristite boost. Srecom, skala se brzo prazni pa nece biti vecih problema.
Razlike medju klasama vozila su prilicno izrazene.
Motori su brzi, dobro se kontrolisu u krivinama, ali su izlozeni napadima jacih vozila kao sto su automobili i kamioni.
Automobili,sa druge strane, su brzi,agilni i solidno jaki, ali su teski za upravljanje i kontrolu u krivinama.
Kamioni i slicna velika vozila su jaki, ali nisu toliko brzi i upravljivi.
Sve u svemu, sto ce tice vozila, uvek izaberite ono sto vam lezi.
Ponekad cete morati da ispunite odredjeni zahtev u nekoj trci( kao npr. da budete 10 sekundi na prvom mestu, ili da pobedite odredjeno vreme) kako bi ste dobili zlatnu zvezdu uspomoc koje mozete da pristupite nekim trkama koje su inace zakljucane.

Po pitanju grafike i zvuka, mora se priznati da je igra sjajna, jedina stvar koja zaista upada u oci je siromasan soundtrack, ali osim toga, sve je briljantno.

I za kraj da napomenem da igra podrzava split screen mp, tako da mozete da pozovete ortake i da im pokazete ko je pravi King of The Road :boxing:.
+Grafika,atmosfera,adrenalin,izbor vozila,zanimljive staze sa vise puteva, replay value
-Siromasan soundtrack, ponekad cudan A.I. protivnika
OCENA:89/100

[Rainman]

MAFIA II

Kada čovek previše očekuje od nekih stvari, vrlo često ostane razočaran. Tako bi mogli u jednoj rečenici da sumiramo utisak koji ostavlja toliko dugo očekivani nastavak jedne od najboljih igara u skorijoj istoriji. „Mafia“ je te 2002-e godine postala sinonim za kvalitet, proizvod sa kojim se upoređuju ostali, i uglavnom bacaju u ćošak, dok se igrač vraća da još jednom obrne doživljaje Tommy Angela i kompanije. Kada se ima ovo u vidu, jasno je da je pred ljudima iz 2K Czech tima bio ogroman zadatak. Nadmašiti starijeg brata, ili bar izaći na crtu sa njim i stati rame uz rame po kvalitetu. Da li su Česi uspeli u tome? Paaa, kratak i jasan odgovor bi bio – Ne. Međutim, nešto duži i a možda i malo precizniji odgovor je – Ne, ali...

Gledajući je kao stand alone igru, Mafia II je jedna solidna, da ne kažemo prosečna, pucačina iz trećeg lica koja ima stvari koje radi sasvim dobro. Sa tehničke strane, grafika je pravi eye candy, a Empire Bay kao grad izgleda na oko vrlo lepo i prijatno je voziti se kroz njega. Osvežavajuće je što se sama igra dešava i u zimskom i u letnjem periodu, pa samim tim kiša, sunce, sneg doprinose jednoj filmskoj atmosferi, koju se igra defintivno trudi da postigne. Možda i bitnija stvar od kvaliteta prikaza je i da je odnos prema igraču, tj. kupcu bio maksimalno ispoštovan. To znači da je igra odlično optimizovana, a da se stvari kao što su ispadanja na desktop, zamrzavanja i slično praktično nikad ne dešavaju. Prosto je šteta što i tako nešto mora da ulazi u ocenu finalnog proizvoda, ali kada na tržište izlazi sve više i više neoptimizovanih i nedovršenih igara koje vrište za patchevima od prvog dana - 2K dobija jedan ogroman plus za ozbiljnost na tom polju. Pri tom, iako učitava i obrađuje jedan poveći grad – loading sekvence su vrlo kratke, a neprijatnog pada frameova praktično da i nema.

Kad smo već krenuli u pozitvnom ritmu, ajde da ne prekidamo još. Vito Scaletta, glavni protagnosita igre, živi i „radi“ u posleratnom dobu, krajem 40-ih i početkom 50-ih godina prošlog veka, i to vreme je odlično preneseno na ekran. Naravno, dočaravanju takve atmosfere - pored modela automobila iz tog perioda, pored mode i stila oblačenja i vas i vaših sugrađana - najviše doprinosi odlično izabrana muzika. Empire Bay je pokriven sa tri radio stanice a ako ste ljubitelj muzičara kao što su bili Chuck Berry, Buddy Holly, Dean Martin i ostala stara garda – vožnja od tačke A do tačke B će vam proći dosta ugodnije. Pri tom, pošto je i sama vožnja vrlo veliki (tj. preveliki – ali o tome malo kasnije) i bitan aspekt igre – treba napomenuti da je kontrola kola vrlo udobna, a za one koje su raspoloženi da se malo i pomuče dok krstare gradom, ubačen je i „simulation“ mod vožnje, koji bi trebao da doprinese realističnosti kontrole kola iz tog vremena. O tome autor ovog teksta ne može nikako da sudi jer nikako nije imao priliku da provoza kola iz tog vremena – ali ako su se vozila stvarno ponašala kao u simulation modu, ne bi me čudilo da je većina ljudi tog vremena išla pešice. Ali dobro, ko voli nek izvoli.

Pa dobro, sve ovo za sada zvuči kao mirna plovidba, vidi se iz aviona da ovo defitnivno nije ništa revolucionarno ali gde, zašto i kako pada ova Mafia? Pa ajmo od ove najočiglednije stvari. Dakle, prvo i osnovno - pošto je je original Mafia bila sandbox igra, očekivano je bilo da drugi deo nastavi u istom ritmu. Po svim mogućim najavama nigde tako nešto nije dovdeno u pitanje a kamoli opovrgnuto. E pa u najboljem slučaju možemo svrstati igru u neku kvazi-sandbox kategoriju. To znači da je, nažalost, sloboda kretanja maksimalno ograničena i moguća je samo u toku misije (tj. chaptera). Medjutim, tad igrač ima posla sa napredovanjem kroz priču, a čak i da skrenete sa zacrtane putanje – ne biste imali gde da odete. Možda su nas neke prethodne igre razmazile, ali totalno odsustvo nekih slučajnih susreta, side-misija, mini igara i sličnih događaja definitvno ne doprinosi atmosferi. Dakle, umesto da vas uvuče u svet kriminala i zalepi za ekran količinom mogućnosti koje bi jedan prosečan mafijaš mogao da uradi, vi u najboljem slučaju možete da odete da promenite garderobu. Zato igra nikako ne zaslužuje epitet sandbox igre, već third person shootera sa elementima vožnje. Tj. možda je treba nazvati i vožnjom sa elementima third person shootera jer treba napomenuti da ogroman deo svake misije se dešava u kolima. Opet, većina tog vremena je lagani cruise kroz grad (kuća-pos’o, pos’o-kuća), a ne neko žestoko napucavanje kako bi se u prvi mah očekivalo.

Pored tog goreopisanog početnog šoka, igra polako odmotava svoju priču, koja bi po defaultu trebala da bude jača strana. Međutim, glavni protagnoista ove igre, mladi Vito Scaletta, bezličan i bled, defitivno ne može da nosi teret glavnog lika bilo koje priče, a kamoli neke epske krimi drame kakvu bismo očekivali od Mafie II. Povratnik sa ratišta, koji želi da zaradi brzi dolar i očas posla i bez ikakvih moralnih dilema upada u svet kriminala će ići iz misije u misiju, sretati gomilu isto tako nedopadljvih likova, sve dok vas igra posle nekih 10-ak sati igranja ne dovede pred kulminaciju koja bi trebalo da bude njeno grand finale. Ipak čak i na samom kraju, igra razočarava i ostavlja gorak ukus u ustima jer nas ostavlja sa klifhengerom i nedovršenom pričom koja bi trebalo da bude razjašenjena kroz DLC epizodu “Joe’s Adventures”.
Summa summarum, Mafia II je prosek. Naslov koji definitvno ima svoje kvalitete, ali se sigurno neće igrati u meri kao original, a kamoli steći kultni status. Pa čak i ako se zažmuri na činjenicu da je ovo nastavak jedne od najboljih igara – igra će vas donekle razočarati. Jer sa jedne strane imate bogate tehničke karakteristike, ali sa druge strane one ipak nisu dovoljne da nadoknade prilično siromašan gameplay. Daleko od toga da je ne treba probati, ali za svaki slučaj, spremite instalaciju Mafie 1, čisto da vam bude pri ruci.

Ocena: 70

Vladimir Pantelić

[White Ripper]

HOMEFRONT (opis)
Da odmah stavimo do znanja: ako tražite igru koja pripada žanru first person shooter-a, Homefront zaobiđite u širokom luku I potražite zabavu na drugom mjestu. Nakon tako agresivnog marketinga i najavljivanja igre, dobili smo sraman proizvod koji ,da ima zakona, ne bi smio da prođe nikakav test kvaliteta! Igra naprosto odiše neisnpirativnošću autora I propustima kojih ima na svakom koraku. Razvojni tim igre je Kaos Studio koji nam je prije tri godine “podario” više nego dobar Frontiles: Fuel of war.
Priča ne odskače od klasičnog nama već odavno poznatog klišea. Godina je 2026 I Sjeverna Koreja koja je ojačala na vojnom planu ,vođena ludim diktatorom, kreće u osvajanje svijeta. Uspjeva u svojim planovima I na red dolazi ugnjetavanje SAD-a. Nakon brze invazije I bacanja par atomskih bombi Koreanci kreću pješadijom da dokusure ostatke Amerike. Međutim tu je mali oslobodilački pokret koji pokušava da se odupre Koreancima, a vi ste ,naravno, član te “bande”. Ideja odnosno priča I nije toliko loša, ali je na katastrofalan način realizovana. Misija ima 7 a svaka se svodi na “hodnik” napucavanje od tačke A do tačke B I pritom, nema nikakavih gameplay novina! Objektivi se svode na “follow” saborca, počisti sobu I napreduj dalje. Ovakvo napucavanje nije ono što igračka publika želi, već izvođenje adrenalinskih poduhvata. Igru bi najlakše mogli opisati kao izlapjelog CoD klona koji je ostao bez trunke “svježeg mesa”. AI ne zaslužuje više od dva reda. Ako stojite na jednom mjestu igra će vam stalno spawn-ovati protivnike,a nije ni rijedak slušaj da ih “stvori” ispred nosa. Pucanje iz pušaka nije loše, mada loše implementiran sensitivity otežava igranje I osjećajem da pucate iz igračke,a ne gvoždene naprave.
Što se tiče audio/vizuelne podloge, igra takođe ne blista. Ponekad se dešava da zabaguje zvuk rafala, ali ne tako često. Eksplozije, niti zvuče niti izgledaju spektakularno. Teksture I sjenke su pristojno odrađene, ali to ne mijenja ukupan utisak.
Stigli smo do najcrnjeg dijela. Igru pokreće Drama engine. Grafiku kakvu posjeduje Homefront trebalo bi da tjeraju prosječne konfiguracije stare 2 godine bez problema na maksimum detalja! Ovdje to nije slučaj. Frejm rejt pada bez vidnog razloga. Igra ne radi kako treba čak ni na kvadovima I karticama srednje klase na najnižem nivou detalja što svjedoči da je igra “konzolaški port”.
Na kraju vam preporučujemo da se držite dalje od ove igre jer nema apsolutno šta da vam ponudi. Multiplejer nije loš ali nema šta da traži pored fenomenalnog BC2 I CoD-a.Kampanja se završava za 4-5 sati što predstavlja poniženje za jednu igru. Iako volite FPS žanr nemojte igrati Homefront.
Nadam se da me neće neko objesiti od prodavaca igre.:) Ali ovo je moje mišljenje.:kreza:

[Rainman]

HOMEFRONT


Svi smo svedoci globalnog nedostatka svežih ideja na gejmerskom tržištu. Sa druge strane, ne moramo da se zadržimo samo na proizvođačima igara, opšti nedostatak “novoga”, ogleda se takođe i kroz filmsku, i kroz muzičku industriju, a i kroz ostale sektore u kojima biti originalan znači biti bolji od ostalih.

Na tu kartu je pokušao da igra i Homefront, nova perjanica THQ-a, kompanije nama poznate po Saints Row ili Red Faction serijalima. Na njihovu, a pomalo i na našu žalost, Homefront će po svemu sudeći završiti kao i njegovi prethodnici. Kada bi se to svelo na jednu rečenicu ona bi glasila: “Dodjoh, videh, pobedih… i aninstalirah” (od starog srpskog glagola: aninstalirati). Ovaj COD-ov mlađi i blaaago zaostali dalji rođak iz predgrađa, se svim silama trudi da oponaša svog uzora iz velegrada, ali negde usput mu to ne polazi za rukom. Homefront je tipičan školski primer kako se jedna, na papiru, zanimljiva (da ne kažemo i orignalna) ideja, može pretvoriti u jedan prosečan naslov, sve zahvaljujući lošoj egzekuciji na ostalim poljima.

Godina je 2027. a Korejanci su do te mere postali bezobrazni, da su rešili da izvrše invaziju na poklekli SAD, koji godinama unazad ne može da dođe sebi od pada dolara, raspada vojne strukture, ptičjih gripova i ostalih side-efekata koje korejansko širenje ima kao posledicu. EU više ne postoji, Japan je poklekao pred novom ujedinjenom Korejom, a Kanada i Meksiko su zatvorili granice prema Amerima. Jedino što im je preostalo je da uzmu stvari (tj. puške) u svoje ruke, i pokažu zube. Zaplet podseća na priču jedne starije igre, Freedom Fighters, a i u Modern Warfare 2 smo već imali prilike (doduše na kašičicu) da se borimo na američkom okupiranom tlu.

Znači, to je i najveći adut igre. Setting i priča koji jesu retkost, i iole su drugačiji u odnosu na konkurenciju i daju drugačiji šmek celokupnom gameplay-u. Smeštena u američka predgrađa, igra će vas voditi kroz 7 (da, samo 7) nivoa nabijenih konstantom akcijom. Preuzećete ulogu bivšeg pilota helikoptera i borićete se kroz komšijska dvorišta, parkinge, bejzbol terene i hipermarkete - što je ipak, mora se priznati, drugačiji setting od svega ostalog ponuđenog na igračkoj sceni. Kao najlepša i vizuelna najdopadljivja se izdvaja borba za San Franciskov Golden Gate most. Naravno, nezaobilazne su i deonice vožnje helikoptera, što je već postalo kliše u svakoj modernoj pucačini.

Kad smo se već dotakli okruženja, red je kažemo nešto više i o njegovom vizuelnom kvalitetu, a Homefront je tu ipak daleko od vrha današnje ponude. Osrednji kvalitet grafike će čak i na višim podešavanjima delovati kao da je igra izašla pre godinu ili dve dana, a što je najgore, ni optimizovanost nije za pohvalu. Facijalne ekspresije glavnih likova su koliko toliko dobro urađene, ali njihova sinhronizovanost sa glasom je skoro neposotojeća. Šta više, cela glasovna gluma deluje da je odrađena prilično jefitno, tako da ni zvučna komponenta, osim nekolicine dobrih pesama koje se povremeno čuju u pozadini, ne može da izvadi stvar i promeni utisak da je ovaj naslov ipak “B” kategorije.

Igra, što je bilo i očekivano, baca dosta veliki akcenat i na multiplayer, i pokušava da deo tog MP kolača otkine za sebe. Negde između 2 ljuta lidera i rivala, Homefront pokušava da uzme tj. ukrade nabolje iz COD-a (hitbox, kretanje, nišanjenje) i BC 2 (vozila, veličinu mapa). Levelovanje je postalo standarna stvar u MP FPS-ovima, kao i konstatno obasipanje nagradama, perkovima i boljim i jačim oružjima. Vreme će pokazati da li će ovaj mix zaživeti kod igračke populacije, ali po prvim utiscima, deluje kao da gotovo sigurno neće nadmašiti gorepomenut dvojac.

Ako od igre ne očekujete puno, ako volite da se igrate iz hobija, kada dođete kući posle škole, fakulteta ili posla, Homefront nije loš izbor na kratke staze. Iako odaje efekat već viđenog kroz neke druge pucačine, singleplayer kampanja je ipak dovoljno kvalitetna da bi vam oduzela malo vremena. Konstatna akcija, praćena nekim snajperskim i vozačkim deonicama, pomešana sa nekim epic cut scenama nije loš mix. Najveća zamerka bi išla na činjenicu što je igra (čak i za današnje standarde) prekratka. Nekih 4-5 sati efektivnog igranja će vam biti dovoljno da saznate kako se završava ova priča. Sa druge strane, ako ste posvećeni gejmer, Homefront neće zadovoljiti vaše apetite, i ako uopšte budete imali želju da trošite vreme na njega, to će biti do pojave prvog sledećeg FPS-a.

Ocena: 73

Vladimir Pantelić

[White Ripper]

CRYSIS 2 opis

Početak gamerske godine 2011.-e biće obilježen agresivnim izbacivanjem visokobudžetnih igara od strane Electronic Artsa. Prvo je izašao fantastični Dead Space 2, zatim sasvim solidan RPG Dragon Age 2. Konačno pred nama je dugo najavljivani hit – Crysis 2. Da li je igra toliko dobra koliko je pompezno najavljivana, saznaćete u sledećem opisu.

Igra vas stavlja u nanosuit 2.0 odijelo izvjesnog Alkatraza. Godina je 2023.-a I vanzemaljci napadaju NY, a vi ste naravno tu da još jedanput sačuvate čovječanstvo. Zaplet igre je solidan, ali nije ni blizu po kvalitetu onom iz prethodnika. Igra sa pričom kombinuje još neke “dramske” elemente koji priču ne pojašnjavaju, već je čine na neki način konfuznom I nejasnom, tako da će te tokom igranja biti “oslobođeni” osjećaja napredovanja kroz priču. To predstavlja ujedno I najveću manu igre - dakle nejasna priča. Ostaje vam samo da “prolitite” kroz nivoe, počistite horde pritivnika I uništite glavno leglo aliena.

Unapređenja nanosuita su vidljiva : sada je moguće koristiti istovremeno više mogućnosti koje ono pruža, što uvelike olakšava borbu. Igra nije baš toliko u “hit&run” fazonu, već ćete sada morati da malo bolje isplanirate akciju npr. povremenim korišćenjem steath fora . Ovo se može uočiti najbolje ako igrate na većim nivoima težine. Nažalost, novih mogućnosti nema, ali objektivno, ne vjerujemo da bi se išta novo moglo I ubaciti. Takođe u igru je implementiran I sistem levelovanja sakupljanjem vanzemaljskog genetskog materijala. Putem njega unapređujete mogučnosi svog odijela, ali ne I energy I damage oružja. Takođe I ovdje postoji mogućnost vožnje određenih vozila, ali za tim nema potrebe, jer ruševine NjuJorka ne dozvoljavaju razgledanje okoline. Pritom prostor je uzan i igra je linearnija od keca.

Sa audio/vizuelne strane Crysis 2 blista. Na grafiku nema zamjerki. Jedino što nedostaje su DX11 efekti koji bi mogli da oznoje najnovije grafičke. Iako je CE3 jak engine, ipak je inferiorniji od CE2 koji je pogonio originalni Crysis. Grafika I efekti su odlični ali teksture su za nijansu lošije od onih koje je renderovao CE2. Ruševine NY izgledaju spektakularno, ali bi se moglo reći da beton nije fah CE3. Mnogo bolje bi bilo kad bi igra bila smještena u zelenije okruženje. Kada u toku igre budete nailazili na drveće I travu shvatićete o čemu je zapravo riječ. Što se tiče audio podloge, ona je takođe izvrsna. Pučke I vozila imaju fino odrađene zvukove.
Sada se postavlja goruće pitanje: da li je Crysis 2 hadrverski zahtjevan kao prethodnik? Odgovor glasi ne. Igra je za divno čudo odlično optimizovana I bilo koji noviji procesor sa grafičkom u rangu radeona 5830 tjeraće igru u full-u.

Da sumiramo: Crysis 2 je kvalitetna igra I može se preporučiti. Međutim, stariji gameri neće biti oduševljeni pretjeranom akcijom I stalnim kombinovanjem mogućnosti odjela I okoline. Igra je namjenjena mlađoj gamerskoj populaciji koja traži akciju I samo akciju. Nemojte pogrešno razmujeti.C2 jeste dobar, ali neće svi u njemu podjednako uživati.

Ocjena: 82/100

[Sir Spamalot]

CRYSIS 2 opis
Da sumiramo: Crysis 2 je kvalitetna igra I može se preporučiti. Međutim, stariji gameri neće biti oduševljeni pretjeranom akcijom I stalnim kombinovanjem mogućnosti odjela I okoline. Igra je namjenjena mlađoj gamerskoj populaciji koja traži akciju I samo akciju. Nemojte pogrešno razmujeti.C2 jeste dobar, ali neće svi u njemu podjednako uživati.

Ocjena: 82/100

Uhvatio si sustinu u ovoj recenici.Zahvalnica... :)

[White Ripper]

Need for Speed Shift 2

Prošlo je malo manje od dvije godine od izlaska prvog NFS Shift-a., igre koja je oživjela serijal nakon par poluproizvoda Black Box studija koji je pod okriljem EA games-a. Nakon shift uslijedio je sasvim solidan Hot Pursuit. Ovog proljeća pred nama je Shift 2, kome je EA dao naziv NFS samo radi komercijalne svrhe. Ovim dijelom vrši se određena separacija od NFS serijala I najvjerovatnije će Shift postati poseban serijal.

Nego, šta nama to donosi novi Shift I kako ga najlakše opisati? Moglo bi se reći da je dvojka zapravo prvi Shift na steroidima koji pravi propuste na istim mjestima, a pritom donosi raznovrsnost na poljima u kojima je prva igra bila dobra, ali ne I savršena. Raznovrsnost je glavna tema ove igre. Najbolje bi bilo početi od unapređenja. Naime, u igri postoji career mod koji je sličan onom iz prvog dijela, tj. prisutno je I dalje progresivno napredovanje po klasama. Ipak, nije sve isto kao u “kecu” već sada se levelovanjem otvaraju nova takmičenja odnosno novi izazovi. Ova novina je interesantna jer je većini igrača postala dosadna “gruba” podjela na četiri klase. Dalje, igra je sada više bliska simulaciji I volan bi dobro došao. Moguće je igrati na tastaturi, ali takvo igranje zahtjeva privikavanje I uključivanje asistencije igre prilikom vožnje.

Kada uđete u igru, dočekaće vas perfektno dizaniran meni, ako bi gledali sa vizuelnog aspekta. Međutim, ponekad zna da izgleda zbunjujuće I nećete imati predstavu gdje se šta nalazi.

Izbor vozila je fantastičan. Ovoga puta imaćete priliku da vozite I starije modele, I to ne samo American muscle klase već I stare evropske modele kao što su npr. Golf 1, Mercedes iz osamdesetih I slično. Tuning automobila je izuzetan u svakom slučaju. Fizičko nadograđivanje je odlično a isto važi I za friziranje motora. Vidi se da su se developer potrudili da obogate igru.
AI protivnika je solidan. Uvjek će pokušati da vas zagrade, izguraju sa staze, iskoriste vaše greške u trci I slično. Sistem funkcioniše bez greške. Slabiji igrači ,koji nisu vični simulacijskom trkanju, mogu biti isfrustrirani. Međutim, igra ponekad ma koliko dobro vi vozili, ne dozvoljava da dospijete na prvo mjesto! Uz to, protivnici će vam uvjek biti za petama što je mač sa dvije oštrice.

Što se tiče izbora trka, očekuje vas standardna podjela trka na klasične, time attack, elimination I drift. Driftovanje je unaprijeđeno u odnosu na prvu igru mada je I dalje traljavo odrađeno I više je mučenje I borba sa kolima nego uživanje pa čak I ako imate volan. Minus velik kao kolac!

Sa tehničke strane, igra je koretkna. Grafika je identična onoj iz prvog Shift-a, tako da možete pretpostaviti kako izgleda. Zvuk je takođe dobar. Najveća mana odnosi se na ponovnu lošu optimizaciju za Ati kartice gdje igra jednostavno odbija I na jačim karticama da radi kako treba, a na ekvivalent GF radi bez greške.

Na kraju, moglo bi se reći da je Shift 2 solidan. Igra ne donosi ništa revolucionarno, već samo proširuje prvu igru. Uz to mehanike su slične, mada I dalje vožnja djeluje svježe. Ako želite da trkačku igru, bolje bi bilo odigrati prvi dio ponovo nego kupovati dvojku. Dati 50+ eura za igru koja samo proširuje prethodnu je suludo ,ili da kažemo grublje, glupo. Sko ne posjedujete prvi dio, onda trebate definitivno kupiti dvojku.

Dobre strane:
- novi modeli, nove staze, osvježen career mod, raznovrsnost.

Loše strane:
-nema nekih bitnih unapređenja u odnosu na prvi Shift, driftovanje i dalje traljavo, ponekad frusrtirajući AI sistem, loša podrška za Ati kartice.

Ocjena: 79/100

[NIDZA bOj]

Nije los opis Ripperu, samo sto se sa pola konstantacija ne bih slozio :) .

[White Ripper]

Pa dobro, bar si reko iskreno.:)
A u čemu se ne slažeš? Eto čisto da znam.

[Bratori]

Svaka cast WR za pisanje recenzija!

Ipak, neke zamerke u shift 2 recenziji...

Vidi se da autor nije sagledao igru kao paket vec je iskusio nekoliko modova i na osnovu toga napisao review.

Autolog je ogromna novina za shift 2 predstavljena po prvi put u hot pursuitu. Kompletno menja nacin na koji dozivljavate online u racing igrama i to je ogroman plus igri i predstavlja vrhunac u online ponudi kod racing igara uopste. I sam online ima puno izmena u odnosu na hp 2010. Treba pohvaliti i old vs new i cath up event-ove koje su developeri sada ucinili oficijelnim.

Helmet cam! - novina i ubedljivo najautenticniji dozivljaj voznje koji vas stavlja pravo u sediste vozaca.

Takodje o soundtracku nema ni reci a u pitanju su posebno radjeni remixovi za shift 2 od strane Ramin Djawadi-ja (Iron Man, Prison Break, MOH 2010)- za mene je soundtrack uvek bio veliki deo igre.

A savet da je bolje odigrati prvi deo nego kupovati drugi je blago receno, neprofesionalan. ;) Radi se o objektivno gledano jednoj od najbojih voznji koje je PC ikada video. Igra je mnogo ozbiljnija od prvog shifta i sada stoji rame uz rame sa forzom ili gran turismom a u nekim segmentima i ih prevazilazi.

[White Ripper]

Ja i profesionalizam.:kreza:
Pa šta znam, mišljenja su i na netu podjeljena tako da je to za najozbiljniju vožnju više subjektivan utisak.
Helmet cam jeste novina, ali je nisam baš istakao jer sam to zapravo i rekao u onom djelu gdje piše da je igra više simulacija od keca.
Što se tiče keca i dvojke, velike razlike nema. Dvojka je samo utegnutija i unapređenija.
Vezano za autolog, opisivan je više puta u reviewima starijih nfs igara. Smatrao sam da ga nema svrhe pominjati, mada opet kažem mišljenja su podijeljena i što je najbitnije subjektivna.
Napisati objektivan review je nemoguće. U pitanju je ekspresija koja se samo prenese na papir drugim ljudima. To ne znači da je netačna već da ima neke malo nerealne elemente, mogli bi kazati.
OK, svak ima pravo na svoje mišljenje, dolje izneseno je moj utisak o igri. Uostalom većina će probati pa će istaći sa čim se slaže ili ne.:)

[Rainman]

TRINE

Ako ste kao mladji (a sto da ne i malko stariji) voleli da deo svog vremena provodite u svetu mašte, čitajući prvo dečije bajke, a kasnije i neku, malo ozbiljniju literaturu koja pripada nekom od žanrova fantastike, u glavi ste uvek stvarali likove, njihova lica, njihovo okruženje, i sami sebi pravili svet prepun čarobnjaka, vitezova, zmajeva, magičnih šuma i začaranih zamkova. Srećom po nas, programeri Frozenbyte-a su nam pokazali da i oni imaju bujnu maštu. Pokušali su da nam prenesu deo te bajkovite atmosfere na ekran u vidu kompjuterske igre, i mora se priznati odmah na startu – odradili su odličan posao.

Platformske igre (što Trine u svojoj osnovi jeste) su odavno prestale da drže primat u svetu igara, bar na PC-u. Pojavi se s’ vremena na vreme neka igra vredna pomena, ali to se dešava retko, dovoljno retko da čovek treba da ceni kada u ovom žanru izađe proizvod koji poseduje kvalitet. A Trine ga ima u ogromnim količinama, i na prvi pogled mu nije ni lako naći neke velike zamerke.

Dakle, držite se za svoje stolice jer sa ovom igrom krećete na magično putovanje u jedno daleko daleko kraljevstvo. To kraljevstvo naravno je začarano, napadnuto i nastanjeno većim delom “neživim” stanovništvom, i na vama je da ga oslobodite od zlih sila. Na tom putu će vam pomoći jedan čarobnjak, jedan lopov i jedan vitez. Počev od akademije, preko napuštenih sela i začaranih šuma, sve do zamka u kojem se nalazi izvor problema, vodićete naizmenično tj. po potrebi jednog od ova tri karkatera, do konačne pobede i onog “they lived happily ever after”.

Zaplet, okruženje, likovi, su sve sam kliše do klišea, ali u ovom slučaju to nikako – ali nikako nije loša stvar. Ono što bi prvo trebalo napomenuti i po pitanju priče i po pitanju gameplaya, je da skoro odmah na startu, taj magični objekat Trine, za koga su se sva tri heroja ufatila, ih spakuje sve u jedno. Od tog momenta, osuđeni jedni na druge, tri duše u jednom telu kreću na put da pronađu rešenje za novonastalu situaciju, ali kako vreme odmiče, njihova avantura dobija veće značenje i viši cilj.

Svaki karakter ima svoje osobenosti koje ga krase i koje su u datim trenucima korisne, iako se praktično svaka prepreka može rešiti ili premostiti bar na dva načina. Tako čarobnjak ima mogućnost kreiranja kutija, daski ili platformi (što je vrlo zanimljivo urađeno, jer koristite miš da nacrtate željeni predmet koji vam treba u datom trenutku). Pored toga, ima mogućnost levitacije objekata, tako da iako nema ofanzivnu magiju, može vrlo lako da baci kutiju na glave neprijatelja. Lopov, tj. kradljivica (pošto je u pitanju ženski karakter) je po profesiji strelac, i osnovno oružje su joj strele dok se za kretanje po prostoru služi kukom sa konopcem (iako ovaj izraz zvuči vrlo rogobatno, u praksi se kreće kao spajdermen). Treći član družine – vitez, je klasičan melee karakter, koji je najpraktičnji u borbi sa velikim brojem neprijatelja i kao najveći snagator može da podigne ili eventualno razbije objekte koje ostala 2 karaktera ne mogu.

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/b/b2/Trine.png

Vizuelna strana igre je možda i njen najveći adut, jer prizori zaista jesu kao iz bajke. Vaše čulo vida, a i čulo sluha će vam igrati od zadovoljstva. Boje na ekranu su veoma žive, a grafika je kombinacija dinamičnih 2D pozadina i 3D objekata, dok se muzika savršeno uklapa u celokupnu atmosferu. U praksi to izgleda kao da gledate neki visokobudzetni interkativni crtani film.

Još jedna karakteristika bajki, zbog koje igru slobodno i stavljamo u onaj koš za malo mladje je da kao i u svakoj bajci – nećete proliti hektolitre krvi, nećete deliti headshotove, ruke i noge neće leteti na sve strane, a vama ekran neće non stop treptati crveno od količine povreda i strela koje vaš karakter primi u sebe. Koliko će vam tako nesto prijati ili možda nedostajati je krajnje subjektivna stavka, ali u najezdi crvene boje na naše ekrane, ovo deluje kao pravo osveženje. Jedino što će se crveniti su bočice sa health-om, i delovi odeće našeg viteza i naše heroine. Sasvim dovoljno.

Što se tiče negativnih strana, Trine ih vešto sakriva, ali realno, nivoi umeju da budu repetativni. Slično tome i broj protivnika je veoma mali i to su uglavnom u pitanju kosturi u varijacijama sa štitom, mačem ili sa strelom. Desi se da naletite na nekog dazdevnjaka ili jato slepih miševa, ali sve u svemu raznovrsnosti i nema puno. Pri tom, ni logički problemi nisu preterano teški, tako da bi trebalo da kroz priču napredujete konstantnim tempom.

U igri koja pleni sa umetničkog aspekta, dijalozi likova su uradjeni poprilično loše. Umesto da iskoriste taj momenat - tri totalno različita karaktera u jednom - kao izvoru ideja za gomilu šala, dijaloga i priča, autori igre su vrlo mlako odradili taj deo posla, Na početku od njih svako prozobri nešto i uglavnom do početka sledeće deonice ostaju mutavi. Prava je šteta što nema više harizme izmedju ta tri nespojiva lika, jer bi mogli prisustvovati pravom festivalu prozivki, čarki i svadja. Al dobro, možda nas sledećim delom (najavljenim za treći kvartal 2011) obraduju i tim sitnim ali bitnim promenama.

Kada se sve sabere i oduzme, Trine je jedno veliko DA za svakog od 7 do 77. Pod uslovom da ste se već sad malko umorili od raznih poziva na dužnost, mrtvog svemira, kiše metaka ili zmajevih godina – Trine bi trebalo da vam legne kao šareni sladoled na letnji dan. Lep i lagan, smazaćete ga i čekati repete sa velikim očekivanjima.

OCENA: 85

Vladimir Pantelić

Windows XP/Vista/7
2.0 GHz procesor
512 MB RAM (1 GB Vista/7)
Radeon X800 / GeForce 6800
DirectX 9.0c
600MB HDD

[White Ripper]

The Witcher 2:Assassins of Kings
Napisati sveobuhvatan opis fantastičnog nastavka "The Witcher-a" je nemoguće. Uostalom, ne mora sve ni da se kaže, već vam na samom početku opisa kažemo da se radi o nečemu što se ne pojavljuje na gaming sceni svakog dana. U tom slučaju najbolje bi bilo da nabavite igru i sami se uvjerite u kvalitete ove igre.

Igra naprosto odiše inspirativnošću autora, koji su dosta izmijenili koncept koji smo vidjeli u prvoj igri iako je bio odličan i nije bilo potrebe da se mijenja. Kad otvorite igru odmah ćete biti bombardovani bogatim sadržajem. E pa, šta je to izmijenjeno? Prvo na šta bi trebalo obratiti pažnju jeste novi borbeni sistem. Za njega se može reći isto što i za prvu igru - nekima će se dopasti a nekima ne. Autoru ovog teksta sistem borbe se nije nešto pretjerano dopao, jer se sada borba svodi na "mišokliktanje" radi udaranja mačem, i naravno korišćenje magija. U svakom slučaju, moraćete da se malo priviknete, pogotovu ako ste prije izlaska dvojke igrali prvi dio radi podsjećanja na priču. Iako je ovaj sistem borbe naizgled pojednostavljen, to ne znači da su borba i igra laganiji. Naprotiv, sada korišćenje mača i magije nije dovoljno, već ćete morati da koristite prednosti terena gdje se borba odvija kao i postavljanje zamki, bacanje bombi, korišćenje ulja i napitaka. Takođe, igra zna na momente da bude jezivo teška, ali ne zbog neizbalansiranosti, nego zbog korišćenja taktike neprikladne situaciji. U globalu, težina igre progresivno raste napredovanjem kroz priču. Trebalo bi istaći i to da jeIgranje na normal težini daleko ozbiljnije nego u kecu!

Pisati bilo šta o priči igre je besmisleno, iz prostog razloga što bi to značilo da vam uskraćujemo barem 40% užitka. Naracija i dijalozi u igri su više nego odlični. Dijalozi su propraćeni odličnim voice acting-om,a neki sadrže i dozu humora. Jedino što bi trebalo reći je da se dvojka nadovezuje na priču iz prvog dijela i pritom vam daje odgovore na otvorena pitanja.

Sa tehničke strana igra je fenomenalna i definitivno nosi titulu najljepše RP igre. Grafika oduzima dah, a zvuci su odlično odrađeni. Sve ovo se plaća ne tako velikom hardverskom cijenom. Jedine zamjerke odnose se na neke sitnije bagove, kao što je povremena neposlušnost kontrola, zatim random crash koji nije čest, ali se dogodio par puta tokom avanture. Bagova vezanih za kvestove nema. Trebalo bi napomenuti i to da je većina bagova sređena prvom zakrpom koja se pojavila 7 dana nakon zvaničnog izlaska igre.

Na kraju možemo vam reći da je igra dijamant koji obavezno treba odigrati. Realnih zamjerki nema. Jedino zli jezici mogu pronaći propuste. CD Project Red nas nije razočarao. Poduhvat koji su izveli zaista je viteški. Donekle su promijenili koncept i to uspješno. Jedino što možemo da vam kažemo je da ovu igru svakako treba odigratim. Propuštanje ove igre je ravno bogohuljenju.

Ocjena:93/100

[Nash Knight]

Alal ti vera kol'ko nishta nisi rekao o igri :tapsh: :kreza:

[White Ripper]

Tako mi ništa nisi pomogao. Reci mi šta konkretno nedostaje da znam pa da ispravim kad budem pravio sledeći review.
PS kako se konkurentni recenzent (rainman) raduje.:D

[Rainman]

Daleko bilo, samo delim njegovo misljenje, a mrzelo me da objasnjavam to, pa je lakse lupiti "hvala" kad se slazes sa nekim.

Evo kad bih mogao u jednoj recenici da kazem sta mi se ne dopada, rekao bih: previse subjektivno sagledas igre - naravno da recenzija treba da ima tvoj pecat i tvoje utiske - ali malo vise objektivnosti (po meni) ne bi bilo lose.

Nema tu nikakvog radovanja veruj mi (pogotovo jer nemamo mi nista od ovoga sto malo piskaramo).

Samo ti pisi, ja svaku tvoju recenziju citam :)

[Nash Knight]

Nisi dao dovoljno podataka o igri. Iz teksta ne mogu da stvorim nikakvu vizuju o tome kakva je igra. U redu je to shto nisi hteo da spoilurujes prichu ali morao si makar NESHTO da kazes, makar o prichi iz prvog dela.

Details man, details!

[White Ripper]

Dirt 3

U poslednje vrijeme na igračkom tržištu veoma je malo kvalitetnih arkadnih trkačkih igara. Čak i visokobudžetni projekti često znaju da podbace, a proizvodi manjih kompanija teško da mogu biti idealna kupovina za ne tako malu svotu novca, koliko košta originalni primjerak. Nakon ne tako sjajnog iskustva koje je pružio Dirt 2, Codemasters je obećao da će se potruditi da napravi nešto svježije i kvalitetnije. Da li je Dirt3 kvalitetna igra, saznaćete u sledećem opisu.

Kao što smo navikli, CM svake druge godine izbacuje na tržište po jednu igru iz serijala posvećenom off-road trkanju. Na početku bi mogli reći da se radi o solidnoj igri koju bi najlakše mogli opisati kao neku varijaciju na temu prvog Dirt-a. Pri ulasku u igru očekuje nas fino dizajniran meni ,sa motivima piramida i trouglova, izuzetne preglednosti. Što se tiče modova vezanih za trkanje, oni su raspoređeni u tri kategorije: Dirt Tour, koji je zapravo karijerni režim u igri, multiplayer, koji naravno, obuhvata takmičenja protiv igrača iz cijelog svijeta, i singleplayer koji obuhvata Time Trial i režim slobodnog trkanja. Dirt Tour je ovoga puta raspoređen u četiri sezone (četiri četvorostrane piramide, gdje svaka strana predstavlja jedan šampionat) koje treba da prođete da biste postali najbolji vozač svijeta. U toku karijere sretaćete se sa ranim vrstama takmičenja: Rally, RallyCross, Trailblaizer, Raid, Landrush i Gymkhama. Rally predstavlja klasične reli trke (koje su prisutne u mnogo većem broju u odnosu na dvojku). RallyCross jesu kružne trke sa još 7 "botovskih" vozača na stazi. Raid je sličan reliju, s tim što od vozila koristite isključivo džipove. Trailblaizer je varijacija discipline HillClimb, koju smo sreli u prvoj igri Dirt serijala.Landrush jesu trke bagijima i kamionetima. Novina je Gymkhama mod koji obuhvata brainless time triale po skladištima, zatim drift trke i razne "mini igre" tipa rušenja kartonskih i plastičnih prepreka itd. Autoru teksta ova disciplina se nije dopala iz prostog razloga što igru čini djetinjastom i neozbiljnom. Novina je i to što sada kroz karijeru napredujete sticanjem reputation poena, kojim otključavate ponude sponzora. Nekog naprednog tjuninga mašina nema, osim podešavanja setup-a vozila prije trke u skladu sa uslovima staze.

Kada govorimo o samim stazama trebalo bi istaknuti da su odlično dizajnirane i da su raznovrsne. Jedina stvar koja ponekad zasmeta jeste to što su developeri igre na svakoj krivini postavili prepreku (stub, bale sijena...) koja zna da poremeti planiranu liniju za hvatanje krivine. Takmičenja se odvijaju u Finskoj, SAD-u, Norveškoj, Keniji, Monaku i drugim zemljama. Ukupno postoje 32-ije staze što je za svaku pohvalu. Automobilskih modela ima dosta i za svakog se može naći ponešto.

Što se tiče gameplay-a, mogli bismo reći da ga uništava jedna bitna komponenta - loše prilagođena upravljivost vozila na tastaturi koja se ogleda u kilavom skretanju i preosjetljivim komandama, tako da je potrebno vrijeme radi navikavanja. To i ne bi bila toliko velika mana da je CM omogućio dobru podršku za kontrolere. Naime, veoma je mali broj kontrolera koje igre može da prepozna. Na Internetu se mogu pronaći mnoga neoficijelna rešenja koja nismo probavali.

Sa tehničke strane, igra, naravno, blista. Pokreće je dobro poznati Ego engine koji je odlično optimizovan i funkcioniše odlično pri maksimumu detalja i na starijim konfiguracijama.

Na kraju, mogli bismo da konstatujemo da je Dirt 3 sasvim solidna igra koja može da se odigra. Ima dovoljno veliku sadržinu koja će vam priuštiti kakvu-takvu zabavu, barem nedelju dana, ako se budete bavili samo singleplayer-om. Ako, pak, budete htjeli da obarate rekorde i igrate neozbiljne multiplayer modove (recimo infaction mod, catch up the flag i sl.) vrijeme provedeno uz igru biće srazmjerno duže.

Ocjena: 84/100


Prednosti: više relija, raznovrsnost, mnoštvo disciplina, odlična optimizacija.

Mane: loše kontrole, kilavo upravljanje, loša podrška za kontrolere.

Minimalni zahtjevi: CPU dual-core 2 GHz, 1GB RAM, GF 8500GT ili ATi 2400XT, 12GB HDD.

[Pjanovic]

Prednosti: više relija, raznovrsnost, mnoštvo disciplina, odlična optimizacija.

Mane: loše kontrole, kilavo upravljanje, loša podrška za kontrolere.

Ocjena: 84/100



Kako mozes voznji sa losim kontrolama i kilavim upravljanjem (tvoje reci) dati 84% :boodala: ???????????????????????????????????????

Pa to je sustinski deo svake voznje.

[Sreten Mladenovic]

Dirt 3 sam presao. Slozio bi se i ne bi sa tobom. Ono sto dirt 3 donosi su par novina kao sto je poligon, mogucnost izvodjenja stunt-ova na poligonu. Kontrole nisu toliko lose, s obzirom na prosli dirt gde je arkadni mod bio upecatljiv, ovde se nasao neki balans. Arkadni mod je ostao, mada se malo vise islo ka zlatnoj sredini. Da i oni okoreli rally vozaci nadju sebe u igri.
Optimizacija je odlicna. Grafika je prosecna. Nista spektakularno. Cak unutrasnji deo vozila bi mogao i bolje da izgleda.
Veliki deo igre preuzet je od ranijih verzija colim mcrea igara. na primer zavrsnice relija kad se takmicite sa druugim vozacima svako u svojoj traci, to je vec bilo cini mi se u colinu 4 ako se ne varam.
Pocetni meni, podseca na prvi DIRT.
Ubacene su nove staze, odnosno kruzne piste, ubacene su drift staze....nista od ovoga se meni ne dopada. Pricam sa stanovista nekog ko igra colina od II dela. Sve sam ih igrao.
Ne kazem da je ovo najlosiji colin, ali Dirt II je daleko bolji naslov od ovoga.

[uros@3D]

1. Ovo nije Colin McRae, taj serijal se zavrsio (barem za mene). Nigde u ovoj igri neces naci ime Colin McRae. Naci ces Ken Block-a doduse...

2. Dirt 3 je po meni mnogo kvalitetnija igra od Dirt 2 koji ti dosadi posle 2 dana igranja zbog monotone karijere i repetitivnih stejdzeva, glupih komentara vozaca u trkama, kicenja automobila i ostalih decijih gluposti.

Vise podseca na Dirt 1 i to mu je svakako plus u odnosu na dvojku. Jedino sto je sama voznja i osecaj voznje diskutabilan i vecini "hardcore" virtuelnih vozaca se nikako nece svideti. Tu ne ubrajam sebe, nemam nista protiv arkadnog pristupa voznji ali ova voznja u Dirt 3 je osrednja cak i za arkadu.

[White Ripper]

F.3.A.R.

Još od 2005.-e razvojni timovi pod okriljem Warner Bros-a nisu uspjeli da dovrše franšizu F.E.A.R. (first encounter assault recon). Prije treće ,i sudeći prema razvoju toka stvari, poslednje igre u serijalu, stavljena je tačka na svu zbrku koju su napravili Alma, PointMan ,Fetel i ostali. Prva igra u serijalu bila je fantastična, druga sasvim solidna. Kako stoje stvari sa trećom, saznaćete u ostatku teksta.

Igra F.3.A.R. je dugo najavljivana i nakon odlaganja konačno puštena u prodaju. Prvo što bi trebalo reći je da vas očekuje klasično F.E.A.R. napucavanje propraćeno nivoima promjenljivog kvaliteta. Stara mehanika pucanja je tu, kao i slow-time mod. Kada smo pomenuli nivoe promjenljivog kvaliteta, htjeli smo da kažemo da su neki nivoi, a naročito oni pri početku igre, katastrofalno dizajnirani. O čemu se radi? Radi se o tome da su određeni nivoi neinventivno odrađeni, tako da će te se mahom provlačiti po nekim skladištima, naivno postavljenim trasama u vidu pentranja po policama skladišta i prelaska sa jednog na drugi paket ili police putem prostrtih stuba (!). Sve ovo još biva nagrađeno "sivom" grafikom. Jedina dobra stvar je ta što se tokom levela borite sa različim protivnicima (sa mutantima ali i sa vojnicima). Nakon nekoliko prvih nivoa, igra će postati zabavnija, a uz to će se i priča polako rasplitati, što će vas natjerati da odigrate do kraja. Jednostavno rečeno radi se o solidnoj, krajnje linearnijoj hodnik pucačini, koja je operisana od svih horor elemenata (očigledno su developeri mislili da će krv i fleševi Alme biti dovoljni).

Što se tiče noviteta, nema ih mnogo. Novina je ta što će te kampanju moći da igrate u coop modu gdje dva igrača rukovode "braćom". Nakon prvog završetka SP kampanje moćićete da igrate ponovo igru ali sa drugim likom. Drugi novitet je sakupljanje iskustvenih poena i harvestovanje određenih leševa radi jačanja sosptvenih sposobnosti. Takođe, uvedeno je obaranje rekorda u vremenu koje ste proveli završavanjem misije. Kad smo kod misija, ima ih 8, s tim što je poslednji nivo kratak i posvećen je konačnom i naglom raspletu priče. Saznaćete kako je sve počelo, čija je glavna krivica za haos, kako su protagonisti postali monstrumi i slično. Što se tiče arsenala oružja, obuhvata standardan arsenal pištolja, pušaka, granate i RPG.

Sa tehničke strane igra spada u kategoriju koja obuhvata igre nešto iznad prosjeka. Zvuk i efekti su pristojni, dok je igra sa vizuelne strane ne baš tako dobra. Grafika je prilično jednolična, ponekad i siva, modeli likova su prosječni - sveukupno ništa revolucionarno. Kad na sve ovo dodamo prosječan gameplay i neinteresantan MP mod, dobijamo igru koja može da se odigra, ali pod uslovom da ste završili sve hitove koji su izlazili u poslednjih nekoliko mjeseci, pa sada, za vrijeme vrelih ljetnjih dana, nemate šta da igrate.

Ocjena: 76/100


Dobre strane: nešto unapređenije FEAR napucavanje, rasplet priče.

Loše strane: zastarelost sa tehničke strane, glup početak, par neinventivno odrađenih nivoa.

Zahtjevi: C2D 1.8GHz, 2GB RAM, 8600GT ili ATi 2600XT.

[Sh0m1]

Previsoka ocena, realna bi bila negde oko 65 citajuci tvoj review.

[Asmodeus]

White Ripper, ako hoćeš da ti eventualno recenzije izlaze u sk ili nekom drugom časopisu, moraš još puuuuuno da radiš. Nemoj pogrešno da razumeš, ovo je dobronamerna kritika.
Površno obrađuješ elemente igre, bez dublje analize igre, mogao bi da koristiš poređenja sa kvalitetnim naslovima iz istog žanra, pri poređenju da uviđaš sličnosti i recimo kritikuješ maznute, ali loše realizovane ideje iz drugih igara. Ono što mislim da ti je potrebno a to uopšte nemaš, je razvijen svoj stil pisanja, kojim bojiš tekst subjektivnim doživljajem igre i dočaravaš zašto se spomenuta igra tebi svidela ili ne...

[JoXa]

Virtua Tennis 4

OS: Windows XP/ Windows Vista/ Windows 7
Processor: Intel Pentium D 2.66GHz / AMD Athlon LE-1640
Memory Ram: 2 GB
Hard Disk Space: 5 GB Free
Video: nVidia GeForce GT 130 / ATI Radeon HD 5550 512MB
Sound Card: DirectX Compatible
DirectX: 9
Keyboard / Mouse

Posle 2 godine od katastrofe zvane Virtua Tennis 2009, dolazi novi VT sa nastojanjem da povrati dostojanstvo. VT 2009 je bila jako monotona i prosta igra, jednom rečju, dosadna. VT 4, however, ima par inovacija koje tu igru odvajaju od ostalih teniskih igara na PC-ju. O čemu je reč?

Ova igra je definitivno najbolja simulacija na PC-ju. Da, simulacija, ne arkada, prvenstveno zato što na PC-ju praktično postoji jedna simulacija, koja je veoma traljavo odrađena, a to je Top Spin 2.

Četvorka je u skoro svakom smislu bolja i izazovnija igra od Trojke i 2009. To „skoro“ se odnosi na World Tour mod, koji je podbacio. Naime, jedan World Tour se sastoji iz 4 „sezone“- Azija-Australija, južna Evropa-Bliski istok, severna Evropa i Amerika, gde svaka „sezona“ ima po jedan Grend Slem turnir (koji opet nemaju licencu) . „OK, i šta je tu zapravo loše?“ pitate. To je to! Ako završite te 4 „sezone“ vaš igrač se povlači iz tenisa i ide u penziju! Još jednu sezonu možete da odigrate samo ako izbrišete postojeće zvezde (praktično, to su bodovi za ATP listu, koji se ne dobijaju samo turnirima, već i dobrotvornim radom, npr.) i krenete ispočetka (doduše, ostaje vam novac i EXP poeni koje već imate)!

Pored tog nedostatka, World Tour režim je prilično unapređen, pa je i samo kretanje po mapi svojevrstan izazov (princip je sličan kao u Monopolu, postoje „karte“ koje te pomeraju za 1, 2, 3 ili 4 mesta unapred).

I karakteristika VT igara, unapređivanje igrača preko mini igara, je još uvek tu, ali sa novim mini igrama poput prebacivanja lopte koja je u stvari bomba (?!). Maštovitost programera svakako treba pohvaliti po ovom pitanju.

I, naravno, najvažniji deo je gameplay. Zbog suviše arkadno orjentisanog gameplay-a, VT na konzolama je uvek kaskao za Top Spin serijalom. To se još uvek nije promenilo, ali vidi se trud da se izvuče maksimum iz ovog engine-a, koji se koristi već 4 godine. Promenio se i „nema nikad auta“ sistem, loptica ide u aut ako se forsira udarac kod teških lopti koje šalje vaš protivnik. Takođe, spektakularni potez „bacanja“ po terenu se jako često kažnjava. Dodat je i Super Shot udarac, iako se malo razlikuje od Top Spin udarca. Po mišljenju autora ovog review-a, taj udarac bi trebalo da predstavlja rizičan udarac koji lako može da ode u aut.

Iako opredeljenost za stil igre postoji još od 3, tek sada se različiti stilovi igre jako razlikuju, tako da All-Round liči na Federera, dok Heavy Spinner i Solid Defence podsećaju na defanzivni stil Nadala. Ipak, drugačiji odskok i brzina lopte u zavisnosti od terena još nije implementirana.

VT 4 jeste najbolji tenis na kompjuteru, ali samo zato što Top Spin serijal postoji samo na konzolama. Svako ko je igrao ili makar video Top Spin 3 i 4, a ima konzolu nove generacije, teško da će odabrati Virtua Tennis 4.


82

[JAZO]

82 zato stot izlazi na PC,dao bi joj 70 zato sto izlazi na PC :kreza:

[Rainman]

http://t0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcSXZ3GjhVKPwy1pddLt_EqPsDp5s-ZruCuz7VRFUirff28deGe4Cw

Kada vas igra natera da na par minuta žmurite i igrate (ali ne od straha, već iz potrebe), onda, budite uvereni – igrate nešto vanserijsko.

Prošle godine igra Limbo najavljena je, a kasnije je i izašla za Xbox, otkrivajući nam tužnu, ali i vest na koju su PC igrači već donekle oguglali. Limbo neće biti dostupan svima, tj. PC će biti uskraćen za ovaj naslov. Na svu sreću to se nije ispunulo u potpunosti, jer, iako sa godinu dana zakašnjenja, stigla nam je verzija za ljude kojima su miš i tastatura default kontroleri. Inače Limbo dolazi iz Danske, kao prvenac firme Playdead, i ako ova mala kompanija nastavi u istom ritmu i dalje, imaćemo čemu da se radujemo kada najave neki novi projekat.

Pravo niotukuda, stigla je, i to onda kada nam je najviše trebala, u ove spore letnje dane, kada je izbor kvalitetnih igara drastično sužen pred predstojeću kolekciju jesen/zima 2011 (Deus Ex 3, Skyrim, Battlefield 3, Batman AC, lista AAA naslova sa next-gen grafikom koji treba da nas oduševe je predugčka). Do tada, pravac u dvodimenzonalni crno beli svet. Zvuči kao korak unazad?... Nije.

Limbo se nalazi negde izmedju pakla i raja, tj. da budemo tačniji – na samoj ivici pakla. Dante ga opisuje kao njegov prvi krug, a moderna umetnost (Inception) ga opisuje kao poslednji nivo sna iz koga je buđenje praktično nemoguće. U svakom slučaju, ne deluje kao prijatno mesto za boravak, pogotovo ako ste tek dečak u potrazi za svojom sestrom.

http://t2.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcQqWSTyam1i6U4joYq91cSxNwrwds72W iLoU6tB_xfhID8cDB-x

Čitav ovaj, nama teško zamisliv svet, Danci su rešili da nam dočaraju kroz 2D grafiku koja se oslanja na crnu, belu i milion nijansi sive boje. Možda zvuči previše sumorno, ali savršeno se uklapa u ceo ambijent i daje šmek celokupnoj atmosferi. Instrumentalna melanholična muzika će vas pratiti kroz ceo tok igre, i uklapati se u dešavanja na ekranu. Odziv kontrola je odličan i vrlo lako ćete uraditi sve što ste planirali, bez frustriranja, nervoze i bacanja dzojpeda ili udaranja tastature, koje se, mora se priznati, često vezuju za platformske igre. Doduše, kontrola i ima samo 5: dole, levo, desno, skok i „use“ dugme, tako da se i na taj način igra postavlja prema igraču kao vrlo user-friendly. Dakle, sa tehničke strane, Limbo predstavlja jedno malo „indie“ remek delo i pravo je zadovoljstvo kretati se kroz ovaj čudan krajolik.

Zadaci koji su pred vama će se težinski povećavati kako igra odmiče, od nekih klišeiziranih, pa sve do fantastično smišljenih mozgalica, zbog kojih ćete sijati od zadovoljstva po njihovom rešavanju. Problemi nisu preteški, ali ima par koji će vam dobro uposliti sive ćelije. Rečenica sa početka ovog teksta se odnosi na splet tajnih nivoa koji postoje u igri, i koji će od vas zahtevati mnogo više korišćenje čula sluha, nego čula vida. Mora se priznati da takvi problemi u igrama koje spadaju u žanr platformi nisu često vidjeni.

http://t2.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcRqD28PGXk4BpntbFgeHLni7E9HDH9LC JCj3zrWURwFFWBKU2b36A

Možda najveće iznenađenje dolazi u vidu brutalnosti ove igre. Naš mali bezimeni dečak će se suočavati sa protivnicima koje ne može fizički da nadjača, već će morati da se suoči sa njima isključivo suvom logikom (što i nije loše za promenu). Loša vest je da, ti isti protivnici, bilo da su to drugi dečaci koje će povremeno sretati, pauk koji vas juri ili jednostavno običan kamen sa plafona, mogu itekako fizički njega da nadjačaju i to na poprilično surove načine. Negde ćete biti svesni da je grozno da jedan dečak umire tako da glava, ruke, noge, creva (da, da, creva) lete na sve strane, ali igra će vas sama pripremiti na to već na samom početku. Dakle, „Die and try“ je sistem kojim ćete se voditi tokom cele igre. Sva sreća, pauze izmedju pokušaja prakitčno da i ne postoje, tj. zanemarljive su. Šta više, ako biste seli da igrate igru od početka do kraja, ne biste naišli ni na jedan loading screen ili bilo šta što bi vas na trenutak izbacilo iz čitavog iskustva.

Time bi mogli da dođemo i do prve ozbiljnije zamerke. Trend kratkih igara, tj. igara koje se mogu bukvalno preći za 2-3 popodneva je sve učestaliji, a i Limbo se tome takođe povinovao, pa se može odigrati za svega nekoliko sati. Reći broj bi bilo krajnje subjektivno jer kod logičkih problema nema pravila koliko ćete se zadržati na nekom mestu, ali otprilike od 3 do 6 sati bi trebalo da prođe dok ne ugledate poslednje scene i odjavnu špicu.

Tu negde bi mogli da se dotaknemo i drugog problema, tj. mane. Iako su stvorili savršen setting da ispričaju neku zanimljivu priču, Danci su otišli u drugu krajnost i nisu nam rekli ništa osim naslova. Ni sam kraj nam ne daje preterano puno informacija, tako da su time naravno ostavili milion pitanja otvorenih o samoj igri, o tome ko je dečak, šta je tražio, koga je našao, šta je prošao itd. isl. Još mnogo konkretnijih pitanja bi trebalo navesti, ali time bi se ušlo u domen „spoilera“ , ali i ova navedena pitanja trebalo bi da vam daju do znanja da se nećete baš obradovati kad shvatite da je „TO“ kraj. Medjutim, ove dve navedene mane su ipak jedan mali deo celokupnog vrlo pozitvnog iskustva.

Defitivno nas svake godine obraduje neka platformska indie igra, koja može da pomuti vodu naslovima mnogo skupljim od nje, na kojima je radilo mnogo više ljudi i od kojih se mnogo više očekivalo. Prošle godine je bio to Super Meat Boy, pretprošle je to bio Braid. Ovog leta, to je Limbo. Učinite sebi uslugu, i umesto sedamnaestog hodnik shootera koji je izašao ove godine, odigrajte nešto što ne zahteva quad-core procesor, nešto što nema ultra 3D fotorealistčnu grafiku i ne traži od vas da iskašljete novih 100 evra da bi prelamanje senki izgledalo mekše.

Probajte i nešto malo drugačije. Čisto onako… za promenu.


Ocena: 89

Vladimir Pantelić.

Tema za Limbo na SK forumu (http://www.sk.rs/forum/showthread.php?t=72541)

[White Ripper]

Deus Ex Human Revolution

http://cover7.cduniverse.com/CDUCoverArt/Games/66/8226166.jpg

Ko bi rekao da se može napraviti fantastičan prequel odlične pucačke RP igre iz 2000.-e godine? Momci iz Eidos Montreala su zasukali rukave i pokazali kako još uvijek postoji dovoljno materijala i ideja za kreiranje sasvim svježeg koncepta role-playing igara. Pod pokroviteljstvom Square Enix-a, developeri ovog naslova su uspjeli da naprave igru koje će definitivno biti trofej njihovog stvaralaštva.

Dešavanja u igri smještena su u 2027.-oj godini, 25 godina prije avanture Dentona, protagoniste prve igre. Ljudska tehnologija je dostigla vrhunac: pronađen je način kako da čovjek postane "Deus Ex Machina". Naime, kompanija "Sarif Industries" je došla do otkrića kako da kombinuje tehnologiju sa ljudskim tijelim i tako pravi super agente. U ulozi ste bivšeg SWAT vojnika, Adama Džensena, koji biva nepravedno otpušten iz službe (ako već želimo da u to vjerujemo). Nakon otkaza, on stupa u security redove kompanije Sarif Ind. Igra počinje neposredno prije napada nepoznatih napadača kojima je plan preotimanje projekata vezanih za augmentovanje ljudskih sposobnosti. Adam biva svjedok napada i u njemu strašno povrijeđen, a zatim pretvoren u "nadograđenog" vojnika.

Vezano za priču, ona ne predstavlja ništa revolucionarno, ali je nevjerovatno dobar način na koji je realizovana potjera Adama za napadačima, zatim filmska atmosfera, osjećaj koji igra pruža tokom misija i stalna generacija adrenalina. Tokom igranja imaćete osjećaj kao da ste u nekom visokobudžetnom američkom agentskom filmu (to je naročito izraženo ako igrate u stealth-u). Kad smo kod stilova igranja, trebalo bi napomenuti da igru možete igrati kao akcioni shooter ili kao "šunjalica" koje se prikrada i hakuje protivničke sisteme. Preporuka autora teksta je da igrate u stealth modu jer je igra daleko interesantnija, jer ako igrate pucajući, ovo remek-djelo će postati još jedan u nizu shootera koji ste odigrali i uskratićete sebi bar 30% užitka koji igra maksimalno može da pruži. O dodatnim saznanjima vezanim za priču da ne govorimo.

Igra raspolaže ogromnim lokacijama i velikim brojem kvestova, glavnih i sporednih, i što je najbitnije, na fascinantan način osmišljenih. Imaćete priliku da obiđete tokom kampanje četiri grada : Detroit, Šangaj, Montreal i Singapur. Što se tiče RPG elemenata, može se reći da su implementirani na najbolji mogući način. Nove sposobnosti stičete upotrebom praxis poena koje dobijate sakupljanjem iskustva. Talenata ima mnogo, i brilijantna stvar je da možete sve prilagoditi do detalja svom stilu igranja. Takođe, bitna stvar je ta, što je igra izbalansirana za svaki način igranja, tako da neće biti dionica u igri koje su osmišljene samo za one koji igraju oružjem. Ovo se najbolje uočava kod boss fajtova, gdje je korišćenje stealth talenata ravnopravno sa korišćenjem oružja, naravno, ako se iskoristi na pravi način. Postoje i modifikacije za oružje koje unapređuju njegove sposobnosti.

Dijalozi i voice-acing u igri su fenomenalno odrađeni. Igra ima dosta i humorističkih elemenata prilikom razgovora, kao recimo, sarkazam, gruba komunikacija i reakcija preplašenih NPC-ova. Sve ovo djeluje dovoljno uvjerljivo da bi sva dešavanja shvatili lično.

Sa tehničke strane, igra zadovoljava sve standarde. Grafika je solidnog kvaliteta, provučena kroz piss filter, koji se potpisniku ovih redova jako dopao iz razloga što upotpunjava atmosferu noći i ulica, kao i to što stvara autentičnost sa filmovima. Audio podloga je sasvim pristojna. Zvuci pušaka i pištolja su sasvim OK, a muzika i ambijentalni zvukovi još više dočaravaju atmosferu.

Propusta i bagova nema puno, ali ponekad mogu da zasmetaju. Nešto lošija optimizacija, česti "not responding" prije cut-scena, preduga učitavanja znaju da zasmetaju. Na svu sreću, odmah po izlasku igre izašao je oficijelni patch koji sređuje ili bar ublažava gore navedene probleme.

Sve u svemu, radi se o outstanding igri koja je dugo čekana, a po svemu sudeći, čekanje se isplatilo! RPG-evi koji su ove godine izašli na tržište, dobili su veoma jakog konkurenta u žanru. Svi igrači, nebitno da li preferiraju žanr ili ne, moraju isprobati Deus Ex HR, jer ovaj naslov definitivno predstavlja safe buy.

Pozitivne strane: opšta raznovrsnost, atmosfera, svježa mehanika, odlično ukomponovani svi elementi igre

Negativne strane: nešto lošija optimizacija, duga učitavanja

Ocjena: 91/100

Sistemski zahtjevi:

Core 2 Duo 2GHz
1GB RAM
Ati 2600xt ili GF 8600GT 512MB.

[White Ripper]

Dead Island

http://www.guerrillageek.com/wp-content/uploads/2011/09/Dead-Island-Cover-285x280.jpg

Još od Dead Rising-a 2 na tržištu zabavnog softvera nije se pojavila nijedna zombi igra koja ima ambicije ozbiljnog projekta. Jedna od takvih igara je i Dead Island, igra koju su mnogi prije izlaska ocjenjivali kao neki hibrid gore pomenutog Dead Rising-a i Left 4 Dead-a. Ipak, nakon nekoliko sati provedenih uz ovaj naslov, odmah shvatate da je ovo ,zapravo, "sama svoja igra" sa nekim posebnim šmekom i elementima koji je čine nekad izuzetno zabavnom, a nekada toliko frustrirajućom i dosadnom.

Dešavanja su smještena na Papui-Novoj Gvineji, ostrvu koje pripada Okeaniji. Priča se ne izdiže iz standardnih klišea: zavladao je neki "virus" koji uzrokuje mutacije ljudi u nemilosrdne zvjeri željne krvi i mesa. Sve je prilično konfuzno i loše objašnjeno. Još od početka ćete se obresti u svoj toj gužvi, bez ikakvih informacija, bez ikakvih nagovještaja uzroka problema. Da zlo bude veće, ni tokom igre i međusekvenci nećete dobiti neke bliže informacije, sem da je neka vrsta virusa mutirala i da morate da pobjegnete sa ostrva sa svojim kolegama koje takođe pokušavaju da prežive. Prilikom klika na "New game" morate prventveno izabrati jednog od četiri ponuđena lika, kojim želite da igrate. Apsolutno je svejedno koga ćete izabrati jer nema nikakvih razlika u gameplay-u.

Adut Dead Island-a nije u akciji i krljanju sjekirama i palicama sa zombijima. Iako djeluje kao neka vrsta survival-horor akcije, u pitanju je RPG sa elementima horora i FPS-a (kasnije ćete biti u mogućnosti da koristite i vatreno oružje, a ta činjenica mijenja pristup prema igri). Taj element ovaj naslov izvlači i daje mu nešto što će kako-tako zadržati igrača. Ponuđene su tri grane za napredovanje, a one se odnose na usavršavanje borbenih, survival i fury sposobnosti. Iako grane imaju mnoštvo opcija, one ne daju ništa konkretno: nemate direktnih talenata za građenje što većeg damage-a, već samo uslovne sposobnosti, tipa, dok ste pijani imate 30% veći damage, zatim povećavanje šanse za critical hit oštrim predmetima i slično. To je jedna zamjerka koja se odnosi na samu mehaniku. Levelovanje se, kao što smo navikli kod ostalih igara, odvija sakupljanjem iskustvenih poena putem obavljanja kvestova i ubijanja pritivnika. Svakim levelom dobijate po jedan talent poen koji rapoređujete po svom nahođenju. Interesantna stvar je ta, da nije preporučljivo usavršavanje samo jedne grane sposobnosti, već ,ako želite lakše igranje, morate sve tri grane paralelno razvijati. Ovo će se nekim igračima svidjeti,a nekima neće. S obzirom da se ne leveluje brzo, prije će biti mana nego vrlina u krajnjem slučaju. Takođe, moguće je popravljati, modifikovati i kreirati oružije. Naime, svaki item koji se koristi za borbu posjeduje granicu izdržljivosti i potencijal da se nadograđuju njegove sposobnosti. Što se kreiranja tiče, to je zaista složen proces, koji zahtjeva pronalaženje nacrta i komponenti, čiji spisak može da bude podugačak. Svaku nadogradnju oružija vršite na bench-evima koji su raspoređeni po svijetu igre uz određenu svotu novca.

Što se tiče gameplay-a, vrlo brzo se mogu evidentirati krupni nedostaci koji kvare doživljaj. Prvo što bi trebali da istaknemo je sama borba, koja je loše odrađena prije svega zbog toga što je igra realizovana iz prvog lica, pa nakon dužeg igranja dolazi do blagih osjećaja mučnine i vrtoglavice. Dalje, dešava se da prilikom borbe očekujete odbijanje protivnika udarcem, ali to se često ne dešava. Jednostavno, neprijatelj će nastaviti sa svojim planom napada kao da nije pretrpio nikakav damage. To je stvar koja zna da izfrustrira. Sledeća krupna mana odnosi se na odsustvo random-save opcije koja je zamjenjena staromodnim checkpoint sistemom. Uz ovaj nedostatak, nadovezuje se i druga debilna komponenta igre, a to je da ne možete zaginuti, već nakon pražnjenja health bara jednostavno se respawn-ujete za 5-6 sekundi, pritom gubeći nešto novca (to je kao neki vid kazne). Međutim, vrlo je jasno zašto su se momci iz Techland-a odlučili na ovakve poteze - igra je krajnje neizbalansirana i nerealno zamišljena, a pritom se ovim sistemom nadomješćuje nedostatak random save-a. Neozbiljan i krajnje nepažljiv pristup razvijanju igre od strane developera!

Sitnih nelogičnosti i gluposti ima na pretek, a neke su ,recimo, upoznatost domorodačkih zaostalih plemena sa modernom tehnologijom i terminima, level scaling koji vam ne dozvoljava bilo kakvu superiornost nad protivnicima, djelimično neposlušne kontrole i nemogućnost biranja odgovora tokom dijaloga, osim odbijanja i prihvatanja quest-ova. Kada smo kod zadataka, ima ih oko stotinu u igri. Raspoređeni su u tri kategorije: main, side i continuous. Main su, naravno, zadaci vezani za napredovanje kroz priču, side su sporedni zadaci koji isključivo služe za levelovanje, a continuous je neprekidna vrsta zadataka koji se svode na redovnu isporuku određenih predmeta davaocu kvesta i ne donose mnogo experience poena. Svi quest-ovi svode se mahom na kurirske misije, a to zna ponekad strašno da zamori. Main quest-ovi su raspoređeni u 18 chapter-a, a chapteri u četiri act-a. Igra je poprilično dugačka, i ako budete željeli da odigrate svaki mogući zadatak, trebaće vam najmanje 17-18 sati.

Glavni problem sa igrom je loša realizacija priče i sasvim solidne zamisli razvojnog tima. Tokom igranja, imaćete utisak da su developeri vještački produžavali igru zbog nedostatka ideja. To se najbolje uočava prilikom glavnih kvestova: kada se god odlučite za neki veći poduhvat, to podrazumjeva solidnu dozu sakupljačkih misija u kojima pronalazite neophodne stvari za dalji napredak kroz priču. Takođe, nekad ćete biti prinuđeni da radite side-misije radi trigera za glavnu misiju. Sledeću stvar koju bi valjalo istaći je nedostatak kontinuiteta, frke i survival horor atmosfere koja će vas natjerati da se preznojite. Sa postojećom koncepcijom igraćete igru čisto iz dosade i to isključivo mehanički.

[White Ripper]

Što se tiče audio-vizuelne podloge, za nju bi se moglo reći da "nit smrdi nit miriše". Igru pokreće peta verzija Chrome engine-a koji smo imali prilike da vidimo u Call of Juarezu: The cartel, igri koju takođe potpisuje Techland. Ovom grafičkom "motoru" najbolje leže predjeli džungle i plaže, koje prikazuje sasvim pristojno. S druge strane, čim se nađete na mjestima gdje preovladavaju hodnici, beton, pločnici i kanalizacija, grafika ne izgleda ništa bolje od nekoliko godina starijih naslova, tipa Manhunt 2. Svijet igre se sastoji iz više zona i veoma je veliki, a naravno, postoje i vozila koja možete da koristite tokom krstarenja gameworld-om. Što se tiče audio podloge, sasvim je na mjestu, ništa spektakularno, ali se i dalje uklapa u ambijent igre. Voice-acting jeste amaterski ali nije toliko loš.

Krajnji utisak o Dead Island-u je nešto između "pff i može da prođe". Moglo je još dosta da se radi na ovom naslovu. S početka, igra je interesantna, ali kasnije, usled repetativnosti i nedostatka sadržaja sve postaje blago dosadno. Ovo govori da je teško bilo kome preporučiti ovaj naslov s obzirom na konkurenciju, a i u narednih par mjeseci slijedi izlazak dugo očekivanih hitova. Naša preporuka je da se strpite i sačekate. Ako već imate viška novca, možete kupiti Dead Island i priuštiti sebi kakvu-takvu zabavu, jer se ne radi o nužno lošoj igri.

Ocjena: 72/100

Minimalni zahtjevi:

Dual-Core CPU 2.66GHz
1GB RAM
ATi HD3650 ili GF 8600GT
Ograničenost foruma je na 6500 znakova po poruci, pa ne znam da li sam sve kopirao sa kompjutera. :)

[Red Dragon]

http://dastauchen.ru/img/41/418/Bastion_Downloadable_Game_Review_The_Totally_Rad_S how.jpg

Iako nas veliki razvojni timovi svakodnevno bombarduju (polu)kvalitetnim naslovima, svedoci smo perioda kada indie scena uzvraća sve jače udarce. Mali timovi, sa skromnim budžetima, ali velikim entuzijazmom i trudom često iznedre naslove koji nas prosto teraju da se u njih udubimo i ostavimo po strani mnoge naslove iz AAA produkcije. Jedan od tih naslova je i Bastion, akcioni rpg sa koji je razvojni tim Supergiant Games izdao pod okriljem Warner Bros-a.

Radnja igre se vrti oko Dečaka (The Kid), koji se budi i vidi njegov svet uništen u katastrofi znanoj kao Calamity. On kreće kao Bastionu, mestu ka kojem bi se njegov narod uputio kad bi desila neka velika nesreća. Medjutim, u razrušenom Bastionu pronalazi samo starca Rukusa koji traži pomoć od Dečaka (ili Dečkonje, ako više volite) da pronadje kristale uz pomoć kojih bi se Bastion oporavio i sve vratilo kako je bilo pre katastrofe.

Igra je radjena kao klasični akcioni rpg (Diablo, Titan Quest). Igrač putuje na razne lokacije, skuplja napitke i oružja i bori se sa raznim kreaturama, dobija iskustvene poene i unapredjuje svog heroja. Medjutim, mnogi od ovih elemenata su nestandardni za ovaj tip igara što kod igrača može dovesti do izmešanih, ali uglavnom pozitivnih osećanja prema igri.

U ovoj igri igrač ne prati put, već put prati igrača (da, dobro ste pročitali). Oko Dečaka je sve ništavilo, medjutim, kako se bude kretao u nekom pravcu, ispred njega će početi da se “izgradjuje” put, koji će se često račvati u vise pravaca. Doduše, put se neće uvek stvarati, pa će Dečko (veoma često) propadati u ništavilo, koje će prouzrokovati vraćanje igrača na približno isto mesto uz mali gubitak zdravlja.

Dečko(nja) će u svakom trenutku na raspolaganju za borbu imati dva oružja (preporučljivo je imati jedno za blisku i jedno za dalekometnu borbu), štit (kojim možete štetu, uz pravi tajming, da preusmerite na protivnika) i jednu “specijalku” (koja često zahteva da ponesete odredjeno oružje u misiju).

Kada sakupi dovoljno iskustvenih poena, igrača čeka neobična situacija. Naime, ovde nema “budženja” raznoraznih atributa, veština i slično, već se posle svakog nivoa otključava po jedan novi slot u koji se smeštaju posebni napici (spirits) koji dajnu razne bonuse Dečko(nji), a koji se kupuju u zgradama koje igrač gradi. A da, svaki kristal koji igrač pronadje omogućava mu da izgradi , a kasnije i unapredi, neku od zgrada u Bastionu, poput oružarnice, kovačnice, prodavnice, hrama i drugih, gde će igrač otključavati nove napade, unapredjenja za oružja, napitke i slično. Valuta u igri je za sve ista, i sastoji se od fragmenata plavih krsitala koji su raštrkani svuda u igri.

Ručno crtana grafika u anime stilu je predivna i nešto što se nije skoro videlo u indie naslovima. Jedino bolje od grafike jeste hipnotišuća muzika koja nikad ne dosadi i koja se sjajno uklapa u ambijent igre.

Medjutim, ako bi smo izdvojili nešto po čemu ovu igru treba zapamtiti, onda je to starac Rukus, narator ove avanture. Dubok, umoran glas koji će pratiti igrača tokom cele igre, ne samo da će otkrivati radnju igre, već i redovno komentarisati šta igrač radi u nekom trenutku (njegov izbor oružja, padove u ništavilo, zadržavanje na nekom mestu). Dovoljno je reći da je glumac Logan Kaninghem odradio sjajan posao.

Pored mesta koja treba posetiti u potrazi za kristalima, igrač če moči i da poseti posebne trening lokacije, gde će moći da se usavrši sa oružjima i otključa posebna unapredjenja i bonuse.

Sam kraj igre predstavlja slag na torti, donoseći nam jedno interesantno oružje, napetu završnicu vezanu za sudbinu Bastiona, kao i mogućnost izbora jednog od četiri završetka.

A mane igre? U principu su u pitanju više sitnice, nego neke krupne zamerke. Ideja da se put stvara ispred igrača jeste zanimljiva, medjutim igrač i nema toliko slobode kretanja koliko smo se nadali, već ćemo konstantno nailaziti na prekid puta i ništavilo, koje će nas terati da se vraćamo na već zacrtani put. Zatim, igrač do povratka u Bastion (ili pronalaženja oružarnice u nekom od svetova) je ograničen na dva oružja i jednu “specijalku”. Bilo bi lepo da je uvedena mogućnost da igrač može češće da menja oružja, ili bar ima na raspolaganju dva seta naoružanja (poput Diabla II). I za kraj, za nekoga će igra definitvno biti kraća u odnosu na druge igre ovog tipa. Medjutim, čini se da je dužina igre taman koliko treba (za hardcore igrače je na raspolaganju igranje ispočetka na većem nivou težine sa već otključanim oružjima, veštinama i bonusima).

Sve u svemu, u pitanju je jedan sjajan indie naslov koji bi bilo greh ne probati. Igra se prodaje na Steamu za 14 eura. Ako vam se već ne daje puna cena za ovu odličnu igru, onda sačekajte bilo kakav popust i tada je obavezno kupite, jer zaista vredi svaku paru. Supergiant Games je napravio sjajan debi na igračkoj sceni i sa nestrpljenjm očekujemo njihovu sledeću igru.

OCENA: 86/100

[Red Dragon]

http://www.warhammer40kspacemarine.ru/data/uploads/40000-space-marine.jpg


......audio log...............Kapetan Titus..........vodja odreda..........Ultramarinaca......


Posle kraće borbe u vazduhu nekako sam se prizemljio. Cela planeta je okupirana. Orkovi na sve strane. Probijam se kroz horde Orkova. Moram da pronadjem moje verne saborce, vremešnog Sidonusa i mladog, naivnog Leandrosa. Pronašao sam ih. Nastavljamo sa borbom. Moji saborci i nisu toliko efikasni u borbi, ali opet je lakše boriti se sa nekim pored sebe, nego sam. Planeta na koju smo sleteli jeste velika pustinja sa gomilom stena i vojnim postojenjima. Doduse, sada je velika pustinja u ruševinama posle Orkovske invazije. Ali, i dalje ostavlja posmatrača bez daha svojom lepotom. Mada nam ni ova planeta nije saveznik. Nemamo nikakvu slobodu kretanja, zbog ruševina i stena. Možemo samo pravo, kroz pustinje, prolaze i vojna postrojenja, koja se monotono smenjuju jedna za drugim....
...............................................
Pošto smo proverili naoružanje, nastavljamo napred. Ultramarinac je za borbu opremljen sa četiri vrste oružja, mada svaki ponosan Ultramarinac se uvek drži osnovnog naoružanja - blaster u jednoj ruci i oružje za blisku borbu u drugoj ruci. Mitraljezi, snajperi i ostala oružja samo po potrebi, iako nam je municija omogućena na svakom koraku. Ja se nikad nisam plašio bliske borbe, i zato mi je Gromovni Čekić bio najbolji saborac kad god bih naišao na njega u oružarnici, iako je uvek bilo i raznog drugog naoružanja. Ali to nije ni bitno . Mi Ultramarinci smo najbolji u onom zbog čega smo poslati bez obzira na naoružanje. Terminaciji orkovskih jedinica....
.................................................. ...
Za svakog Ultramarinca nema veče časti nego da za Impertora proliva orkovsku krv. Prvih sat vremena na planeti to obećava. Stotine Orkova je već palo, a hiljade nas čekaju. S obzirom da nam medicinske jedinice nisu na raspolaganju, možemo samo da se uzdamo u naše oklope i štit koji se obnavlja ako smo par trenutaka izvan linije vatre. Ali kad osetimo da smo na izmaku snaga i da nam život visi o koncu, egzekucija omamljenog Orka je ono što nam daje snagu. Nije bitno da li je presecanje Orka na pola, komadanje golim rukama...bliski susret i litri njihove krvi su ono što nas vraća u život...
.................................................. ....
...ali tu strast ja više ne osećam. Ono što sam osetio nestalo je posle prvih sat vremena borbe. Da, kasapljenje hiljada Orkova je tu, ali moje emocije nisu. Kao da sam mašina, samo čekam da dodjem do kraja. Da me neko posmatra sa strane, rekao bi da sam više igračka u ruci Imperatora, slava mu, nego ljudsko biće. Niko ne zna ko sam, odakle sam, moju prošlost, niti će ikad saznati. Kao ni moje emocije. Koje su izgleda izumrle. Čak mi je i ovaj dnevnik više kao vojni izveštaj, lišen emocija, samo činjenice. Čak i moji saborci, sa kojima sam delio tolike borbe...ne osećam snažnu komunikaciju ni povezanost, sem povremeno zahvaljujući naivnim rečima mladog Leandrosa. Nekad mi se čini da su se i Orci umorili stalnog ratovanja. Kao da je i njihov čuveni orkovski humor nestao. Zaista se osećam kao Aleks Merser u knjizi “Prototip” koju sam čitao kao mlad. Osvetnik velikih moći koji uliva svima strah, ali nikakvu emocionalna povezanost sa čitaocem…
.................................................. ..........
Pronalazimo delove Imperijalne garde. Ove hrabre vojnike predvodi Poručnik Mira, neustrašiva žena, koja je hrabro nastavila sa borbom i pored gubitka svojih pretpostavljeni. Mada su i oni na izmaku snaga pod naletom Orkova. Misija je jasna, Garda ostaje da utvrdi svoje pozicije i preživi, a mi nastavljamo napred…
.................................................. ..............................
Pronašli smo Inkvizitora Drogana. Uopšte mi se ne dopada ta osoba iako je Inkvizitor, ne znam zašto, ali nije ni bitno sada. Orkovi žele da se domognu eksperimentalne mašine koju je on razvijao i mi moramo da je uzmemo pre njih . Ponovo nailazimo na horde Orkova, ali moje emocije i dalje su prazne…
.................................................. ...................................
Pitam se da li obični ljudi znaju da su džetpekovi su jako bitan dodatak svakog Ultramarinca. Mada smo ih do sada jako kratko i retko koristili. Mobilnost i razorna snaga koja omogućava da se oduvaju desetine neprijatelja prilikom ateriranja. Zaista šteta što nam ih nije dostavljeno više, mnogo bi lakše i interesantnije bilo. Mladi Marinci kažu da nema lepšeg osećaja neko kada sletite u orkovsku armiju naoružani samo Gromovnim Čekićem i džetpekom. U pravu su...
.................................................. .........................................
Najveći deo provodimo u borbi i jurnjavom za tom čudnom spravom. Planeta je na kocki, uporno govori Drogan...
.................................................. ........................................
Izgleda da ima nešto posebno u vezi mene. Svako ko bi imalo bliski susret sa tom eksperimentalnom napravom ne bi preživeo. A ja sam je držao u ruci i preživeo. Imam loš predosećaj...
.................................................. .................................................. .........
Borba sa Grimskalom, Orkovskim veteranom bila je teška. Mislim da ne bi trebalo da bude vise problema sa Orkovima... zar ne...

[Red Dragon]

.................................................. ..........
...............................................
.............................
...cough....cough.... jedva se pridigoh. Pakao je nastupio na zemlji. Haos je nastupio. Gledam svoje verne saborce, a osmeh mi na kratko zaigra u uglu usana. Šteta, kraj je blizu, a sad je najzanimljivije. San svakog ponosnog Ultramarinca. Uleteti u preostale orkovske armije, uleteti u sami Haos dok se u daljini vide obrisi pravog neprijatelja i boriti se do kraja...
.................................................. .......
...doduše, nekad se zapitam. Da li će se u budućnosti pojaviti neki drugi odred Ultramarincaca, ili Svemirskih Marinaca voditi ovakvu borbu kakvu ja vodim sada. Ili će to možda biti neki odred Orkova, Nekrona ili Eldara. Ko zna..........možda će voditi borbu bolju od ove moje............


......audio log...............Kapetan Titus.............vodja odreda..........Ultramarinaca.........


Po volji Imperatora: prelepa grafika; Warhammer 40k svet, a da nije strategija; krvavo eliminisanje stotina i stotina Orkova u bliskoj borbi i njihova egzekucija (prvih pola sata); oružje Thunder Hammer; džetpek je kratko, ali sjajno iskustvo; zanimljiv preokret na kraju

Nije po volji Imperatora: monotonija; krvavo eliminisanje Orkova u bliskoj borbi i njihova egzekucija (dosadi); isprazni likovi; neduhoviti Orkovi; nikakv rpg sistem (bar neki rudimentaran da održi zanimljivost); misija dosadna sem u završnici[/B][/I]


Ocena: 70/100

[Nash Knight]

Nekada sam obozavao ovakve recenzije, pogotovo u SKu, mada su mi sada kad sam stariji malo dosadile. Solidno napisano dodushe. Samo se odluchi, jel su Orkovi ili Orci? :)

[Red Dragon]

Nekada sam obozavao ovakve recenzije, pogotovo u SKu, mada su mi sada kad sam stariji malo dosadile. Solidno napisano dodushe.
Hvala. :) Ni ja nisam preteran ljubitelj ovakvog nacina pisanja, ali ovo je naisao trenutak inspiracije dok sam cekao da mi se uninstalira igra. Vidis i sam da tekst nije veliki, napisan je za 15-ak minuta, ali je napisan u duhu igre...na momente interesantan, ali generalno monoton. :D


Samo se odluchi, jel su Orkovi ili Orci? :)
Nisu ni jedno ni drugo, mater im zelenu, vec ih odsad zovem Mali/Veliki Ruzni Zeleni! :kreza: Negde mi se cinilo da lepse zvuci Orci, negde Orkovi, pa to na kraju nisam ni ispravio. :D Ali neka budu recimo Orkovi za potrebe ovog teksta.:D

No bar neko ovo cita, pa mozda napisem jos poneku recenziju ponekad (ako ikad stignem jos nesto da odigram, lol :D), mada vise stilom kao sto sam za Bastion.

[caine]

Što ne pošalješ to SK-u, taman zaradiš neku lovu :)

[Asmodeus]

@Red Dragon:
Prvo, recenzija ti je stura i stilski siromasna, drugo previse ti se ponavljaju odredjene reci i misaone konstrukcije. Jednostavno ponavljas se previse. Trece, za ovakav stil pisanja recenzija bi trebao da koristis stilske figure, da obojis tekst, da ne bi zvucao kao vojni izvestaj, vec vise kao dnevnik...
Ne tvrdim da sam ja neko ko ima knjizevnog znanja da ti bude apsolutni kriticar, ali primecujem ocigledne stvari koje ne valjaju. Recimo:
Posle kraće borbe u vazduhu nekako sam se prizemljio. Cela planeta je okupirana. Orkovi na sve strane. Probijam se kroz horde Orkova. Moram da pronadjem moje verne saborce, vremešnog Sidonusa i mladog, naivnog Leandrosa. Pronašao sam ih. Nastavljamo sa borbom. Moji saborci i nisu toliko efikasni u borbi, ali opet je lakše boriti se sa nekim pored sebe, nego sam. Planeta na koju smo sleteli jeste velika pustinja sa gomilom stena i vojnim postojenjima. Doduse, sada je velika pustinja u ruševinama posle Orkovske invazije. Ali, i dalje ostavlja posmatrača bez daha svojom lepotom. Mada nam ni ova planeta nije saveznik. Nemamo nikakvu slobodu kretanja, zbog ruševina i stena. Možemo samo pravo, kroz pustinje, prolaze i vojna postrojenja, koja se monotono smenjuju jedna za drugim....
Ponavljanja tipa :
"Moram da ih pronadjem. Pronasao sam ih."

"Planeta je pustinja sa gomilom stena... Nemamo nikakvu slobodu, zbog rusevina i stena."

Ako bih morao da ocenim od jedan do pet, bila bi tanka trojka. :)

[Red Dragon]

Asmodeus, hvala za kritike, medjutim, moram reci da su upao u malu zamku i da nisi obratio paznju na tekst, jer je bas pisan u duhu igre.:D Procitaj podvuceno.
@Red Dragon:
Prvo, recenzija ti je stura i stilski siromasna, drugo previse ti se ponavljaju odredjene reci i misaone konstrukcije. Jednostavno ponavljas se previse. Trece, za ovakav stil pisanja recenzija bi trebao da koristis stilske figure, da obojis tekst, da ne bi zvucao kao vojni izvestaj, vec vise kao dnevnik...
Ne tvrdim da sam ja neko ko ima knjizevnog znanja da ti bude apsolutni kriticar, ali primecujem ocigledne stvari koje ne valjaju. Recimo:

Ponavljanja tipa :
"Moram da ih pronadjem. Pronasao sam ih."

"Planeta je pustinja sa gomilom stena... Nemamo nikakvu slobodu, zbog rusevina i stena."

Ako bih morao da ocenim od jedan do pet, bila bi tanka trojka. :)

Vidis i sam da tekst nije veliki, napisan je za 15-ak minuta, ali je napisan u duhu igre...na momente interesantan, ali generalno monoton. :D





Kao ni moje emocije. Koje su izgleda izumrle. Čak mi je i ovaj dnevnik više kao vojni izveštaj, lišen emocija, samo činjenice.


Upravo kako si ti doziveo ovaj tekst, tako sam ja doziveo igru. I zato je ovakav tekst, monoton i jednolican. Mada komentarom su mi dao dokaz da bas ovakav nacin pisanja i nije uvek pozeljan, pogotovo za nekog ko, recimo, nije igrao igru, pa stice utisak da je los kriticar, a ne igra. Doduse, stekao sam utisak da nisam mnogo pogresio sa opisom igre kad sam procitao Kuzmanovicev tekst. :D Znaci, ovakav nacin pisanja je cista namera.
Mada ovo je samo bila proba. Ako i budem pisao kritike, bice vise u stilu mog prethodnog opisa Bastiona. Ali ipak havla, lepo je videti da i ovo neko cita.:)
I da, nemaj brige, pismen sam, i inace se pomalo bavim pisanjem. I uopste mi nisu ovakvi tekstovi.;)

@Caine: Svojrevremeno sam pisao najave za bonus level i imao ponudu da uradim review neke igre, ali sam, na zalost, morao da odbijem jer sam tada imao zaista krs od racunara koji nije mogao da izgura igre koje su tada izlazile. A sada bas i nemam vremena, mozda kasnije. I onako slabo igram igre poslednjih meseci. Uz ove dve jedino sam jos presao Limbo, ali davno. Jedino njega da opisem. XD

[singularity]

Red Dragon svaka cast na trudu za recenzije. Samo imam jednu zamerku. Sto onako dugacak tekst u boldu, a onda italic. Uzas. Odustao sam od citanja posle drugog pasusa.
Bold se koristi da se nesto naglasi nesto vaznije u tekstu i citaoca natera da to prvo uoci.
Kosa slova tzv. italic koristi se za monologe vecinom, nikako za ceo tekst.

[singularity]

Jako je zanimljivo citati vase kritike ovim indie recenzentima. Cesto cujem spominje se rec stil.
Pa nisu to pisci beletristike nego ljudi koji su igru igrali pa hoce da je predstave u par pasusa.
Meni se licno i ne dopada taj fazon da se previse filozofira, pola teksta ode na neke nemastovite metafore, a ono sto treba da se kaze bude nedoreceno.

Po meni licno recenzija treba da se bavi igrom, ne da se filozofira. Kao da se takmicite za pisanje romana, a ne recenzije igre.

Eto, morao samo ovo da napisem. Nije kritika nikakva. Nego gledam i citam sajtove koji pisu recenzije, pa cak i strane casopise. Pa nekako odudaramo od svega toga. I to dosta.

[Red Dragon]

Red Dragon svaka cast na trudu za recenzije. Samo imam jednu zamerku. Sto onako dugacak tekst u boldu, a onda italic. Uzas. Odustao sam od citanja posle drugog pasusa.
Bold se koristi da se nesto naglasi nesto vaznije u tekstu i citaoca natera da to prvo uoci.
Kosa slova tzv. italic koristi se za monologe vecinom, nikako za ceo tekst.
Paaa....ovo je i jeste u neku ruku monolog, zato je i isao italic. A bold....pa...pojma nemam zasto sam ga stavio, valjda mahinalno.:D
Kod mene vise nema opcije za editovanje tog posta, tako da jedino ako nekog od moderatora ne mrzi da ispravi...

I da, imajte na umu da su ovi tekstovi ispisani za 15ak minuta (pretpostavljam kao i kod vecine forumasa kriticara), ako bi se posvetilo malo vise vremena kao za casopis, pretpostavljam da bi i bili bolji.
Imao sam jos pre ideju za blog sa opisima, ali nit se ima toliko vremena, a konkurencija je jaka. :D

[White Ripper]

Rage

Posle više od 6 godina "kuvanja" na tihoj vatri u prostorijama razvojnog tima Id Software, preambiciozni projekat Rage je konačno ugledao svjetlost dana. Develeperi su obećavali "kule i gradove" i "najkompletnije igračko iskustvo ikada". S obzirom da je ovaj FPS razvijao nama veoma poznat razvojni tim, nije bilo sumnje u njihovo umjeće. Međutim, da li je sve tako kako su nam momci i djevojke iz Id-a obećali?

Već na samom početku opisa, kazaćemo vam da su obećanja samo djelimično ispunjena. Da li da krenemo sa blaćanjem ili isticinjanjem neospornih kvaliteta ovog shootera? Najbolje bi bilo da krenemo redom, opisivanjem svakog segmenta igre pojedinačno.

Priča je zaista bledunjava. Džinovski asteroid pogađa zemlju, a ostaci čovječanstva, koji su preživjeli apokalipsu, započinju rat. Na jednoj strani se nalazi, uslovno rečeno, teroristička organizacija, Authority, koja vrši eksperimente nad ljudima, mutirajući ih pomoću hemijskih elemenata koje je asteroid donio na Zemlju. Protivnik Authority-ja je pokret Resistance, gdje ćete stupiti sredinom igre. Mutavi junak, koga vodite, preživio je udar asteroida tako što je neposredno prije katastrofe hibernisan u Arci. Nakon dugogodišnje hibernacije, on se budi i izlazi na razorenu površinu, gdje počinje njegova avantura.

Gameworld nije mnogo velik, a samim tim tvorci igre su morali da fokusiraju igrača na priču i odrađivanje misija. Ovo je rezultiralo ograničavanjem igrača i dobijanjem hodnik shootera. Šta to zapravo znači? To znači da je besmisleno istraživanje svijeta ukoliko ste bez misije i da tokom samih misija nećete moći da sami birate put i pronalazite potrebno, već je sve prethodno definisano. Čak ne možete ni prepreke preskakati ako to igrom nije definisano. Dakle, ništa od nelinearnosti koja je toliko bila najavljivana. Misije se svode mahom na kurirsko-dostavljačke, ali postoje i neobavezne aktivnosti, kao npr. trkanje, koje je sasvim ok odrađeno i posjeduje više modova, zatim kockanje i ostale mini igre. Glavne misije su zaista loše osmišljene, upravo zbog toga što njima "na silu" napredujete kroz priču. Jednostavno, htjeli-ne htjeli, morate da nekog "poslušate" i tim "bejbisitingom" se polako uvlačite u redove resistance-a. Uz to, kraj igre je toliko stupidan da je to nemoguće opisati. Zaista nam nije jasno, zašto se razvojni tim odlučio za najgori mogući način koncipiranja misija.

Što se tiče samog gameplay-a, prvo na šta bi trebalo skrenuti pažnju, jeste to da je igra prelaka, čak i ako je igrate na Nightmare težini. Igrači ispod-prosječnih gaming sposobnosti moći će da se "našale" sa protivnicima na ovom nivou težine. Za završavanje kampanje, trebaće vam 9-13 sati. Glavna komponenta koja izvlači Rage i drži vas do samog kraja jeste fantastičan osjećaj korišćenja oružija i stalno otključavanje novih gadget-a i upgrade-a kojima se budi mašta igraču, te se time omogućava bezbroj varijanti za ubijanje protivnika. Kad smo kod protivnika, trebalo bi napomenuti da im je AI solidno odrađen, nezavisno od toga da li se radi o mutantima, banditima ili vojnicima.

U igri postoji ukupno 9 tipova naoružanja, a svako možete nositi istovremeno. Tu spadaju pištolj, automatska puška, SMG, snajper, raketni bacač, dvije vrste sačmara, samostrel i minigun. Zatim, postoje i melee oružija, kao npr. bumerang sečivo koje je veoma efikasno. Naravno, tu su i dronovi (mini-džip na daljinsko upravljanje koji je moguće detonirati), turreti (postavljate ih na željene pozicije) i spider turreti (inteligentno pronalaze i eliminišu protivike) koje možete napraviti u engineering odjeljku ako imate sve potrebne djelove. Takođe, zlatni element gameplay-a je i postojanje raznih vrsta metaka koje koristite u skladu sa potrebama na bojištu. Recimo, ako protivnici stoje u vodi, možete iskoristiti električne metke, zatim, ako vidite grupu mutanata, mind-kontrol municijom je korisno ustrijeliti jednog, a zatim upravljanjem njegovim tijelom ubiti druge itd. Takođe, postoji mogućnost i voženja vozila koja možete opremati raznim naoružanjem i poboljšavati njihovu otpornost na metke.

Dolazimo polako do najcrnje komponente igre: njena tehnička strana. Prvo na šta bacamo akcenat je da nije sigurno da ćete pokrenuti igru prije nego li se dobro oznojite instalacijama najnovijih patch-eva i drajvera za grafičku karticu. Mi smo imali problema prilikom startovanja igre, ali je namjenski ATi drajver sredio problem. Međutim, tu mukama nije bio kraj. Često se dešavalo da se ekran zamrzne prilikom čuvanja pozicije ili loading screena, pa nasumično krahiranje igre uz "send error report" poruku. Uz sve nabrojano, igru dodatno sravnjuje i enormna količina bagova, nestajanje i sporo učitavanje tekstura, nebitno da li posjedujete aždaju od računara, ili neku mainstream mašinu. PC igrače dodatno ponižava i činjenica da ne postoje opcije za detaljno podešavanje grafike (igra pri prvom startovanju sama podešava parametre), kao i konzolne gluposti tipa 13 slotova za čuvanje pozicije itd. Kontrole u igri su perfektno odrađene, a audio podloga nije loša, mada utisak kvari nekvalitetan voice-acting.

Igru pokreće Id Tech 5 engine koji je zaista moćan, ali precjenjen od strane developer-a, koji su se, uvidjevši svoju zabludu, bavili "lijepljenjem" grafičkih detalja koji se nalaze u daljini. Uprkos svemu tome, ako uspijete da pokrenete igru pod maksimumom detalja, uvidjećete da Rage pruža zaista bogato grafičko iskustvo, ali sve to pada u vodu zbog gore pomenutog sporog učitavanja tekstura.

Valjalo bi napomenuti da Rage posjeduje i multiplejer režim koji sadrži borbe vozilima i kooperativno iskustvo.

Ovako bagovitu i neoptimizovanu igru, veoma je teško preporučiti. Ako uspijete da pokrenete izvršni fajl bez problema, i ako budete mogli da pređete preko činjenice da tekstura nestaju sa ekrana, Rage vam može pružiti sasvim solidnu zabavu. Ocjena koja stoji ispod teksta je samo slučajno zatečeno stanje i ne može se uzeti kao mjerodavna.

Ocjena: 79/100

Minimalni zahtjevi:
CPU dual-core 2.5 GHz
2GB RAM
Ati 3850, GeForce 8800GS

[Sh0m1]

Bagovita i neoptimizovana i ne mozes da je preporucis, a dao si joj 79 o.O?

[Nash Knight]

To je ocena po SK standardima :D

[HSVstoned]

WR testovi su posebna prica, izlizao je tastaturu koliko je ovakvih recenzija napisao :dzavo::dzavo: Ne znam kako te ne mrzi uopste, sve to moze da se napise u 10 recenica max.

[White Ripper]

Dokon čoek. :D

[Nash Knight]

Recenzije je sasvim standardne duzine, uporedite je sa bilo kojom drugom iz gejming chasopisa/sajta

[caine]

Darksiders

Darksidersi su se na PC-u pojavili krajem prošle godine, i bili su nešto najbolje što se pojavilo te godine, kad je reč o "akcionim avanturama". Naravno, prema mom mišljenju - mnogi favorizuju Ass Creed 2, ali pitanje je koliko on spada u ovaj žanr. Vredan pomena je i Forgotten Sands - novi Princ od Persije. Vredan pomena jer je razočarao. Tako da su Darksidersi bili poslednja oaza s koje mogu da se napiju ljubitelji "akcionih avantura".

Mada su kao celina ipak nešto drugačiji, oni spadaju u pomenuti žanr, to je neosporno. Međutim, ima mnogo elemenata koji je čine drugačijom od ostalih. A koji su otprilike svi pokradeni. Paradoksalno.

Priča je koliko-toliko originalna. Samo što je crap. Glavni lik je Rat, koji je jedan od četiri jahača apokalipse. On je zadužen za održavanje balansa između dobra i zla - nijedno ne sme da trijumfuje. No, on biva prevaren, i nešto se desi, i onda... Meh. Koga briga? Priča je glupa! Početni događaji su neviđeno konfuzno objašnjeni, a oni kasnije se svode na "idi tamo i ubij nekog da bi mogao da prođeš tamo i tamo, blablabla". Bezveze. A posle se javljaju i neki preokreti, koji su skroz bedni, jer nema ničeg što vodi do njih. To je preokret bez radnje, koja, po prirodi stvari, treba da mu prethodi. Nisam siguran da li sam ovo dovoljno precizno objasnio, ali pošto je priča toliko glupa, nekako mi je mrsko da pričam o njoj. Ono što mi se svidelo jeste gejmplej. Tako da, without further ado, da pređem na njega.

Gejmplej je odveć originalan u svojoj golemoj neoriginalnosti. Manje-više sve je pokradeno. Prvo, u osnovi to je sandbox. Možete po želji da se vraćate na prethodne nivoe. Kao što, recimo, možete u Shadow Manu. Ili Soul Reaveru. Ili Betmenu. Nemam više nijedan "ili", ali sigurno postoji. A zašto bi se vraćali ne prethodne nivoe? Zato što ne možete odmah da dosegnete sve lokacije. Nego, kako igra napreduje nabavljate predmete, to jest gedžete, koji se onda koriste za pristup prethodno nedostupnim mestima. I onda tamo nalazite "collectables" - kovčege sa dušama (valuta u igri), artefakte koji se prodaju za duše, delove oklopa... Hm, gde se beše ono vraćate na prethodno nedostupne lokacije da biste pokupili duše? Možda u... Shadow Manu? Znači, otprilike dve petine gejmpleja su pokradene iz Shadow Mana. Inače, odigrajte Shadow Mana, prilično je dobra igra, mada nije baš najbolje ostarila. Doduše, skupljaju se duše i u Soul Reaveru... Znači, pokradeno. Ali to ne znači da je nužno loše. Već viđeno, ali i dalje zabavno. Ja, recimo, mnogo volim da posećujem već posećene lokacije i konačno ih "završim". Volim taj osećaj da sam priveo neki "projekat" kraju. Kao kad skupljate sličice i konačno popunite album. To je taj osećaj. Volim ga.

Po strukturi, to je sandbox. Međutim, u srži same mehanike je fajt. A fajt je pokraden iz God of Wara (pored onog očiglednog što je pokradeno, glavni lik je - Rat). Razni komboi koji se postepeno uče, razni neprijatelji protiv kojih se primenjuju različiti komboi, onda spektakularne animacije i sve to spakovano u veoma zabavnu borbenu celinu... Prosto, mozak mora da radi, ne punom parom, ali mora, i to je zabavno. Veliki plus, bez koga ne bi bilo zabavno, jeste izrazito profesionalna tečnost akcije. Odlična je detekcija udaraca, sve se odvija kako ste vi to zamislili... Plezir. Taj element mehanike je glavni selling point. A i onaj koji sam prethodno opisao je veoma fin.

Kao i u svim "akcionim avanturama", i tu ima zagonetaka. I to nekih veoma dobrih zagonetaka. Nisu previše teške, ali su logične, a rešenja nisu previše očigledna. I kad ih rešite, osećate se kul. Ne baš euforično, ali... kul. Sasvim OK. Kasnije čak i ima odličnih zagonetaka, kad dobijete portal gun. Taj deo je pokraden iz Portala. A neke zagonetke su čak u rangu onih iz Portala. Znači, još jedan deo gejmpleja koji je kul.

Ono što je takođe veoma pohvalno jeste raznovrsnost igre. Traje prilično dugo (za svoj žanr), a nikad se ne dovede u situaciju da dosadi. Jer stalno uvodi neke nove elemente. Tako da, ako hoćete da kupite original, dobijate value for money. Još ako skupljate sve i nemate previše vremena za igranje, Darksiders su vam FTW.

Priča je lejm, što je šteta jer je produkcija ekstra. Gluma je odlična, cut-scene profesionalno filmske... Čak ima i kul one-linera.

Ponešto, doduše, i ne valja. Opšti deža vi je prihvatljiv, i u stvari uopšte ne smeta, jer je sve vrhunski realizovano. A i šta da očekujete kad igru finansira džin kakav je THQ? Međutim, moram samo da pomenem još tri stvari, čisto kao zanimljivost. Prvo, krila - ko je rekao Raziel? Drugo - izgled glavnog lika - isti Artas. Treće - mračna kula koja se uvek vidi u daljini - katedrala iz Shadow Mana. Mislim, LOL. Ali, u redu.

A šta je mi to zasmetalo, pitate se vi. Zasmetalo mi je to što je borba ipak previše laka. Fali više raznovrsnosti u njoj, da moram da koristim više različitih taktika. Mada mi je i ovako bila veoma zabavna. To je, u stvari, jedina veća mana, što se mehanike tiče. Najveća mana igre je očajna priča. A i na manjak originalnosti oduzimam nekoliko poena. Sve u svemu, ništa ozbiljno, igra je super. Jedna od boljih prošlogodišnjih.

Inače, sprema se nastavak gde će glavni lik da bude Smrt. A najkul one-liner tiče se Smrti - kad Ratu neko kaže: "Ne plašim se smrti", a ovaj mu na to odgovori: "Ne bi ni trebalo da se plašiš... Smrti". To me je nateralo da se zadovoljno osmehnem. Kul, a? A takva je i cela igra. Da moram da je opišem jednom rečju, ona bi bila - kul. A s dve - lepršavo kul.

[Red Dragon]

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/9/91/Trauma_video_game_cover.jpg

Indie naslovi nisu za svakoga. Iza njih ne stoji desetine pisaca koji obećavaju epsku radnju, božansku grafiku, muziku koju bi komponovali i(li) pevali poznati i priznati umetnici poput Džastina Bibera(ajde ne zezaj ljude, piši ozbiljno - prim. podsvesti) i preporučuju optimalnu konfiguraciju koja treba da izadje tek za dve godine, već vam nude originalnu priču utkanu u skromnu i jednostavnu grafiku (uz par izuzetaka). Takodje vam mogu ponuditi i nesto što nemaju ni mnogi veliki naslovi - šarm, dušu, originalnost. Ali, da li ste se ikad zapitali da li možda neki indie naslovi ipak zaslužuju da budu napravljeni pod pokroviteljstvom jakih razvojnih timova i izdavača, koji će original da unaprede i prošire i da naprave zaista sjajnu igru? Možda je Trauma igra koja zaslužuje baš takav tretman.

Trauma je point and click avantura koja vas stavlja u ulogu devojke, koju ćemo za potrebe teksta nazvati...Leposava (a gde nadje Leposava majko mila? - prim. podsvesti) koja je doživela saobraćajnu nezgodu zbog koje je završila u bolnici. Lutajući kroz svoje snove, Leposava pokušava da shvati šta joj se dogodilo, ali se i priseća nekih dogadjaja iz detinjstva koja su ostavila dubok trag u njenom životu (kao što je gubitak roditelja). Igrač (tj. Leposava) luta kroz svoja četiri sna (nivoa) od kojih svaki ima neko posebno značenje za nju.

Za Traumu, opis vredi započeti od njene grafike. Naime, igra je uradjena u fotorealistčnom maniru (kreator igre je očiglednom bio inspirisan igrom Samorost ako nisi znao - prim. podsvesti), mada je bolje upotrebiti izraz fotografskom maniru. Lokacije su očigledno stvarne, mada su dodati takvi efekti da zaista imate osećaj kao da ste u nekom mračnom, teskobnom snu, bilo da govorimo o nivou na trgu ili štenji kroz tunel.
Igra je uradjena u point and click maniru iz prvog lica. Igrač se kreće tako što pomeranjem miša nailazi na magličast obris drugih lokacija i jednostavnim klikom miša prelazi na njih. U svakom snu se nalazi po devet fotografija koje su skrivene na različitim lokacijama i iz kojih igrač može da sazna neke detalje iz Leposavine prošlosti, kao i tri posebna simbola koje će igrač moći da “nacrta”na odredjenim lokacijama (što je često praćeno veoma originalnim i uvrnutim transformacijama okoline i Leposavinim razmišljanjima). Svako nivo ima jedan “pravi” završetak (koji je praćen kraćim filmom u kojem Leposava razgovara sa psihijatrom u bolnici i iz kojeg otkrivamo još neke detalje vezane za san) i tri alternativna završetka (nisu praćena filmom, ali jesu Leposavinim komentarima). Otkrivanjem sva četiri prava završetka, automatski se startuje poslednji film u kome otkrivamo šta se desilo sa Leposavom (veoma jednostavan, dosadan i razočaravajuć kraj).

Muzika je jednostavna i nenametljiva, i lepo se uklapa u atmosferu, mada je i mogla biti raznovrsnija.

Trauma je veoma kratka igra. Da biste otkrili sve fotografije, alternativne i pravi završetak, neće vam biti potrebno više od dva sata opuštenog igranja. Premalo? Za ovakvu igru, jeste.

Igra je bila finalista mnogobrojnih indie festivala, ali se nije okitila sa mnogo nagrada. I to sa razlogom.
Igra je jednostavno prekratka da bi se igrač uživeo u nju, snova (nivoa) je premalo i kratki su, sve je statično, pa čak ni glumica (Leposava) se nije baš pokazala kao pravi izbor.

Predlog za vas igrače: bez obzira da li ste ljubitelj avantura ili ne, odigrajte ovaj naslov, a zatim ponovo pročitajte prvi pasus. Da li je Trauma jedna od onih igara kojoj je tako malo nedostajalo da uspe, da postane klasik? Samo mala podrška jakog razvojnog tima i izdavača? Zamislite ovo: da Leposava ima amneziju, nekoliko dugačkih snova (i fotorealističnih i animiranih i onih gde su svi kao čiča Gliše), razgovori sa osobama u snovima, neki snovi mirni kao u Traumi, neki više napeti i okrenuti hororu ili akciji, razne mini igre. Da svaki san ima po nekoliko završetaka, i da u zavisnosti od završetka koji izaberete za svaki san utičete na to kakva će Leposava postati osoba. Ili zamislite kako bi bilo interesantno lutati kroz snove nekih drugih izmišljenih likova iz serija i igara, poput dr. Hausa, Dekstera, Dart Vejdera, Geralta ili Jelene Karleuše? (ne laži, svi znaju da Vejder postoji - prim. podsvesti).

Ocena: 62/100

[Red Dragon]

http://www.info.ba/cms/tekstovi1/tekstovi_slike/Deus-Ex-Human-Revolution1.jpg

Pred Eidos Montreal je bio stavljen zaista težak zadatak. Kako nadmašiti (ugašeni) ION Storm, tvorce originalnog, sada vec više od deceniju starog, Deus Ex-a i njegovog...pa....manje uspešnog nastavka. Proglašavan jednom od najboljih igara ikada od strane igrača i kritičara, Deus Ex je uspeo bez veće muke da spoji FPS,RPG i šunjalicu i da to zavije u ukusnu oblandu distopijskog sajberpank trilera. I naravno, njegov protagonsita JC Denton je našao svoje mesto u srcima mnogih igrača, kao opasan baja koji se probija kroz velike nedaće. A da li su se Adam Džensen i njegova revolucija pokazali kao dostojan naslednik (predak?).

Odgovor je „Ooooo da“.

Radnja igre je smeštena 25 godina pre dešavanja iz originalne igre. Nano unapredjenja još nisu ni na vidiku, poslednji krik mode jesu augmentacije koje su i više nego vidljive i razlikuju obične ljude od onh sa „unapredjenjima“, a javnost je podeljena oko toga da li ljude treba mehanički unapredjivati ili ne.

U takvom okruženju zatičemo Adama Džensena, prvog čoveka obezbedjenja „Industrije Sarif“, vodeće na polju augmentacije. Adam Džensen nije novi JC, već običan čovek koji živi normalan život sa devojkom naučnicom, malobrojnim prijateljima, i neobičnom prošlošću. Medjutim, napad teško naoružanih vojnika nepoznate frakcije na „Industriju Sarif“ menja njegov život iz korena. U napadu gubi mnogobrojne poznanike, svoju devojku i delove sebe (bukvalno, jer je čovek iskasapljen). Gazda „Industrije Sarif“ podvrgava skoro mtvog Adama teškoj operaciji, pri kojoj su mu mnoge organe zamenile augmentacije, koja mu spašava život. Šest meseci kasnije, Adam je ponovo u akciji. Rešavanje situacije sa taocima u jednoj sa fabrika „Industrije Sarif“ otkriva Adamu da nema posla sa običnim teroristima. A ovaj dogadjaj pokreće ogromno klupko odlične priče, pune zavera, misterija, izdaja, neočekivanih obrta i čega sve ne.

Sa grafičkog aspekta, DEHR nije zakazao. Grafika je moderna, dopadljiva, sa lepo uradjenim lokacijama. NPC su i više nego pristojno odradjeni, kreću se dosta prirodno, a veliki trud je i uložen u njihova lica, na kojima ćete, tokom dijaloga, zaista moći da otkrijete da li zaista misle ono što govore ili ne.Medjuscene su uradjene zaista lepo i stvarno doprinose osećaju da gledate neki mračan akcioni triler.

Ni što se tiče muzike igra nije (preterano) zakazala. Za nju se pobrinuo kompozitor Majkl MekKan, koji stekao velike simpatije igračke publike soundtrackom za igru Splinter Cell Double Agent. Muzika je mračna, a na momente zaista može da podigne adrenalin i da vam omogući da se još bolje uživite u igru.

Role play elementi su doživeli blagu (ali ne nužno i lošu) izmenu. Dok ste u prethodnim igrama iskustvo koristili za unapredjnje veština (bilo to lečenje, napucavanje i hakovanje), a kanistere za otključavanje i unapredjivanje augmentacija, DEHR je ovo dvoje strpao u jedan veliki lonac i napravio neobično jednostavnu, ali ukusnu čorbicu. Naime, sada od početka imamo uvid u sve Adamove augmentacije. Adam tokom igre dobija praxis kitse(sticanjem iskustva, rešavanjem glavnog zadatka i opcionih misija ili pronalaženjem praxisa na skrivenim mestima), kojima otključava unapredjenja, i koji dosta odredjuju način igranja. Sve je tu, stealth, armor, preciznije rukovanje oružjem, radar i druga aktivno/pasivna unapredjenja. Zvezda augmentacija je definitivno Typhoon tehnologija koja će se definitvno dopasti pristalicama.....agresivnijeg pristupa rešavanju problema. Što se tiče trošenja energije za augmentacije, ona je (simpatično ili glupavo?) prikazana u obliku baterija koje se postepeno troše. Prva se uvek polako obnavlja, a ostale možete obnoviti putem energetskih čokoladica.

Što se tiče obračuna sa protivnicima, značajnija promena je da više nega oružja za blisku eliminaciju protivnika(mada bi bilo lepo da smo videli neke varijante pajsera, šokera ili mača Dragon’s Tooth). To je zamenjeno mogućnošću da Adam pridje protivniku (ili ako unapredi augmentaciju dvojici) i da ga, uz atraktivnu in game animaciju onesposobi ili eliminiše. Ovo troši energiju, ali zaista vredi ovo često izvoditi, jer osim što je praktično, uvek ćete videti neki novi način kako Adam sredjuje barabe. Što se tiče dalekometnog naoružanja, ono je podeljeno u četiri kategorije (pištolji, puške, teško naoružanje i eksplozivi). U okviru svake od ovih kategorija(osim teškog naoruđanja) imate oružja kako za eliminaciju, tako i za omamljivanje protivnika. Naravno, kao i u originalu, svako oružje je moguće unapredjivati raznim dodacima.

Na kraju dolazimo i do onoga što je originalni Deus Ex učinilo besmrtnim, a donelo hvalospeve njegovom nasledniku - gameplay. U originalu, igrač je imao na raspolaganju nekoliko načina da reši odredjeni zadatak. Tako je i sada. Za početak, Adam može, u stilu Terminatora, da provali na glavna vrata, aktivira silne alarme i da pobije sve što mrda da bi došao do onoga što mu treba. Zatim, Adam može i da se pokaže kao dobar haker (ima dosta terminala za hakovanje u igri, pa je isplativo investirati u ovu veštinu), isključi kamere, onesposobi turete i robote (ili ih programira da napadaju neprijatelje). Samo hakovanje je uradjeno u maniru jednostavne, ali zarazne i napete mini-igre koje donese solidan exp. Zatim, tu je i stealth, za one koji vole da se prošetaju pored protivnika poput duha i ostanu neprimećeni. Kao posebnu kategoriju možemo da stavimo i šunjanje u stilu nindže i onesposobljavanje protivnika i sakrivanje njihovih tela i sejanje panike medju protivnicima, kao u nindža filmovima! A neretko, Adam će se iz nekih situacijama moći da izvuče i pravilnim izborom opcija u dijalozima. Šta više, kod nekih NPC će se pokrenuti posebno intersantna i nepredvidiva mini-igra gde ćete morati da pretpostavljate kakva je neko osoba i da u skladu sa tim mudro izaberete ponudjene opcije u dijalogu.

[Red Dragon]

Naravno, ništa vas ne košta i da iskombinujete sve ove metode za rešavanje zadataka u igri.

Naravno i DEHR ima svoje bubice, medjutim, one nisu ništa toliko velike da preterano kvare utisak o samoj igri. Grafika, iako dopadljiva,samo okruženje, sa preteranim forsiranjem tamnih, pa onda narandžasto-žutih boja nekako ostavlja previše konzolaški utisak (a opet, možda je to samo subjektivan utisak, ne zamerite). Voice acting baš i nije na nivou. Retko koji NPC da će ostaviti utisak, a sam Adam zvuči kao da je konstantno na bensedinu i bromazepamu (kada je u par scena povisio glas, uvek sam očekivao da će mu neki NPC reći „aj ne s***, niko se tebe ne plaši, zvučiš kao neka promukla tetkica sa brkovima“). Povremeno će se prolaznici zakucavati jedni u druge (sreća, ne i bitniji NPC-evi). Borbe sa bossovima mogu povremenu da zapnu dok im ne provalite šablon (spoiler: šta god radili, ne slušajte Pričarda kad vam kaže da odete u LIMB da rešite problem sa smetnjama, upucaću ga ako ponovo budem igrao naslov, majke mi!). Iako igra ima četiri završetka, jedan očekivan kraj nedostaje, a i ostali su mogli da budu uradjeni više u stilu „šta se desilo posle“ a ne Adamova filozofska razmišljanja.

Da remiziramo: da li je novi Deus Ex nadmašio stari? Ne. Da li ga vredi odigrati? O da! Iako je sama igra više revolucija bez r, pružiće vam dosta sati zabave. Stare igrače će podsetiti na avanture JC Dentona, a mladje možda naterati da posle ove igre instaliraju i originalni Deus Ex.


OCENA : 82/100

[nameless1]

Ne slazem se sa nekim stvarima, a neke su malo netacne.

Kao prvo, postoji stun gun, koji onesposobljava protivnike na bliskoj udaljenosti, tako da nisu takedown-ovi jedini nacin za ovakvu vrstu eliminacije. Dalje, Megan nije Adamova devojka, vec bivsa devojka, sa kojom ne zivi vec duze vreme. Sarif Industries nije lider u augmentacionoj tehnologiji, vec je to TYM. Art stil si povezao sa nekakvim konzolaskim sindromom?!:rolleyes: To je fantasticno odradjeno, a te narandzaste i zuckaste nijanse nemaju veze sa konzolama, vec zelja da se prikaze novi stil cyber punka (cyber renesansa). Sto se vizuelnog identiteta tice ova igra pobedjuje ove godine (uz limbo)..

Drugo, Adam ima fantastican glas, stvarno ne znam kako ovo moze nekome da smeta; u potpunosti je badass, a mozda tebi vise odgovara da neko urla kao Hulk Hogan da bi ispao neki mada faka (meni vise odgovara Klint, ili Bruce Willis).:D Jedina zamerka na glasovnu glumu dolazi kod Letitie (one klosarke), Sarifa (licno me nervira) i sto su koristili jedne te iste glumce kod nevaznih NPC-eva (prolaznika).

Trece, ocena ti je isuvise niska (po tebi, ispade ovo losija igra od Bastiona, sto je pomalo komicno); 85-90 je neka realnost..

[Red Dragon]

Kao prvo, postoji stun gun, koji onesposobljava protivnike na bliskoj udaljenosti, tako da nisu takedown-ovi jedini nacin za ovakvu vrstu eliminacije.
Sto se toga tice, i sacmara i snajper su oruzje za blisku eliminaciju kada se korsite iz blizine. Sem toga, u zagradi sam naveo na sta sam mislio kao oruzja za blisku borbu (pajser, Dragon's Tooth)
Dalje, Megan nije Adamova devojka, vec bivsa devojka, sa kojom ne zivi vec duze vreme...
Ovde cu ti samo citirati jednu zanimljivost koju sam skoro pronasao
Michelle Boback, Megan's voice actress, is the wife of Elias Toufexis, who in turn voices Adam Jensen (wiki (http://deusex.wikia.com/wiki/Megan_Reed))
Mozda zvuci glupo,ali mene su njihovi glasovi(u stvari, vise njen) ubedili da su i dalje u vezi.:D

Sarif Industries nije lider u augmentacionoj tehnologiji, vec je to TYM.
Slazem se, greska nacinjena, trebalo je da napisem jedna od vodecih.:)
Art stil si povezao sa nekakvim konzolaskim sindromom?!:rolleyes: To je fantasticno odradjeno, a te narandzaste i zuckaste nijanse nemaju veze sa konzolama, vec zelja da se prikaze novi stil cyber punka (cyber renesansa). Sto se vizuelnog identiteta tice ova igra pobedjuje ove godine (uz limbo)..

Grafika, iako dopadljiva,samo okruženje, sa preteranim forsiranjem tamnih, pa onda narandžasto-žutih boja nekako ostavlja previše konzolaški utisak (a opet, možda je to samo subjektivan utisak, ne zamerite)


Drugo, Adam ima fantastican glas, stvarno ne znam kako ovo moze nekome da smeta; u potpunosti je badass, a mozda tebi vise odgovara da neko urla kao Hulk Hogan da bi ispao neki mada faka (meni vise odgovara Klint, ili Bruce Willis).:D Jedina zamerka na glasovnu glumu dolazi kod Letitie (one klosarke), Sarifa (licno me nervira) i sto su koristili jedne te iste glumce kod nevaznih NPC-eva (prolaznika).
I ja bih vise voleo da je Brus Vilis ili Kristijan Bejl pozajmio glas Adamu. I ne, ne treba da urla kao Hogan.

Trece, ocena ti je isuvise niska (po tebi, ispade ovo losija igra od Bastiona, sto je pomalo komicno); 85-90 je neka realnost..
Mozda zato sto je moj kriterijum malo stroziji. Nemam vise vremena da igram gomilu igara, a i kad uzmem neku, ja je polako gustiram danima i nedeljama, nisam od onih koji projure, a da ne zavire u svaki cosak, pa volim i da opazam detalje. Ako te vec zanima zasto tako niska ocena u odnosu na Bastion, Bastion je ipak indie igra, i malo je nerealno primeniti isti kriterijum na AAA naslove i indie naslova. Jedina varijanta je da, kad se opisuje indie igra, napise "Ocena prema indie standardu". A i bezveze mi je da gledam koju sam dao ocenu prethodnim igrama i da sa njim uporedjujem. Svaka igra je posebna za sebe
I jos jedna stvar, u ocenu ulazi i kolika je verovatnoca da cu nesto ponovo odigrati (replay value). DEHR, koliko god da je sjajna igra, cisto sumnjam da cu ponovo odigrati, a velike su sanse da Bastion hocu.
Eto, valjda je sad malo jasnije.:D

Hvala jos jednom za konstruktivne kritike koje veoma cenim. Razmisljao sam i onako da prestanem sa recenzijama, jer sam stekao utisak da ovo vise niko i ne cita. Mada, ako je nameless voljan da me i u buducnosti pljuje, rado cu nastaviti sa povremenim recenzijama. Stavise, rado cu uzvratiti uslugu i pljuvati njegove recenzije kad ih napise.:D:)

[r0nIn]

...Grafika, iako dopadljiva,samo okruženje, sa preteranim forsiranjem tamnih, pa onda narandžasto-žutih boja nekako ostavlja previše konzolaški utisak (a opet, možda je to samo subjektivan utisak, ne zamerite).

"Konzolaski utisak"?!:a_whistli Znaci, tebi su sve igre na konzolama u zuto, crnoj kombinaciji boja?! Ja jos nisam vidio ni jednu igru na konzolama, osim DE:HR, da ima slicnu kombinaciju boja koja preovladava u citavoj igri.

[Red Dragon]

"Konzolaski utisak"?!:a_whistli Znaci, tebi su sve igre na konzolama u zuto, crnoj kombinaciji boja?! Ja jos nisam vidio ni jednu igru na konzolama, osim DE:HR, da ima slicnu kombinaciju boja koja preovladava u citavoj igri.
Pa meni je takav grafika ostavila utisak, a kombinacija boja je doprinela tom utisku.
Pa necu valjda sad svakom morati da posebno objasnjavam zasto sam stekao takav utisak? Steako sam takav utisak i to je.:)

[r0nIn]

E pa pogresno si stekao utisak. Kolorit neke igre ne odredjuje to da li je ona sa konzola ili nije. Ne postoji tako nesto. Sta vise uhvatio si se bas za to po cemu se DE: HR razlikuje i odskace od ostalih igara. Iako se to mozda tebi nije svidjelo, ali to nema nikakve veze sa konzolama uopste.

[nameless1]

Što se tiče obračuna sa protivnicima, značajnija promena je da više nega oružja za blisku eliminaciju protivnika(mada bi bilo lepo da smo videli neke varijante pajsera, šokera ili mača Dragon’s Tooth).

Sto se toga tice, i sacmara i snajper su oruzje za blisku eliminaciju kada se korsite iz blizine. Sem toga, u zagradi sam naveo na sta sam mislio kao oruzja za blisku borbu (pajser, Dragon's Tooth)

Hmm, da li si naisao na oruzje koje se zove stun gun? Poprilicno sam siguran da je to 'nesmrtonosno' oruzje za blisku borbu. Drugo, osim pajsera (koji je poptpuno nepotreban ovde), Dragon's Tootha (ne mogu da prezalim sto u HR nisu ubacili neku cyber katanu:(), pomenuo si i soker (tejzer?), a stun gun je upravo to..

I ja bih vise voleo da je Brus Vilis ili Kristijan Bejl pozajmio glas Adamu. I ne, ne treba da urla kao Hogan.

Hmm, jedan si od retkih (ili jedini na koga sam naleteo) da mu se ne svidja Adamov glas, ali OK, tvoje misljenje..

Mozda zato sto je moj kriterijum malo stroziji. Nemam vise vremena da igram gomilu igara, a i kad uzmem neku, ja je polako gustiram danima i nedeljama, nisam od onih koji projure, a da ne zavire u svaki cosak, pa volim i da opazam detalje.

Veruj mi, ja sam takav vec pola decenije (matoro zakeralo). DE je moja treca odigrana igra ove godine (uz TW2 i Portal 2), a da nije u pitanju neki indie naslov, a takve igre, koje me zainteresuju, ja prosto upijem i iscedim sve iz njih (HR sam igrao oko 50 sati u jednom prelazu; svaki email, ebook sam procitao, sve zivo hakovao..). Tako da su mi retki detalji promakli (u onoj sobi, gde nalazis Megan, sam proveo sat vremena posmatrajuci detalje, zato sto me je podsetila na 'belu sobu' sa kraja Odiseje 2001- verovatno jedan od easter egg-ova).

I jos jedna stvar, u ocenu ulazi i kolika je verovatnoca da cu nesto ponovo odigrati (replay value). DEHR, koliko god da je sjajna igra, cisto sumnjam da cu ponovo odigrati, a velike su sanse da Bastion hocu.
Eto, valjda je sad malo jasnije.:D

HR ima daleko veci replay value od Bastiona, tako da ti je taj razlog za ocenu krajnje subjektivan. Ja vec imam zelju da krenem ponovo; ovaj put sa revolver, heavy rifle kombinacijom (u prvom prelazu sam koristio nadogradjeni 9mm pistolj, 'jurisnu' pusku, tranq pusku, stun gun, p.e.p.s- jos jedno oruzje za relativno blisku borbu, a preostali arsenal nisam ni pipnuo), i bad attitude rambo Adamom. U prvom prelazu sam sve dijaloske 'dvoboje' dobijao, a sa sigurnoscu znam da ako neke izgubis, videces stvari u igri koje bi ti inace promakle (kao sa Tongom recimo)..

Ostajem pri svemu sto sam napisao u prethodnom postu..

[r0nIn]

Hmm, jedan si od retkih (ili jedini na koga sam naleteo) da mu se ne svidja Adamov glas, ali OK, tvoje misljenje..


Nije jedini.:D Ni meni se nije dopao bas Adamov glas. Previse je izvjestacen, jasno se cuje da glumi neciji drugi glas i da se muci dok prica, sve to kako bi ispao opasan a hladan kao spricer. Samo odjednom cujes kako mu glas "puca" i cuje se pravi glumcev glas, koji je smijesan. Generalno nije losa gluma uopste, ali se meni ne svidja. Bolji mi je JC Denton.

[White Ripper]

Red dragon, dobar opis, iako se ne bih složio sa nekim konstatacijama.
Tvoja jedina greška je što se mudro ne ograđuješ onim "po mom mišljenju"
"po mišljenju autora" itd, i onda niko ne može da ti prigovara na bojenje opisa svojim subjektivnim utiscima.;)

[r0nIn]

Red dragon, dobar opis, iako se ne bih složio sa nekim konstatacijama.
Tvoja jedina greška je što se mudro ne ograđuješ onim "po mom mišljenju"
"po mišljenju autora" itd, i onda niko ne može da ti prigovara na bojenje opisa svojim subjektivnim utiscima.;)

Onda bolje da ga ne pise ako ce tako da se "ogradjuje"...

[nameless1]

Nije jedini.:D Ni meni se nije dopao bas Adamov glas. Previse je izvjestacen, jasno se cuje da glumi neciji drugi glas i da se muci dok prica, sve to kako bi ispao opasan a hladan kao spricer. Samo odjednom cujes kako mu glas "puca" i cuje se pravi glumcev glas, koji je smijesan. Generalno nije losa gluma uopste, ali se meni ne svidja.

Pa dobro, evo sada vas ima dvojica.:kreza: Sve je to stvar licnog ukusa- meni se Adamov glas svideo, a nisam mogao da podnesem Sarifa, dok sam se valjao na Letitiu i crnce u globalu (I'm no guinea pig..:rofl:).

Bolji mi je JC Denton.

qwqDzDFJbGM&feature

:D

[White Ripper]

Onda bolje da ga ne pise ako ce tako da se "ogradjuje"...

Nije poenta u ograđivanju. Tokom recenzije iznosiš nepobitne činjenica i subjektivne utiske. Evo uzmimo red dragona, rekao je da ne valja glas adama jensena, a vi ste to odmah poopštili, a to je samo autorski subjektivni utisak. Da se ogradio, ne bi mogli da mu prigovarate.
Jednostavno, ne treba sve iz nekog opisa da se uzima kao jedina postojeća istina (pod uslovom da čitate opis igre koju niste igrali) jer je moguće da je recenzent to doživio na neki svoj način. Dakle, potrebno je da se izdvoje opšti utisci i konkretno subjektivni utisci autora recenzije.

[Red Dragon]

Jao, pa nemojte toliko da imate sukobe oko mojih recenzija, Kuzmanovic ce da se uvredi sto vise paznje posvecujete meni nego njemu.:D
Stojim pri onome sto sam napisao, svako ima svoje misljenje o igrama. Tako i jedni pljuju Skyrim dok ga drugi dizu u nebesa, to je sve subjektivno.

Samo cu da odgovorim namelessu na tri sitnice, vise sam se umorio od citiranja.:D
1. Sad sam nesto citao svou recenziju , jer mi stvarno nije jasno zasto si se uhvatio stun gun, te stun gun. A onda sam video...nedostaje rec melee u recenziji, moze biti da je to.
2. Stun gun mi je nekoliko puta opalio i sa vece udaljenosti u toku igranja, pa nisam znao sta da mislim o tome. :D
3. Nisi ti jedini koji je matoro zakeralo, ono sto sam odigrao u toku ove godine je ono sto sam i napisao recenzije na forumu (mozda sam jos neku sitniju odigrao). Odigrao sam sve sporedne questove, hakovao svaki racunar, sunjao se po svim lokacijama (otkirvao i tajne), igrao tako da sam ubijao samo bossove, dobijao konstantno bonus exp na Ghost i Smooth Operator, i otkjucao skoro sve augmentacije, sve zavrsteke u jednom prelazu.

I samo da se nadovezem na White Rippera. Mogao bih da se zakunem da sam u recenziji stavio da je to moj subjektivan utisak kako sam doziveo grafiku.

I, recite mi iskreno, jeste li svi u osnovnoj i gimnaziji, kada vam zadaju pismeni zadatak iz srpskog jezika, pisali svi identicno ili je svako pisao onako kako je doziveo nesto? :D

[caine]

Kvalitet glume nikako nije subjektivna stvar. Gluma je ili dobra ili loša, ili odgovarajuća ili neodgovarajuća, jedno je istina a drugo laž. Normalno da u recenziji mora da ima malo subjektivnosti, ali kritičar treba da teži potpunoj objektivnosti.

[nameless1]

1. Sad sam nesto citao svou recenziju , jer mi stvarno nije jasno zasto si se uhvatio stun gun, te stun gun. A onda sam video...nedostaje rec melee u recenziji, moze biti da je to.
2. Stun gun mi je nekoliko puta opalio i sa vece udaljenosti u toku igranja, pa nisam znao sta da mislim o tome. :D

Naravno, da si govorio o melee oruzju, onda ne bi bilo nikakvih zamerki. Ti si napisao da ne postoji oruzje za blisku borbu, sto je netacno zbog postojanja stun gun-a, koji deluje samo ako nekom pridjes vrlo blizu (ako je tebi onesposobio nekog na vecoj udaljenosti, onda je to verovatno neki bag u pitanju). Drugo, lepo sam ti podvukao da si, pored pajsera i maca, napisao da ne postoji 'soker', a to je bukvalno isto oruzje kao stun gun, tj. radi po istom principu. Dakle, ovde si pogresio, nema tu mnogo filozofije, niti cudjenja..

Po meni, najvece mane igre su: izostanak skillova, uproscen health sistem (u kecu je bio savrsen) i traljavo sklepan zavrsetak (ono sa dugmicima vredja inteligenciju); boss fajtovi su takodje meh, osim onog sa Namirom, koji mi je iz nekog razloga bio zabavan.

Moja neka ocena je 88; Witcher-u 2 bih zalepio 87, a Portal-u 2 86, tako da je meni Human Revolution igra godine..

[Asmodeus]

Nije jedini.:D Ni meni se nije dopao bas Adamov glas. Previse je izvjestacen, jasno se cuje da glumi neciji drugi glas i da se muci dok prica, sve to kako bi ispao opasan a hladan kao spricer. Samo odjednom cujes kako mu glas "puca" i cuje se pravi glumcev glas, koji je smijesan. Generalno nije losa gluma uopste, ali se meni ne svidja. Bolji mi je JC Denton.

Nisi cuo dobro izgleda:

XTJ57n6z85s

[r0nIn]

Meni bolje zvuci kada ne glumi. http://www.youtube.com/watch?v=R03giAMlG-o

[Rainman]

Ahah izgleda ko Frodo a zvuci kao Jensen.

Mislio sam da je to nespojiva kombinacija :D

[vukodav]

Čekao sam je... Pet godina... Strpljivo, sa nadom...
...a onda je došla...

THE ELDER SCROLLS V - SKYRIM

Novi nastavak serijala The Elder Scrolls je propraćen izuzetnim hajpom, od njegove zvanične objave u decembru 2010. pa do konačnog izdavanja naslova 11.11.11. gameri svuda su držali dah i iščekivali novi TES. Bilo je i sumnji, kuknjave, te hejta, "šta ako bude kao Oblivion"? Na sreću, nije... Ali da li je kao Morrowind? Nije ni to. Skyrim naravno, prati staru sandbox formulu prethodnih TES naslova, i unosi izmene i svežinu u celu priču, izmenjeni borbeni sistem, crafting i još nekoliko novotarija. Svet za istraživanje je apsolutno ogroman, i prepun stvari koje je moguće raditi; od kovanja i pravljenja novih predmeta, a svako malo ćete naići na nov quest. Možete putovati pešice, na konju, ili ako ste u žurbi i "fast travel" sistemom koji će da vas prebaci sa jedne lokacije na drugu, uz utrošak vremena u igri, ili platiti kočije (nešto kao stari dobri Silt Strideri iz Morrowinda). Ali, onda dolazi onaj momenat kada se napokon osvestite od svega, i sagledate stvari iz objektivnijeg ugla, bagovi, rupe u AI rutinama i ponašanju likova, nelogičnosti, te kratka, plitka priča i neuverljiva postava građanskog rata vas mogu razočarati. Toliko hajpovani Radiant Story sistem zakazuje i ne donosi sve ono što su dizajneri obećavali, a "Creation Engine" je ništa drugo do našminkani Gamebryo, te valja napomenuti da igra varira na stabilnosti, i čini se da svaki novi patch samo odmaže. Sistemski zahtevi, s druge strane su nimalo zahtevni, i većina igrača će moći da je pokrene u medium ili većim podešavanjima bez straha da mašina proključa i umre.
Ono što može da zasmeta je i level-scaling neprijatelja uporedno sa igračem, pa će vam biti smešno (i krajnje frustrirajuće) su momenti kada se posle epskog okršaja sa zmajem koga ste jedva oborili, iz šume pojavi medved i pošalje vas do Hada jednim, jedinim udarcem šape. Tera vas da se zamislite na šta su Bethesdini programeri mislili; mogu da ubijem zmaja, ali će me zato neki random bandit ili draug slistiti u sekundi. Na kraju ostaje samo nada da će se naći neki mod koji ublažuje ili sprečava ovaj efekat. Naprosto nema onog osećaja strepnje koji nastaje tokom igranja Morrowinda, te, kao i u slučaju Obliviona, uputstva se svode na to da vam NPC obeleži mapu, a dnevnik se graniči sa beskorisnim. Streamlajning ubija igre.
Na kraju, neću da bas lažem, uživao sam igrajući Skyrim i jeste vraški dobra igra, ali da li je mogla biti bolja? Naravno. Šteta što je komercijala danas standard. Stvarno šteta.

Ocena: 84

[Maladikt]

Bilo je i sumnji, kuknjave, te hejta, "šta ako bude kao Oblivion"? Nažalost, jeste...

Fix'd. :p

[White Ripper]

Ovo si komotno mogao da staviš kao običan post u temi, jer ova tvoja zapažanja ništa ne izdiže iznad običnog posta.:) Ono, i ja sam tako u početku radio, da se ne lažemo.:D
Ne bih se složio sa masu stavki koje si iznio, ali ne mogu ja da ispravljam "krive drine".

[vukodav]

Ovo si komotno mogao da staviš kao običan post u temi, jer ova tvoja zapažanja ništa ne izdiže iznad običnog posta.:) Ono, i ja sam tako u početku radio, da se ne lažemo.:D
Ne bih se složio sa masu stavki koje si iznio, ali ne mogu ja da ispravljam "krive drine".

Nisam kritičar niti profesionalni recenzent. :P Ima vremena, naučiću...

[caine]

Max Payne

Max Payne je i dan-danas, deset godina posle pojavljivanja, fenomenalna igra! Mada danas definitivno teže izaziva "Opa!" efekat, još uvek je jedan od onih igračkih behemota koji me teraju da razmišljam o njima, pričam svima kako su fenomenalni i pišem recenzije po forumima.

U današnje vreme, veoma se često dešava da igram igre koje su izvrsne sa strane gejmpleja, ali imaju crap priču. Ili obrnuto. Ili mi je mehanika mnogo zabavna, ili mi se igra dojmi sa duhovne strane. E pa, drago mi je što mogu da kažem da Max Payne razbija u oba relevantna pogleda! I napucavanje je super, ali je i priča odlična!

Za one koji su se kasnije uključili u program, u pitanju je ekstremno uticajna akciona igra iz trećeg lica, third person shooter koji se pojavio početkom prethodne decenije. Akcija, ali i naracija urađene su u stilu akcionih filmova Džona Vua, ali u kombinaciji sa film noir estetikom i mrvicom tada ultrapopularnog Matrixa. Dakle, sve je mračno i stilizovano... Ingrami, kožne jakne i predivno preterane metafore su lajtmotivi igre.

Radnja prati naslovnog Maksa, bivšeg policajca koji se, posle ubistva žene i ćerke, ubacuje u mafiju kako bi se dočepao odgovornih iza nove i neviđeno potentne droge V. A pritom i, naravno, osvetio porodicu. Stvari polaze od lošeg ka gorem (TM) onda kada mu neko smesti ubistvo šefa. Sa policijom i mafijašima za petama, Maks će morati da osvetla obraz, usput sladeći se hladnom osvetom...

Pored priče, i sama igra je nepatvorena akcija, sa vrlo, vrlo malo "zagonetaka" i platformisanja. No, to ne smeta jer je akcija izrazito zabavna. Prvo - nije brainless. Nekoliko metaka Maksa šalju put pakla. Oprez je ključna reč. Moraćete da koristite zaklone i pažljivo birate oružja adekvatna trenutnoj situaciji, tako da je upotreba mozga uvek neophodna, i to u pravoj količini za jednu pucačinu. Nećete oznojiti sive ćelije, a nećete se ni dosađivati. AI je dobar, a posebno je zanimljivo to što se prilagođava vašem skillu, bez obzira na početno definisani nivo težine. Zato će vam ona uvek biti taman.

Kamera i odziv lika su savršeno udobni, i nema gluposti koje bi mogle da vas iznerviraju. Igra je maksimalno udobna.

Takođe ćete često morati da koristite bullet time - usporavanje vremena. Danas svi znaju šta je to, ali te 2001. godine bullet time nije postojao u igrama (ako ne računate seckanje zbog slabog hardvera). Pored toga što je uneo radost u mnoga srca, to je i najveće postignuće i zaovština Maxa Paynea. Bullet time ne možete da koristite kad vam se ćefne - on se troši korišćenjem, a punite ga ubijanjem protivnika. Prost, ali veoma efikasan sistem.

A tek je priča ekstra! To je manje-više klasični akcioni triler sa dosta preokreta i sa silovitim tempom koji gura priču napred. Zaplet je dobar i u skladu sa akcijom (drugačiji nije ni mogao da bude), međutim ono što stvarno oduševljava jesu dijalozi! Em su odlično napisani, em je gluma stvarno dobra. Radnja je uglavnom predstavljena putem ozvučenih stripskih deonica, a dijalozi su sasvim u skladu s tim - stilizovani i dramatični. Posebno oduševljavaju česte metafore, koje kao da izgovara Hamfri Bogart. Kul su kao srce Belzebuba, i veoma često oduševljavaju vrcavošću i originalnošću. Ima dosta američkih poslovica, ali upotrebljenih na jedan izuzetno maštovit način. Mnogo njih valja zapamtiti.

Igra danas ne izaziva "Opa!" efekat kao nekad jer je grafika mnogo zastarela, što definitivno sputava atmosferu. Tako je sa svim 3D igrama koje su početkom ovog veka pokušale da prezentuju modernu urbanu sredinu. To bi trebalo da izgleda realno, ali je danas prosto čudno. Kao da se ne igrate u Nju Jorku nego u Dimenziji X. I zato atmosfera pati. Nedostaje bolja prezentacija. Da doživi HD rimejk, igra bi bila bolja od ogromne većine onog što danas postoji u okviru akcionog žanra. Mislim, i ovako šije većinu toga za tri koplja, ali bi onda igranje bilo čisto blaženstvo. A ovako vidite da nešto fali.

Još neke sitnice se mogu zameriti kako gejmpleju tako i priči, no to su samo sitnice i nisu vredne pominjanja. Ukratko, Max Payne je i dalje odlična igra. Ko ga je igrao pre deset godina mogao bi, poput mene, da obnovi gradivo i da se tako pripremi za skori izlazak trojke. Ko ga nije igrao, mogao bi da nauči gradivo i da se tako pripremi za skori izlazak trojke. U svakom slučaju, u pitanju je poslastica za sve ljubitelje smislenog napucavanja.

[Maladikt]

Samo par ispravki, nadam se da nećeš zameriti.

Stvari polaze od lošeg ka gorem (TM) onda kada mu neko smesti ubistvo šefa.

Ne ubijaju mu šefa već partnera/prijatelja.

Kul su kao srce Belzebuba...

Joj, gde ti ovo pade na pamet. :)

Mada danas definitivno teže izaziva "Opa!" efekat...

...

Igra danas ne izaziva "Opa!" efekat...

Iako su rečenice na početku i kraju teksta ipak ostaju u pamćenju zbog specifične konstrukcije i izraza koji koristiš. Jedna je svakako višak.

Pored toga što je uneo radost u mnoga srca, to je i najveće postignuće i zaovština Maxa Paynea.

Zaostavština. :D

Ko ga je igrao pre deset godina mogao bi, poput mene, da obnovi gradivo i da se tako pripremi za skori izlazak trojke. Ko ga nije igrao, mogao bi da nauči gradivo i da se tako pripremi za skori izlazak trojke.

Ovo je isti slučaj kao "Opa!" efekat, samo je još gore jer su rečenice jedna do druge. Kapiram šta si pokušao da uradiš (ako si to namerno uradio), ali ovo jednostavno ne bi smelo ovako da se napiše. Ja bih stavio nešto ovako: "Ko ga je igrao pre deset godina mogao bi, poput mene, da obnovi gradivo i tako se pripremi za skori izlazak trojke, a ako još uvek ima ljudi koji su propustili ovu fenomenalnu igru sada je odličan trenutak da za nju odvoje delić svog vremena koje sasvim sigurno neće biti uludo utrošeno". Ili tako neki trip (volim duge rečenice :p).

[caine]

Samo par ispravki, nadam se da nećeš zameriti.
Naravno da ne, čak mi je baš zanimljivo. :) Inače, ovo sam metnuo ovde čim sam ga napisao, sad bih i ja ispravio poneke sitnice (zarezčić, jedno "sa" previše itd.).
Iako su rečenice na početku i kraju teksta ipak ostaju u pamćenju zbog specifične konstrukcije i izraza koji koristiš. Jedna je svakako višak.

Ovo je isti slučaj kao "Opa!" efekat, samo je još gore jer su rečenice jedna do druge. Kapiram šta si pokušao da uradiš (ako si to namerno uradio), ali ovo jednostavno ne bi smelo ovako da se napiše.
I u jednom i drugom slučaju sam hteo da uradim to što si ukapirao da sam hteo :) A što ne bi smelo tako da se napiše, to mi nije jasno. Doduše, moja je greška što nisam stavio neke reči u italic, da ih naglasim, jer bez tog naglašavanja rečenice verovatno deluju rogobatno. Trebalo bi ovako:

1 "Ko ga je igrao pre deset godina mogao bi, poput mene, da obnovi gradivo i da se tako pripremi za skori izlazak trojke."
2 "Ko ga nije igrao, mogao bi da nauči gradivo i da se tako pripremi za skori izlazak trojke."

Btw, čudi me da ti nije zapao za oko "Nju Jork" umesto "Njujork" :p

I da ti uzvratim uslugu - pogrešno je reći "par" umesto "nekoliko". Par se isključivo odnosi na dva. :)

[Rainman]

Caine - bas sam se prijatno iznenadio kad sam video recenziju igre od pre 10 godina.

Elem, sto se tice recenice sa kraja, kapiram sta si hteo, a kapiram i maladikta da je nesto zaskripalo (jer je i meni) iako smo shvatili sta si hteo.

A problem je: VREME :) (tj. priloska odredba za vreme - ako se dobro secam da se tako zove)

Ko ga je igrao pre deset godina mogao bi, poput mene, da obnovi gradivo i da se tako pripremi za skori izlazak trojke. Ko ga nije igrao, mogao bi da nauči gradivo i da se tako pripremi za skori izlazak trojke

A mozda ovako:

Ko ga je igrao pre deset godina, mogao bi, poput mene, da obnovi gradivo i da se tako pripremi za skori izlazak trojke. Ko ga nije igrao do sad, mogao bi da nauči gradivo i da se tako pripremi za skori izlazak trojke.

Mislim da se onda dobija taj efekat, koji ne bode oci - jer u obe slicne a totalno razlicite recenice imas isti broj i smisao reci :) poz!

[Maladikt]

To "par" ima psihološku ulogu da onaj kome je upućeno misli da ima svega dve stvari koje želiš da mu kažeš, da se ne bi smorio mnogo kad nastavi da čita i vidi da ih ipak ima više. :D

Elem, ne bi smelo tako da se napiše jer je često ponavljanje reči rogobatno i narušava "tok" teksta zbog očiglednog ponavljanja koje smeta. Efektni zaključci i kvalitetno, suptilno ukazivanje na poentu se postižu raznovrsnim pisanjem, a ne rogobatnim ponavljanjem. :) Posebno rogobatno zvuče dve cele gotovo identične rečenice napisane jedna do druge. Opa efekat bi mogao da prođe da je neka "svakodnevnija", neprimetnija reč/sintagma koja se relativno često koristi, a ovako je uz dodatno ponavljanje na kraju ispalo rogobatno. Vidiš šta ponavljanje učini tekstu? :p

[caine]

A mozda ovako:

Ko ga je igrao pre deset godina, mogao bi, poput mene, da obnovi gradivo i da se tako pripremi za skori izlazak trojke. Ko ga nije igrao do sad, mogao bi da nauči gradivo i da se tako pripremi za skori izlazak trojke.

Mislim da se onda dobija taj efekat, koji ne bode oci - jer u obe slicne a totalno razlicite recenice imas isti broj i smisao reci :) poz!
Ja mislim da je i ovako kako si ti napisao podjednako nezgrapno. Mada, mislim da su i moja i tvoja rečenica OK ako se naglasi "nauči".

Poz! :)

Elem, ne bi smelo tako da se napiše jer je često ponavljanje reči rogobatno i narušava "tok" teksta zbog očiglednog ponavljanja koje smeta. Efektni zaključci i kvalitetno, suptilno ukazivanje na poentu se postižu raznovrsnim pisanjem, a ne rogobatnim ponavljanjem. :) Posebno rogobatno zvuče dve cele gotovo identične rečenice napisane jedna do druge.
Često ponavljanje reči uglavnom jeste rogobatno. No, u redu je u posebnim slučajevima kao što je ovaj, pod uslovom da naglasiš neku reč. To podrazumeva kratku pauzu, pa ne deluje kao da su te dve rečenice toliko blizu. Probaj da pročitaš dve sporne rečenice sa kraja, ali tako da zastaneš kod "nauči".

S druge strane, "opa efekat" stilski uopšte nije rogobatan, jer su dve rečenice prilično udaljene. Mogao sam i da drugi put ne upotrebim "opa efekat", već neku drugu konstrukciju, ali sam hteo da čitaoci povežu te dve rečenice. Na početku kažem da igra ne izaziva opa efekat, ali ne i zašto. Onda se čitaoci zapitaju zašto. Kasnije to i objasnim. Ceo tekst je zbog toga bolji kao celina. Tako što sam upotrebio istu konstrukciju, uspeo sam da vežem loose ends. Takođe sam uspeo da dodatno učvrstim zaključak. Da sam drugi put upotrebio nešto drugo, zaključak bi bio mlitaviji.

Treće i najvažnije - prema mom mišljenju, zaključci ne smeju biti suptilni. Ono što misliš moraš da kažeš što jasnije i direktnije!
To "par" ima psihološku ulogu da onaj kome je upućeno misli da ima svega dve stvari koje želiš da mu kažeš, da se ne bi smorio mnogo kad nastavi da čita i vidi da ih ipak ima više. :D
Smooth :p

[Maladikt]

Ne znam, previše su slične rečenice, čak i ako naglasiš razliku. Lično ne bih nikad tako napisao jer uopšteno izbegavam bilo kakva ponavljanja. Drugačije je ako ne pročitam u sebi i naravno da se uočava razlika, ali ko još čita opise recenzija naglas uz pretpostavku da si baš tu jednu reč hteo da naglasiš (ako pretpostavimo da si je ostavio takvu kakva jeste)? Zato i imamo toliko sinonima. :) Mislim da potencijalna "rogobatnost" nadmašuje željenu moguću "epičnost" zaključka, da se poetski izrazim. :D

Za "opa efekat" kažem, on još i može da prođe, iako mi je ostalo u glavi da sam to već pročitao i da se neuobičajena konstrukcija koju ne čitamo tako često ponavlja negde u tekstu. Moguće da je to do mene. :p Što se tiče zaključaka, to je već stvar ukusa i pristupa onog ko piše i onog ko čita, mada suptilnost ne mora da isključuje jasnoću. I u mom primeru vidiš apsolutnu preporuku da se igra pređe. :) Nema mnogo fanfara, ali nema ni dilleme oko toga da li je stilski i gramatički korektan.

Enivejz, pretpostavljam da planiraš da odigraš i dvojku? Hoćemo li videti i njenu recenziju ovde, pa da opet pišem neplanirane eseje na temu ponavljanja reči u rečenici? :kreza: Šalu na stranu, baš me interesuje kako bi uporedio original sa nastavkom.

[caine]

Your wish is my command :D Definitivno planiram da odigram i dvojku pre izlaska trojke, mada sada ima dosta vremena za to jer je trojka odložena do juna... Trenutno igram Freedom Fighters :)

[White Ripper]

Serious Sam 3:BFE

“Podsjeti me šta to bješe ljubav”, kaže jedna folk pjesma. Analogno tome, Serious Sam 3 nas podsjeća šta to bješe fantastičan old-school shooter, koji svojom jednostavnom mehanikom oduševljava sve one koji igraju pucačke igre od doba kada nije bilo regeneracije heatlh poena. Croteam je opet bio na visini zadatka i počastio je sve ljubitelje dobrih “pucaljki“ svojim vanserijskim proizvodom. Da se razumijemo, odavno nismo imali prilike da isprobamo neku FPS igru upakovanu u novo ruho sa old-school mehanikom.

Igra započinje naivnim zapletom koji se tiče pronalaska vanzemaljskog artefakta na Zemlji, te invazije vanzemaljaca na Zemlju, a dešavanja su smještena prije onih u Serious Sam „kecu“ i „dvojci“. Ovo ne predstavlja nikakav minus za igre ovakvog kalibra, gdje je bitno samo čišćenje nivoa od svega što se mrda, a priča je samo okvir za objašnjavanje motiva glavnog protagoniste, “ozbiljnog” Sam Stone-a. Igra se sastoji iz 9 mega dugačkih misija koje su zapravo arene koje čekaju da budu očišćenje. Mape same po sebi nisu površinski toliko velike, već se na njima nalazi ogroman broj protivnika. To je faktor koji će vam najviše oduzimati vrijeme prilikom prelaska nivoa. Taman kad počistite jednu hordu, igra će vam spawnovati drugu. Često ćete se s uzdahom reći „Polako igro, daj bar minut predaha“. Sve ovo i nije toliko strašno, dok ne stignete do poslednja dva nivoa, gdje će uporno mlaćenje protivnika da blago zamori. To je prva krupnija mana igre.

Drugi krupniji nedostatak je jednoličnost nivoa koji se sastoje iz samo dva settinga- urbana sredina i pustinja sa piramidama. To zna da dosadi, pa ne preporučujemo igru na duže staze. Takođe, često se dešava da se zasitite akcije i batalite igru na neko kraće vrijeme, ali ćete se sjutra-dan opet zaželjeti lude akcije.

Čitajući postove mnogih ljudi na Internetu, većina se žali na težinu igre, i to mahom igrači novih pucačkih igara. Tačno je da je igra teža na normal nivou težine od bilo čega drugog na tržištu, ali ta težina koju igra posjeduje je zapravo standard koji je bio popularan u dobu old school pucačina. Naravno, mlađim igračima koji nisu vični munjevitoj akciji i dobro utreniranim refleksima, SS3 će biti pakleno dosadno i preteško iskustvo, osim ako težinu ne setuju na Tourist, ali sumnjamo da će ičije samopoštovanje to dozvoliti.

Protivnici u igri su raznovrsni, i predstavljaju iste one koje smo mahom sretali u ranijim SS naslovima.Naravno, u igri su prisutni boss fajtovi koji će stare gamere sjetno podsjetiti na vrijeme kada je glavna tema u društvu bila raspravka o načinu obaranja boss-ova. Svaki je podjednako uzbudljiv i fino osmišljen.

Grafiku renderuje engine koji je sam Croteam razvio, i uopšte nije loš. Prethodne “HD” edicije su odavale utisak kao da su pravljene u nekom editoru. Kod trojke nije tako. Teksture su pristojnog kvaliteta, kao i pojedini efekti i modeli oružja. Tamna strana su loši modeli ljudi i zverinja, koji svojom ispranošću ne izazivaju “wau” efekat, kao i mostruozna zahtjevnost koju ne opravdava kvalitet grafike (igra sjecka čak i na Ati 6850 pri maksimalnim podešavanjima!). Što se tiče audio podloge, zaista bi se ogriješili ako je ne bi istakli. Po strani to što su zvuci pušaka poprilično dobri, Serious Sam 3 posjeduje izvanredan soundtrack koji je komponovao Damjan Mravunac. Zaista ne možemo da vas opišemo u kojoj se mjeri muzika uklapa za događanjima na ekranu. U pitanju su mahom gitarske melodije, ponekad kombinovane sa klasičnim instrumentima. (preporuka je muzika poslednjeg boss fajta).

Na kraju, ističemo da je Serious Sam 3 neočevano duga igra. Trebaće vam minimum 10 sati za prvi prelazak, što nije bio slučaj kod ranijih igara. Igru naravno preporučujemo, jer je cijena izuzetno povoljna, a pritom, pružiće vam izuzetnu zabavu ako volite ovakav tip FPS/TPS igara. U moru mainstream pucačina, Serious Sam 3 se izdiže i nameće kao pravi izbor staroj, prekaljenoj igračkoj publici.

Ocjena: 80/100

Zahtjevi:
Dual-Core CPU 2.4GHz
2GB RAM
GF 8600GT ili Ati 2600XT

[Maladikt]

Ne kapiram po kom principu SS igre zaslužuju epitete fantastično i vanserijski. :) Običan brainless šuter. Ako je tako zanimljivo samo ići i pucati na sve što urla i mrda kako je moguće da se zasitiš od toga pa se vratiš igri tek posle dan ili dva? :)

[White Ripper]

Kad si pito da ti odgovorim:
Kad si poslednji put igrao nešto što nije na foru crvenjenja ekrana kad popiješ metak i veličanja američke vojske? Zbog toga je vanserijski.
Dođe ti da se zasitiš, odmoriš par sati, i opet želiš da igraš. Završio sam kampanju i opet mi se igra. SVe je na mjestu, nego ti voliš da troluješ mlade recenzente.:kreza:

[Asmodeus]

^
Losa ti je logika. ;)
To sto ne koristi neke od konvencija ustaljenih u AAA modernim shooterima ne znaci da je vanserijska. Za mene je od prvog dela Serouis Sam uvek bio samo brainless krljacina, po kompleksnosti u rangu pucaljki sa arkadnih masina, koju nikad nisam seo da odigram.

[DeCoy]

Kad si pito da ti odgovorim:
Kad si poslednji put igrao nešto što nije na foru crvenjenja ekrana kad popiješ metak i veličanja američke vojske? Zbog toga je vanserijski.
Dođe ti da se zasitiš, odmoriš par sati, i opet želiš da igraš. Završio sam kampanju i opet mi se igra. SVe je na mjestu, nego ti voliš da troluješ mlade recenzente.:kreza:

Po toj logici evo nekoliko vanserijskih igara koje su nam igrom slučaja promakle sa radara :o

http://en.wikipedia.org/wiki/Special_Force_2
http://en.wikipedia.org/wiki/Special_Operation_85:_Hostage_Rescue

http://www.specialforce2.org/english/index.htm

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/0/01/Spf9.jpg

[Maladikt]

Taman posla da trolujem mlade recenzente, samo iznosim svoja zapažanja nakon pročitanih tekstova. :p Meni nije u interesu da neko prestane da piše zbog mog komentara. Tačno je da se poslednjih godina prave pucačine i uopšteno akcione igre koje liče jedna na drugu uz veoma malo inovacija, ali to ne znači da je SS iznad svega toga samo zato što je "drugačiji". Rekao bih da je samo u pitanju nostalgični vapaj za "starim dobrim vremenima". :opanachke

[White Ripper]

Ja sam objasnio šta i kako izdiže od ostalog na tržištu, što je dobra i pravi izbor.
Zaista ne znam šta si mislio da mi dokažeš svojim postovima: da li da je igra nikakva ili loš izbor riječi ili si htio da dokažeš kako veze sa životom nemamo ni ja ni opis?

[Maladikt]

Nisam hteo ništa da ti dokažem, samo ističem nešto što mi je zapalo za oko dok sam čitao. Nemoj to tako lično da primaš. x)

[player1]

Ne kapiram po kom principu SS igre zaslužuju epitete fantastično i vanserijski. :) Običan brainless šuter. Ako je tako zanimljivo samo ići i pucati na sve što urla i mrda kako je moguće da se zasitiš od toga pa se vratiš igri tek posle dan ili dva? :)

Pa poenta je u tome da ces da se vratis posle dan i dva, a ne da batalis igru. Prosto uvek mozes da uskocis u sejv i da nastavis kao da se nista nije desilo, kad ti treba malo adrenalinskog napona.

Igra je super po tom pitanju. Oces nesto da "rasturas", odigras sat, dva (ili vise). Sledeci put, kad si raspolozen, isto tako, itd...


P.S.
Shooter mozda jeste brainless, ali je "hardcore", za razliku od dosta modernih igrara, koje su bez ikakvog izazova (predjes jednom, i ne vidis razloga da ih igras vise).

[Maladikt]

Ja polazim od pretpostavke da nećeš ni morati da se vraćaš nakon par dana ako je igra toliko zanimljiva. Igraćeš je (uslovno rečeno) neprekidno dok je ne pređeš, pa ako je bila baš baš dobra vratićeš joj se posle određenog vremena da "obnoviš gradivo". Drugo, meni je priča važan deo svake igre. Potrebno mi je nešto što će da me natera da poželim da vidim rasplet i kraj. SS (prvi deo) sam prešao jednom i nikada mi nije palo na pamet da ga instaliram opet, dok sam, recimo, Max Payne prešao 4-5 puta. Kapiram da neko voli taj tip igre, "hardcore" napucavanje uz maksimalno bacanje mozga na ispašu, ali to je lična preferencija koja, po meni, ne može da potkrepi "fantastično" i "vanserijski".

[Nash Knight]

"Fantastično" znači jako dobro, iznenadjujuće dobro, i to je stvar mišljenja, njemu se sviđa, tebi ne. Sam si rekao da te igra podseća na pucačine sa aparata koje ti očigledno ne voliš, ali ima ko voli.

"Vanserijski" znači nestandardno, što ne liči na sve druge, i tu je def. u pravu jer su igre tipa SS danas u deficitu i polako izumiru.

Znači stvar mišljenja, njemu se sviđa, tebi ne, to ne znači da on nije u pravu.

[Maladikt]

Dođe ljubitelj šutera i napiše: "Bioshock je fenomenalna igra".

Dođe ljubitelj vožnji i napiše: "NFS Most Wanted je fenomenalna igra".

Dođe ljubitelj RPG-a i napiše: "Drakensang je fenomenalna igra".

Ne osporavam da je njemu nešto super, ali recenziju ne piše za sebe, nego za one koji je čitaju. Fantastične igre nemaju krupne nedostatke kao što su zamaranje usled jednoličnog napucavanja i monotonih nivoa koji imaju svega 2 različita okruženja (parafraziram delove teksta), a dobijaju i "malo" veće ocene od 80. x) Zanemarićemo odsustvo priče i diskutabilnu težinu, jer to već ide ruku pod ruku sa podžanrom.

[White Ripper]

Ja volim svaki žanr igara, nebitno da li je u pitanju FPS/TPS, RPG, RTS ili vožnja.
Svaka riječ koja je napisana u tekstu je na mjestu, samo nikako ne mogu da provalim šta želiš da dokažeš. :confused:
Pominješ zamaranje: ja ne znam tog čovjeka koji ima takvu koncentraciju da može da ovako eksplozivnu igru igra bez predaha. Jednostavno, stalna napregnutost svih čula i mišića, čekanje protivnika sa svih strana, konstantan adrenalin- pa ničije tijelo (da naglasim i to ljudsko tijelo), ne može da izdrži, a da se ne odmori na više sati, pa i čitav jedan dan.
Ostatak tvoje poruke ne želim da komentarišem jer je izlišno. Ti zaista ne želiš da razumiješ o čemu je riječ, ili ne voliš pucačke igre stare škole. Ufatio si se dva "banalna" (tako da kažem) epiteta i to ti je konstruktivna kritika mog rada? :eek: I ja trebam da te shvatam ozbiljno? Cmon, maladikt.
Ovo ne znači da ja ne prihvatam kritiku, par korisnika mi je zaista uputilo odlične savjete (caine, nash knight, rainman) koje sam svakako uzeo u obzir, i ispostavilo se da sam u pravu što sam ih poslušao. ;)

[Maladikt]

Na jednom mestu kažeš da je igra fantastična, a na drugom mestu sam navodiš dva krupna nedostatka i na kraju daš ocenu 80/100. Okej, ako fantastične igre imaju krupne nedostatke i zaslužuju ocenu ispod 90 ili 95 - samo napred. :) Sledeći put nemoj koristiti banalne epitete pa se neće niko kačiti za njih i pisati nekonstruktivne kritike. x)

[White Ripper]

1."Krupno" i "krupnije" nije isto i nemoj da okrećeš stvari.
2.Što se tiče ocjene, očigledno je da imaš drugačiji kriterijum ocjenjivanja i ne možeš tako da pooštavaš.
3.Koristiću šta god meni bude volja, samo sledeći put neću da obraćam pažnju na nekonstruktivne kritike. x)

[Maladikt]

1. Nije šija nego vrat. A čak i da jeste tako kako kažeš, ako su to zapravo sitne zamerke - onda ne vidim zbog čega si uopšte skinuo tih 20 poena u oceni. :)
2. Nije to pooštravanje, to je realno sagledavanje stvari. Ako ti je 80 fantastično, šta ti je onda 95-100? Super-ultra-giga-sega-mega-naj-epik-legendarno? :D
3. Slažem se, svaki put kad pročitaš nešto što ti se ne sviđa ti reci da je to nekonstruktivna kritika. :p
4. Nemoj da se vređaš, ovo je sve bilo za tvoje dobro iako ti se možda ne čini da je tako iz ove perspektive. :D

[White Ripper]

1. i 2. ocjene 90,95 su fanboj ocjene. Realna ocjena je 80. Odvratna optimizacija ,poneke mutne teksture, dovoljan su razlog za kresanje ocjene jedne ovakve igre .
3.Da, moj ego je toliko ogroman da ne trpi "konstruktivne kritike" :rolleyes: http://i.ikimg.com/m/images/smilies/zaspao.gif
4.Ne vrijeđa se niko (možda ti dok čitaš moje poruke zamišljaš mene kako histerišem i cijepam se), samo ne mogu da dozvolim da bezrazložno blatiš moj rad. Sugestije i predlozi su uvijek dobrodošli, a ovo što ti pišeš nije.;) Plus, koliko mogu da primjetim, nisi ni odigrao igru, a daješ sebi za pravo da se upuštaš u diskusiju.

[Maladikt]

Blatim tvoj rad? Izvini, Ivo Andriću, nisam te prepoznao. x) Evo ti nekih predloga (koji se izgleda moraju uobličiti kao takvi da bi u razgovoru bili prepoznati i da bi čovek dobio pravo da uopšte učestvuje u diskusiji :D):

1. Poradi malo na sujeti.

2. Ako igra ima mane probaj da ih opišeš odmah, a ne retroaktivno da bi opravdao nisku ocenu (odvratna optimizacija mi zvuči kao prilično krupan nedostatak, a ni isprane teksture nisu nešto što treba olako zanemariti kod 3D FPS igre). Ako je SK ograničen brojem strana, forum svakako nije.

3. Probaj da izbegneš pokušaje diskreditacije sagovornika da bi se "izvukao" iz diskusije. Kada nešto objaviš (a posebno na internetu) očekuj da se neće svima svideti to što si objavio. Ne moram igrati igru da bih video da je nazivaš fantastičnom, a da si joj dao samo vrlo dobru ocenu (plus se ispostavilo da ima i drugih krupni(ji)h nedostataka koje si "zaboravio" da napomeneš).

4. Osim pokušaja diskreditacije izbegavaj i izvrtanje tuđih reči i trpanje svojih reči u usta sagovorniku. Ovo nema veze sa samim pisanjem recenzija, to ti je jedan opšte-kulturno-obrazovni savet. :D

5. Ovaj je najbitniji. Uživaj. :qliranje:

[White Ripper]

1. Objasnio sam da nisam egoista, i šta i kako reagujem i na šta obraćam pažnju kod ovakvih situacija.
2.Sve je u opisu valjda objašnjeno. :confused: Ti mene oćeš da ubjediš da sam lud. Nije ti to fino.
3.Očekujem da se neće svima svidjeti, i cijenim ako se da argumentovana kritika, ne fatanje za sitnice i nebitne stvari.
4.Daj primjer gdje sam izvrnuo nečiju riječ. Sumnjam da ćeš naći. Ne bavim se demagogijom.
5.Amin to that!

Srećan mi bio ovaj moj 4000-ti post, nadam se i poslednji na ovom forumu! :ciao:

[caine]

Ova diskusija pokreće neka zanimljiva pitanja. Serious Sam dosadi veoma brzo, ali posle može da se igra. Pa onda opet dosadi itd. Meni je tako s nekim igrama, a s nekim nije, i mislim da to nema veze s tim što Serious Sam indukuje neviđeno lučenje adrenalina. Prosto, ako je igra mnogo zabavna, želećeš da je igraš veoma dugo. Recimo, Maksa Pejna sam mogao da igram po tri sata pre nego što bih morao da uzmem pauzu, i to zbog navale odličnih one-linera koje više nisam imao gde da skladištim, a ne zbog gejmpleja. S druge strane, igrao sam u skorije vreme i Alice: Madness Returns. To sam mogao da igram najviše sat vremena pre nego što bi mi dosadilo, a nema tu nikakvog adrenalina. Zašto je to tako?

Mislim da odgovor pre svega treba tražiti u priči. Nisu ni Alisa a ni Serious Sam toliko monotoni. U Semu imaš različite protivnike protiv kojih koristiš različite taktike, situacije su malko drugačije itd. Slično važi i za Alisu, s tim što je ona još raznovrsnija. Međutim, i jedna i druga igra imaju shit priču - prosto te ne zanima šta će se sledeće desiti. Genijalan gejmplej to može da anulira, ali ni jedna ni druga igra time ne mogu da se pohvale. Recimo, Darksidersi - mislim da imaju bezveznu priču, ali mi je sistem borbe toliko dobar da sam guštao u svakom trenutku.

Serious Sam kao paljevinska igra za izbacivanje besa? Mislim da je OK, ali i da to može mnogo bolje i paljevinskije. Uostalom, mislim da nijedna igra ne može da bude toliko delotvorna koliko streljana ili džak za udaranje :D A najbolje je kad se pošteno izderete na nekog koga ne cenite :D

[caine]

Evo još hrane za Maladikta :p Dotičnog trola koji uživa u rušenju snova mladih recenzenata želim da zamolim da čik nađe neko nezgrapno ponavljanje u tekstu koji sledi.

The Simpsons: Hit & Run

Hit & Run je igra iz 2003, koja je preuzela osnovnu formu serijala GTA, prilično je uprostila i onda zavila u oblandu "Simpsona". Ja sam veliki fan "Simpsona" koje sam u doba kada se igra pojavila redovno gledao na Pinku - sećam se da mi je uvek bilo mnogo krivo kad shvatim da je već prošlo petnaest minuta epizode, a i veoma često mi se dešavalo da ogledam epizodu u redovnom prikazivanju, a onda uveče i reprizu. Danas nisam toliki fanatik, ali svejedno cenim genij starijih sezona. Taj genij se deilimično prepoznaje i u igri, u kojoj sam se 2003. pošteno nauživao. Danas - not so much.

U suštini, Hit & Run je GTA koji je maltene potpuno destilovan od pucačkih sekcija i koji je dominantno fokusiran na vožnju. Naravno, možete vi i da izađete iz vozila ako vam se tako prohte, ali su misije koje to zahtevaju veoma retke. Bonus stvari ima, ali takođe mnogo manje nego u Grand Theft Autu. Vožnja je, kao što se i očekuje od Simpsona, izrazito arkadna. Sve ovo je čisto navođenje činjenica, bez ikakvog negativnog stava prema iznesenim podacima. Igra je manje-više čista vožnja i to je OK. Međutim, realizacija je prilično manjkava.

Ubedljivo najveća mana igre je to što je neviđeno repetitivna. Imate nekoliko vrsta misija koje su u početku zanimljive, ali onda vrlo brzo krenu da se ponavljaju. Imate klasičnu trku, praćenje vozila i udaranje u njih, skupljanje paketića koji su razasuti svuda okolo te uništavanje protivničkih automobila. To su maltene jedine stvari koje ćete raditi. Sve to jeste OK i dovoljno zabavno, nema bagova, morate da budete koncentrisani i da pamtite prečice itd. Samo što usled ponavljanja vrlo brzo dosadi. A nimalo ne pomaže to što je igra veoma laka.

Međutim, uprkos tome što mi je brzo dosadila, igru sam priveo kraju, uglavnom zbog priče, tačnije zbog odličnog, karakterističnog humora. Zaplet se bavi misterioznim pojavama koje su zadesile Springfild - Bart je nestao, svuda se pojavljuju neobični crni kombiji, a tu je i ujdurma sa crop circlesima... E sad, ni scenarijom nisam oduševljen, iako ga karakteriše prikladna satira usmerena prema video igrama - mislim da bi jedna igra prema "Simpsonima" mnogo bolje ispala da je rađena u formi avanture, ili da je barem pripadala nekom od žanrova koji potenciraju priču. Priča Hit & Runa jeste zanimljiva, ali je nema mnogo pošto najveći deo otpada na filler sadržaj tipa "Pobedi u tri trke da bi bio upućen na lika koji će te uputiti na lika koji zna nešto o otmici ako pobediš u tri trke". Želeo sam da saznam šta će se dalje dogoditi, ali sam te informacije platio repetitivnim trkanjem i filler misijama.

Ali, the humor kept me going. Glasove likovima su pozajmili originalni glumci iz serije, a vidi se i da su scenario pisali scenaristi koji rade na šouu. Ima stvarno dosta dobrih fora, što satiričnih što onih koje za metu imaju glupost glupih žitelja Springfilda. Takođe ima i dosta onih koje izazivaju smeh veštom igrom rečima. Uostalom, gledali ste seriju, znate već sve...

Tako da, mislim da igru treba odigrati jer ćete iz toga izaći duhovno bogatiji, a još ako ste fan Simpsonih... A ako vas sve to ne zanima, onda slobodno pustite Hit & Run da počiva u oblivionu - nije dobar na duže staze a ne isplati vam se nabavka zbog dva sata prosečne zabave.

[Asmodeus]

^Bogami, bogatu trpezu si mu postavio! Ima da se rasturi od gozbe! :kreza:

[Maladikt]

Sto mu krofni, nisam ni bio svestan te "laskave" titule. :p Prvo što mi je upalo u oči je:

...je uprostila i onda zavila u oblandu "Simpsona". Ja sam veliki fan "Simpsona" koje sam...

Ako ćemo već da cepidlačimo, moglo je i bez toga, pa još na samom početku. Ostalo je u principu okej, jedino bih izbacio sve engleske fraze jer za sve to postoje srpski izrazi (krugovi u žitu, nastavio sam zbog humora) i popravio ovu rečenicu (pretpostavljam da je lapsus):

Tako da, mislim da igru treba odigrati jer ćete iz toga izaći duhovno bogatiji, a još ako ste fan Simpsonih...

Ili Simpsonovih, ili Simpsona. :) Inače nisam prešao igru, tako da po tom pitanju nemam šta da dodam ili oduzmem. Gledao sam malo kod ortaka kad se tek pojavila, tako da znam otprilike kako sve izgleda, ali ništa više od toga.

[Asmodeus]

(Sigh) Maladikt, i expected more... :kreza:

[Maladikt]

Zatišje pred buru. :p

[Rainman]

http://www.wallchan.com/images/thumbs/10101.jpg

Remedy entertainment, finski izdavač je svima poznat po jednoj od najinovativnijih igara u istoriji. Max Payne je napravio pravi boom u igračkom svetu, preko prvi put viđenog bullet-time gameplaya, odličnog scenarija i stila naracije, upečatljivih likova, do naravno samog Maksa i kompleksne dubine njegovog karaktera. Igra je ostavila veliki trag, a njen drugi deo je samo potvrdio da taj uspeh nije nikakva slučajnost. Posle skoro 10 godina, Finci su rešili da se okušaju u jednom drugom žanru, pa posle verzije za X-Box, i PC igrači konačno imaju prilike da se počaste novom igrom iz njihove kuhinje. Ovaj put ćemo imati priliku da umesto njujorškog detektiva budemo u koži, ni manje ni više, nego svetski popularnog pisca horor romana.

Zapadnjački stil horora je uglavnom svima nama dobro poznat. Američka kinematografija, a samim tim i proizvodnja igara, uglavnom ima šablonizovan pristup koji uključuje dosta krvi i prosutih unutrašnjih organa, razne kreature – pogotovo zombije, ili ubicu koji je krenuo u svoj „killing spree“. Sa druge strane, istok, tj. uglavnom Japan, je uvek udarao više na psihu gledaoca ili igrača, bez mnogo crvene boje na ekranu, ali sa uglavnom nejasnom linijom između stvarnosti i one druge strane. Alan Wake, nova igra Remedy entertainment-a, pokušava da izvuče najbolje iz obe škole. Po svom žanru pripada survival horror shooterima i definitvno predstavlja osveženje jer PC odavno manjka sa kvalitetnim igrama ove vrste.

Biti pisac best-sellera, štancovati nove knjige kao na traci i truditi se da svaka bude bolja od prethodne nije lak posao. Šta više, u nekom trenutku mora doći do zamora materijala. Alan Wake, omiljeni američki horor pisac, se upravo zbog toga uputio na odmor, beg od velikog grada, brzog života i gostovanja po talk show-ovima. Bright Falls, varošica ušuškana i izolovana od ostatka sveta, delovao je kao savršena destinacija. Međutim, kada se spusti noć, kada ulice postanu puste i kada se svetla ugase, priča dobija novi zaokret.

Ubrzno nakon dolaska, ono što deluje samo kao ružan san, počinje polako da se prenosi u Alanovu stvarnost. Piščevi problemi sa spavanjem i pisanjem, misterizona žena u crnom, a povrh svega nestanak Alanove žene, nagnaju našeg protagonistu da u sred noći započne svoju avanturu po celom Bright Fallsu. Naoružan isključivo baterijskom lampom, Alan će vrlo brzo uvideti da mrak i neće biti toliki problem, već ono što se krije u njemu. Zbog toga nabavljanje vatrenog oružja predstavlja prioritet broj 1.

Glavni elemenat igre, pucanje, doživelo je neke sitne ali bitne promene koje pozitivno utiču na iskustvo igrača. Neprijatelje koje je obuzela tama morate prvo obasjati dovoljnom količinom svetla (da bi „iscedili“ sav mrak iz njih), a tek onda će oni postati ranjivi na vaš arsenal pištolja i pušaka. U praksi to znači da sa sobom uvek morate imati 2 stvari: izvor svetlosti i vatreno oružje. Sasvim dovoljno da suočavanje sa silama mraka ne postane monotono ni u jednom momentu igre – čak šta više, daje dosta šmeka celoj atmosferi. Stvorenja sa kojima ćete se susretati uglavnom će imati ljudsku formu, međutim tama obuzima i nežive stvari. Samim tim, ponekad ćete se morati boriti i sa predmetima, sve od običnih baštenskih kolica pa do ogromnih buldožera. Prvi susreti sa ogromnim „poltergeist“ mašinama su momenti koji će vam ostati u sećanju i nakon prelaska cele igre.

http://www.uaplay.com/images/news/AlanWakePC.jpg

Naracija koja prati glavnog junaka, filmske sekvence, dijalozi između karaktera, a ponekad i sam gameplay će vam u nekim trenucima više ličiti na dobar horor film nego na kompjutersku igru. Horor u igri je sveprisutan, ali taj horor neće graditi temelje na crvenoj boji i na litrima prolivene krvi. Taj horor se mnogo više nalazi u mraku koja obavija grad i njegovu okolinu, u naletima vetra i magle i brujanjem motorne testere u daljini. U suštini najveći plus Alana Wake-a je definitivno njegova atmosfera koju, kao šlag na tortu, maestralno upotpunjava soundtrack: Nick Cave, Roy Orbison, David Bowie se sjajno uklapaju u mračan ton igre.

Inače, kako igra odmiče, i kako se se klupko sve više odmotova, tj. zapetljava, neke stvari mogu zasmetati. Iako je težina same igre na sasvim zadovoljavajućem nivou, vremenom će municije biti sve više, sve češće ćete biti u pratnji nekog od sporednih karaktera, te će sam osećaj teskobe i konstantnog gledanja u količinu preostalih metaka polako nestati. Drugo, bitan element igre su stranice knjige koje dodatno objasnjavaju tok priče. Alan ih nalazi usput, neke su očigledne, neke su dobro sakrivene, ali problem nastaje kada shvatite da možete naći sve stranice samo u Nightmare modu tezine, što znači da ćete verovatno (bar u prvom prelasku) biti uskraćeni za jedan sitan, ali u ovakvoj igri, bitan deo igre. Kad smo već kod lošijih strana igre, moraju se spomenuti krzave medjuanimacije, a i u nekim momentima lyp-sync koji nije najsrećnije odrađen. Međutim, sve to ipak nije dovoljno da pokvari sveukupni užitak.

Igra je inače podeljena na epizode, a nakon završetka glavne priče mogu se odigrati i 2 specijalne epizode o događajima nakon samog kraja igre, nešto što su X-Box igrači kupovali kao extra sadržaj. U svakom slučaju, lep potez finske kuće, jer bi igra bila ostavljena u nekom kvazi-završetku, sa cliffhangerom na kraju. Ovako, PC igrači će imati priliku da iskuse „neiseckanu“ i zaokruženu verziju cele priče.

Bilo da ste ljubitelj horora, bilo da ste ljubitelj akcije, Alan Wake je definitvno poslastica, koja će (iako smo tek na početku godine) sigurno ostati upamćena kao jedan od najkvalitetnijih naslova u 2012-oj. Baterijsku lampu u jednu, revolver u drugu ruku, i pravac Bright Falls. Kad zagusti – trk pod prvu uličnu svetiljku. Ako ništa, posle ove igre ćete više ceniti prekidače za svetlo.

Ocena: 90

Vladimir Pantelić.

Alan Wake tema na SK forumu (http://www.sk.rs/forum/showthread.php?t=77196)

[Rainman]

http://bestrepack.net/forum/pictures/46532213fbabd7fb61d22e3d814c4f30.png


U Kini jedu pse. I u Hong Kongu takodje. Mada ih prvo uspavaju, verovatno jer eutanazija ima bolje posledice po njihov moral. Recept za njihovo spremanje je nakon toga vrlo jednostavan... Uzmite činiju velikog azijskog grada – u našem slučaju Hong Konga – ubacite 9 supenih kašika borbe ala Batman Arkham City, zatim nanesite GTA fil (ili GTA feel, može i tako) i na kraju dobro začinite sa malo Assassin’s Creed 2 parkura i prstohvatom jezičkih barijera. Sve to stavite da se peče na jakoj vatri (preporučujemo kuhinje Square Enix kompanije) i kada sve skoro bude spremno za jelo, na vrh pobacajte dobru šaku azijskih djakonija: karaoka, borbi petlova, uličnih trka i napadnih pijačnih prodavaca. Kada je sve spremno za posluživanje, na vrh stavite glavnog karaktera - po mogućstvu neka bude povezan i sa Azijom i sa Amerikom, da zadovoljite ukuse i istočnjačkih i zapadnjačkih sladokusaca (kao što je u ovom receptu slučaj). I Voila, Sleeping Dogs je ispred vas – spreman za ozbiljno konzumiranje, veoma ukusan i spremljen tako da će se i oni koji ne jedu baš sve i svašta naći iznenadjenim. Zar je moguće da jedan takav mix svega i svačega može da bude tako dobar. Izgleda da da.

Kao što već verovatno znate, Sleeping Dogs je novi IP kompanije Square Enix, i od ljudi koji su nam prošle godine servirali Deus Ex: HR – sa pravom je očekivano da Uspavani psi nastave tradiciju kvaliteta. Ovaj put su nas odveli na azijski kontinent i uspeli da na našim monitorima ožive atmosferu Hong Konga i prikažu razmišljanja i mentalitet ljudi koji žive hiljadama kilometara daleko od nas.

Doduše, Wei Shen to već zna itekako dobro. Iako sveže došao iz San Franciska, odrastao je na ulicama Hong Konga i dobro poznaje grad i ljude u njemu. Ta činjenica, a i to što ostatak ekipe u koju upada ne zna gde je bio i šta je radio po SAD-u, ga čini savršenim za “undercover” misiju. Wei će voditi dvostruki život, balansiraće između napredovanja u trijadama kao i održavanju svog etičkog koda kao pripadnik dobre strane. Naravno, nije to posao za svakoga, jer će Wei dolaziti u situacije u kojoj u njega i njegovu odanost sumnjaju i jedna i druga strana.

Nakon uvodnog snalaženja po ulicama Hong Kong-a i upoznavanja nekih početnih karaktera, igraču će biti na rapolaganju 2 puta kojima treba da ide. Onaj glavni, koji čini uspinjanje uz lestvicu trijada, i drugi, kojim će ga kolege iz policije držati na kratkoj uzici i davati mu slučajeve da ga novi život na ulici ne bi previše uvukao i preobrazio. Pri završetku svake od misija, dobijaćete XP poene koje ćete ulagati u nove poteze i nove mogućnosti. Usput, Wei može da radi i sporedne misije koje će mu davati poznanici po ulici i time dobijati tzv. “face”, prepoznatljivost, koja takođe ima svoje benefite.

Vožnja do lokacije, borba, istraživanje su dobro poznati iz ranijih igara. U gradu inače nije uobičajeno nositi vatreno oružje, tako da će fajt prsa u prsa biti najčešći način da dođete do željenog cilja. Sam tok borbe sa protivincima je fluidan, zanimljiv i ne može da dosadi tako lako. Vremenom ćete otključavati nove poteze, nove komboe, tako da će Wei postati prava mašina za ratosiljanje većeg broja protivnika svih oblika i veličina. Pištolji i puške u ovom gradu nisu ničiji glavni izbor, ali kada zagusti, biće sasvim kvalitetnog napucavanja sa gomilom neprijatelja. Jedno je sigurno, akcija u igri je u globalu dobra i ima je sasvim dovoljno.

Sa tehničke strane, igra nema većih zamerki. Animacija je fluidna, grafika prosečna za današnje standarde, ali i dalje lepa za oko, hardverski optimizovana. Loš lyp sync ume da zasmeta, kamera ume da bude naporna u nekim momentima, ali generalno igra odaje utisak završenog proizvoda. Od još nekih lošijih osobina treba istaknuti da je priča mogla biti jača, sa većim odlukama i težim moralnim dilemema. Hong Kong kao grad zna da bude ponekad jednoličan, pa na momente čak i praznjikav. Muzika takodje nije jača strana igre, i mogla je mnogo više da poveže igrača sa atmosferom grada. Ali čak i sve to kada se uzme u obzir, nema razloga za neko veliko nezadovoljstvo, jer igra ume da drži pažnju bez obzira na pomente nedostatke.

OK, Sleeping Dogs je pokupio dosta stvari iz okoline, nije inovativan, nije ground breaking. Ali, ipak je u pitanju odlična akcija, dobra vožnja, zanimljivo okruženje i solidna priča. Sve to pomešano u jednu celinu odaje utisak zaokruženog proizvoda, i defitivno jednog od jačih naslova ove godine koji su izašli.

E da, kada sednete prvi put u kola ili na motor - ne zaboravite – vozi se levom stranom. Drži levo, Hugo, levo. E, jeb.....

OCENA: 87

Vladimir Pantelić

Sleeping Dogs tema na SK forumu (http://www.sk.rs/forum/showthread.php?t=52583)

[Sarmatian]

Xcom: Enemy Unknown

Evo posle solidne kolicine vremena provedene uz igru, mogu konacno da dam svoj sud. Nisam detalno pratio sam razvoj, namerno sam hteo da izbegnem hype i da mogu da realno ocenim igru kad dodje, odnosno onakvu kakva jeste a ne koliko se razlikuje od onog sto sam ja ocekivao ili prizeljkivao, koliko god je to moguce.

Prva stvar koju sam primetio jeste da igra daje znacajnu kolicinu "xcom" vibe-a. Tu su Sektoidi, okrugli UFO-i, panika, zapaljeni gradovi itd... To se nastavilo kada sam poceo da igram - baza, vojnici, skyranger, interceptori... sve to podseca na slave prethodnike.

Nazalost, onda pocinjem da primecujem razlike. Najpre, squad size od 4 vojnika. Zaista tuzno, kada je u prethodnim igrama bilo 24. Vise ljudi (dobro, humanoida) sam vodio u Baldur's Gate-u. Onda vidim da moze da se poveca squad size limit na 6. Ajde kao, mozda ce biti bolje. Realno, retko kad sam koristio vise od 8-10 vojnika u Apokalipsi, mozda 6 i nece biti tako velika razlika. Kao dobra strana, moci cu da im posvetim vise paznje, da ih opremim bas onako kako ja zelim, sa ovom ili onom puskom, oklopom, medikitovima, granatama itd... Ali, ne moze. Inventar ne postoji. Umesto toga postoji samo backpack gde mozes da stavis jednu stvar, npr. granatu ili scope (koji, umesto na pusku, ide u ranac, posto to u stvari i nije scope/opticki nisan nego s.c.o.p.e, sta god to bilo).

Opremanje je dodatno limitirano cinjenicom da sada vojnici imaju klase, i da svaka klasa moze da nosi samo odredjenu vrstu oruzja, koje je u principu - svako novije bolje od prethodnog. Assault rifle < Laser rigle < Plasma Rifle. Nema suptilnih razlika iz Apokalipse, gde je Laserska puska bila preciznija ali nanosila manje damage-a od plazme. Same klase imaju drugacije prednosti i mane i njihovo sinergetsko koriscenje je obavezno za uspeh na visim nivoima tezine ali su, izuzev snajperiste, podjednako uspesni na svim mapama. Snajperisti treba otvoren prostor da bi bio efektivan. Sve ovo dovodi do sledeceg velikog minusa igre - da ne bi dosli u situaciju gde za hevija ili asolta nema sta da se radi, mapa svake takticke misije je 95% ista. Iako se razlikuju po dizajnu, takticki su apsolutno iste, bez obzira da li se desavaju u gradu od 25+ miliona ljudi ili u nenastanjenim sumama Rusije.
Ovo je u stvari i najveca mana igre, jer ponavljanje, bez obzira koliko je majka nauke, dovodi do prezasicenja.

Kako sam prolazio kroz igru, sve vise sam shvatao da nema bas puno veze sa UFO-om, TFtD-om i Apokalipsom i da je za vibe sa pocetka najvise zasluzan dizajn, atmosfera i muzika a nikako gejmplej i igracka mehanika.

Igra je zabavna u pocetku, dok ne postane dosadna zbog suvise slicnih mapa. Ostatak igre, koji je takodje znatno pojednostavljen u odnosu na prethodnika (pre svega mislim na tech tree, opremanje trupa, izgradnju i odrzavanje baze) to jednostavno ne moze nadoknaditi.

Nije lako izdrzati breme koje nosi samo ime XCOM, naravno, i programeri se ovde nisu ni potrudili da to urade, vec su probali da ponude reboot umesto nastavka, i to je delimicno i uspelo. Uz igru se moze zabaviti ali usporedba sa slavnim prethnodnicima je neumesna.

Sama za sebe, igra zasluzuje 75/100
Kao nastavak Xcom fransize, jedva 45/100

NAPOMENA: Ovo je kopija teksta koji sam napisao na temi, nije pisano kao recenzija ali mozda moze pomoci nekom da stekne utisak o igri pa sam ga postovao i ovde.

[BatmaNiko PaynEzio]

http://imageshack.us/a/img407/1951/5564grandtheftautogta4p.th.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/407/5564grandtheftautogta4p.jpg/)

Naziv: GTA IV
Razvojni tim: Rockstar North
Izdavač: Rockstar Games


Kako opisati igru u jednom od najpoznatijih i najboljih serijala u istoriji igara, a ostati objektivan? Na koji način „progutati” jednu od najlošijih optimizacija za neki AAA naslov u skorije vreme? Gde li su skriveni svi golubovi?

Dobrodošli u Liberty city! Ako vam se ime čini poznatim, ne varate se. Možda se sećate Rockstar-ovog hita iz 2001. godine (GTA III), koji je uveo revoluciju u serijal GTA, a koji sa „četvorkom” deli samo ime grada u kome se radnja odvija. U svemu ostalom, GTA IV toliko prednjači u odnosu na svog dalekog rođaka (iako predstavlja samo dalji evolutivni napredak, tj. nadgradnju svega već viđenog), da može ponosno da (po)stoji kao najbolja igra u GTA franšizi.

Najmlađi priraštaj GTA porodice, se može podičiti najboljom grafikom do sada, doduše koja ne prikazuje bog zna šta, osim „sivila” skyscrapers-a i mreže raskrsnica ovog fiktivnog Njujorka. Noću su boje malo „življe”, naročito po kiši, sa fantastičnom refleksijom svetlosti na pločnicima trotoara i ulicama. Sam grad je „porastao”, mada za razliku od San Andreasa, više je otišao u visinu, nego u širinu, a i dosta je živahniji, oseća se kako „diše” takoreći. Nemoguće je nabrojati sve sitne pojedinosti i detalje koji vas očekuju iza sledećeg ćoška tokom višečasovnog igranja, ali dovoljno je reći da je ovo, napribližnije moguće okruženje realnom svetu, koje se može naći u igrama danas.

Gameplay,je pretrpeo neke sitne izmene. Upravljanje vozilima je manje-više isto kao i u prethodnim delovima. Obijanje kola je ako ništa drugo, postalo realnije, zato što u Liberty city-ju nisu toliko ljubazni da ostavljaju otključana vrata, sa upaljenim motorom i ključevima u bravi. Animacija pokreta glavnog protagoniste, zaslužuje da se spomene, pošto sada deluje dosta fluidnije, odnosno normalnije, pa nemate više osećaj kao da upravljate sa robotom tokom skakanja, penjanja ili trčanja (T-1000, neko?). Najznačajnija novina jeste mobilni koji se koristi za preuzimanje misija, razgovor sa ostalim likovima, a velika olakšavajuća okolnost jeste, sms koji se dobija nakon pogibije, koji služi za ponovno pokretanje misije. Što se tiče same akcije, sada možemo da zauzimamo zaklon i pucamo iz njega, uključujući tu i „pucanje u prazno”, kakvo viđamo po filmovima. AI protivnika je poboljšan, ali nema govora o padanju u nesvest i izazivanja „vau” efekta.
Misije su zanimljive i duge, i obezbeđuju sate i sate dobre zabave. Kada vam dosade mnogobrojne sporedne aktivnosti, koje možete raditi u velikom gradu, možete se dati u lov na „gradsku živinu” i „otperjati” ih u zaborav.

Što se priče tiče, dosta je kompletnija i ličnija u odnosu na druge glavne protagoniste GTA serijala. Glavni lik je Niko Bellic (Nidžo Belić?), momak o čijoj se nacionalnosti široko raspravlja, sa kim se ponose i Srbi i Hrvati, ali nikada zaista nećemo saznati čiji je. Ali jedno je samo sigurno, Niko je čistokrvni Balkanac sa prostora bivše Jugoslavije. Za razliku od mutavog protagoniste Claude-a iz prošlog Liberty citija, šmekerskog, ali tipičnog mafioze Tomija iz Vice citija, ili krajnje simpatičnog, ali ne baš svima omiljenog CJ-a iz San Andreasa, Niko Belić je fiktivni lik od krvi i mesa, sa kojim ćete moći mnogo bolje da se identifikujete (i to ne samo zbog „balkanskog vajba”), pa samim tim i više da se udubite u priču. Posle filmova kao što su „Scarface” i „Boyz from the hood”, autori igre su inspiraciju očigledno tražili u delima Skorsezea ili recimo, Majkl Mana, čijem su filmu uostalom, dali omaž u jednoj od najinteresantnijih, najuzbudljivijih i generalno, najboljih misija u čitavom GTA serijalu. Kada smo već kod filmova, igra neverovatno podseća na akcione trilere 70-tih, sa kvalitetnom pričom, realnim likovima, jednostavnim kadriranjem, nenametljivom glumom, bez specijalnih efekata u svakoj sceni i „vickastih” on-linera na svakih 10 minuta. Možda, malo dosadnim na prvo gledanje, ali zato nakon drugog, i svakog sledećeg, otkivate lepotu u toj jednostavnosti. Tragična prošlost, želja za osvetom i potraga za „američkim snom”, čine okosnicu priče, koja ironično, svoju kulminaciju doživljava na mestu, koje se nekad smatralo simbolom (nekog) boljeg života.

Glasovna gluma zaslužuje pohvalu, iako Niku i njegovom rođaku Romanu, glas nisu pozajmljivali ljudi poreklom sa ovih prostora, ali svejedno, ne možete, a da se ne nasmejete, kada prvi put progovore „tarzan Serbian”, a naročito kada Niko tu i tamo krene da prosipa psovke na maternjem.

GTA IV možda nema šmek i vibe jednog Vice city-ja, ili možda neozbiljnost i zabavnost San Andreas-a, ali to je ok, u svojoj prizemnosti, on ponosno stoji svojim nogama na zemlji.

Naravno, da ne bi bilo sve idealno, igra je katastrofalno optimizovana za PC, tako da i pored inastalacije patch-eva (koji jednima odgovaraju, a drugima ne), moraćete da pronađete idealnu kombinaciju svoje hardverske zahtevnosti sa gore pomenutim, da bi ste iole opušteno uživali u igri. Međutim, kada jednom savladate sve prepreke, i pokrenete igru, i kada po prvi put čujete pijani glas svog rođaka koji se dere „Nikooo, my couzin”, sve to ostaje iza vas, a vi nećete moći da skinete osmeh sa lica.


http://imageshack.us/a/img145/941/gta4city.th.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/145/gta4city.jpg/)http://imageshack.us/a/img402/7025/gta4enb04srix.th.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/402/gta4enb04srix.jpg/)
Ocena: 90

[BatmaNiko PaynEzio]

http://imageshack.us/a/img688/2425/mafia2pcr.th.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/688/mafia2pcr.jpg/)

Naziv: Mafia II
Razvojni tim: 2K Czech
Izdavač: 2K Games

Problem sa nastavcima je generalno taj, što će ih svi gledati kroz prizmu originala, pa se zato trude da ih nadmaše, budu veći, brži, bolji, jer u isto vreme, moraju da zadovolje postojeće fanove, kao i da pridobiju nove. Prva Mafija je bila apsolutni klasik, Kum svih mafijaških igara, pa je zato pred drugim delom, bio izuzetno težak zadatak, takoreći trebalo je ogromne cipele popuniti. Dakle, da li smo dobili „kuma umesto kuma”, ili pretedent zasluženo spava sa ribama, saznaćete u ostatku teksta.

Kao prvo, Mafija II je praznik za oči. Igru karakteroše izuzetno lepa grafika, naročito kada po prvi put ugledate vizuelno impresivni Empire Bay i prošetate njegovim ulicama prekrivenim snegom, a sve to propraćeno čuvenom pesmom Dean Martin-a „Let it snow”. Emire Bay izgleda neuporedivo lepše od „sivog”, i pomalo monotonog Liberty city-ja, sa takvom eksplozijom boja, fenomenalnim osvetljenjem , i količinom detalja, da naprosto oduzima dah. Zvuci grada, razgovori i ponašanje njegovih žitelja takođe doprinose opštem prvom utisku, da se radi o „živom” gradu, koji ima svoj puls i postoji mimo vas, a ne zbog vas (posebnu pažnju obratiti na razgovor čuvara, tokom šunjanja u misiji „Enemy of the state”).
Zvuči suviše dobro da bi bilo istinito? To je zato što jeste. Nakon prvih par misija, shvatićete koliko grad u stvari izgleda plastično, gotovo sterilno. Kao filmske kulise, spolja izgledaju fantastično, ali nema ništa iza njih, pa što bi ste se onda i zamarali da ulazite? Ne računajući gun-shopove, (u koje uostalom, nikada nećete ni ući, pošto neprijatelji non-stop ostavljaju oružje iza sebe), i prodavnice odeće, u kojima možete da promenite izgled (i tako skinete policiju sa vrata), igra je fenomenalno siromašna extra aktivnostima, sa kojima bi ste mogli da se zabavite van glavnih misija. Evo, da ih nabrojim: 1. pljačkanje prodavnica (bespotrebno), 2. krađa kola i vožnja do auto-otpada (davaža), 3. ...„Eeermmm?...”...Nema sporednih, random misija, likova sa kojima bi ste se susretali i uzimali poslove, trka hot-rodovima, boćanja, ili šta god da je bilo popularno u to vreme. Naravno, jedino ako ne računate istraživanje grada, kako bi ste našli sve Playboy naslovnice i Wanted postere. Sigh! Premalo mesa na kostima, a šteta, mnogo je obećavao.

Što se gameplay-a tiče, misije su suviše u „iditamoupucajnekogapasevrativamo” fazonu. Osim možda dve-tri, koje (uspešno) odstupaju od ove formule, ostalih se nećete ni sećati kada ih završite. Ko još voli da završi misiju u jednom delu grada, a mora da se vrati u totalno suprotni, uđe u safehouse da bi sačuvao igru i započeo sledeću misiju, samo da bi opet morao da vozi nazad, odakle je i došao, da bi završio tu misiju, a onda...„AAARGH!” I tako stalno. Kroz celu igru. I sve to bez mogućnosti quick-save-a (koji je prva Mafija imala), koji bi znatno olakšao igru, ne zato što je teška, već zato što ima neverovatno smoran sistem checkpoint-a, ili možda I don't know, mogućnosti da uzmete taxi i skipujete ostatak puta. Vožnja naprosto dosadi, (da ne kažem zgadi) zbog malopre navedenih problema. Akcioni (borbeni) deo igre je solidno urađen. Pucnjava funkcioniše po cover sistemu, i u principu, nema odstupanja od toga, jer, ako pomislite da uletite glavom bez obzira u obračune, poginućete veoma brzo. Bila bi i zanimljivija možda, da nije toliko repetitivna. Pesničenje je veoma zabavno (i lako), ali ga nećete puno koristiti, osim na početku igre, i u jednoj misiji u zatvoru, koja to direktno zahteva od vas. Šteta što nema više stealth misija, pošto je taj segment takođe urađen veoma dobro.

Priča nipošto nije epska, kao u prvom delu, koja je imala taj neki „The Godfather” šmek, i odmerenost, bez potrebe za stalnim ponavljanjem mafijaških stereotipa. Više liči na rimejk B-produkcije „Dobrih momaka”, napadan i sa konstantnom revijom psovki i pucnjave, koji se previše trudi da se dokaže kako je „mafijaški” u svakom smislu. Zabavna da, ali zaboravite na neke veće emocije. Uostalom, sam Vito (glavni protagonista) je toliko jednodimenzionalan lik da to boli. Pre ćete uživati u Džoovom liku (Vitov prijatelj iz detinjstva, koji služi kao neki comic relief), i više se pitati šta će se do kraja desiti sa njim.

Na kraju, kad saberemo sve pluseve i minuse, možemo zaključiti da je Mafia II dobra igra, koja međutim, neće zadovoljiti fanove prvog dela, koji su ipak očekivali nešto više, posebno u pogledu priče i portretisanja likova (jedina veza sa „kecom”, jeste misija u kojoj (in)direktno rekreirate kraj prvog dela), ali će svakako privući nove, što zbog veoma dobre grafike, generalne lakoće (i kratkoće) igranja, ok akcije, i uopšte, fascinacije „podzemnim svetom”. A da li će vremenom dostići kultni status svog prethodnika? Well, da se poslužim omiljenom mafijaškom (stereotipnom) uzrečicom: „Fuhgeddaboudit!”


http://imageshack.us/a/img255/9080/mafiaii3937231281511129.th.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/255/mafiaii3937231281511129.jpg/)http://imageshack.us/a/img440/984/c2f9a94ed8684f4ae51f264.th.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/440/c2f9a94ed8684f4ae51f264.jpg/)
Ocena: 75

[sloba89]

Big Rigs:Over the Road Racing

Big Rigs:Over the Road Racing je najozbiljniji kandidat za najgoru igru ikada užas,katastrofa,igra je totalni raspad sistema mogu samo da zamislim kako je tekao sam razvoj igre jer stvarno treba imati hrabrosti da izbacite ovako nešto na tržište,u igri nema nikakvog uvoda niti introa sve što cete saznati o samoj igri je na samom cd pakovanju pozadi cilj igre Big Rigs je da sa kamionom prevozite nelegalnu robu pritom izbegavajuci policijske potere,medjutim na opšte iznenadjenje autora teksta u igri nema nikakvih policijskih potera niti prevoza robe niti bilo kakvih drugih zadataka niti slobodne vožnje kao u Hard Truck igrama umesto toga igra je trkačka simulacija u kome se trkate sa ostalim kamionima kakva prevara,medjutim ono što je najgore kod igre Big Rigs jesu tehnički problemi i bagovi koju igru čine praktično ne igrivom,na samom početku imate izbor od četiri kamiona i pet staza od kojih vas jedna izbacuje direktno na desktop!kada na kraju pokrenete stazu koja radi sledi šok AI protivnika ne postoji on bukvalno stoji u mestu na startnoj liniji odbijajući da krene ništa vam drugo ne preostaje nego da se trkate sa samim sobom a tokom vožnje saznajete da možete prolaziti preko različitih objekta preko kuća stubova drveća ispod mostova preko brda pa nadalje do opšte praznine na kraju mape u kojoj se vrtite do besvesti,kamion može da ide u rikverc toliko brzo da bi mogao da pobedi i najbrže automobile u igri nema nikakvog zvuka barem iz ličnog iskustva kada konačno rešite da završite trku mada kakva trka ona ni nepostoji dočekaće vas natpis "YOU'RE WINNER !" sa sve peharom iza reči i to je cela igra u suštini jednom rečju UŽAS,autori su čak izbacili i zakrpu koja bi trebalo da reši sve navedeno ali da li bi ste stvarno želeli da gubite vreme na ovom naslovu kada imate dosta drugih i boljih kvalitetnijih igara jedini razlog da probate ovu igru je čista znatiželjnost ali odmah nakon pet minuta igranja odmah ćete otići na ADD and Remove Programs i obrisati igru,ako postoji neka igra koja zaslušuje ocenu 1 onda je to Big Rigs.

471974719847199


OCENA 1/100

[Maladikt]

Šta sve napisa u svega dve rečenice.

[JzmA]

Hahahahaha, a još i bijesan, a Big Rigs je fantastična igra. Samo je treba iz pravog ugla posmatrati :D.

[Boondock Saint]

TMNT: Out of the Shadows

Značaj Nindža Kornjača kao franšize je ogroman, a svaka franšiza (pogotovu ovako dugovečne) prolaze kroz razne faze i varijacije, time dobijajući fanove od kojih svaka grupa ima vidjenje kakva ona treba da bude u budućnosti bazirana na prvom iskustvu. Recimo imam par prijatelja koji nista vezano za Kornjače nisu pogledali već desetak godina jer Nikola Simić i Djuza Stoiljković ne rade sinhronizaciju, dok recimo klinci iz moje zgrade znaju samo za novu Nikolodeonovu seriju a opet jedan poznanik (stariji lik) pljuje na svaku dečiju seriju jer su mu originalni stripovi(koji su bili za malo stariju publiku) bolji. Ovakav raspon generacija fanova može da bude i dobra i loša stvar, jer sa jedne strane lepo je imati dosta ljudi koji vole istu stvar ali uvek mogu da buknu rasprave o tome koja je verzija najbolja. Da li TMNT: Out of the Shadows uspeva da pomiri sve struje fanova i vrati značaj Kornjačama u svetu video igara?

Igre bazirane na Kornjačama, u poslednjih 15ak godina ne mogu da se baš pohvale kvalitetom, i fanovi su gotovo prestali da se nadaju da će se vratiti vreme sjajnih igara poput TMNT: The Arcade Game, Turtles in Time i Tournament Fighters. Iako su mahom bile vezane za tada aktuelnu seriju/film iz razumljivo ekonomskih razloga, jer lakše je prodati igru sa već napisanom pričom i odradjenom karakterizacijom, gotovo 95% igara su bile beat em up žanra, što i odgovara celoj ideji a OoTS nastavlja taj trend. I dok su predhodne igre radjene čisto da se zaradi koji dolar na imenu TMNT, uz malo brige o samom gameplay-u a o zadovoljavanju fanova da ne pričam, OotS već na prvoj slici na meniju koja je preslikana iz prvog stripa Estmana i Lerda deluje kao delo ljudi koji vole Kornjače kao i mi. Engleski izraz “fanservice”(udovoljavanje fanovima) je definitivno lajt-motiv cele igre.

Iako preuzima par elemanta iz najnovije serije, OotS opet uspeva da iskombinuje sve ideje iz predhodnih inkarnacija Kornjača u svoj svet i priča vrlo prostu ali savršeno realizovanu priču u do sada najmračnijem svetu(Mračne kišovite ulice, kojima patrolira najgori šljam, naspram neonskih svetla Nju Jorka, zlokobni krovovi zgrada sa kojih Kornjače vrebaju, malo tvrdja krakterizacija(Rafael je gotovo psihopata) ) Nindža Kornjača vidjenom u video igrama (igra i jeste za 16+ publiku), izuzevši naravno originalne stripove, sa kojima OotS ima više zajedničkog nego sa novom serijom. Tamo gde su predhodne igre padale bila je najvažnija stvar i ujedno najveći problem za programere, a to je kako, uzevši u obzir razvoje u današnjem gejmingu, napraviti tabačinu, koja neće da se svodi na “drndaj dugme za napad i pomeraj se ka desnoj strani ekrana”? U zadnjoj deceniji videli smo evoluciju datog žanra kroz stilizovane bravure Devil May Cry-a, akrobatiku Princa od Persije, epski spektakl God of War-a i precizne finese Batman Arkham igara.Svim ovim igrama OotS duguje dosta ali i one duguju isto toliko starim TMNT igrama tako da je krug ponovo kompletan.

Igra ima tri aspekta gejmpleja koji se savršeno prepliću u toku nivoa, prvi su parkur sekcije sa kojima se igra poigrava u doduše manjoj meri nego TMNT igra iz 2007, koje savršeno pašu u preskakanju krovova, naravno borba, i konačno u TMNT igri, šunjačke sekcije. Do sada je taj askpekt Kornjača bio dosta zanemaren ali OotS Kornjačama daje mogućnost da, poput pravih nindži vrebaju krimose sa mračnih krovova, što je priznaćete sjajan osećaj. Borba, iliti sama srž TMNT igara već 20god, končno je dobila fejslift koji priliči tabačini 21og veka. Gradjen na premisi “freeflow” borbe u Betmen Arkham igrama, kombat sistem je značano razvijen i predstavlja jedan od najboljih sistema borbe vidjenim u igrama u zadnjih 5-6god. A i možda je najbitniji razlog da nabavite igru. Kao i u Betmenu i ovde imamo dugme za kontranapad koje koristimo kad neprijatelji zamahnu ail ovde sličnosti prestaju. Dok se borba u Arkham igrama svodila na kliktanje levim dugmetom i kontriranje desnim, ovde je situacija daleko složenija, postoje dva dugmeta koje se kombinuju u napade, dugme za skok, koje i služi za preskakanje neprijatelja kao i još jedno dugme koje modifikuje sve ostale, kao i atraktivn timski potezi koje izvodite u saradnji sa ostalim Kornjačama koje kontroliše kompjuter. Postoji tone poteza koje otključavate tokom igre i osvežavaju svaku borbu jer se zahvaljujući složenom sistemu, svaka odigrava drukčije i kada naučite cake, podesća na sjajnu koreografiju nekog kung-fu filma. Takodje pored sjajno organizovanog Dojo-a, gde će te naučiti kao je biti nindža, postoji i genijalni “Arcade” mod koji je odradjen u stilu starih igara sa automata sa sve bočnom kamerom i ograničenim životima.

Ono na šta bi mogli da se žalimo je glasovni glumac koji daje glas Mikeladjelu jer je totalno neubedljiv i štrči kad se uporedi sa ostalim glasovima, kao i realističan dizajn kornjača koji neće svima da se svidi ali autor ovog teksta smatra da je korak u pravom smeru.

TMNT: OotS radi ono za Kornjače što su Batman Arkham igre uradile za Betmena, War for Cybertron za Transformerse, X-Men Origins za Wolverina i Deadpool za…. pa shvatate već. Ukratko, ako ste fan Kornjača, ili ste to ikada bili, dugujete sebi da je odigrate, po mogućstvu uz još tri istomišljenika.

http://hotforhoth.wordpress.com/2013/08/30/tmnt-out-of-the-shadows-2013/#more-273

OCENA 85/100

[Boondock Saint]

Resident Evil 6

RE6 je nastavak koji je podelio javnost i fanove. Napustivši gotovo skroz žanr horora i okrenuvši se akciji zasigurno je potez koji će iznervirati stare fanove. Koji ce morati da se pomire sa tim da je sad dosta uprosceno od dana prve trilogije(pa i cetvorke), al’ tako je vreme i industrija danas. Da su rešili da naprave old school igru koja je teška kao zemlja ko će to danas kupiti? Šačica starih i najglasnijih fanova na netu. Meni se igra, za razliku od generalnog stava kritičara svidela. Ima to veze i sa tim sto u zadnjih par godina imam malo vremena za gejming pa mi ovakav casual pristup odgovara. Naravno, nekom ko je jos uvek hard core se verovatno nece svideti promene i pravac u koji Capcom vodi franšizu. Na kraju je ista situacija kao sa Fear3. Gde ce igra biti upamcena kao losa horor igra umesto kao sjajna akciona.

Zombiji su ovoga puta nazvani po našim imenima što je interesantno jer je zaraza izbila kod nas, tako da imamo imena poput Rasklapanje, Ustanak i slično. Priča(tipicno za Japanske razvojne timove cista melodrama) prati sedmoro protagonista kroz cetri kampanje koje se prepliću i razlikuju tematski.Kampanja veterana RE serijala Leona S. Kenedija prati njega i novu partnerku kako otkrivaju nastanak zaraze u Americi i zaveru da se vlada svetom a njegova kampanja je zlatna sredina, jer kombinuje Majkl Bej momente sa rešavanjem zagonetki i valjalo bi je odigrati prvu. Druga prati još jednog veterana Krisa Redfilda i njegov tim komandosa kako se bore sa zombijima(prvo u nekoj verziji Vojvodine pa onda u Šangaju), i njihova kampanja je u totalnom coop Gears of War fazonu sa hu-hah marincima, eksplozijama, i dranjem u stilu vojnih filmova. Iako je kampanja koja nema nikakve veze sa hororom, verovatno je najbolja za coop igru. Sledeca, i možda najzanimljivija prati Džejka Mjulera i Šeri Birikin u misiji da Džejka dovedu i naprave od njegovog uzorka antitela za zombi zarazu sve dok im je neuništivi monstrum Ustanak za petama. I jesam li pomenuo da je on sin legendarnog negativca Alberta Veskera? Kampanja je u totalnom avanturistickom stilu i vuče na odlični Uncharted serijal sa konstantom jurnjavom, skakanjem, i spektakularnim filmskim scenama. Dok je zadnja kampanja u starom RE fazonu sa rešavanjem zagonetki i dosta sporijim tempom i povezuje sve nedorecene elemente price dok prati seksi Adu Vong.

Takodje moram da pohvalim kontrole (igralo se preko dzojstika, za tastaturu jeste malo rogobatno), drago mi je što su raskrstili sa “tenk” kontrolama. Jedno je tradicija a drugo racionalnost. Na kraju je sve pitanje ocekivanja. Ko je ocekivao horor(mada posle 4. i 5. dela, cisto sumnjam da ima takvih) biće razocaran, a ko akciju, to je i dobio i to maksimalno isproduciranu sa tonom boss borbi(nesto sto je falilo tps igrama vec 10ak god.) i velikim varijetetom u misijama(nema tu od covera do covera i pucanja u lice istim arapima, već se nesto stalno novo predstavlja igracu).

Nema više horora u RE al’ eto stvari se menjaju. Nije to neki šok pogotovu posle RE4 i Re5. A starim fanovima imam da poručim da se vremena menjaju, kao i fransize. Smatram da je četvorka najbolji deo jer je tu franšiza shvatila koliko je cela ideja postala smešna(danas imamo zombije gotovo u svakoj igri) a 6-ica mu dodje nov evolutivni korak u pravcu holivudskog spektakla. Jer danas je nemoguće napraviti horor zombi igru jer je tema silovana do kraja. Znam da sam u manjini ali eto, meni se svidja i RE6 i pravac koji Capcom fura. U svakom slucaju ko zapravo odvoji para za RE6 dobija sadržaja za sve pare jer ovde dobijate nevidjenu kolicinu materjala, mnogo vise nego u prosecnoj pucačini (kašljCallofDutykašlj).

http://hotforhoth.wordpress.com/2013/07/27/resident-evil-6/#more-54

OCENA 80/100

[Rainman]

BRAID (2009)

Kada čovek posmatra svoj život sa strane, negde usput se svakako zapita koliko drugačijih odluka bi doneo, i kojim bi sve drugim putevima krenuo da je u mogućnosti. Ali dok se sve to dešava, u tom trenutku, čovek razmišlja u momentu, i radi najbolje za sebe, koliko god to sebično zvučalo, i na kraju dana on zadovoljava svoje potrebe, želje, opsesije, požude, svaku svoju sebičnost koja se nalazi duboko unutar njega. Čak i ako radi stvari iz najbolje namere za druge, taj osećaj hrani njegov ego, duboko sakriven unutar njega i čini mu da se i on oseća bolje i da se oseća boljim. Dakle, čovek uvek sebi nalazi opravdanja za svoje postupke, ima razlog zbog kojeg radi stvari koje radi, pa makar to bila i ona najniža ljudska osećanja, stvari koje znate da ne treba činiti a opet ih radite, uvek uveravajući sebe kako je u pitanju neki viši cilj. Neki ljudi umeju to dobro da kontrolišu, a neki opet, iz raznih razloga, tu opsesiju ne mogu da obuzdaju.

Tu dolazimo do glavnog motiva priče (ili priča) koju Braid želi da nam ispriča. A reč je jednostavna. Opsesija. Motiv utkan u srž ove igre toliko duboko, da ga do samog kraja priče možda nećete ni primetiti. Motiv sakriven od igrača koji će ovoj igri pristupiti kao igrici, nečemu kroz šta će proći onako lagano, prolazeći kroz svetove i tražeći princezu. Uostalom, zar to heroji igara ne rade? Prolaze horde neprijatelja, rešavaju teške zagonetke, sklapaju deliće slagalica, da bi konačno stigli do svoje princeze. Ovde će Tim, naš glavni junak, čak manipulisati i vremenom. Ali kada stigne do kraja, jedno pitanje će da blješti na ekranu. Da li je igrač heroj? Ili smo sve vreme igrali igru iz perspektive čoveka koji je toliko zaslepljen svojom opsesijom za princezom, da ni ne vidi da ona možda ni ne želi da bude spašena. Da možda postoji razlog zašto on ne može tako lako da je nađe i zašto se ne nalazi ni u jednom zamku koji je posetio do tada.

Naravno, činjenica je da je on ubeđen da čini dobro i da ni mi ne treba da razmatramo njegove motive. Uostalom, u pitanju je ljubavna priča, koja ne može da naškodi nikome osim njemu ili eventualno njoj. Svi smo bili tu, svi možemo na nekom nivou da se saosećamo sa njim. Ali opet, šta ako ovo nije ljubavna priča? Šta ako prenesemo opsednutost na mnogo veći nivo, mnogo opasniji. Ako na toj razini ne utiče samo na odnose dvoje ljudi, već na mnogo, mnogo veći broj. Na njihove živote i na njihove sudbine – i to ne na lep način. Ali, Braid nam ne daje odgovor na to. Bar nam ne daje odgovor koji bi smo želeli da čujemo. Braid nam pokazuje šta znači slepo juriti, ne obazirući se na znakove pored puta, samo u želji da stignemo do tog konačnog cilja, predmeta naše opsesije, šta god ona bila.

Na kraju, kako jedna platformska igra, koja nas uvlači u svoj svet svojom inovativnošću, dizajnom, grafikom, zvukom, težinom, se uopšte usuđuje da postavlja ovakva pitanja? Kako nešto što je na prvi pogled tako prosto može da bude tako teško, i kako skidate sloj po sloj i nakon kraja same priče, sve teže i komplikovanije za razumeti? Kako ova igra tera igrača da razmišlja na načine na koji nikad nije pokušao i da traži odgovore na pitanja koje nikad nije ni postavio? A rešenje na ova pitanja, za divno čudo, je vrlo jednostavno. To rade najbolje knjige, to rade najbolji filmovi, to rade najbolje slike. Tako da se i ovde odgovor sam nameće. Braid je umetnost u svojoj najlepšoj formi.


Vladimir Pantelic

[Maladikt]

Imaš nekoliko rečenica koje bi mnogo bolje zvučale kada bi ih "prepolovio" (u prevodu - umesto zareza koristi tačku). Ovako izgleda kao da si se zalaufao da ispričaš priču što pre, pa te mrzi da staneš na mestima na kojima treba stati.

[Rainman]

U pravu si, recenice u recenziji ne bi trebalo da budu ovolike. Covek se lako pogubi kada krene, a ne naidje na tacku na ocekivanom mestu. Medjutim, poceo sam da pisem za svoju dusu, pa onda nisam ni vodio mnogo racuna, vec pisao onako kako volim, i onda reko ajde da sklopim u neku misaonu celinu i okacio na forum. Evo citam i ovu proslu recenicu, i cinjenica je da bi mogla da se podeli na dve, mozda i na tri :)

[Aibo]

Tvoj prvi pasus je upravo ono što uporno pričam kada zastupam hedonizam. :kreza:

[White Ripper]

U pravu si, recenice u recenziji ne bi trebalo da budu ovolike. Covek se lako pogubi kada krene, a ne naidje na tacku na ocekivanom mestu. Medjutim, poceo sam da pisem za svoju dusu, pa onda nisam ni vodio mnogo racuna, vec pisao onako kako volim, i onda reko ajde da sklopim u neku misaonu celinu i okacio na forum. Evo citam i ovu proslu recenicu, i cinjenica je da bi mogla da se podeli na dve, mozda i na tri :)

I ja poštujem tvoj stil, odlična recenzija, nesvakidašnja, a to što pojedinima ništa što se izbaci ovdje ne valja, moj ti je savjet, samo ne obraćaj pažnju. Stil je veoma čitak, nemaš one rečenice koje su toliko duge da ubijaju u pojam, što je dobro. Ostalo, keep up. ;)

[Asmodeus]

I ja poštujem tvoj stil, odlična recenzija, nesvakidašnja, a to što pojedinima ništa što se izbaci ovdje ne valja, moje ti je savjet, samo ne obraćaj pažnju. Stil je veoma čitak, nemaš one rečenice koje su tolio duge da ubijaju u pojam, što je dobro. Ostalo, keep up. ;)

I ja poštujem tvoj stil, odlična recenzija, nesvakidašnja, a to što pojedinima ništa što se izbaci ovdje ne valja, moje ti je savjet, samo ne obraćaj pažnju. Stil je veoma čitak, nemaš one rečenice koje su tolio duge da ubijaju u pojam, što je dobro. Ostalo, keep up. ;)

Vidi ovog, pa valjda je covek treba da usavrsi vestinu pisanja, kako bi sto bolje preneo utisak i emocije koje je igra izazvala u njemu? :)
Niko mu nije rekao da mu je recenzija losa, nego eto, dao mu koristan savet.

[nameless1]

A zasto je skracivanje recenica 'usavrsavanje vestine pisanja'? Prust, Dzojs, Fokner.. znali su da napisu dzinovske recenice, koje se bukvalno protezu na po celu stranicu, za razliku od recimo Hemingveja, koji je poznat po svom oskudnom, kratkom izrazavanju. Sada, kapiram da je nekome tesko to da cita, ali moze li zaista neko sa ozbiljnom facom da tvrdi da Hemingvej pise na istom nivou kao prethodno pomenuta trojica?

[DeCoy]

Zato što je književni stil drugačiji od novinarskog koji bi trebalo da se koristi prilikom pisanja recenzija. No pun intended Rainman, samo odgovaram nameless-u.

[Rainman]

Sve ok :) Znam tacno na sta je mislio Maladikt kada je napisao, ali kao sto rekoh, ovo je pocelo kao prica od mene za mene, a na kraju preraslo u recenziju, te je stil malo vise literarni, i blizi nekim drugim stvarima koje pisem.

A sto se tice ovoga sto je nameless napisao, apsolutno se slazem. Pogotovo da se time ne unapredjuje vestina pisanja.

[nameless1]

Zato što je književni stil drugačiji od novinarskog koji bi trebalo da se koristi prilikom pisanja recenzija. No pun intended Rainman, samo odgovaram nameless-u.

Ok. Samo mi se cini da je Asmo govorio uopsteno o stilu pisanja, nevezano za to da li je u pitanju novinarski ili knjizevni. Zato sam i reagovao. Inace, slazem se da recenzije video igara trebaju biti pitke i ugodne za citanje..

[Maladikt]

Mislim da je moj komentar bio korektan i Rainman ga je shvatio na pravi način. Nema potrebe za izigravanjem drvenih advokata.

[sloba89]

The Simpsons Wrestling

Zamislite borilačku igru sa junacima iz serije The Simpsons! Homer vs Bart,Bart vs Lisa,Barni vs Mo,Homer vs Ned Flanders ili čak Homer vs Mr Burns :) jedina igra koja pruži takvu zamisao je The Simpsons Wrestling za PS1,mnogi su opisali ovaj naslov kao najgoru igru u kojima se pojavila čuvena animirana porodica,mada ako malo zagrebete ispod površine sama igra i nije tako loša,na početku imate izbor izmedju 8 likova:Homer,Mardz,Bart,Lisa,Barni,Krasti,Apu i domar Vili,tu su i četiri zaključana lika mada nije tajna ako kažem da su to Bumbelbee Man,Mo,Profesor Frink i Ned Flanders,vredi pomenuti da su tu još i Mr Burns koji iako je praktično neuništiv:) ipak je Smiters tu da obavi sav posao za svog dragog šefa i on ulazi u ring umesto njega,a kao glavni negativci tu su i Kang i Kodos,svaki lik ima svoje posebne poteze a sve se vrši pomoću tri dugmeta kocka,trougao i krug,kocka prestavlja udarce dok trougao i krug specijalne poteze kojima raspolažu likovi recimo kada Homer pojede krofne postaje velik i jak,Marge pušta Megi na protivnika i time ga usporava ,Profesor Frink koristi svoje skalamerije u vidu mina,pratećih raketa,Mo koristi zapaljive koktele,Mr Burns sa Smitersom baca mini nuklearne bombe itd. Kombinacijom pomenutih dugmića tokom skoka ili uz mrežu izvodite različite poteze koje mogu dodatno pomoći,u ringu se dodatno pojavlje pomoć u vidu pomagla za obnavljanje energije i snage a ako sastavite reč TAUNT time će te na kratko ošamutiti protivnika ,u igri treba da odbranite tri titule ako u tome uspete čeka vas iznenadjene.Jedina pozitivna stvar u ovom naslovu je autentičnost i šarm,svi glumci iz serije daju glasove likovima i oni se pre početka borbe medjusobno dobacuju pa je humor na mestu,a kada govorimo o negativnim stvarima tu je pre svega loša grafika,likova je moglo biti i više kao da su autori imali problema koga da ubace u ring i kako da sastave specijalne poteze,a tu se pominje i loš balans boraca od kojih je medju najgorima najveća varalica niko drugi do Ned didli Flanders koji uz pomoć Boga priziva munje koje ako stojite u mestu direktno vas pogadjaju a da cela stvar bude još gora kada ga jednom sredite Bog ga ponovo oživi i morate da ga sredite još jednom!što bi rekao Homer ''Stupid Flanders''ili u njegovom slucaju D'OH:),na kraju ovu igru jedino mogu preporučiti fanovima Simpsonovih i ljubiteljima borilačkih igara pogotovo kad se igra udvoje i time je zabava zagarantovana!

496774967849679

Ocena 60

[sloba89]

Pepsiman

Šta je bolje Koka-Kola ili Pepsi?tokom godina ova dva brenda se već dugo bore za dominaciju na svetskom tržištu pa čak(i to sve u svrsi reklamiranja proizvoda) i u svetu video igara!?Još davne 1994 Koka-Kola u saradnji sa jednom programerskom kućom izbacila je za Seginu ručnu konzolu Game Gear igru Coca-Cola Kid,a Pepsi 1999 u saradnji sa kompanijom KID za PS1 jedan krajne zanimljiv naslov koji je ubrzo stekao kultni status Pepsiman,igra se bazira na reklamama prikazanih u Japanu tokom 90tih u kojima kada ljudima dodje do suše Pepsiman priskače u pomoć darujući ljudima omiljeno piće,takva je sama igra kroz četiri nivoa koja su podeljena iz tri dela Pepsiman priskače ljudima u pomoć koji očajnički žele Pepsi,sama igra se odvija pravolinijski kao u Crash Bandicoot igrama stim što igrač nema kontrolu nad Pepsimenom već on sam neprestano trči,kontrole su jednostavne levo desno,skok,uklizavanje i dodatno ubrzavanje i to je sve,na samom nivou izbegavate razne prepreke od provalija,automobila,bande motorciklista itd tokom nivoa Pepsimen će koristi skejt i naleteti na kante za djubre i burad koja odmažu junaku u njegovoj misiji,i pored što je igra izašla samo u Japanu glasovi su na engleskom jeziku,igra sadrži i FMV sekvence u kome glumac Mike Butters uglavnom sedi u svojoj fotelji uz Pepsi i grickalice usput reklamirajući proizvoid i komentariše igračev progres kada predje nivo,pored svega navedenog postavlja se pitanje da li su na ovaj način Japanci hteli da prikažu kako Amerikanci izgledaju ostaće misterija:),Pepsiman je kratka igra četiri deonice se mogu preći za manje od sat vremena pa jedini izazov koji ostaje igračima je da sakupe sve pepsi konzerve kojih po nivou ima 100 što ume da bude veoma nezgodno,ako sakupite sve dobijate nagrade mada su autori mogli dodatno da porade na dodatnom sadržaju za kojih je moglo da se nadje prostora na disku,bez obrzira na sve reč je o opuštajućem naslovu koji će mnogima izazvati osmeh na licu.

496934969449695

Ocena 80

[sloba89]

Tomb Raider - The Angel of Darkness

Nakon šokatnog završetka u četvrtom nastavku Tomb Raidera mnogi su se zapitali da li je avanturama gospodjice Kroft došao kraj? medjutim autori iz Core Design ne bi tako olako prepustili slavnu junakinju zaboravu pa ubrzo se pojavio peti po redu nastavak nazvan Tomb Raider Chronicles koji u suštini prestavlja retrospektivu nekoliko avantura iz njene prošlosti i za razliku od prethodnih delova Chronicles je bio veliko razočaranje,u medjuvremenu Core je neko vreme radio na šestom nastavku koji je se posle dugog razvoja i odlaganja konačno pojavio u leto 2003,Tomb Raider - The Angel of Darkness po mnogima crna ovca u serijalu,a ja ću se usuditi da kažem ovo je možda najbolji Tomb Raider ikad,barem što se tiče radnje dok tehnički problemi i sam gameplay sputavaju Angel of Darkness bude najbolja igra u serijalu,što se tiče same radnje Lara dobija poziv od njenog
mentora Profesora Vernera Von Kroja da dodje kod njega u Pariz jer mu je potrebna pomoć,nakon kratke rasprave iznenada se nešto desilo čuju se pucni i Lara nakon što se osvestila zatiče strašan prizor Von Kroj je ubijen i time ona postaje osumnjičena za njegovo ubistvo u bekstvu od policije Lara mora da sazna uz pomoć Von Krojevog dnevnika ko stoji iza njegovog ubistva da li je možda alhemičar Piter Van Ekhart ili misteriozni ubica poznat po nazivu monstrum koji hara ulicama Pariza da li je Ekhart misteriozni monstrum ostaje da se vidi,pre nego što pomenem glavne zamerke prvo da istaknem pozitivne pre svega na samu ličnost gospoćice Kroft koja barem u ovoj igri ima šta da kaže i nije u don't call me babe fazonu kao u predhodnim igrama, glasovna gluma je za svaku pohvalu medju kojima se posebno ističe engleski glumac Joss Ackland koji je svojim glasovnim sposobnostima sjajno odigrao ulugu Ekharta i time pokazao kako negativac treba da zvuči i jedini razlog koji će igrače privući da završe igru do kraja jer kada govorimo o negativcima u Tomb Raider igrama oni ranije nisu bili jača strana o grafici i muzici samo mogu da kažem savršeno,a sad prelazimo na negativne stavke pre svega na kontrole i kretanje Lare koje prilično tromo i naporno posebna priča je penjanje uz merdevine koje traje večno:) ni Kurtis Kent momak na koga će Lara nekoliko puta sresti tokom igre i na kraju sam igrač preuzeti nad njim komandu nije ništa bolji od nje,autori su hteli da unesu RPG elemente iliti unapredjivanje Larinih spososobnosti koje mogu izazvati podsmeh kod igrača u jednom momentu Lara neće moći da pomeri težak objekat ili neće biti u stanju da skoči ili penje jer se ne oseća sažno da bi kasnije nakon što pomeri polugu odjednom se ponovo oseća jačom??? nemam zamerke da se umara od napornog penjanja ali ovakav način unapredjena Larine snage je pomalo smešan,PC verzija igre vrvi od grafičkih bagova srećom peč rešava problem a oni koji to ne učine spemite se za niz bizarnih gličeva,priča iako je odlična na kraju neke stvari ostaju nedorečene a jedan od razloga za to što je Angel of Darkness bio planiran da bude trilogija medjutim rokovi i pritisci pod kojima se našao studio Core Design da igru završi što pre kako bi se igra poklopila sa izlaskom užasnog drugog dela filma Tomb Raider - The Cradle of Life sa Andjelinom Džoli u ulozi Lare Kroft,ujedno loše kritike same igre su naterale izdavača Eidos da razreši Core Design na daljim razvojima Tomb Raider igara,samo tehnički problemi čine da Angel of Darkness bude remek delo kakav zaslužuje ali bez ikakve sumnje ovo je stvarno odlična igra naslov vredan pažnje i ako niste do sada probali ovaj naslov zbog glasa koji ga bije učinite to sada!


503655036650367

Platforma: PC,PS2
Godina: 2003
Ocena 78

[Ocelot]

Tačka.

[Nashud]

Interpunkcija.

Fixed.

Glavna zamerka je upravo to, interpunkcija, što čini tekst nerazumljivim ako se čitalac ne potrudi. Dobra interpunkcija nekada može da potpuno dosadan tekst učini zanimljivijim, preglednijim i podnošljivijim.
Dobra stvar je što imaš dobre opise, zapažanja i izbor reči, ali poradi na organizaciji teksta.

[player1]

I po neki pasus bi znacio. Ovako izgleda kao nepregledni "wall of text".

[Red Dragon]

SteamWorld Dig

http://www.negativeworld.org/images/content/440/steamworld-dig-3dsdl-cover.pnghttp://www.thesixthaxis.com/wp-content/uploads/2013/08/steam200.jpg


U gradić Tumblton dođoh ja,
da se obogatim preko ujkinog rudnika

Selendra mala, glupavi robot...ljudi,
vele: „Prodaj nam rudu, biznismen budi!“

I krenuh ja hrabro da kopam i radim,
da istinu o ujki saznam i dobro zaradim

Kopam, burgijam i bacam dinamite ja,
shvatim da od raznih ruda različita zarada

Skrivena drevna tehnologija čini mi čuda,
bolje skačem, bijem, trčim, pa se ne vučem ko otekla mu...ruda

Što od ruda para zaradim,
na bolju opremu i usavršavanje potrošim

Shvatih da u rudniku nisam sam,
razna bagra se mota, pa moram pesnicom il pijukom „bam“

Neka bagra sitna, a neka krupna, oće da me istrebe,
ali nisam ni ja za baciti, neko će ovde da naje...de se batina

Koji idiot postavi u rudnik lasere i zamke gadne,
malo li je kad mi stenčuga na glavu padne

A ako se i desi da slučajno poginem,
ima gore u gradu (ali ne za džabe) da vaskrsnem

Satima burgijam, rudnici se više isti ne čine,
zapitam da se da li se ovde krije vanzemaljska tehnologija ili sam stigao do Kine

I ovaj špageti-vestern sa rudnikom ima svoj kraj,
šta li se na kraju desilo sa Rastijem, ako želiš, saznaj...

OCENA: 84/100

[sloba89]

FUTURAMA

Tokom 90tih serija Simpsonovi postigla je neverovatan uspeh nešto sto ni sam tvorac Matt Groening nije mogao da očekuje, mada pored uspeha od autora se traži da prikaze nešto novo, Fox je insistirao od Groeninga da za njih kreira novu seriju, udruženim snagama sa televizijskim piscem David X Cohenom 1999 nastala je Futurama serija koja govori o Fraju raznosaču pica kome život ne ide baš od ruke pored slabog plaćenog posla, devojke koja ga je ostavila taman kad je Fraj pomislio da mu se u životu neće dogoditi ništa interesanto u toku dočeka nove 2000 godine i prilokom dostave pošiljke igrom slučaja Fraj biva zatvoren u kriogenoj komori i budi se u godini 3000 u Novom Novom Njujorku i u kome upoznaje veliki broj zanimljivih likova i tu avanture samog Fraja počinju.

Pored humora zanimljivo je i poredjenje izmedju sadašnosti i budućnosti u tehnološkom aspektu ćemo sigurno napredovati ali problemi poput ratova,kriminala,korupcije,politike i siromaštva sve ukupnih društvenih problema nažalost ostaju nerešivi i to je jedan deo kome se serija takodje bavi, kada govorimo o igrama baziranim na serijama često smo bili u prilici da vidimo veliki broj naslova koji su sklepani na brzaka to nije slučaj sa Futuramom ako postoji barem jedna pozitivna stvar u vezi igre a to je njena autetičnost, humor iz serije je prenet na igri, glumci iz serije daju svoje glasove poznatim likovima sve daje utisak da gledate epizodu serije, autori su što se tiče same grafike odlučili za cell-shaded tehniku ali to ne umanjuje sam doživljaj.

U igri Profesor Harnsvort prodaje Planet Expres Mami ženi koja je kreirala sve robote i kao razlog navodi finansiske gubitke, sada kada poseduje vlasništvo Planet Expresa koje čini vise od 50 procenata Zemlje, Mama želi da pokori ceo svet uz pomoć svoje armije robota, Fraj, Lila i Bender ne sedeći skrštenih ruku kreću u misiju da povrate Planet Expres od Mame i spasu svet pre nego što bude kasno, tokom igre kontolisaćete Fraja, Lilu i Bendera, svaki lik ima svoje poteze i način borbe, Fraj uglavnom koristi oružja tokom borbe i sa njim ima dosta pucnjave kao u Rachet & Clank igrama, Lila je poznata po svojim borilačkim sposobnostima, slična stvar je i sa Benderom čiji nivoi su platformski orejntisani i kao inspiracija dolazi očigledno iz Crash Bandicoota, svojih pet minuta u igri dobio je i Dr Zoidberg:-) koga ćete na kratko kontrolisati, jedino iz misterioznih razloga iz igre izostaju Ejmi Vong i Hermes Konrad? veliki problem kod platformskih igara s kraja 90tih i početak 2000tih i ovde ne izostaje, dva velika problema kvare celokupan doživljaj pre svega kamera koja će izazvati kod igrača dosta frustracija jer menja ugao i često će se dešati da nemate prestavu šta se dešava ispred vas, sistem za automacko nišanjenje je isto loše odradjeno kada se nadjete u prostoriji gde su protivnici i kutije ili više objekata umesto da usesredi da neprijatelja nišan često cilja na kutije to je veoma nezgodno kada vam se protivnik približava ili iz daljine vas slasno puni olovom.

Zanimljiva je činjenica da je Futurama video igra prvobitno zamišljena kao point and clink avantura kada se osvrnemo na raznolike likove i sam svet ovo bi bio pun pogodak ovako na insistiranje Matt Groeninga dobili smo monotonu platformsku igru šteta.

510435104451045

Godina: 2003
Platforma:Playstation 2,XBox
Ocena:60

[sloba89]

Kim Possible 3 - Team Possible

Crtana serija Kim Possible koja se prikazivala na Diznijevom Kanalu stekla je veliki kultni status kod publike i njena vrlina je bila simpatični likovi i humor, u svoje vreme serija je bila osveženje i nakon simpatičnog završetka 3 sezone koja je ujedno trebalo da bude posledna peticija je učinila svoje i time serija je dobila i 4 sezonu što je bilo retko za diznijevu seriju da dobije produžetak novih epizoda zbog ograničenja koje ima Diznijev studio prema crtanim serijama i dobro poznat broj 65.

Što se tiče Kim Possible igara bilo ih je nekoliko na raznim platformama ovde govorimo o Game Boy Advance igri i na ovoj platformi ih je bilo tri od kojih je najbolja Kim Possible 3, igrač kontroliše Kim i Rona(po prvi put) koji treba da zaustave Dr Drakena i Šigo koji su se udružili sa Monkey Fistom i Senor Senor Starijim i po koji zna put spasu svet još jednom, Kim i Ronu u napretku pomaže agencija Global Justice u kojom imaju pristup lokacijama gde treba da odu i da kroz trening sekcije uvežbaju svoje pokrete i poteze.

Nivoa ima ukupno tri Dzungla, Skrovište Senor Senora Starijeg i Drakenova svemirska stanica i podeljeni su u nekoliko sekcija, da bi napredovali Kim i Ron pomažu jednom drugom igrač može da svičuje izmedju njih dvoje u bilo kom trenutku u nekim slučajevima da bi otvorili neka vrata potrebno je da zajedno aktiviraju prekidače ili da neko od njih dvoje omugući prolaz dalje u igri, dvoje protagonista koriste razne gedzete koji im dosta olakšavaju posao, ne treba zaboraviti i na Rufusa Ronovog ljubimca koji je takodje tu da pomogne i koga igrač može nakratko da kontroliše kada izabere Rona.

Jedina konkretna mana igre je što su nivoi mogli biti raznovrsni i brojniji umesto svega tri, što se tiče prezentacije na GBA je ok i uprkos ograničenju sistema i time što se dijalozi prikazuju u tekstualnim balonima ipak to ne umanjuje doživljaj jer humor i šarm koji je obeležio seriju prisutan je i u igri.

514035140451405

Platforma:Game Boy Advance
Godina: 2005
Ocena: 7/10

[Yonai]

Sad nešto čitam ovdašnje recenzije i shvatih da su recenzije koje se pišu nakon određene vremenske distance bolje i kompletnije od onih koje se pišu odmah po izlasku igre, što je u suštini i prirodno.

Igra kada izađe uglavnom ima bagove, nema dodatne sadržaje. I onda u toku narednih meseci, pa i godina, razvojni timovi toliko znaju da ispeglaju igru da ona bude za tri koplja ispred originalnog izdanja.

Možda bi bilo lepo da se čak i u SK ubaci rubrika nešto kao "druga šansa", ponovljeni review kod slučajeva gde igra to apsolutno zaslužuje nakon svih peglanja i dodatnih sadržaja. Zaista ima lepih primera gde se autorima mora odati priznanje da znaju da izađu u susret igračkoj zajednici. Znaju da se iskupe :)

I eto, u kontekstu svega ovoga da zaključim - lepo je videti ove review-e na ovoj temi - em što mu ga to dođe kao svojevrstan vremeplov, em što se sa određene distance može steći celovita slika o nekoj igri.

Inače, razmišljao sam i sam da opišem neke od svojih omiljenih igara, ali nikako da započnem, nikako da se opredelim za stil i koncept. Možda mi ovi opisi igara ovde pomognu da prelomim to u sebi :)

[Yonai]

Eh... evo i mene sa mojim prvim review-om u životu. Za početak sam odabrao jedan klasik koji je mene kao igrača definisao u svakom smislu.

Dame i gospodo, vreme je za...



FINAL FANTASY VIII
- KLASIK ZA SVA VREMENA -

Razvojni tim: Squaresoft
Izdavač: Squaresoft
Žanr: JRPG
Godina: 1999.
Platforma: PSX, PC

Kada sam te 1999. dobio na poklon Sony PlayStation, nisam ni slutio koliko će to uticati na mene, moj ukus i poimanje igara. Jedna od igara koju sam dobio u paketu sa konzolom je bila i Finalna Fantazija 8 na četiri diska. Pa ipak, pored svega ostalog, lep omot sa glavnim protagonistima i features-ima me nije ubedio u prvi mah da ubacim disk u konzolu. Na taj korak sam se odlučio tek nakon par meseci.

Taj korak je promenio sve u mom dotadašnjem poimanju sveta digitalne zabave.

Odabirom "New game" opcije, dugačak, upečatljiv intro me je trenutno uveo u bajkovit i slikovit svet začinjen divnom muzikom Nobuo Uematsua. Na početku vi ste Squall Lionheart, mladi pitomac plaćeničke akademije Balamb Garden. Kao i u svakom FF-u, priča je na prvom mestu i nezavisna od ostalih ostvarenja u serijalu. Kod ovog naslova autorski studio se odlučio za drugačiji pristup od prethodnih FF delova - dok je ranije u Final Fantasy serijalu priča uglavnom bila podređena apokaliptičnim dešavanjima koja su zasenjivala sve ostalo, ovde je primenjen poprilično dubok uvid u svakog od likova, što omogućava veće poistovećivanje i uživljavanje u igru. Kroz dešavanja je ispraćen čitav životni put protagonista, opisani su njihovi strahovi, ljubavi, patnje i formiranje njihovih ličnosti, što je do tada bila retkost u svetu igara koji je uglavnom bio vođen light hearted ostvarenjima. Na startu priča prati grupu mladih pripadnika elitne SEED plaćeničke jedinice. Instruktorka Quistis, temperamentni Zell i povučeni i asocijalni glavni protagonista Squall dobijaju zadatak da pomognu pokretu otpora u susednom kraljevstvu čiji je lider mlada Rinoa. U kasnijim dešavanjima priča se komplikuje, dolazi do puno obrta koji vode do finalne borbe sa izvorom zla koje preti da uništi svet. Kroz ceo tok igre prisutan je jak motiv ljubavi i borbe sa unutrašnjim demonima, ali dalju razradu i uplovljavanje u priču prepuštam onima koji još nisu iskusili čari ove nesvakidašnje igre. Igra u glavnom quest-u nudi nekih 40-tak sati igranja, ali ukoliko želite da posetite sve skrivene lokacije, odradite sve sporedne zadatke i sakupite sve karte u genijalnoj mini igri Triple Triad, onda će za prelazak igre biti potrebno dvostruko, pa i trostruko više vremena.

Što se izvođenja tiče, ono je dosta drugačije od, recimo, FF7, a i generalno odstupa od standardnog mana sistema koji je prisutan u svim igrama u kojima se koristi magija. Za razliku od upotrebe materije u FF7, ovde se koristi tzv. junction sistem. Upotreba magije se ne odvija trošenjem mana poena, već se magija meri količinski. Primera radi, korišćenjem opcije draw možete iz neprijatelja da izvučete, recimo, 5 cure magija i kasnije se možete izlečiti pet puta u toku borbi. Magije se količinski troše, a najčešći načini za njihovo sticanje su izvlačenje magija iz protivnika tokom borbe, konvertovanje raznih predmeta u magije i korišćenje draw point-a na koje ćete nailaziti svuda po svetu. Svaku magiju možete da vežete za neku osobinu vašeg lika uz opciju junction, što u praksi znači da recimo dodeljivanjem magije cure na HP, povećavate health vašeg lika. Takođe, dodeljivanjem nekih elementalnih magija možete razviti otpornost na magije tog tipa, što je veoma korisno kada se susretnete sa protivnikom koji koristi elementalne napade. Jedina realna zamerka u igri bi se mogla uputiti ka činjenici da je za sticanje jačih magija i magija uopšte često potrebno grindovati, što povremeno zna da dosadi. I u osmom nastavku su prisutni Limit Break udarci, koji za razliku od FF7 mogu da se izvedu samo kada vam je health skoro na nuli. Oni predstavljaju nešto kao poslednji napad, finalni death blow pre nego što karakter padne u borbi.

Takođe, po prvi put u serijalu je predstavljen Guardian Force (GF) koncept. Guardian-i, tj. Čuvari su božanska bića koja možete da prizovete tokom borbe i najčešće svaki GF predstavlja neki element i koristi taj elementalni napad. Ifrit koristi vatru, Shiva led, Leviathan vodu... GF-ova ima ukupno 16, neke možete izvući (draw) iz protivnika tokom borbi, a neke morate da pobedite u direktnom okršaju. Svaki GF kao i glavni karakteri u igri ima svoje nivoe i dobija iskustvene EXP poene nakon borbe, što je novina u serijalu. Prizivanje GF-a tokom borbe pokreće animaciju koja je jedinstvena za svakog Čuvara ponaosob i izvlači maksimum iz 3D mogućnosti PSX konzole.

Kada je reč o tehničkim karakteristikama igre, grafika je na izuzetnom nivou kada je u pitanju PSX platforma. Glavni likovi su pretrpeli promene u dizajnu, realističniji su i izrađeni sa daleko više poligona nego ranije. Lokacije su maestralno dizajnirane uz spoj bajkovitog i futurističkog, sa puno animiranih detalja. Svet je veliki, mapa je zaista puna lokacija za istraživanje i iako njen izgled pokazuje svu vremešnost PSX konzole, to sa stanovišta atmosfere ne remeti ukupan doživljaj jer su dizajneri igre zaista odradili dobar posao. Pre-renderovane animacije su odličnog kvaliteta i često znaju da se stope sa in-game deonicama što dodatno uvlači igrača u svet igre po pitanju atmosfere i doživljaja.

Sve u svemu, kada se FF8 sagleda kao celina, neosporno je da se radi o remek delu koje je obeležilo i definisalo JRPG žanr tog vremena. Kada spojite duboku priču, sjajnu grafiku za to vreme i tu platformu, izuzetnu muziku u izvedbi maestra Uematsua i jednu od najboljih sporednih stvari na svetu (Triple Triad karte) dobijate jedan miks JRPG savršenstva pred kojim se vredi pokloniti i skinuti kapu. FF8 je topla priča o prijateljstvu i ljubavi koja vredi da se odigra, čak i posle 16 godina od njenog objavljivanja.

FF8 me je promenio, zahvaljujući njemu sam drastično produbio svoju strast prema igrama. I ništa sem bezrezervne preporuke ne treba očekivati.

Klasik za sva vremena.

Ocena: 93

[Yonai]

The Last Of Us
- PREŽIVLJAVANJE U SUROVOM SVETU -



Razvojni tim: Naughty Dog
Izdavač: Sony Computer Entertainment
Žanr: Akciona avantura / Survival Horror
Godina: 2013.
Platforma: PS3
Vodeći dizajneri: Bruce Straley, Neil Druckmann



Za ljubitelje PlayStation brenda razvojni studio Naughty Dog svakako nije nepoznanica. Prva igra koju su napravili za PSX konzolu je bila odlična platformska igra Crash Bandicoot, daleke 1996. godine. Nakon toga su nastavili u istom maniru sa serijalom Jak & Daxter na PS2, da bi vrhunac slave dostigli sa odličnim avanturističkim serijalom Uncharted na PS3. Uncharted je postavio visoke standarde za grafiku i gameplay na “trojci” i bilo je teško zamisliti da će nakon Drake's Deception-a uspeti da prevaziđu sebe.

Međutim, i to se desilo.

Pred nama je The Last of Us, avanturistička igra sa horor elementima, smeštena u ne tako daleku postapokaliptičnu budućnost. Svet je pogodila epidemija Cordyceps gljivičnih parazita koji ljude nakon nekoliko sati pretvaraju u nosioce parazita bez sopstvene volje i svesti. Nosioci vremenom mutiraju i deformišu se, napadajući sve što se kreće u njihovom perimetru i samim tim predstavljaju opasnost za nezaražene ljude na koje se infekcija prenosi ugrizom ili udisanjem spora. Za razliku od mnogih do sada viđenih scenarija u igrama i filmovima, ovakva premisa katastrofe deluje vrlo verodostojno, jer je samo biološko objašnjenje zaraze preuzeto iz stvarnih slučajeva u prirodi gde parazit preuzima volju domaćina i održava ga u životu sve dok parazit ne dođe do stadijuma razmnožavanja kada ubija domaćina jer mu više nije potreban. Zaraženi u ovoj igri nisu klasični zombiji, nisu nemrtvi, već su itekako živi, što će kroz veći deo igre predstavljati noćnu moru za protagoniste.

Nakon nešto dužeg, impresivnog i veoma intenzivnog prologa naći ćete se u ulozi Joel-a, ogrubelog teksašanina srednjih godina koji živi u razorenom svetu dvadeset godina nakon pandemije. Ljudi žive u izolovanim zajednicama koje kontroliše vojska ubijajući svakoga za koga se pokaže da je pozitivan na infekciju. To je svet snalažljivih u kome su hrana, oružje i lekovi vredniji od bilo čega drugog, svet geta i opstanka najsposobnijih. Joel, čovek koji je progonjen demonima i ličnim gubicima iz prošlosti, pokušava da ostane priseban i da preživi u surovim okolnostima uz pomoć Tess, sposobne i jake žene za koju se kroz priču sugeriše da mu je ona nešto više od obične prijateljice. Nakon početnih dešavanja njih dvoje dobijaju jedan nesvakidašnji, a dobro plaćen posao… da jednu devojčicu prevedu sa kraja na kraj SAD-a, devojčicu koja pruža nadu za ljudsku vrstu. Da ne bih pokvario utisak onima koji još uvek nisu prošli kroz TloU svet, ovde ću stati, a otkrivanje daljeg toka radnje ću prepustiti vašoj radoznalosti i ličnom iskustvu.

Sve u svemu, kroz gameplay ćete voditi Joel-a i Ellie, emotivnu i osetljivu tinejdžerku koja uz Joel-a ima jedan cilj – da preživi surove okolnosti i dešavanja koja će iz zadesiti na tom putu. Svet u igri je izuzetno realan, posvećenost detaljima je vidljiva na svakom koraku i autorskom studiju se mora odati priznanje na tom polju. Postapokaliptično okruženje često svojim ambijentom priča priču samo za sebe, surovi uslovi preživljavanja su vidljivi svuda unaokolo što svojim izuzetnim kvalitetom izvedbe uvlači igrača u taj negostoljubivi svet. Pored sve ogrubelosti i pesimizma, nije teško poistovetiti se sa Joel-om, namćorom dobrog srca koji još uvek nije izgubio osećaj za pravdu. Iako na početku ne deluje tako, uz njega ćete osetiti šta zaista znači požrtvovanje i ljubav i šta je sve čovek spreman da učini za nekoga do koga mu je stalo. Odnos između male Ellie i Joel-a vremenom postaje izuzetno dubok, a način na koji njih dvoje doživljavaju i preživljavaju sve što im se dešava spada u kategoriju narativnog savršenstva. Akcija i priča ne usporavaju tokom čitave igre, tenzija je konstantno tu i ono što je sigurno jeste da ćete se uz ovo ostvarenje nasmejati, zamisliti, uplašiti, a neretko i progutati knedlu izazvanu stresnim i veoma emotivnim dešavanjima u igri. Neprijatelji vam nisu samo inficirani, često ćete imati priliku da iskusite i surovost preživelih ljudi koji su spremni na sve samo da dođu do zaliha i egzistencijalne sigurnosti. To dovodi do opšteg osećaja nepoverenja i utiska da ste sami na svetu, jer ne možete biti sigurni ni u koga. Što se tiče likova, nazvati Joel-a glavnim protagonistom bi bilo tačno samo do određene granice, jer neretko je Ellie ta na koju su uperena svetla pozornice. Njena shvatanja i razmišljanja, pitanja o običnim stvarima koje su njoj nepoznanica, njeno sazrevanje i reakcije, to su stvari koje najčešće ostvaruju emotivni uticaj na igrača, a usudio bih se i da kažem da je narativna dubina kojom su predstavljeni Joel i Ellie nešto najbolje što sam do sada video u domenu digitalne zabave. Njihova neobavezna ćaskanja su svojevrsni highlight koji dodaje veliku dozu realističnosti i uverljivosti likova.

Ovo je jedno veoma mračno ostvarenje, nije za svakoga i za ciljnu grupu ima one ljude koji od igre očekuju nešto više, nešto što izaziva snažne emocije i u stanju je da vas pogodi do srži. Stoga, ako od igara generalno očekujete brzu i laku casual zabavu – ovo nije ostvarenje za vas.

Ako na TLoU uputimo pogled sa tehničke strane, teško bi bilo naći bilo kakvu zamerku. Gameplay se izvodi iz trećeg lica, interfejs je nenametljiv, resursi i sistem skill-ova su odlično balansirani. U igri imate izbor da probleme na koje nailazite rešavate surovom silom, ili da pokušate da izbegnete konflikt skrivanjem i korišćenjem stealth mehanike. Oružja su brojna, na raspolaganju su i hladna i vatrena i mogu da se unapređuju upotrebom resursa koje nalazite usput. Kroz igru ćete se susretati sa raznim collectibles-ima koji će svojim opisom dodatno produbiti priču i omogućiti veću imerziju u TLoU svet. Generalno, gameplay predstavlja usavršenu Uncharted formulu koja je prilagođena akciji sa stealth dimenzijom - u ovom ostvarenju je sažeto sve najbolje iz akcionog žanra i ono kao takvo predstavlja svojevrsni best of kada su u pitanju rešenja po pitanju kontrola, skill-ova i crafting sistema.

(nastavak na sledećoj strani)

[Yonai]

(nastavak sa prethodne strane)

Grafika je nerealno dobra za PS3 platformu, teksture su detaljne, znaci oronulosti na svetu oko vas su odrađeni sa izuzetnom pažnjom. Modeli likova su odlično animirani, particle efekti su izuzetni, kao i predeli i fizika vode i dima. Po pitanju grafike imam utisak da su ljudi u Naughty Dog-u izvukli maksimum iz Playstation 3 konzole i u tom segmentu definitivno ne postoji bolji razvojni tim.

Zvuk i glasovna gluma su takođe odlični i zaista treba odati veliko priznanje postavci glumaca koji su odradili vrhunski posao. Pogotovo bih izdvojio Ashley Johnson koja je svojom emocijom i bojom glasa savršeno dočarala lik male Ellie. Muzika je takođe za svaku pohvalu, melanholične i mračne melodije se savršeno uklapaju i naglašavaju mračni ambijent postapokalipse i tragediju pojedinca.

Naughty Dog je stvorio igru koja je impresivna i koja briljira u svakom pogledu.

Čisto savršenstvo.


Ocena: 96

[Yonai]

Spec Ops: The Line
- Srce ratnog ludila -

Razvojni tim: Yager Development
Izdavač: 2K Games
Žanr: Pucačina iz trećeg lica (TPS)
Godina: 2012.
Platforma: PS3 (opisana verzija), Xbox 360, PC, OS X
Vodeći dizajneri: Cory Davis, Francois Coulon


Kada se sagleda današnja svakodnevnica prošarana neprestanim izveštajima iz ratom zahvaćenih područja koja neretko podseća na najmračnije periode srednjeg veka, čovek ne može a da se ne zapita o prirodi postanka svih tih horora koje ratovi sa sobom donose. Mnoga dela savremene umetnosti su se bavila tematikom prirode rata, ali u svetu igara je malo bilo onih koji su imali snage i hrabrosti da na ozbiljan i dostojan način obrade ovu temu.

Temu koja čini srce ove igre.

Radnja je smeštena u Dubai, simbol bogatstva i luksuza koji se pod naletom prirodne katastrofe pretvorio u suštu suprotnost. Vlasti u početku nisu shvatale svu ozbiljnost naleta peščanih oluja sve dok za grad i njegove stanovnike nije bilo prekasno. Vladajuća elita je u tišini pobegla iz grada koristeći sve prednosti svog bogatstva, dok je običan plebs ostavljen na milost i nemilost apokaliptičnim uslovima surove pustinjske klime. Hrana i voda su postale vrednije od zlata, a malobrojnim grupama preživelih je jedina nada pomoć spolja. Međutim, stvar se komplikuje time što peščane oluje besne svuda unaokolo, stvarajući svojevrstan izolacioni prsten kroz koji teško da išta uspeva da prođe, sem izuzetno jakih komunikacionih signala.

Ipak, kroz sve ekstremne uslove jedna jedinica američke vojske uspeva da se probije – 33. bataljon na čelu sa pukovnikom Džonom Konradom odstupa od svoje planirane maršrute povlačenja iz Avganistana i samoinicijativno priskače u pomoć lokalnom stanovništvu bliskoistočne metropole, oglušivši se o zvanična naređenja. Ono što je Konrad planirao da bude spasilačka misija posle tri meseca se pretvorilo u košmar. Iz područja pogođenog kataklizmom je stigao slab radio signal putem kog Konrad izveštava da je evakuacija neuspela i da ima previše mrtvih, ne otkrivajući detalje kako je došlo do neuspeha. Pukovnik proglašava vanredno stanje u gradu, Ujedinjeni Arapski Emirati proglašavaju Dubai ničijom zemljom, svi vidovi transportnih veza se prekidaju, a 33. bataljon biva proglašen krivim i odbačenim zbog izdaje i nepoštovanja naređenja.

Američka komanda se radi sprečavanja daljih gubitaka odlučuje da umesto opsežne operacije pošalje mali, tročlani Delta izviđački tim koji ima zadatak da utvrdi šta se desilo sa 33. bataljonom i kakva je situacija sa preživelima u gradu. Vi preuzimate ulogu komadanta tog tima, kapetana Martina Vokera, čoveka koji kroz svoju vojnu karijeru i operacije u Iraku svoj život duguje pukovniku Konradu koji ga je svojevremeno spasio u okolini Kabula. Uz Vokera tim čine i poručnik Adams i vodnik Lugo koji će tokom operacije pratiti njegova naređenja.

Po dolasku u grad, tim otkriva da se sve otelo kontroli i da je 33. bataljon nakon neuspele evakuacije zaveo svojevrsnu strahovladu u Dubaiju, kontrolišući resurse i čineći zločine protiv lokalnog stanovništva. Nakon tog saznanja, Voker samovoljno menja cilj misije i usmerava delovanje ka tome da tim po svaku cenu dođe do pukovnika Konrada. I to će stvoriti tri strane u konfliktu – Konradov bataljon, lokalno pobunjeno stanovništvo koje se spontano naoružalo gerilskim akcijama i Delta tim koji predstavlja zadnju kap koja je prelila čašu ratnog ludila. Ludila koje će kroz svako poglavlje oduzimati sve više od Vokerovog razuma, zaslepljujući njegov um idejom da cilj ne bira sredstvo.

Kada pomešate ratne strahote prisutne u igri i ratnu logiku koja je surovo imuna na kolateralne žrtve, dobićete svojevrsnu kritiku današnjih ratnih dejstava kojima cena izražena u ljudskim životima nije bitna. Autori igre su nesvakidašnjim finalnim narativnim obrtom učinili da svaka žrtva bude istovremeno i vredna i besmislena i često ćete se i sami susresti sa dilemama i upitnim moralom u ratu koji je sve samo ne moralan. Naracija je svojevrstan highlight ovog ostvarenja i ona kao takva daje veliku vrednost ovom naslovu da bude odigran.

Međutim, odlična naracija je i svojevrsni plašt koji prekriva nesavršenosti igre koja se po izvođenju ne izdvaja puno od mora generičkih, linearnih pucačina. Peščane dine i pejzaž devastirane lepote Dubaija su svakako upečatljivi i lepo dizajnirani, baš kao i enterijeri luksuznih hotela kroz koje ćete prolaziti. Ipak, gameplay je problem koji sprečava igru da dođe do titule savršenstva. U igri ima dosta oružja na raspolaganju, u borbi možete davati komande svojim saborcima koji se u većini slučajeva ponašaju odlično i adekvatno situaciji, ali AI protivnika je često dosta loš. Oni će skriptovano jurišati na otvorenu paljbu, neretko će imati problema i sa pathfinding-om i generalno ne predstavljaju neki veći izazov osim na najvišem nivou težine. Gameplay se previše često i jednolično svodi na mehaniku korišćenja zaklona - pucačina u ovoj pucačini nije loše odrađena, ali joj nedostaje inovativnost i kroz repetitivnu mehaniku se često desi da je priča ono što vuče igrača, a ne izazovan gameplay. Celo iskustvo je previše skriptovano i generičko, previše kanalisano, tako da same pucačke deonice sasvim sigurno nisu ono po čemu će ovaj naslov ostati upamćen. Sve je već viđeno.

Od zamerki bi mogli da se navedu i dosta siromašni particle efekti u deonicama sa peščanim olujama, a i čini se da bi sam pesak, njegovo obrušavanje i generalno učešće u mehanici igre mogli češće i bolje da budu iskorišćeni tokom borbe. Možda je to mogao da bude taj inovativni faktor koji bi omogućio da The Line ispliva iz proseka.

(Nastavak u sledećem postu)

[Yonai]

(Nastavak)

Muzička podloga u igri je dobra i doprinosi osećaju (pre)naglašenog američkog patriotizma koji je u ovoj igri svrsishodan za razliku od brojnih CoD i MoH naslova koji se često svode na propagandu američkih vojnih trupa. U tom kontekstu ovoj igri svakako treba odati priznanje što su njeni autori imali dovoljno hrabrosti da zađu u neke sfere na koje nijedan CoD ili neki sličan AAA pucački naslov nikad nije smeo ni da pomisli. Za razliku od tih igara gde uvek imate projektovanog neprijatelja koji je oličenje zla i gde imate anđeoskog sebe (po pravilu Amerikanca ili pripadnika nekakve kvazi NATO koalicije) koji uteruje pravdu i spašava svet, ova igra nudi dubok uvid u psihu pojedinca i u ludilo rata gde se postavlja pitanje da li je zaista cilj važniji od sredstva i kolateralne štete. Ovde ćete sresti otvorenu kritiku, hrabru kritiku koja svakoga svojom jačinom može da navede na razmišljanje i spoznaju.

Spoznaju srca ratnog ludila.

Ocena: 84

[bokela]

Lepo opisano Yonai, sve pohvale. U većini stvari se slažem u vezi opisa iskustva iz SpecOpsa. Dosta lepo si opisao dešavanja u igri, opušteno možeš da staviš ovo kao srpsku verziju opisa Plota od igre na Wikipediji :)

[Yonai]

Hvala :) generalno se trudim da opišem samo igre koje sam do kraja prešao i koje su ostavile utisak. Od pre par dana sam rešio da krenem sa kuckanjem na ovoj temi, pa dokle me volja nosi :)

Svakako mi je drago još ako se povrh toga nađe i neko kome je neki moj opis informativan i kome se sviđa.

Meni puna kapa :) ništa više mi ne treba :)

Nekako mu ovo dođe više kao kutak gde mogu relativno sažeto da kažem šta mislim o nekoj igri na donekle objektivan način.

Ako uopšte svoju subjektivnost i mogu da ostavim po strani :kreza:

[Asmodeus]

Ja nisam hteo da citam ceo review, jer si u FF review-u zasao previse u detalje oko price i likova, sto za posledicu kod mene pali svetlo sa natpisom "SPOILER", pa sam procitao samo drugi deo SpecOPS recenzije, koja mu dodje kao sinopsis. :)
Valjalo bi da se manje fokusiras na elaboriranje price, jer to ubija element iznenadjenja igracu koji treba da je igra, a mislim da su i SpecOPS i Last of Us i FF igre o kojima ne treba puno pricati na temu price, sto manje to bolje. :)

[Yonai]

Hvala na konstruktivnoj kritici, svakako je dobrodošla da malo kanališem svoje izlive utisaka o nekoj igri. Gledao sam da vezano za priču najčešće ne odem dalje od detalja koji se saznaju iz prvih 15-tak minuta igre, mada sam svestan da znam da se zanesem :)

Svakako hvala na kritici :)

[Asmodeus]

Trudi se da ne zalazis u konkretna desavanja u igri ili bar ih stavi u spojler ako ne mozes da se suszdrzis od toga zbog naglasavanja sustine koja se krije iza tih desavanja. Gledaj da das utisak o cemu se tu radi, bez da otkrivas puno. Naravno, to je vrlo nezgodno ali uz puno vezbe moze da se postigne. :)
Citajuci recenzije najboljih igara u SK-u mozes da steknes ideju kojim trikovima da se koristis. :D

[Asmodeus]

Ili pazi, mozda je bolje da se raspises ovako bez inhibicija, ali da upozoris citace u samom startu sa ogromim naptisom "SPOILERS AHEAD"?? :D

[Yonai]

Pa pazi kad mi se i ta ideja dopada :)

I hajde sad nađi rešenje i šta mu ga dođe bolje... evo ja otvoreno kažem da ne znam :)

P.S. Spec Ops sam odigrao pod uticajem dragomix-ovih pisanja na TLoU temi, hteo sam da dam igri šansu :)

Svakako nisam zažalio.

[Asmodeus]

Ja jos uvek nisam odigrao nijedan ff, a podsvesno zelim da mi se dopadne jRPG zanr, pa mi je zato bio jos jaci motiv da ne citam review do kraja. :D
Ni SpecOps jos uvek nisam odigrao, mada dosta stvari sam cuo o igri i nazalost imam vrlo jasnu predstavu sta da ocekujem.
Btw, trenutno igram Legacy of Kain: Soul Reaver, tj. plan je da sa prijateljima igram sve delove (izuzev prvog, koga imam na PSN-u ali sam se odlucio da odgledam storyline YT video u trajanju od dva sata :)), jer ga nemaju svi a trebalo bi mi puno vremena da ga predjem. To ce biti neka vrsta zajednickog prelaza, gde cemo povremeno komentarisati igru, razmenjivati utiske itd. kad se skupimo, pa mozda se nakanim da napisem po koju rec za svaki deo. :)

[Yonai]

Ja jos uvek nisam odigrao nijedan ff, a podsvesno zelim da mi se dopadne jRPG zanr, pa mi je zato bio jos jaci motiv da ne citam review do kraja. :D



Meni se dopao JRPG još tada kada sam prvi put igrao FFVIII i do danas ne mogu da se oslobodim te pošasti na moju "žalost" :)

Samo problem je to što u tom žanru ima enormno puno kvalitetnih naslova koji traju po minimalno 50 sati igranja, tako da ću u sledeće dve inkarnacije valjda odigrati sve što planiram :)

I svakako nakuckaj svoje Legacy of Kain utiske ovde, garantujem da među članovima foruma ima dosta ljudi sa talentom za pisanje, samo trebaju da se aktiviraju :)

[Asmodeus]

Hoću, kako koji deo budemo prelazili. :)

[Yonai]

Sleeping Dogs

- Vreli asfalt Hong Konga -


Razvojni tim: United Front Games (Vankuver, Kanada)
Izdavač: Square enix
Žanr: Open-world akcija
Godina: 2012.
Platforma: PS3 (opisana verzija), Xbox 360, PC, PS4 (remaster), Xbox One (remaster)
Vodeći dizajner: Roger Donaldson


Kao neko ko je odrastao gledajući filmove Brus Lija i Džeki Čena, ne mogu da kažem da nisam godinama potajno priželjkivao igru koja bi donela duh i uzavrelost Hong Konga. Grad koji je oduvek plenio svojim specifičnim dalekoistočnim šmekom koji je neraskidivo vezan sa kult borilačkih veština doživeo je svoje virtuelno izdanje u Sleeping Dogs-u, open-world igri kojoj je malo falilo da sticajem okolnosti ne ugleda svetlost dana.

Razvoj igre je otpočeo 2007. kada je Activision angažovao u to vreme mali kanadski studio United Front Games za rad na open-world ostvarenju. Kako je razvoj napredovao, tako se javila ideja da se nova igra uklopi u postojeći True Crime serijal pod nazivom True Crime: Hong Kong. Igra je inicijalno zamišljena kao undercover cop saga sa GTA gameplay formulom - mnogi elementi i ideje su ubacivani u igru da bi Activision iznenada na kraju razvojnog procesa napravio zaokret, odustao od naslova i prodao prava Square Enix-u. Prepoznavši potencijal, novi izdavač je finansirao kompletiranje igre, uz odluku da se ona preimenuje zbog licencnih problema sa originalnim imenom. Sve je završeno i krimi saga u Hong Kongu je konačno ugledala svetlost dana.

Nakon prvog susreta sa igrom, nemoguće je ne primetiti sveprisutan dalekoistočni šmek kojim ona odiše. Počevši od divno dizajniranih ulica fiktivnog Hong Konga, preko muzike, zvukova, i prolaznika na ulici koji govore na kantonskom kineskom, pa do protagoniste koji svojim likom i delom predstavlja svojevrstan omaž starim, dobrim legendama kung-fu filmova.

Igra vas stavlja u ulogu Vei Šen-a, čoveka rođenog u Hong Kongu koji se vratio u rodni grad nakon izvesnog vremena provedenog u Sjedinjenim Državama gde je bio pripadnik policije. Vođen željom za osvetom zbog smrti sestre, Vei prihvata ulogu “krtice” sa ciljem da podrije i uništi centralu Trijade koja se bavi najrazličitijim mutnim radnjama uključujući i kontrolu velikog dela svetskog tržišta narkotika. Na svom putu, Vei će početi od najnižih nivoa u hijerarhiji, postepeno napredujući ka svom cilju. Neretko će i sam morati da “uprlja ruke”, a i da se suoči sa svim opasnostima koje dvostruka igra nosi sa sobom.

Sa stanovišta samog izvođenja, evidentno je da je u pitanju GTA klon, ali ono što ponajviše izdvaja ovaj naslov iz mora drugih je jedinstveno okruženje dalekoistočnog megapolisa. Grad je izuzetno detaljno realizovan i veoma živ; zone za pešake su pune pijačnih tezgi i prodavnica gde svako hvali svoju robu u jedinstvenoj pijačnoj atmosferi. Sveprisutan kineski govor odaje utisak autentičnosti, baš kao i jedinstven spoj kineske tradicije i moderne arhitekture i blještavosti grada. Kada se spusti noć, sve vrvi od šljaštećih reklama, a i pijace dobijaju na živosti uz žamor, odlične ambijentalne zvuke i velike gužve. Trud kreatora igre je očigledan, a zanimljivo je da su neki od dizajnera proveli desetak dana u Hong Kongu kako bi u autentičnom okruženju osetili tu atmosferu koju su sa velikim uspehom dočarali u igri.

Sam gameplay je iz trećeg lica, kontrole su fluidne, kontrola kamere je jako dobra. Kroz misije ćete na raspolaganju imati najrazličitija oružja i prevozna sredstva, ali ono što je pravi highlight jeste goloruka borba. Tu igra naprosto briljira, na raspolaganju će vam vremenom biti mnoštvo udaraca, borbe su zabavne i izazovne i sa porastom “naslaganih” protivnika ćete neizbežno doživeti Brus Li déjà vu. Po ovom pitanju igra je veoma uporediva sa igrama Shenmue i Yakuza, open-world klasicima dalekoistočnog šmeka. Interfejs je lepo i nenametljivo dizajniran sa dominantnom crvenom bojom i motivima crvenog zmaja.

Sadržaja u igri ima zaista puno, tu su razne random sporedne misije, brojni collectibles-i i trofeji, mnoštvo stvari na koje možete da potrošite novac i razne totalno sporedne aktivnosti koje pružaju dobru zabavu. Ukoliko ste skloni perfekcionizmu, bez problema ćete provesti nekoliko desetina sati u potrazi za svime što igra nudi. Ja sam npr. kao strastveni ljubitelj Texas Hold’em-a uspeo da nađem nešto što mi je sigurno donelo dosta zabave u chillout atmosferi dalekoistočne kafane.

Još jedna svetla strana igre su odlični RPG elementi. Iskustveni poeni se dobijaju u pet kategorija, a način sticanja istih je za svaku kategoriju različit. Uz iskustvene poene možete otključavati nove kung-fu udarce, povećavati health, sticati ugled koji vam donosi bonuse kod kupovine raznih item-a, učiti nove tehnike baratanja oružjem… Napredovanje je jako dobro balansirano i odlično integrisano u gameplay.

(Nastavak u sledećem postu)

[Yonai]

(Nastavak)

Međutim, da ne bude sve sjajno i bajno pobrinuo se grafički aspekt igre. U originalnoj verziji teksture oblakodera i predela u daljini su mutne i nejasne i deluju nalepljeno i isprano, baš kao i teksture pojedinih objekata i građevina. Modeli prolaznika često znaju da ostave utisak manjka poligona, a prisutno je i naglo nestajanje/pojavljivanje objekata u daljini, što je najčešće primetno tokom brze vožnje. Međutim, čak i nakon konstatacije da grafička prezentacija igre ima svojih mana, to ni najmanje ne utiče na atmosferu i doživljaj prilikom igranja.

Što se same priče tiče, oni kojima ne leži tematika i dalekoistočni setting sigurno mogu naći zamerke u vidu klišea i “već viđenog”, ali ako spadate u grupu onih koji vole zlatno doba kung-fua imaćete samo reči hvale prošarane nostalgijom. Vreli asfalt Hong Konga je odlična podloga za ovakav tip igre i njeni kreatori su takvo okruženje iskoristili na veoma dobar način.

Sleeping Dogs ima svojih mana, prvenstveno sa tehničke strane u pogledu grafike, ali to ne menja činjenicu da je ovo svakako ostvarenje koje vredi odigrati.

Ocena: 86

[sale94]

Jako si blag Yonai podseca me na moj neki sistem u glavi kada bih morao da dajem ponaosob ocenu.
U sustini sve sto mi se veoma svidi po necemu il me drzi fokusiranim celo vreme a da mi ne proizvede efekat da se jedva nateram da ukljucim kolko je dosadno ne zarazno.

Mora bar da ima min 8/10 80/100 ukupno .

Valjda zato sto vise pokusavam da nadjem dobro da potisnem lose a ne da vadim iskljucivo lose da bih unistio potpuno celu sliku o nekoj igri.

Naravno ima izuzetaka ono Ravens Cry slucaj cough*.
Takvo nesto zasluzuje svaku mogucu osudu, srecom malo takvih sam video koje bi zasluzile 0/10 ili 4/10 .

[Yonai]

Ovim do sada opisanim igrama sam napisao opis zato što ih volim i zato što sam ih prešao, ali sam se ipak trudio da sagledam i negativne strane i da ih iskažem kroz tekst, što je u nekim slučajevima uticalo i na smanjenje ocene. Po tom pitanju mislim da sam bio realan koliko god sam mogao.

Čekaj samo da dođem do igara koje ne volim sa razlogom... već imam par kandidata za odstrel :dzavo:

[sale94]

Mozda se i ja ohrabrim da uradim jednu recenziju za igru na moj nacin jer vidim da je niko nije ugrabio. (jos bar)
:D

Ne bi mi bila prva al nisam jos pisao bas u ovoj temi.

A i moram malo da razradim fore da ne bude corny i ponavljanje iz tudjih recenzija. Sto ce biti tesko izvodljivo zbog tematike.:kreza:

I subjektivnost moram da potisnem, maksimalno to ce biti jos teze u ovom slucaju.

[Yonai]

Samo napred Sale :) ja sam sigurno skoro godinu dana "merkao" ovu temu, ali nisam imao hrabrosti da napišem išta jer sam mislio da nemam da kažem išta što bi moglo nekome da bude korisno.

Pa eto, ipak sam skupio hrabrost i prelomio, počeo sam da pišem, mada i dalje imam dileme oko kvaliteta i korisnosti mojih opisa. Ipak, znaš kako ja gledam na sve ovo? Ovde otvorim dušu i bude mi lakše jer sam napisao svoj stav o igri koju sam prešao. Ako je review nekome koristan - super, a ako nije - opet je super jer u pisanju ima nečega i za sopstvenu dušu.

Nešto kao win-win situacija, možda ne koristi, ali svakako ne može da škodi. Plus, osetiš se dobro jer si nekim malim delom ispunio sebe pisanjem o nečemu što ti je hobi :)

[JzmA]

Ja je mjerkam već ne znam ni sam koliko, ali jednostavno me mrzi da nešto napišem.
Čak kad su na Igrorami tražili recenzente, ja im poslao pola recenzije i rekao im evo pogledajte sviđa li vam se ovo dovde ... oni mi odgovorili da se od čitavog teksta samo može vidjeti kakvo je nečije recenziranje, a ja ništa (doduše, tada sam zaista bio u frci nehumanoj).

Sad oću da plačem od smijeha dok ovo kucam kakav sam kreten ispao, eeeee bravo ja :aplauz:

[Yonai]

Jazz Jackrabbit 2
- Nostalgična lepota -


Razvojni tim: Orange Games (Holandija), Epic MegaGames (SAD)
Izdavač: Gathering of Developers
Žanr: Platformska igra
Godina: 1998.
Platforma: PC, Mac OS
Vodeći dizajner: Cliff Bleszinski
Muzika: Alexander Brandon


Kada kroz istoriju gaming industrije pogledamo igre kao što su Unreal Tournament, Gears of War, Bulletstorm, nemoguće je ne zapaziti da je za sva tri naslova vodeći dizajner jedan isti čovek - Kliford (Klif) Blezinski. Ovaj američki dizajner igara je ostavio značajan i dubok trag u FPS i TPS svetu, ali manje je poznato da su počeci njegove karijere bili poprilično daleko od ovih žanrova. Sredinom i krajem devedesetih Klif je prvenstveno dizajnirao avanture i platformske igre, među kojima je i jedan serijal, istinski dragulj koji je redefinisao pojam platformskih igara na PC-ju. U pitanju je Jazz Jackrabbit.

Prvi deo serijala je bio revolucionaran i pionirski jer je PC auditorijumu doneo žanr skrolujućih platformi koje su do tada bile isključivo vezane za konzole, dok je drugi deo bio taj koji je zablistao punim sjajem unapređujući formulu prethodnika u svakom pogledu.

Jazz Jakrabbit 2 je 2D skrolujuća platformska igra smeštena u svet delimično inspirisan Ezopovom basnom “Kornjača i Zec”. Jazz je neustrašivi rambo zekan koji je nakon spasavanja lepe princeze Eve Earlong odlučio da je zaprosi poklanjajući joj svadbeni prsten. Međutim, idilu prekida okoreli zloća Devan Shell, zla kornjača, Jazz-ov dušmanin koji krade prsten i ugrađuje ga u svoju vremensku mašinu. Devan namerava da se vrati kroz vreme, smakne Jazz-ove roditelje i time se reši svog ljutog protivnika u budućnosti. Trka sa vremenom tu počinje i kroz nekoliko desetina uzbudljivih nivoa vas vodi do konačne pobede nad mrskim neprijateljem.

Za mnoge retro igre važi da je bolje da se ostave po strani kako nakon mnogih godina ne bi došlo do razočaranja i razvodnjavanja magije koja ih je nekada krasila. Često se dešava da kada iz današnje perspektive pokrenemo igru koja nam je pre deset i više godina delovala fenomenalno, ona sada izgleda skromno i izaziva pomisao “zar je nekada moglo biti zabavno igrati ovako nešto?”. Međutim, to za Jazz Jackrabbit 2 ne važi. Ovo izuzetno ostvarenje je itekako u stanju da izdrži test vremena i da i savremenom igraču ponudi brojne sate zabave.

Grafički igra izgleda neizmerno simpatično i veoma bajkovito uz jedinstveni šmek crtanih filmova. Pozadine su lepo i (za to vreme) bogato animirane, detalji su lepo iscrtani uz intenzivno korišćenje bogatog kolorita. Svaki nivo ima svoju jedinstvenu atmosferu i okruženje, od zgrada i krovova metropole, pa do tropske šume i podvodnih nivoa. Raznolikost dodatno podstiče i raznovrsna muzička podloga za koju je zaslužan kompozitor Aleksander Brendon (Thief: Deadly Shadows, Unreal serijal, Deus Ex). Svaki nivo ima svoju muziku, melodije variraju od vedrih do melanholičnih, mada je nota melanholije svakako dominantna ako se sagleda cela igra, pogotovo u završnim nivoima koji su po okruženju mračniji od ostalih. Muzika je jedna od brojnih svetlih tačaka koje doprinose vanvremenskoj igrivosti ovog naslova.

Što se samog gejmpleja tiče, na raspolaganju (zavisno od verzije i ekspanzije igre) imate tri lika. Tu su Jazz, njegov brat Spaz i sestra Lori i svako od njih ima po dva specijalna poteza. Tokom nivoa se mogu skupljati različiti dodaci i dijamanti koji donose poene i power-up bonuse, a na raspolaganju je i deset vrsta oružja koja su veoma maštovito dizajnirana. Nivoi pršte od akcije, tu su brojne skakaonice, objekti koji se mogu razbijati, bamperi koji odbacuju likove poput loptice za fliper, sve je veoma brzo i nadasve zabavno. Šarolikost neprijatelja takođe doprinosi atmosferi i pozitivnoj šašavosti, susrešćete nabildovane kornjače, balon-ribe, šeširdžiju iz Alise, besnu baka-kornjaču i mnoge druge živopisne likove koji će nastojati da vas osujete. Generalno gledano, ovo je jedno divno, bajkovito ostvarenje koje će zabaviti celu porodicu.

Igra poseduje i veoma zarazan multiplejer. Postoji nekoliko režima – hot seat, LAN ili online a od modova se može birati split screen co-op prelaženje cele igre, deathmatch, capture the flag, trkanje i sakupljanje dijamanata. Svaki od modova je veoma dinamičan i zabavan, a zanimljivo je da se i danas, nakon 17 godina mogu naći saigrači za online play.

(Nastavak u sledećem postu)

[Yonai]

(Nastavak)

Ako bismo se usredsredili na eventualne mane, moglo bi se reći da je u kampanji igra dosta laka, za njen prelazak je dovoljno jedno popodne. Na nekim mestima je primetan bag zaglavljivanja likova uz nevidljive prepreke a i razlike između mnogih neprijatelja su uglavnom kozmetičke, ali ne i suštinske. Međutim ti nedostaci nisu niti veliki niti dovoljni da vas ometu u čistoj, nerafinisanoj zabavi koju igra nudi.

S obzirom da je igra u retail pakovanju došla zajedno i sa programom Jazz Creation Station, koji je u suštini sjajan level editor, legija poštovalaca igre je do danas objavila pregršt novih nivoa. Stalno se objavljuju i novi skin pack-ovi, pozadine i elementi koje je moguće ubaciti u vaše kreacije, što udahnjuje novi život ovom klasiku.

Danas smo svedoci da su neki naslovi delimično uspeli da povrate žanr 2D platformskih igara na scenu (Braid, Limbo, itd.), ali oni se više tretiraju kao bljesak indie scene koji je izuzetak, a ne pravilo. Svaka od novih igara budi uspomene na zlatno doba 2D platformi, čiji je Jazz Jackrabbit 2 sjajan predstavnik. Ostaje žal što ovakvih igara danas skoro da i nema, ali to vas ne sprečava da figurativno “očistite prašinu” sa ovog naslova i prepustite se lepoti Jazz nostalgije koja ni danas ne gubi na svojoj igrivosti.

Ocena: 88

[sale94]

http://farm6.staticflickr.com/5512/9674184368_51841e9b56.jpg

Naziv Dark Souls 2
Razvojni tim From Software
Izdavac: From Software/Bandai Namco
Žanr Action Rpg
Godina izlaska 2014.
Platforma Pc, Ps3,Ps4,Xbox 360,Xbox One.

Uvod


Nakon velikog uspeha prvog dela, razvojni iz From Software-a nam je doneo nastavak igre koja malo koga ostavlja ravnodusnim, bila to jedna krajnost ili druga, svakako izaziva neku vrstu reakcije rec je o Dark Souls 2.

Prva stvar koja obicno pada na pamet, kada se spomene Dark Souls jeste bezkompromisan gameplay pristup, surovost i globalno osecaj tezine, i teskobe koja prosto izvlaci ono najbolje ili najgore iz vas .

To jeste delimicno istina, ali postoji i jos mnogo vise faktora koji uticu na to kakvu realnu sliku cete stvoriti o ovoj igri.


Prica

Dark souls 2 kao i njegov prethodnik ( ispiritualni zacetnik Demons Souls) pricu ne servira na standardan nacin, preciznije ne servira je gotovo uopste vec je na igracu da donese svoje zakljucke.

Povezivanjem onoga sto vidi i pronadje u opisima itema, razgovorima sa mnogim npc-evima ili pukim istrazivanjem po svetu, svakog skrivenog coska koji potencialno moze da popuni jos jedan deo dzinovske slagalice.
Tek jedan deo price je izrecen direktno.

Kao i ranije prica ponovo krece sa poduzim cinematicom, u kojoj se ispred vas prikazuju stvari, za koje niste sigurni da li samo ne
razmisljate na pravi nacin, da li uopste postoji dublji smisao u svemu tome sto gledate did i miss someting in this* momenat.

Slozio bih se da ako prvi put uskacete u dark souls 2, bez igranja prethodnika ostacete jos vise zbunjeni nego autor ovog teksta.

Iako nisu direktno povezane celine izmedju 2 nastavka, radnja se odvija mnogo godina u buducnosti glavni okidac i osnovni cilj celog putovanja lik sa kojim cete poceti, i nadam se bar zavrsiti ovo putovanje su vrlo slicni .

Taj okidac je kletva koja pogadja samo odredjene ljude koji poseduju dark sign .

Darksign prakticno daje moc ali i prokletstvo onome koga nosi, a vec je u undead fazi da se uvek iznova i iznova vraca u zivot.
Ali po cenu toga da izgubi svu ljudskost vremenom, sve vise i vise dok ne postane hollow hodajuca ljustura koja kao da ne postoji, ni na ovom svetu ni u after life-u osudjen da pati zauvek ili barem do ne nestane.


U ovom sumornom svetu sve ima svoj kraj i pocetak, ali ne definitivan jedna od mnogih teorija je da je sve jedan veliki krug u vremenu, i da se sve u jednom momentu vraca i bica koja nisu Undead, ili prokleta uopste cak i stvorenja koja nemaju dusu odavno.

I samo onaj ko nadje nacin da razbije taj zacarani krug moze da nadje spokoj.

Lore ove igre je velik kao i tumacenja uz to, ali kao sto je vec spomenuto direktna prica je vrlo opskurno i misteriozno objasnjena.

Cursed One(Bearer of The Curse upamtite ovo jer cete cuti to ime iznova i iznova) heroj koga vodite je skoro izgubio razum i postao Hollow u potrazi za lekom dolazi u zemlju Drangleic koja je bila pogodjena u proslosti velikim ratom kao i Lordran u prethodnoj igri sto se odrazava na svakom koraku .

Mesto koje po legendi cuva svemocne duse 4 *velikih* koje kada se ukombinuju mogu da sprece, dalji progres kletve i vrate ljudsku formu trajno onome koji ih poseduje.
Osnovna igra bez Dlc-eva ostaje dosledna, od pocetka do kraja prici,ali sa Dlc-evima se otvara jos objasnjenja, i jedan poseban vazan item koji produbljuje pricu.

Takodje vrlo bitno sa lore strane je to sto U NG+ nakon zavrsene igre, odredjeni opisi direktno hintuju veze izmedju veoma vaznih aktera iz Dark Souls 1 koji su uticali indirektno ili direktno na desavanja u ovom svetu .
Nakon svega izrecenog da bi vam sve leglo na mesto potrebna je velika predanost strpljenje i razmisljanje, sto moze da se posmatra i kao + i - ali je svakako osvezenje.


Grafika

Graficki igra izgleda vrlo lepo, ali bez preteranog eye candy sadrzaja (u originalnoj prvobitnoj verziji igre bar) , sto je uradjeno namerno da bi se povecao osecaj
sumornosti i jeze koja prolazi kroz kicmu, pogotovo u kasnim satima nakon brojnih borbi kada ste na izmaku snage u mraku i u dosta slucaja bez baklje ili ikakvog izvora svetlosti. Al opet korak napred (ili nazad prosudite) jer prvi deo je bio jos 2-3 stupca mracniji i gloomy po dizajnu.

Npc-evi su odradjeni u slicnom stilu kao i svet, vecina izgleda kao da je odustala odavno od svega, pognuto i kao da vas docekuju tek onako kurtoazno i pomalo sa zaljenjem u glasu.
Krajolik i varijacije u bojama, ipak postoje kao i u terenu koji puca ispod vas savija se daske se lome, ostaju tragovi od udaraca maca i krvi, i rasturanje zidova za to je zaduzen Havoc Engine.
Razne pecine, travnate povrsine, mocvare, tundre, tvrdjave su odradjene u uspesnom mixu medieval i fantasy stila, sto se moze reci i za dizajn oklopa oruzja i objekata.
Dizajn bosseva je ovaj put nesto manje raznovstan u odnosu na prethodnika, zbog veceg broja njih koji izgledaju humanoidno.
Ne obara sa nogu, ali ni ne stvara mucninu u stomaku niti je neprijatno za gledanje i slusanje, autori nikada nisu marili toliko o vizuelnoj prezentaciji vec o.... da gameplayu.

Nastavak u narednoj poruci.

[sale94]

Nastavak Dark souls 2 recenzije.

Gameplay

Gameplay je okosnica Dark Souls 2, from software je stvarno sa te strane doveo svoju postojecu formulu skoro do savrsenstva.
3rd Person Action Rpg koji se veoma mnogo oslanja na takticke elemente, na borbu na svoj dodge i blok sistem .

Koji za razliku od mnogih 3rd person Hack and Slash igara(a DS je rpg koji najvise naginje H&S subzanru)
ima znacaj, izbegavanje vas ne cini nedodirvljivim, vec morate da razmislite kad i u kom pravcu ce te pritisnuti roll a kad blok.
Inace ce te popiti ogromnu kolicinu stete, a cesto biti i 1 shootovani na mestu ostati mrtvi kod odredjenih kasnijih bosseva a i pre.

Igra je surova ali i pravedna, jer u 95% slucajeva ste krivi za svaku svoju smrt.
Drzanje za ruku ovde ne postoji ali dati su mnogobrojni tragovi, samo se od vas trazi da otvorite oci i vodite se unutrasnjim osecajem i prethodnim iskustvima u zanru . Naravno trial and error se podrazuma dok ne izvezbate sve akcije i ne upijete sve informacije o mestima i protivnicima tu pomoci nema .

Button mashing isto nije dobra opcija, bilo da ste ranged/magic based ili cist melee borac ako ste novajlija ne pokusavajte da se junacite suvise, vec polako istrazujte ponasanje bosseva i protivnika uopsteno strpljenje ce vam spasiti zivce mehanicki i manijacki nije isto.
Mnogo vrsta bosseva i neprijatelja (od dzinova,paukova,zmajeva,vitezova,carobnjaka,mumija , humanoldnih zmija) kao i velik broj razlicitih napada , sto vam garantuje da nikada necete u prvom prelazu znati sta da ocekujete bilo da je protivnik mali ili veliki, podcenjivanje
ili pak manjak smelosti ce vas odvesti opet u smrt iznova i iznova necete biti korak ispred protivnika.

Odsutstvo predvidljivosti obelezenih levela cudovista isprva moze da slomi uplasi lutanje, i nepostojanje vidljive mape ili radara, i bonfire sistem umesto standardnih checkpoint ili autosave/load opcije cine citavo iskustvo jos strasnijim i strpljenje vise znacajnim.

Bonfire su rastrkane po citavom svetu i svaka oblast obicno ima od 2-4 mesta na kojima mozete da zapalite vatru,kao i odredjene iteme i stelovati magije ali pre svega da se odmorite od citavog ludila kao i da se teleportujete izmedju njih koliko god zelite sto vam dodju kao svojevrsni checkpointi smanjuju prazno hodanje.
Jos jedan bitan element je humanity koji kada ga aktivirate i upijete u sebe vracate se u ljudsku formu sto automatski ponistava sve status efekte, bolesti i gubitak ukupnog hp se ponistava .

Kad je u pitanju oprema i customizacija klasa dark souls briljira, ne postoji pogresna klasa (osim mozda derpieved nije preporucen za nikog ko igra prvi put) jedino sto je drugacije od klase do klase je startna oprema i boost u jednom specificnom atributu kojem klasa naginje Inteligense/dexterity..
No to je nebitno vec posle prvih sat 2 mozete kombinovati sta god zelite, mozete biti paladin sa dve velike sekire bez ikakvog armora , mozete biti stit i staff mag koji je dobar i u borbi izbliza, tenk vitez koji poseduje pyromancy mogucnosti su sarenolike.

Postoje razna vrsta oruzja i oklopa kao i u drugim Rpg od teskih oklopa, preko tunika i lakih odora do majusnih nozeva, velikih maceva, stapova, lukova, koplja do dzinovskih cekica od 4 metara razlicitih vrsta magija ali najvece i najjace oruzje je sam IGRAC i njegovo znanje.
Sve od opreme utice na vasu pokretljivost, ima tezinu fizika je drugacija razliciti klasni pokreti postoje i reaguju drugacije.



Tesko moze da se navede jos neki noviji rpg, u kojem mozete da se potpuno stopite sa vasim oruzjem, i da savladavanje ne ide automatski vec trazi izucavanje i navikavanje na sve faktore navedene dok ne postanete majstor.
Sto dovodi do jos boljeg licnog osecaja ugodnosti a ne samo pukog odbacivanja zarad vece brojke na ekranu.

Za razliku od starih dungeon crawlera RNG nije presudan faktor jacine vase opreme, niti je potrebno da grindujete exp vec gotovo sve najbolje stvari mozete kupiti,craftovati od boss dusa, ili pronaci kao skriveni loot.
Takodje mozete menjati/dodavati elemente na gotovo sva oruzja/stitove cak i kod pojedinih uklopiti 2 do 3 elementa na jednom oruzju.
Na kraju treba i spomenuti da durability, utice na to da sva oprema moze da se slomi ako je preterano koristite u bitkama bez odmaranja na bonfire u mnogo vecoj meri je ovo bitno nego u kecu gde je durability bio ogroman.

Online segment igre je takav da drugi igraci zavisno od covenanta, u kojem se nalazite mogu da napadaju vas svet ili da vi napadate druge.
Kao i to da mozete ostavljati poruke na zemlji u nameri da nekom pomognete, ili da odmognete ako bi da budete zlocesti.
Da ne ispadne da vam igra ne pomaze postoji opcija da vam pomognu protiv bosseva summonovani npc-evi (u offline/online modu)i drugi igraci ako ste stalno online.
Posebna privilegija u online modu je ta sto imate pristup odredjenim covenant only predmetima koje osvajate na razlicite nacine od pvp pobeda u arenama preko skupljanja odredjenih materijala.


Zakljucak

Da li je Dark Souls 2 vredan vase paznje, ako ste fan dobre akcije, velikih bosseva, action rpg-a uopsteno ako su vam dojadile igre u kojima ne osecate povecanje pulsa i zadovoljstva nakon pobede .
Ako zelite da iskusite istinski neforsirani strah u igri koja cak i ne spada u horor,i satisfakciju kao da ste osvojili najveci vrh na svetu a ne samo izvojevali novu pobedu kao u stara vremena i napravili junacki podvig onda je Dark Souls 2 igra za vas.


Ocena: 93

[Asmodeus]

Legacy of Kain: Soul Reaver
Gazing out across the plains of possibility, do you not feel with all your soul, how we have become like gods? And as such, are we not indivisible? As long as a single one of us stands, we are legion! That is why, when I must sacrifice my children to the void, I can do so with a clear heart.
-Kain


Kako početi recenziju igre koju sam nepravedno preskočio kada sam prelazio njen nastavak, Blood Omen 2 i Defiance pre 10-ak godina? Bio je red da se ta nepravda ispravi i nakog četrnaest sati, zadovoljno sam gledao credits igre. :)
Legacy of Kain: Soul Reaver je nastavak 2D RPG avanture Blood Omen: Legacy of Kain, koja je za razliku od svog prethodnika iz neophodnosti postala 3D akciona avantura. U to vreme 3D je bio “the thing” i gotovo svaka igra koja nije podlegla tom trendu bi beležila slabu prodaju. Elem, promena žanra nije uzrokovala pad u kvalitetu pa je Soul Reaver jedna sjajna akciona avantura.
Priča se odvija nekoliko vekova nakon dešavanja u prvom delu. Pošto je Kain na kraju Blood Omena (spoiler alert) odlučio da se ne žrtvuje već prihvati „dar“ vampirizma, koji je mu je uzgred nametnuo nekromanser Mortenijus, posledično je uveo svet Nosgotha disbalans u viševekovno propadanje i dekadenciju koja je imala kataklizmičke promene po svet. On stvara armiju vampira tokom hiljadugodišnjeg perioda, kojom načelno komanduje šest vrhovnih vampira kroz svoje klanove. To su Raziel, Turel, Zefon, Duma, Rahab i Melkaj, koje je Kejn stvorio. Digresija: Po radnji i imenima likova, može se primetiti da igra vuče inspiraciju iz biblisjkih i hebrejskih spisa... Vremenom je kompletan Nosgoth pokoren, sa malim ljudskim enklavama u nepristupačnim lokacijama koje i dalje pružaju otpor, dok je po gradovima čovečanstvo pripitomljeno i pod kontrolom. Na svakih par vekova, Kain i pomenutih šest vampira prolazili bi kroz stanje transformacije zahvaljujući "vampiric dark giftu" i praktično postajali božanstva po moći, što će biti i uzrok za konflikt u samom startu igre. Zanimljiv zaplet u svakom slučaju...
Dizajnira po uzoru na Tomb Raider, igra poprilično dobro uklapa elemente istraživanja, borbe, rešavanja zagonetki, platformisanja po drevnim građevinama, posećivanja grobnica, podvodnih pećinskih kompleksa, hramova... Dizajn tih lokaliteta je inspirisan gotskom ali i arhitekturama drevnih civilizacija, što je meni posebno drago, jer u kontekstu u kom se igra odvija ovakav stil izuzetno doprinosi mističnosti i lavkraftovskom stilu horora. Da sve bude zanimljivije, tu je i steampunk koji odlično upotpunjuje mračnu gotsku atmosferu koje je ova igra puna. Neke deonice su čak inspirisane surealnih stilom koji je Giger stvorio za Aliena. Sve u svemu, amtosfera je top notch. :)
Kad pričamo o dizajnu, ono što mi se svidelo je način na koji je game world dizajniran, koji podseća na igre kao što su Zelda, Metroidvaina i slične. Postoji hub, centar od koga se kreće na svaki kvest, sa tim da su sve zone koje ćete posećivati uvek dostupne. Zone su uglavnom ograničene kroz postojanje barijera kao što su litice, podvodni tuneli i sl, koje će Raziel kasnije moći da prevaziđe kako bude napredovao kroz igru i dobijao nove abilitije. Ovo zna da bude vrlo zanimljivo jer uvodi element ponovnog posećivanja tih zona i mesta koja su prethodno bila nedostupna gde se mogu naći stvari koje se mogu koristiti za upgrade abilitija i otvaranje novih magija. Kad sam pomenuo mističnost i nagoveštaje nekog drevnog, zaboravljenog sveta po čijim ruševinama Raziel tumara, ono što ovakav half-openworld dizajn donosi je i posećivanje lokaliteta koje nisu na main kvestu, a nude zanimljive narativne nagoveštaje o stvarima o kojima vi kao protagonista ne znate gotovo ništa (bar ne u prvom delu Soul Reavera). :) Mali spoiler: Zamislite situaciju u kojoj slučano nailazite na hram nekog drevnog božanstva ili nekog dark lorda sa sve okultnim simbolima i natpisima na nekom pismu koje se pojavljuje na raznim lokacijama, dok ste slučajno tumarali podvodnim tunelima koji povezuju nekoliko lokacija. Ovakvi mini lore-filleri, iako retki, su fenomenalna stvar koja samo upotpunjuje sjajnu atmosferu.
Gejmplej je sličan igrama kao što su Tomb Raider i Prince of Persia, sa tim da su zagonetke prostorno geometrijske prirode, koje su generalno jednostavne i sa kojima nisam imao previše problema. Raziel takođe može pored materijalne da posećuje i spektralnu ravan, gde svet izgleda nešto drugaćije, izobličenije i uvodi nove prednosti i ograničenja u gejmpleju, pa je to iskorisceno tako da od igrača zahteva čest prelazak iz jedne u drugu ravan kako bi rešavao zagonetke.
Sound dizajn je za to vreme sasvim dobar, čuje se sintetičnost semplova instrumenata, ali su numere uglavnom dobre i doprinose građenju atmosfere.
E sad, ono što mi je smetalo...
Prvo, tu je problem kontrola sa izrazito velikim lagom na ps3-ci i problema sa platofmisanjem na PC-u zbog nedostatka podrške za kretanje u 360 stepeni sa analognim stickom, definitivno znaju da idu na živce prilikom igranja. Zamislite situaciju kada posle sto pokušaja dodjete do poslednje platforme i omašite je, pa morate sve ispocetka. U jednom trenutku mi je malo falilo da odustanem.
Druga stvar koja mi je smetala je respawn protivnika, naročito u prostorijama u kojima rešavate zagonetke, što izuzetno zna da iritira. Naravno, kamera je izuzetno loša što je bilo uobičajeno za igre iz tog perioda, ali pomoću dugmića za repozicioniranje kamere, pogled se može se resetovati iza Razielovih leđa.
Može se videti da nešto nisam puno navodio mana, to je zato što sam fan ovog serijala, pa preko nekih nedostataka pređem lakše i vrlo brzo ih zaboravim. :)
Enivejz, drago mi je što sam odvojio vreme za ovu igru i preporučio bih je svakome ko voli ovaj žanr igara, kao i vampirske sage generalno. Mislim da je ova igra idealna za početak igranja franšize, pošto je prvi deo gotovo nemoguće pokrenuti na modernom operativnom sistemu, a na YT-u se mogu naći odlični storyline klipovi za one koji hoće da budu up-ot-speed sa dešavanjima. :)
Ocena: Preporučujem!

[caine]

Neverovatno je koliko losa kamera umanjuje kvalitet igre. Meni je igra jedno 25 odsto gora zbog toga.

Ali, Soul Reaver jeste kul, mada je drugi deo mnogo bolji. Minimalisticka prica prvog dela je samo uvod u mnogo razradjeniji scenario drugog dela, koji je doneo i normalnu kameru, jos bolji graficki dizajn, bolje i raznovrsnije zagonetke... Sve u svemu, Soul Reaver 2 je medju najboljim igrama koje sam odigrao, ali zbog price preporucujem i prvi deo i Defiance.

Blood Omen 2 je u najbolju ruku prosecna igra, cija prica i nije toliko bitna, pa i nju mozete da ispratite preko Youtubea.

[Asmodeus]

@Caine:
Slazem se, odigrati Soul Reaver, Soul Reaver 2 i Defiance je po mom misljenju najbolje, jer ce Razielova otkrovenja imati daleko jaci efekat ako ne odigrate Blood Omen 2 koji negde pred kraj igre ima reveal koji po mom misljenju samo umanjuje snagu price u Defiance-u, pa je bolje odigrati ga na kraju. U svakom slucaju, planiram ponovo da obrnem sve delove, pa cu videti da li sam u pravu. :D
Jao, sad citam sta sam pisao, izvinjavam se na mnostvu gresaka, pisao sam na brzinu, moram pod hitno da sredim ovaj svinjac. :o

[Yonai]

Čitajući ove opise za Dark Souls 2 i Legacy of Kain, shvatio sam da nijednu od te dve igre nisam pošteno ni pokrenuo, a oduvek sam želeo da ih odigram.

Nakon kraja prvog Dark Souls-a, dvojku sam jedva upalio i krenuo na onoj prvoj livadi. Zaginuo sam nakon dve sekunde smandrljavši se niz liticu i batalio sam sve, dovoljno istraumiran od prvog dela :)

Sada, čitajući opis ovde ponovo dobih želju, tako da sada mi to postaje novi prioritet za prelaženje. Inače, za detaljnost opisa svaka čast, čovek nakon čitanja može da stekne kompletnu sliku šta ga očekuje.

Legacy of Kain npr. imam narezanog za Segu Dreamcast. Ta Sega (tj. dve, imam ih dve savršeno ispravne u kući :)) mi služi za udovoljavanje nostalgiji, tako da mi je ovaj zaista dobar opis dao "klik" da tu igru konačno ubacim u konzolu i pređem je. Sećam se da me je zaintrigirala još onomad kada se pojavila na naslovnici časopisa The Gamer, ali nikada je nisam odigrao.

Eto, vas dvojica ste krivi što ću u narednom periodu da trošim sate i dane života na ova dva naslova. Neka vas grize savest, i treba! :D

Inače, sad ovih dana se malo češće igram na Dreamcastu, tako da mislim da će možda još danas da osvane opis jednog istinskog klasika sa te konzole :)

[sale94]

Čitajući ove opise za Dark Souls 2 i Legacy of Kain, shvatio sam da nijednu od te dve igre nisam pošteno ni pokrenuo, a oduvek sam želeo da ih odigram.



Eto, vas dvojica ste krivi što ću u narednom periodu da trošim sate i dane života na ova dva naslova. Neka vas grize savest, i treba! :D


Prihvatam odgovornost za moj udeo vredece iako se nadam da nista od opreme nece stradati u procesu .:D

Inace spomenuo bih da sam imao 2 moguce verzije u glavi kako da odradim tekst, jedna je bila takva da se direktno fokusiram na razlike i promene izmedju Dark souls 1 i 2.

Ali sam smatrao da bi to mozda bilo suvise predvidljivo i dosadno za citati da bi moglo da se sazme u par redova tipa vecina dobrih stvari iz keca pomnozite sa 2-3X i dobicete ds2 , gomila je takvih opisa ne netu a ja ne volim sterilnost.

+ Smatrao sam da bi to bilo razumljivo samo nekom ko je igrao i keca i dvojku pa moze da poredi.

Ovako sam se okrenuo na ovu verziju sa vise naracije i vise licnog opisa, koji moze da se prenese na oba dela i aduti.
I za nekog ko prvi put cuje za Ds recimo da ovakav tekst vise vuce nekako mislim da nisam pogresio reci same izlaze.:)

[Asmodeus]

...
Legacy of Kain npr. imam narezanog za Segu Dreamcast. Ta Sega (tj. dve, imam ih dve savršeno ispravne u kući :)) mi služi za udovoljavanje nostalgiji, tako da mi je ovaj zaista dobar opis dao "klik" da tu igru konačno ubacim u konzolu i pređem je. Sećam se da me je zaintrigirala još onomad kada se pojavila na naslovnici časopisa The Gamer, ali nikada je nisam odigrao.

Eto, vas dvojica ste krivi što ću u narednom periodu da trošim sate i dane života na ova dva naslova. Neka vas grize savest, i treba! :D


Kriv sam! :to_care:
Pa ti imas najbolju verziju Soul Reavera, koja izgleda bolje i od PSone i PC verzije za klasu, jer je PC verzija obican port sa PS-a, gde podizanjem rezolucije se ne dobija nista specijalno, a moguce je da ce ti i kontrole biti odzivne za razliku od moje verzije sa psn-a koju sam igrao na PS3 i naravno full 360° analogne za razliku od pc-a. :D
Btw i mene je zaintrigirao Dark Souls, Sale94 ga je opisao u sitna crevca, jer mi deluje da ima slicnu atmosferu kao i Legacy of Kain, pa mu mozda nakon prelaska svih LoK delova, dam sansu. :)

[Yonai]

Prihvatam odgovornost za moj udeo vredece iako se nadam da nista od opreme nece stradati u procesu .:D

Hehe, neće, neće, naoružaću se živcima, mada, za svaki slučaj ću imati i rezervni džojstik, zlu ne trebalo :D

Ovako sam se okrenuo na ovu verziju sa vise naracije i vise licnog opisa, koji moze da se prenese na oba dela i aduti.
I za nekog ko prvi put cuje za Ds recimo da ovakav tekst vise vuce nekako mislim da nisam pogresio reci same izlaze.:)

Detaljno si opisao dvojku, kao da kec uopšte ne postoji, što je super za nekog ko se npr. prvi put susreće sa serijalom :) Materiju si razložio na jasne i detaljne delove, tako da mislim da svako posle tvog opisa može vrlo dobro da stekne uvid u to šta ga čeka :)



Pa ti imas najbolju verziju Soul Reavera, koja izgleda bolje i od PSone i PC verzije za klasu

:to_care:

Šta da ti kažem, Dreamcast je institucija :) žao mi samo što tako dobra konzola propade... Ali dobro, na njoj postoje igre koje i dan-danas vrede da se odigraju... Metropolis Street Racer (najzabavnija vožnja sa najboljim sistemom bodovanja i napredovanja koju sam igrao), Jet Set Radio (prva igra ikada sa cell-shaded grafikom), Ecco the Dolphin (podvodno savršenstvo), Resident Evil: Code Veronica, Taxi, Soul Calibur... Spisak je poduži...

U mom sledećem postu sledi apsolutni šampion sa Dreamcast konzole. U pitanju je...

[Yonai]

Shenmue

シェンムー
- DALEKO ISPRED VREMENA -



Razvojni tim: SEGA AM2 (Japan)
Izdavač: SEGA
Žanr: Open-world akciona avantura
Godina izdanja: 2000. (SAD i Evropa), 1999. (Japan)
Platforma: Sega Dreamcast
Vodeći dizajner: Yu Suzuki
Muzika: Takenobu Mitsuyoshi, Yuzo Koshiro


Nekada davno postojao je svet igara u kome nije bilo punokrvnih open-city okruženja. Nije bilo ni ciklusa dana i noći i dinamičnih vremenskih uslova u igri. Ni quick time event-a, a ni sporednih NPC likova koji su svi do jednog imali svoj voice-over i svoje dnevne rutine. Ipak, sve se to promenilo sa jednom igrom koja je bila vizionarska u svakom pogledu. Ta 2000-ta godina je označavala tačku ulaska u novi milenijum, a bila je i tačka ulaska u novu eru u svetu igara. Nakon objavljivanja igre Shenmue, vreme se delilo na “pre” i “posle”, jer u svetu digitalne zabave više ništa nije bilo isto.

Shenmue je po mnogo čemu bio prvi u svoje vreme, a jedna od tih stvari je bio i budžet za razvoj igre. Sega je u to vreme uložila 60 miliona dolara u razvoj, što je danas ekvivalentno cifri od 100 miliona američkih dolara - svet nikada do tada nije video igru sa takvim holivudskim budžetom. Kreator igre, genijalni Yu Suzuki, je uoči objavljivanja igre obećao mnoge stvari i “iskustvo nalik pravom životu” a vreme je pokazalo da je obećanje ispunio u potpunosti u skladu sa tehničkim mogućnostima tog vremena.

Shenmue je objavljen kao ekskluziva za Segu Dreamcast. Ta konzola je svojevremeno takođe bila pionirska, baš kao i sama igra, ali je u borbi za tržište prolazila kroz teška vremena. Kao prva konzola šeste generacije izašla je u nezgodno vreme, sa pogrešnim poslovnim pristupom i marketinškom strategijom, što je vremenom dovelo do kraha Sege kao proizvođača konzola. Međutim, kada se pogleda selekcija igara koje su objavljene za taj sistem, evidentno je da su u pitanju skoro sve sami biseri, a Shenmue je svakako jedan od najsjajnijih.

Igra je prvobitno zamišljena kao Virtua Fighter RPG, tradicionalni RPG sa borilačkim elementima koji je trebao da bude objavljen na Sega Saturn konzoli. Međutim, Sega Saturn nije postigla značajniji uspeh i razvoj je preusmeren na Dreamcast sa namerom da Shenmue bude jedan od glavnih system seller-a. Da je Shenmue izašao za Saturn, to bi ubedljivo bila tehnički najsavršenija igra na tom sistemu (prilog, ispod ocene, u dnu teksta). Naslov je promenjen, početni koncept je značajno unapređen i remek delo je bilo spremno da ugleda svetlost dana.

Shenmue je smešten u grad po imenu Yokosuka, sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Protagonista je Ryo, mladić koji na samom početku prisustvuje smrti svoga oca, Iwao-a. Ubica je misteriozni čovek u tradicionalnoj zelenoj japanskoj odeći od svile, poznat pod imenom Lan Di. Nakon što Iwao umire na rukama svog sina, priča počinje da se odmotava, a glavni motiv je Ryo-va potraga za razlozima i želja za osvetom. Kroz priču ćete doživeti mnoge emotivne i burne trenutke i ona predstavlja jedan od istinskih kvaliteta ovog naslova.

Sa tehničke strane igra je bila zaista neverovatna za to doba. Praktično bi do kraja opisa tehnikalija mogao da se koristi copy/paste reči “izuzetno, neverovatno, savršeno, nestvarno”. Svet je otvoren, izrađen sa velikom posvećenošću ka detaljima. Ulicom šetaju prolaznici, postoji saobraćaj u gradu, igra poseduje svoj sat i u skladu sa njime se menjaju dan i noć… Sve odaje utisak živosti, a realističnosti doprinose i nasumične promene vremenskih uslova tokom dana. U ulozi protagoniste je moguće npr. uzimati predmete sa police i stola i prinositi rukom i ispitivati što je bilo realističnije od svih igara tog vremena. Kao primer možemo uzeti Resident Evil u kome si mogao da pokupiš predmet, ali si ga mogao ispitivati samo iz inventory menija, dok je ovde to direktno iz ruke uz realističnu animaciju. Kvalitet tekstura izvlači maksimum iz Dreamcast-a, likovi imaju izraženu facijalnu animaciju, a prelazak iz in-game deonica u cinematic je neprimetan i fluidan. Posebnu draž donose i brojne sporedne aktivnosti, od kojih je apsolutni hit fliperana sa automatima gde zaista možete igrati neke od najboljih Seginih klasika iz osamdesetih i sa početka devedesetih. Sve vezano za Shenmue svet je veoma živo, atmosferično i verno prenosi način života mladih japanaca tog vremena.


(Nastavak u sledećem postu)

[Yonai]

(Nastavak)

Muzika u igri je božanstvena, što je vremenom dobrim delom postalo znak raspoznavanja kada su u pitanju japanski razvojni timovi. U stvaranju soundtrack-a je učestvovao simfonijski orkestar u punom sastavu što je van JRPG žanra u to vreme bila prava retkost. Kuriozitet je da je prvo napisana muzika za igru, koja je istočnjačka i zen orijentisana, pa je tek onda dizajniran svet sa pričom i elementima gameplay-a. Engleski voice-over je solidan i po prvi put u igračkom svetu je bio profesionalno sniman i izmenama u facijalnoj animaciji posebno prilagođen da poprilično verno prati izgovor na engleskom. On je u potpunosti zamenio tekst koji se do tada uglavnom ispisivao u oblačićima bez glasova likova u igri.

Gameplay je iz trećeg lica, a moguće je u nekim deonicama koristiti vozila. Još jedna od svetlih tačaka je i odlična goloruka borba koja je delom preuzeta iz Virtua Fighter-a. Kroz igru je moguće učiti nove poteze i u tome su oličeni RPG elementi ovog ostvarenja. Generalno ovaj naslov je mešavina žanrova koja do tada nikada nije viđena, imate RPG, tuču, vožnju, avanturu, tu je puno elemenata, ali igra nije strogo specijalizovana ni na jedan od njih. Možemo reći da je Shenmue rodonačelnik open-city žanra prepunog svega i svačega, što je kasnije do perfekcije razrađeno u igrama kao što su GTA, Yakuza, Sleeping Dogs i Saints Row. Kao zanimljivost treba izdvojiti i to da je Yu Suzuki posebno za ovu igru praktično izmislio Quick Time Event mehaniku koja je kasnije postala opšteprihvaćena u gaming svetu.

Kada se igra sagleda iz današnje perspektive, lako je naći izvesne nedostatke u vidu ne tako čestih ispadanja poligona i prolaska kroz njih, povremene desinhronizacije između govora i pokreta usana, ili možda delimično usporene naracije u prvih par sati igre. Ali kada se uzme u obzir celokupna vizija koju je Yu Suzuki te 2000. godine sproveo u delo i kada se sagleda količina inovacija koje su skoncentrisane u jednom jedinom naslovu, nemoguće je ne označiti Shenmue kao remek delo koje zauzima jedno od značajnih mesta u svetu igara. Ova igra i danas ima svoju draž i svakako je u pitanju vizionarsko izdanje koje je bilo daleko ispred svog vremena. Nakon prvog dela je izašao i drugi 2001. godine, dok je dalji razvoj serijala stao zbog propasti Seginog poslovanja sa konzolama.

Yu Suzuki je nedavno nagovestio da postoji mogućnost da se izda treći deo uz pomoć Kickstarter-a. Ostaje nam samo da se nadamo da će do toga zaista i doći nakon svih ovih godina.

Moju donaciju će svakako dobiti.


Ocena: 97



Prilozi:

- trejler za igru (https://www.youtube.com/watch?v=_nT9v_J-R_E)
- radna verzija Shenmue za Sega Saturn konzolu (https://www.youtube.com/watch?v=jh2WtGUCQbI)
- fan made HD Remaster Yokosuke, grada iz igre (https://www.youtube.com/watch?v=g7cjDaOQpB0)
- još jedan HD remake fliperane spomenute iz opisa, od istog autora (https://www.youtube.com/watch?v=y1UrqRoTAbk)

[Yonai]

Evo, čisto zvanično da objavim - upravo sam ubacio Soul Reaver u konzolu i... polećemooo :) kad se ispucam u ovom session-u, prelazim na Dark Souls, pa na smenu :) doza lakše igre, pa doza hardkora, savršen balans :)

[Ocelot]

I kako da uzmem ovaj opis za ozbiljno kad kažeš da Shenmue ima nekih nedostataka? :D

[Yonai]

I kako da uzmem ovaj opis za ozbiljno kad kažeš da Shenmue ima nekih nedostataka? :D

Istina, istina :D izvinjavam se za svetogrđe :D Shenmue mi je nekako uz FF8 esencija mog detinjstva i poimanja gaming-a uopšte. Iskreno se nadam da će dobri, stari Yu da objavi 3. deo... mislim da svi ljubitelji ovog naslova žive za to pokretanje Kickstarter kampanje :)

[Boondock Saint]

Nikad nisam igrao Shenmue kec ali dvojku jesam i to mi jedan od najbolje dizajniranih svetova ikada, naravno jesam pristrasan jer gotivim Hongkoske filmove ali svejedno. Sto se tice nastavka ne verujem da cemo ga ikada videti ali ja sam uvek video Yakuza serijal kao duhovni nastavak Shenmue, takodje i Kenka Bancho igre, mada su one vise over-the-top zezanje i retko koja je prevedena na engleski.

[Rockstar]

ALAN WAKE


Као велики фан дела Дејвида Линча, где Твин Пикс заузима посебно место, чим се ова игра појавила, одмах је пронашла место на мом хард-диску, чекајући (хардверска) боља времена, јер се показала као превелик залогај. Како се број наслова који ми се чинио интересантан повећавао и достигао критичан број, одлучио сам се на куповину и трошак, који у мом окружењу нема превише ни смисла ни одобрења - пријатељи и жене су одавно ван свих играчких токова и живот дефинитивно иде неким другим стазама, чак и у мом случају. Годинама имам стрпљења за сат-два играња, а онда сто постане неудобан а монитор напоран.

Колико онда реално звучи да сам овај наслов играо данима, али искључиво и мрклом мраку, у терминима од 02-06 ноћу, са слушалицама толико гласним да би се мој оториноларинголог запитао за моје ментално здравље, са кафом у термосу (не пијем кафу) и, коначно, отвореним прозором у овим прохладним ноћима? Нисам се задовољио квалитетном графиком и лепо урађеним ефектима, требало је све то подићи на један виши ниво имерзије према тоталном role-playingu, због којег је све трпело данима. Овакву игру је грех одиграти другачије.

Ту није крај. Велики проблем ми је представљало ремапирање контрола, поготово за ходање. Након свог труда, није ми се свидело што лик којег контролишемо трчкара по дефолту, а CTRL је напорно држати, тако да је то на крају завршило на мишу, и таква шема подсетила на дане Diabla 2. Разуме се, почео сам игру поново, ходајући 80% времена. То је поприлично продужило време за прелазак игре, али је тако целокупно искуство знатно интезивније.

Не знам шта пре да нахвалим - саму причу, која нипошто није оригинална али је добра, а наша играчка платформа и не плива у оваквим насловима, лепу графику или велики труд уложен да окружење североисточне Америке (значи шуме, значи планине и језера) делује занимљиво, интересантно, филмски и невероватно застрашујуће. Референца на "Твин Пикс" уопште не недостаје, а поменути страх апсолутно дугује много томе Линчовој серији. Много више од стандардног хорора, овај психолошки терор готово да оставља незабораван укус истинског мрака на који се човек "навуче" и сваку конзумацију претвара у прославу.

За оне који не знају о чему причам - у улози сте Алана Вејка, прослављеног писца (боље речи, списатеља, шест књига у седам година, "Twilight" pun intended) који огорчен на сопствену славу, је у борби са креативном блокадом, под притиском агента, жене (вероватно јој није довољно пара) и фанова, те одлази на одмор у мали градић Брајт Фалс, који је наравно много више од тога, и у Алану Силе Мрака(тм), тј. "The Dark Presence" виде своју шансу да заврше одређени посао. Након краће расправе (његова супруга Алис је блесаво понела писаћу машину и долила соли на рану) Алан у неверици посматра немогућ догађај након којег креће у потрагу како за изгубљеним временом (недостаје му недељу дана) тако и за Алис. Све друго што бих могао да кажем је неприхватљив спојлер.

Реномирани Ремеди није много експериментисао са механиком, игра прилично личи на Макс Пејна (чини ми се, давно је било), број тастера неопходних за контролу је мали, а и то се очекивало од једног наслова са конзоле, који је само њиховом непоколебљивом вољом завршио на нашој платформи.

Продукционе вредности су сулудо велике, а развој је трајао читавих седам година. Нажалост, приходи су успели тек да га исплате, па се игра сматра за финансијски неуспех и данас Ремеди ради на ексклузиви за Мајкрософовтову конзолу.

Што се мана тиче, како нисам професионалан рецензет компјутерских игара, ходаћу овде линијом мањег отпора и бити екстремно субјективан.

Неретко се дешава да тик након неке напорне борбе одмах стиже нови контигент непријатеља. То временом прилично досади, а онај осећај испаљивања метка у месо, који је одличан у почетку, нестаће већ у 1/3 игри. Можда је и варијанти непријатеља мало, иако ћете се борити и са Poltergeist-полуделим машинама.

Такође, бриљантно написаном сценарију, са референцама и социјалним критикама друштва, недостаје "завршни ударац" а према мом мишљењу, он би био савршен да је укључивао локалну средњу школу и полуделе тинејџерке (које су фанови радова Алана Вејка). Свестан сам да звучим као, је л`, манијак, али они који су пратили Твин Пикс, или чак и The Faculty, знају на шта мислим. Елемент средње школе у америчкој поп-култури је значајан и немали број изузетно озбиљних филмова/серија као плот користи симбол образовања и одрастања у не баш етички "коректном" маниру. Зашто полуделе тинејџерке? Па они који су пратили Твајлајт и 50 нијанси сиве феномен, свакако су запазили да поприлично некарактеристичне теме привлачи пре свега ова демографска група. Снимци како 15-годишње девојчице вриште и плачу када год се Роберт Патинсон појави на платну су, нажалост, заувек са нама. Игра је наговестила, како сам већ рекао, и овај део, али овакав ниво у игри не постоји, као и генерално indoor нивоа. Са обзиром да је главни финансијер био управо Мајкрософт, тешко да би се игра у којој, је л`, убијате полазнике средње школе заробљене мрачним силама, појавила у њиховом "си-вију".

На крају - апсолутна препорука за све који из неког разлога нису прешли овај драгуљ од игре. Чак ће и маторе цинике и песимисте као што сам ја натерати на залуђивање (читали сте и којег степена). Није савршена, али нешто боље нисам играо годинама.

[Yonai]

^ fenomenalan opis, sveden, efektan, svaka čast :n_klanja:

Nekim čudom sam i ovu igru preskočio, iako volim žanr. Sveže sam prešao Blood Omen i time započeo Legacy of Kain serijal za šta Asmodeusa smatram direktno odgovornim, a mislim da će i Alan Wake komotno moći da se doda na "to be played" listu.

Sviđa mi se kada vidim nečije lične impresije iz prve ruke koje efektno dočaraju notu igre. Za razliku od često pristrasnih zvaničnih opisa, ovi su mi neposredniji i zato ću pre da se odlučim da nešto odigram kada neko od vas pozitivno opiše igru, nego što je to slučaj kada pročitam opis na nekom gaming sajtu ili u časopisu (SK excluded, da ne popijem packu :kreza: )

[Rockstar]

DAIKATANA

Ову игру сам одиграо у прави час. Сада, а не пре 15 година, када се појавила, имала неславних пет минута и била брзо заборављена. Не и пре него што је оставила хаос иза себе - Ion Storm (developer) затворен, Eidos (publisher) у озбиљним проблемима након милионског улагања "на слепо" у студио, али пре свега у Џона Ромера, првог, највећег и вероватно последњег "рокстара" у свету програмирања. И ту нема места стилским фигурама - дуга коса, Ферари, и девојка (Stevie "Killcreek" Case) из Playboy-а - све је ту. Оно што није имао, маркетинг је додао, претворивши га у егоманијака, претенциозног неспособњаковића (игра је каснила три године, и то три брзе године краја `90-их) и лузера.

"John Romero's about to make you his b***h" одзвањало је са свих страна, иако је иза тог "генијалног" слогана био неко сасвим други.. Но, већ тада је Џон Ромеро, некадашњи дизајнер и оснивач iD Softwarea је држао само звање "продуцента", а његови медијски наступи су бивали све ређи...

Од свих рецензија ове неславне игре, мислим да је рецензија Александра Ашковића у нашем "Свету Компјутера" убедљиво најпозитивнија на свету. Сви остали су је брутално сахранили. Ја имам објашњење за то.

Готово да је у традицији америчких медија да се више баве ликом него делом. У случају Даикатана (која није довољно добра игра, али о томе мало касније), више него загонетно понашање "лажног Месије" Ромера изазвало је салве незадовољства. Пророчанство се није догодило и људи су желели крв. Хајп изазван са оне стране баре и није много допирао до нас, док је у САД само трештало. Име Џона Ромера, његов CV, фотографије, видео-снимци, све је то било у служби маркетинга, те је од успеха овог наслова буквално зависила и репутација овог више него оствареног човека. Међутим, сада када је производ имао људско наличје, када се о "главном и одговорном" толико тога знало, нешто је пукло у дубини душе свих тих критичара али и играча. Те му је наплаћен и Ферари, и "зечица" али и дуга и густа коса у 30-им годинама.

Епилог знате и овде сам га поменуо. Много година касније, ја сам успео да пређем први део игре (који је огроман, буквално као нека CoD игра) и да стигнем до друге епизоде, оне у Грчкој.

Мала рекапитулација - ви сте Хиро, мачевалац и херој, са мисијом да спасите кћер човека који вам је управо умро на рукама, не пре него што вам је испричао причу о Даикатани, мачу који може да уништи свет. Она је, заправо, кренула по њега али није успела и сада је заробљеник злог Мишиме, Луцифера лично (добро, не буквално). Наш Хиро креће у акцију и као што рекох, има да се игра и игра пре него што игра, заправо почне.

Мишима, наоружан Даикатаном, шаље вас на пут око света али и кроз време. Прва станица античка Грчка, друга средњевековна Норвешка, трећа футуристички Сан Франциско (година 2030.).

Већ сам интро, који траје између 15 и 20 минута, говори да нешто није у реду, али чекајте да видите први ниво! Немоћни Quake 2 енџин, роботизоване жабе, комарци и крокодили, карикатуре од људи - то су ваши непријатељи! Ужасан дизајн нивоа, платформски делови који као да су побегли из неке друге игре, некохерентност и неконзистентност могућности уопште - заиста, требаће вам много боље да би се пробили кроз ово. Ужасан осећај пуцања, никаква контрола или избегавање противничких пројектила. Тек музика помало спашава ствар, јер је заиста врхунска и у духу времена.

Међутим, ниво по ниво и ствар се помало поправља. Постоји и та знатижеља о фамозној Даикатани - да се види колико је заиста лоша. Неприметно, играње постаје доста лакше и некако.. забавно. Нови непријатељи, нова оружја.. Сад и није толико лоше.

Ствар је драстично другачија у Грчкој и Норвешкој. Маштовит дизајн нивоа, одличан artwork, авантуристички елементи (који се углавном своде на "пронађи пут за даље") који могу бити прилично збуњујући. Убедљиво најбољи део игре и мени је сада, потпомогнут носталгијом, пријао као елискир чисте дечије фасцинације. Игра ми је, заправо, деловала ново. Као и пре много година и играња Unreala, игра је поново заиста изазов који није тако лако савладати. Често бих на мапи провео и по сат времена, тражећи даље решење, а три или четири пута сам погледао решење на Интернету. Опет, због неконзистентног дизајна, игра ће само тај пут тражити од вас до тада немогућу ствар (нпр, rocketjump једним оружујем које уопште није лансер ракета!) и другачије није могуће.

Посебан осврт заслужује A.I, како ваших непријатеља, тако и ваших сапутника. Поменута кћер, Микико, придружиће се вама и Суперфлај Џонсону, којег ћете покупити успут и који има свој рачун са Мишимом. Ниво не можете прећи ако и они нису са вама у друштву, а начини на које ћете се држати заједно су урнебесни. Повремено превазилазе све виђено и дан данас (компликовани скокови, мердевине, лавиринт) али повремено се заглављују, упадају и онда је једино решење reload.

Непријатељска интелигенција не постоји. Како "тригерујете" прекидач локације на мапи, напашће вас сви, чиме је уопште њихово постављање на одређене локације бесмислено. Једноставно ћете их све уништити на почетку, а ниво ће бити празан. Заиста катастрофа.

Међутим, и тај сапутнички елемент је само један од оних који су били добро замишљени, и игра дефинтивно има визију и потенцијал. Њен највећи недостатак је лоша егзекуција свега тога. Када је добра, игра је баш добра, али и када је лоша, игра је баш лоша. Појавила се барем две године касно (у Априлу 2000.), када су трендови одавно отишли из света Quakea/Unreala у свет Solider of Fortunea, Medal of Honora и сличних реалнијих шутера.

Даикатани су судили по ужасном првом нивоу и бахатом маркетингу који је био право гурање прстију у очи из набројаних разлога. Чак и да је игра била мало боља, прошла би исто. Игра је морала да буде РЕВОЛУЦИЈА како би је уопште признали, јер након толико дувања, ништа мање се није очекивало.. А добијен је производ из 1998. године, од којег је Unreal unrealno бољи.

Међутим, данас смо уз помоћ GOG.com у ситуацији да игру одиграмо на један много бољи начин. Знамо да је лоша, шта се ту још може догодити? Довољно је позната да заинтригира. И мало по мало, игра ће послужити као лек за носталгију свима који попут мене са гађењем гледају на модерне играчке тенденције. Додуше, морам да признам, ја то радим већ годинама, још од WW2 маније. За мене су игре роботи, ласери и хеви-метал у позадини. То готово да је дефиниција видео игара из сада већ давно прошлог времена.

[Rockstar]

UNREAL


Ретко када је наш "Свет Компјутера" омануо, али било је и тога. Неке од таквих грешака су рецензија "Tiberian Suna", невероватан изговор за неописивање "Sacrificea" и оно што ја памтим (а до чега ми је стало) јесте ужасна рецензија овог дијаманта од игре. Посебно чуди јер је њен рецензент омиљен управо због конкретних, објективних опажања и судова. Међутим, овде се на 3/4 описа посветио тобожњој хардверској захтевности и графици. Кажем тобожњој јер је игру те 1998. ипак било могуће играти - тада актуелни 3DFx Voodoo 2 се без проблема носио са игром, а у SLI моду је било могуће играње и у високој резолуцији (од чак 1024*768! :).

Неких 8 година касније, појављује се Crysis, игру коју тадашњи хардвер није могао ни да погледа, и то чак ни у 8800GTX ULTRA SLI режиму, што је коштало мнооого више од Voodoo2 SLI, који је ову игру "возио" без проблема, са највишим могућим поставкама.

А оне су, без сумње, Sci-Fi свог времена. Способност енџина да рендерује огромна пространства делује као светлосна година испред тадашњег шампиона, Quakea 2, који је умео да изазива клаустрофобију. Такође, Unreal уопште није био толико захтевнији. Тада сам га играо на Celeronu 300A, 64 MB SDRAM и то у софтверском режиму, са статичним осветљењем. Радило је и динамичко, али овако баш-баш није кочило. Додуше, тај модел процесора се појавио неколико месеци касније, али био је актуелан Pentium 2.

Данас, захваљујући фановима, могуће је играти на модерним машинама у FullHD резолоцији, са DirectX 11 ефектима и игра ће, наравно, радити као сан. А уопште не изгледа лоше. Освежене текстуре, светлосни ефекти.. И понеки баг, али није страшно.
http://www.pcgameshardware.de/screenshots/medium/2009/07/Unreal-1-ENB-Series-new-00.jpg

Но, коначно да исправимо грешку - шта је то Unreal? Управо то - Unreal је невероватна авантура, неколико хиљада миља дугачка, са фантастичном музиком, атрактивним оружијем, интелигентим противницма а ни прича уопште није лоша.

Игру почињете као затвореник, чији се брод који вас је транспортовао негде, руши на планети На Пали, и док се освестите и покупите који хелт-пак, схватате да на броду нисте сами. Са бекством као јединим циљем, започињете шетњу од срушеног брода и локалног села, преко рудника, до мало већег села, манастира, неколико замкова све до средишта моћи Скар армије.

Одмах на почетку пронаћи ћете "Universal translator", згодну ПДА справицу која ће преводити бројне записе, дневнике и компјутерске интерфејсе, и ту ћете пратити животе и судбине како локалног становништва, тзв. Нали, тако и људе који су имали мање среће од вас у њиховом покушају бекства. Негде на половини постаје очигледно да је ова планета заправо некака тајна база Скара и рудник у којем раде робови доморовци, тј. Нали.

Инспирацију за Нали је очигледно Тибет, а artwork достиже свој врхунац током Sunspire нивоа. Нали су негде на нивоу средњевековног технолошког развоја, али имају и неколико магијских трикова, које ће радо поделити са вама, јер верују да сте баш ви тај "Месија" који ће их ослободити од "Звезданих Демона", како називају Скаре.

Нивоа има пуно, али је већи проблем честа загуљеност. Мени који знам игру напамет (управо сам је прешао 5. или 6. пут) поједини делови представљају проблем, јер заправо "цака" има пуно. Потребна вам је добра оријентација у простору, обавезно читање свега што може да се прочита, јер другачије тешко да ћете знати шта и како даље. Пролази су често скривени, а посебно су проблематични они у води, јер она није прозирна и на нивоу са остатком лепе графике. Ипак је то 1998. година.

Искрено, поново сам се изненадио колико заправо има да се игра. Мислим да је то било најмање 12 сати, тако да прво играње тешко да може испод 20-25 сати. Што је за један FPS данас немогуће (комплетан серијал CoDa вероватно може да се заврши за краће време).

Unreal је тако заиста невероватна игра. Откриваћете читаву једну културу, нагледати невероватних дизајнерских бравура и заиста се осећати као да сте на некој малој и небитној планети и само желите да преживите и докопате се слободе. Игра има и фантастичан завршетак.

Годину дана касније, појавио се expansion pack, Return to Na Pali, који са својим шокантно лошим voiceoverom и некаквим општим осећајем јефтиноће тако стоји у снажном контрасту са оригиналом, тако да га не препоручујем.
Још мање препоручујем Unreal 2: The Awakening, један од најгорих наставака свих времена. Наставак је колико и C&C 4: Tiberian Twilgiht. Потпуно друга и прилично лоша игра.

Међутим, оригинални Unreal је, једноставно, фантастична игра. Обавезна у библиотеци сваког играча који држи до себе. Играчи GTA V овде немају шта да траже.

[Yonai]

Nakon nešto duže pauze, rešio sam da obradim još jedan klasik sa Dreamcast-a. Vreme je za...




Metropolis Street Racer

- DEFINICIJA VOŽNJE -


„It's not how fast you drive. It's about how you drive fast."
MSR tagline






Razvojni tim: Bizarre Creations (Velika Britanija)
Izdavač: SEGA
Žanr: Simulacija vožnje
Godina izdanja: 2000. (Evropa), 2001. (Severna Amerika)
Platforma: Sega Dreamcast
Muzika: Richard Jacques


Kraj ’90-tih u svetu igara je obeležilo nekoliko legendarnih naslova koji su redefinisali industriju, među kojima je bio i Gran Turismo na PlayStation konzoli. GT je postavio granicu, visoke standarde u svetu virtualne vožnje koji su većini razvojnih timova tog vremena bili nedostižni. Ipak, zajedno sa dolaskom nove generacije konzola, došao je i jedan naslov koji je danas poprilično nepravedno zaboravljen, a koji je bio isto tako revolucionaran u svoje vreme. Te 2000. svetlo dana je ugledao Metropolis Street Racer na nikad prežaljenoj Dreamcast konzoli.

Priča o nastanku ove igre je mešavina kurioziteta, slučajnosti i development hell-a iz kog je razvojni tim, na sreću, uspeo da ispliva stvorivši istinsko remek-delo. Kats Sato, legendarni dizajner mnogih hitova sa Seginih konzola iz ’80-tih i ’90-tih godina je često obilazio velike gaming sajmove i prezentacije i u leto 1997. se obreo na European Computer Trade Show u Londonu koji je u to vreme bio jedan od najvećih događaja tog tipa u Evropi. Obilazeći štandove i prezentacije, naišao je na PlayStation zaštićeni pult sa PSX konzolama gde je bio upaljen F1 ’97 playable demo. Igra ga je instant očarala i kako u samoj igri nije pisalo ime razvojnog tima, a konzole su bile iza zaštitnog stakla, Kats je improvizovao - neprimetno je brzo izvukao strujni kabl iz pulta i vratio ga nazad, da bi nakon toga zamolio prezentera da mu upali konzolu „kako bi još jednom probao igru“. Konzola je upaljena, a na uvodnom ekranu se ispisalo „Bizzare Creations“.

Kats je upravo saznao ime razvojnog tima koji je po svaku cenu hteo da preobrati u Segin tabor.

Par štandova dalje našao je i momke i devojke iz razvojnog studija. U narednom danima su usledili razgovori i – Bizzare Creations je potpisao ekskluzivan ugovor za pravljenje „racing igre nove generacije“ za tada još uvek zvanično neimenovanu konzolu kodnog imena „Katana“. „Katana“ je vremenom preimenovana u „Dreamcast“, a igra je nazvana „Metropolis Street Racer“ sa prvobitno planiranim objavljivanjem istog dana kada je i konzola trebala da izađe na tržište. Međutim, usledili su problemi na relaciji Sony – Sega zbog prelaska razvojnog tima u suparnički tabor, objavljivanje je postalo neizvesno, odloženo je jednom, pa i drugi put, da bi konačno u leto 2000-te iza kulisa došlo do izglađivanja odnosa između dve kompanije. MSR je dobio zeleno svetlo i objavljen je trećeg novembra te godine.

Sećam se kada sam tog istog novembra 2000-te, uz gotovo mitsko poštovanje kupio Dreamcast. Otpakivanje, montiranje, uključivanje, uz iscrtavanje plave spirale na ekranu i dan danas budi emocije i izlive nostalgije u meni. Prva igra koju sam ubacio u Dreamcast bio je upravo MSR.

Ako zanemarim svoje prve impresije i skupljanje vilice sa poda, uz vremensku distancu od skoro 15 godina mogu sa potpunom sigurnošću da kažem da je MSR bio prava mala revolucija. Grafički, igra je bila sjajna, modeli automobila, anti-alias i efekti dima od guma su odlični. MSR je (zajedno sa naslovom Jet Set Radio) uveo koncept radio stanica i dinamičke smene dana i noći u zavisnosti od vremenske zone u kojoj živite. Takođe i fizički model i sistem napredovanja su jako dobri, no... krenimo redom.

Akcenat je stavljen na single player kampanju u kojoj postoji 25 poglavlja. Svako poglavlje ima po deset izazova u kojima su ciljevi raznovrsni – od klasičnih trka protiv nekoliko CPU protivnika, preko Hotlap i trka jedan na jedan, pa do turnira i Challenge trka sa posebnim pravilima. Uspešan prelazak trka u jednom poglavlju otključava naredno poglavlje i po jedan novi model automobila.

[Yonai]

(Nastavak)

Za igru je karakterističan nesvakidašnji Kudos sistem, koji za razliku od svih igara tog vremena nagrađivao preciznu vožnju, bez sudaranja i izletanja sa staze. Igrač dobija poene za svaki uspešan drift, za svaki krug bez sudaranja, kao i za brže prolazno vreme. Interesantno je da igrač sam određuje svoju nagradu izraženu u Kudos poenima, tako što je dozvoljeno da igrač sam odredi granicu izazova. Što je granica izazovnija, nagrada je veća. To u praksi izgleda ovako – ako za neki hotlap izaberete da je granica 1:20 umesto 1:30, mnogo teže će biti preći taj challenge, ali će broj poena biti višestruko veći. Na taj način se ranije otključavaju nivoi i novi automobili.

Sve u svemu, mogu slobodno da kažem da u životu nisam video igru koja na bolji način nagrađuje tehnički istinski dobru vožnju. Sistem nagrađivanja tera igrača do krajnjih granica i budi težnju da se približite savršenstvu realne vožnje, što je sušta suprotnost moru naslova sa arkadnim elementima.

Što se grafike tiče, ona je za to vreme bila jako dobra, automobili su odrađeni sa velikom posvećenošću ka detaljima i sa mnoštvom poligona. Fizički model je veoma realan, kontrole su jako dobre i nema neprirodnog zanošenja i oversteering-a. Zvuk motora je dobar, mada najbolji doživljaj sirove snage ispod haube se dobija kod perspektive iz kokpita. Poželjno je da to čujete na 5.1 sistemu ili na nekim kvalitetnim bežičnim slušalicama, kako bi se doživela snaga punog zvuka. Muzika sa radio stanica je prijatna, u rasponu od džeza, preko kantri numera, pa sve do lagane elektronske muzike koja prelazi u chillout.

MSR pruža jedno kompletno iskustvo koje ne bi trebalo da propusti svako ko voli dobru vožnju koja puno zahteva, ali i adekvatno nagrađuje istinsko umeće. Ovakav biser treba sačuvati od zaborava, jer po svom kvalitetu sigurno spada u top 10 svih vremena u žanru. Ostaje žal što ovakvih igara ima sve manje i što je MSR na kraju podelio nesrećnu sudbinu sa vizionarskim Dreamcast-om.

Odigrajte ovaj naslov na konzoli ili na emulatoru i doživite deo gaming istorije iz prve ruke. Nećete zažaliti.



Ocena: 89


1yjR1dmhWik

[Rockstar]

DEUS EX

http://illgaming.net/wp-content/uploads/2012/03/deus_ex.jpg

"Свака музика почиње да делује чаробно тек када у њој чујемо глас своје прошлости" - Фридрих Ниче, немачки филозоф (1844-1900)


Своју фасцинацију и вокалност, склоност ка старијим играма бих можда управо овако објаснио. Можда у тренуцима када их поново играм то нисам само ја, то је неко мени још важнији - далеко навнији клинац који је о рачунарима највише научио покушавајући да свој омиљен хоби (а у времену пре жена, што да не, и страст), играње игара учини удобнијим и лепшим, што није увек успевало али то је друга прича.

Те 2000. Deus Ex моја генерација није играла. Играли смо је неколико година касније, али остаје сећање на разговоре са људима који су је играли и који су је гласно хвалили. Мени је деловала, па.. Компликовано а онда и споро. Данас могу да је играм и stealth али слушајући данас Ворена Спектора и остале (чак је и Б92\Технополис преносио информације, а магазини попут PC Gamera су имали читаве програме, одбројавања итд..) задовољан сам чињеницом да може и да се "пуца" кроз читаву игру без гриже савести. Игра може да се игра како ви хоћете и нећете бити кажњени чак и ако се аутору игре то не допада из неког разлога.

Шта је то Deus Ex, оригинални? То је феноменални микс акције, role-playing-а и авантуре. Узимајући најбоље од сваког жанра, игра ће тако најзанимљивија бити онима који играју све те жанрове, док би класичног играча "шутера" или "ролера" могла чак и да одбије.

Данас је чак она и знатно тежа јер акциони сегмент је поприлично оматорио и то не баш добро. Иако користи Unreal енџин, тај пуцачки део уопште није на том нивоу.

Захваљујући преданој заједници која од ње не одустаје, игру је могуће играти и на модерним системима и то знатно боље него пре 15 година (осим ако сте били срећник са Voodoo картом, а нисте), а ту је и DirectX 10 подршка. Ради и на Windowsu 10 без проблема.

Онај део о жанровима и када се спомене "авантура" није без разлога ту. Мени лично најбољи део авантуристичких игара нису загонетке и задаци већ - прича. Прича која непрекидно траје, нове информације, тај литерални део.. Он је у Deus Exu врхунски и био је мој главни мотив. Сценарио написан са визијом, која данас има знатно више смисла него тада (и додатни је генератор песимизма) просто намеће одређени осећај ОДГОВОРНОСТИ чак, јер избори у овој игрi су само на вама. Чак бирате време и место за обрачун са босовима а игра ће све то забележити и тећи као таква. Оно што недостаје јесу можда последице таквих избора, али то би захтевало много више материјала него што може да стане на 700 мегабајта, што јесте било ограничење програмерског тима по речима самог Ворена Спектора. И овако је просто невероватно шта је све ту.

https://paletteswaps.files.wordpress.com/2011/05/libertyisland.jpg

Игру почињете као "rookie", као нови члан UNATCO-a, неке врсте специјалне полиције са задатком да ослободите члана свог тима и испитате деловање терориста који су заузели Менхетн и прете опасним вирусом који хара. Магнитуду свега тога схватате мало касније а као заштитник правде изабрани сте управо ви.

http://livingwithanerd.com/wp-content/uploads/2010/11/Deus-Ex.jpeg

RPG део Deus EXa има два дела - први чине аугментације, нарочити додаци који вам дају корисне способности. Њих ћете проналазити у облику канистера који ћете уграђивати уз помоћу Health botova, који вас такође и лече. Health пакове ћете проналазити у игру или куповати кредитима.

Аугментације захтевају нарочиту енергију, коју ћете проналазити у облику bioelectric ћелија, или ћете тражити Repair ботове. Као и увек - use it wisely.

http://www.visualwalkthroughs.com/deusex/area51b/43.jpg
Други део чине класичне вештине, које ћете развијати путем EXP бодова, које добијате напредовањем у игри. Њих нема пуно, али има четири нивоа и успећете до две да развијете до максимума. Неке су и прилично непотребне, као што је пливање, јер чак и са UNTRAINED ипак пливате.

http://i.stack.imgur.com/9WtR9.png
Игра има много нивоа и много необавезног садржаја који није тотални спин-оф, већ је то све део игре и обавезно је прелажење више пута и откривање свега онога што се пропустили. Никада не знате када ће вам неки разговор донети опцију више у разговору са неким трећим ликом, као и интеракција за наизглед небитним ликовима (неке ћете срести више пута на потпуно другим местима али све у складу са пређашњом ситуацијом).

Мане су, наравно, техничке природе. Графика је чак испод нивоа Unreala. Звук је добар, али музика је, рецимо, много боља у најновијем делу. Није довољно мрачна за једну игру која се одвија искључиво ноћу. Никада нисам разумео, рецимо, насловну тему. Мени звучи као химна, али то су већ укуси...


Добре стране су буквално у свакој линији кода. Игру можете играти како вам падне на памет, а има и три краја. Када одаберет свој обавезно на неки Форум и упуштање у дискусију (које имате 24/7) како и зашто. У моје време тога није било, већ сам такве тешке мисли морао сам са собом, али добро.

http://1.bp.blogspot.com/-C4Ab1gRQnCs/Ug3MgZJ1_OI/AAAAAAAAASc/IEmiXcGUrY0/s1600/deusex31.jpg
Римејк ове игре би био пун погодак. У припреми је четврти део, након њега, ко зна? Уз "бесну" графику, ремиксовану музику и минималне gameplay промене, ово без проблема пролази као најмодернија игра и то било када. Готово је невероватно колико је била испред свог времена а у појединим сегментима - за сва времена. Забавна је, интелигентна, захтевна, напросто ћете освежити ум.. Када када слушате класику у касне ноћне сате након грозне техно журке на којој ни сами не знате шта сте тражили.

[sloba89]

Spider:The Video Game


Tokom 90tih godina prošlog veka ljudi su bili opsednuti oko virtuelne realnosti da su se pojedini filmovi i TV serije bavili ovom tematikom The Lawnmower Man, Hackers, Virtuosity, Johnny Mnemonic pa sve do čuvenog Matrixa video igra Spider se može svrstati u ovoj listi koja budi nostalgiju na Cyber 90te.

Radnja je smeštena u bliskoj budućnosti 2018 jedan naučnik je stvorio kiberneticog pauka koga može da kontroliše pomoću svog uma to otkriće je privuklo pažnju negativca koji želeći da se domogne te tehnologije šalje svoje ljude da unište laboratoriju i ukradu izum, tokom pucnjave u laboratoriji nastaje haos naučnik biva ranjen njegov um biva premešten u pauka i sad kao pauk morate povratiti izum srediti glavnog zloću i vratiti sve u normalu da stvar bude još komplikovanija i druge životinje koje su služile za druge eksperimente su se našle na slobodi.

Igra je 2.5D platformska slična kao Pandemonium kroz 30tak nivoa se probijate kroz laboratorije, skladišta, kanalizacija, podzemlja koja sadrže lavu? pa do unikatnih kao unutrašnost računara i soba koja je u duhu 70tih, programeri su tokom razvoja igre proučavali paukove i njihovo kretanje pa je time upravljanje verno preneseno u igri, pauk koristi razna pomagala u vidu projektila i drugih oružja koja mu pomažu da se odbrani od drugih insekata i životinja, ako postoji jedna mana a to je da je igra izuzetno teška ako vas protivnici pipnu dva puta gubite život i počinjete nivo ispočetka nema checkpointa tokom nivoa, igra zahteva dobru koncetraciju i strpljene od samog igrača.

528625286352864

Platforma:PS1
Godina: 1997
Ocena 78

[sloba89]

OMEGA BOOST

Samo pominjanje kompanije Polyphony Digital odmah svi pomisle na serijal Gran Turismo autori su povremeno želeli da ponude nešto novo i drugačije ali na kraju su se vratili zlatnoj koki kojoj su verni i do danas, Omega Boost je jedan od tih naslova koji je ubrzo pao u zaborav ali zapravo je reč o biseru za PS1, za ljubitelje robota i crtanog serijala robotek ovo je naslov morate imate u svojoj kolekciji.

Nakon savršenog introa sve što treba da znate o igri je da kroz 9 nivoa treba da uništite sve što se miče i obračunate sa bossovima na samom kraju, autori se hvale da igra predstavlja pravu eksplozivnu ekstravagancu i nisu poglešili, same borbe u igri su prava poslastica i ako se sećate roboteka znate na šta mislim, ekran pljušti od eksplozija i one su spektakularne i sve to radi na 60fps bez pada performansi što je zaista impresivno za sam Playstation jedino su autori mogli još dodatno da posvete pažnju na nivoe koji deluju nekako statično osim što su svi resursi potrošeni na specijalne efekte.

Soundtrack je jednom rečju odličan mix roka techno i elektronske muzike koje su obeležile 90te, bilo šta da kažem o Omega Boostu bi bilo suvišno jer reč o reč savršenoj igri koja je u senci čuvenog Gran Turisma.

528655286652867

Platforma:PS1
Godina: 1999
Ocena 80

[sloba89]

Mortal Kombat - Special Forces

Serijal Mortal Kombat imao je svojih uspona i padova jedan od njih je bio katastrofalni drugi deo filma iz 97 Annihilation te iste godine pojavio se i prvi spin off Mortal Kombat Mythologies - Sub Zero koji je takodje prošao veoma loše medju igračima i kritikama taman kad pomislite da od toga ne može gore na red je došao još jedan akcioni spin off MK Special Forces ovo je bez ikakve sumnje najgora MK igra svih vremena da igra je toliko loša da je jedan od autora i još nekoliko programera napustilo Midway želeći da pobegnu od ovog naslova što je dalje moguće, Ed Boon takodje nije učestvovao u njenoj izradi ali je za časopis Game Informer izjavio da Special Forces nije trebalo da ugleda svetlost dana! Jaiks.

Odakle da počnem da li od priče koja je hronološki smeštena pre Mythologies i prvog Mortal Kombata u kome upravljate Jaxom koji treba da zaustavi Kanoa i njegov klan Black Dragon koji su pobegli iz zatvora i tu je neki artefakt moći bla bla bla, da li treba da pričam o introu koji je u stilu Austin Powersa verovatno najgora stvar koju sam video u svom životu sve vreme držeći ruku na glavu misleći u sebi zašto, da li treba da pričam o dosadnoj igrivosti i užasnoj grafici i dizajnu nivoa koja čine sivilo i prazninu takodje igra je veoma brutalna i teška poziciju jedino možete sačuvati kad predjete nivo a zbog svoje težine nisam završio igru.

Special Forces je crna ovca u serijalu dobro je što su se autori kasnije iskupili solidnim Shaolin Monks a i vratili na stari put klasični MK 1 na 1.

528685286952870

Platforma:PS1
Godina: 2000
Ocena 20

[nameless1]

Звук је добар, али музика је, рецимо, много боља у најновијем делу. Није довољно мрачна за једну игру која се одвија искључиво ноћу. Никада нисам разумео, рецимо, насловну тему. Мени звучи као химна, али то су већ укуси.

Sa ovime apsolutno ne mogu da se slozim. Muzika u Deus Ex-u je legendarna, prepuna 'karaktera', a ovo sto si napisao je svetogrdje (:kreza:) za svakog fana ove igre, pa cak i onog ko voli Human Revolution i McCann-ov soundtrack (koji je ipak pomalo neupecatljiv, tj. vise je ambijentalan). Glavna tema je mocna, odaje neki osecaj misterije i akcije i po stilu se ne razlikuje mnogo od glavnih numera za akcione filmove toga vremena. Hong Kong numera je nesto sto nikada necu moci da izbacim iz glave- taj nivo (koji je btw. jedan od najboljih ikada) je nezamisliv bez nje. Pored svega toga imas i dosta mracnijih numera, koje su takodje sjajne. Ali, dobro..

Uz muziku iz prva dva Fallout-a, ovo mi je omiljeni soundtrack u svetu video igara. A Deus mi je omiljena igra.:n_klanja:

[Neutrino]

Sa ovime apsolutno ne mogu da se slozim. Muzika u Deus Ex-u je legendarna, prepuna 'karaktera', a ovo sto si napisao je svetogrdje (:kreza:) za svakog fana ove igre, pa cak i onog ko voli Human Revolution i McCann-ov soundtrack (koji je ipak pomalo neupecatljiv, tj. vise je ambijentalan).A vidiš meni se McCann-ov ambijentalni pristup neuporedivo više sviđa od OST-a originalne igre gde prosto ne postoji zajednička tema već stil "luta" od numere do numere. Sećam se kad je igra izašla 2000, godine prvo što mi je palo na pamet kad sam čuo naslovnu numeru je bilo "pa ovi prekopirali muziku iz Unreal Tournamenta" :D

[nameless1]

Nisu mogli da prekopiraju UT, zato sto je isti kompozitor radio muziku za obe igre, pa ima slicnosti.:D McCann-ova muzika je odlicna, ali je isuvise sterilna IMO (ako cujes njegov rad na Xcom igrama, primetices da se to ne razlikuje mnogo od HR-a). Muzika za originalni Deus Ex je fantasticno prihvacena kada je igra izasla, kod igraca i kod kriticara. A danas se taj OST smatra za klasik u igrackoj industriji. Dok je kod fanova igra bez te muzike nezamisliva- ona je u znatnoj meri doprinela smeku igre. Mislim, ja sam zbunjen sto ovo uopste moram da pisem.:paranoia:

[Neutrino]

Mislim, ja sam zbunjen sto ovo uopste moram da pisem.:paranoia:Nisi ti zbunjen nego si emotivno vezan za prvi DeusEx pa osećaš potrebnu da braniš njegovu čast svaki put kad joj neko nešto uzme za zlo :D Vreme ti je da osnuješ svoju sektu fanmova i nazoveš je... Oooo.... Šta znam.... Možda Illuminati? :D

[nameless1]

Sekta vec postoji, i mnogo smo zaebani.:cool: Tako da ti je bolje da pazis sta radis.:D

Cuj, muzika u Deus-u kopija, ne valja.:rofl: Prvi put u zivotu cujem takvo misljenje. Ali, dobro.. Ima nas svakakvih, pa i baksuza.:p

[sloba89]

Rocky

Film Rocky je 1976 osvojio oskara za najbolji film, a lik Rokija koga igra Stalone i priča o momku kome se pružila jedinstvena prilika da stane u ring protiv svetskog šampiona osvojio je publiku širom sveta, nakon toga usledili su nastavci koji su imali podeljena mišljena medju publikom za većinu prvi deo je najbolji a da su nastavci suvišni, ipak i ti nastavci su sadržali nezaboravne momente koje publika i danas pamti.

U ovom opisu govorim o Rocky igri iz 1987 za Sega Master System u to vreme četvrti deo je još uvek bio aktuelan, cela igra sadrži samo tri protivnika Apolo Krid, Klaber Lang i Ivan Drago pre početka borbe treba da odradite trening sesiju koje bi trebalo da pomognu da lako osvojte meč medjutim nisam primetio da doprinose snazi niti olakšavaju meč takodje te trening sesije postaju zamorne za prste jel sve se svodi na brzo pritiskanje dugmića na kontroleru to isto važi i za same borbe.

Prvi protivnik je Apolo Krid koji je na moje iznenadjenje lak protivnik mada situacija postaje teža već sa sledećim protivnikom Klaber Lang koji je za razliku od Apola brutalan u ringu koliko god da sam pokušao da odradim trening sesije uspešno nisam uspeo da dobijem Klaber Langa a da sam uspeo njega da dobijem usledila bi poslednja borba sa Ivan Dragom koji predpostavljam isto brutalan kao Lang u realnosti sa svojom visinom i rasponom ruku Rokija bi samleo kao čačkalicu:D, ono što sam primetio je da autori izgleda nisu pratili do detalja same filmove pa će fanovi serijala primetiti odredjene greške, još jedan problem u igri je kretanje u samom ringu borci se kreću isključivo u 2D ravni levo desno i to je sve, na kraju igra je prosečna arkadna tabačina čije kontrole se sastoje iz brzog pritiskanje dugmića.


529225292352924

Godina: 1987
Platforma: Sega Master System
Ocena 60

[sloba89]

Pinky and the Brain - The Master Plan

Gee, Brain. What are we going to do tonight? The same thing we do every night, Pinky. Try to take over the world.

- Pinky and the Brain-


Omiljen segment u crtanoj seriji Animaniacs su mi bile avanture dva laboratorjska miša Pinky and the Brain, Brain je inteligentan dok je Pinky tupav svako veče njih dvojica pokušavaju da osvoje svet ali im se ta ambicija svaki put obije od glavu, njihova popularnost im je donela i njihov poseban spin-off seriju.

U njihovoj igri za GBA Brain je smislio savršen plan kako da osvoji svet medjutim dva pacova iz susedne laboratorije Rufus i Dufus dočepali su se Brainovih planova kako bi takodje iskoristili da pokore svet, Pinky i Brain sad moraju da ih speče u tome i na neki način ironično sad spasili svet od propasti, igru bi u kratkim crtama mogao da opišem kao Donkey Kong Country klon u igri zajedno kontrolišete Pinky i Braina tokom 20tak nivoa njih dvojcu možete svičovati u bilo kom trenutku, izmedju njih dvoje postoje razlike Pinky ima dug skok ali će mnogi igrači radi sigurnosti igrati sa Brainom koji koristi dupli skok, tokom nivoa skupljate razne sitnice od Brainovih planova koji su iseckani u sitne parčiće do slova i pojedinih dodataka koji pomažu Pinky i Brainu da se lakše obračunaju sa protivnicima.

U kasnijim deonicama upravljate vozilima u igri su ubačene i puzzle deonice i obračuni sa bossovima koji uglavnom zahtevaju brzo reagovanje igrača da pritisne odredjen taster, igra je čist prosek i posle nekog vremena postaje monotona i nivoi postaju teži opet teške deonice možete preskočiti pomoću password sistema, igra nekako izgleda niskobudzetno sve mi deluje da je igra skrpljena na brzinu pa često imam utisak da ne igram Pinky and the Brain igru doduše autori su se potrudili da kroz medjusekvence ubace humor izmedju dvoje protagonista, jedina stvar koja popravlja utisak u samoj igri je dobra muzika i koja daje konačnoj oceni dodatni plus.



529255292652927


Godina: 2002
Platforma: Game Boy Advance
Ocena 70

[sloba89]

Spirit of Speed 1937

Dreamcast verzija igre Spirit of Speed 1937 ostaće upamćenja kao poslednja igra koju je izdao ozloglašeni LJN, iako ništa od igara nisu izdali još od sredine 90tih i već dugi niz godina bili deo Acclaima ostaje pitanje zašto se Acclaim odlučio da prilepi LJN logo na kutiji? ostaje misterija a kao i svaka igra koju sardži LJN dugasti logo na kutiji odmah se predpostavlja da kvalitet same igre ne obećava što je i u ovom slučaju tačno.

Na početku uvodni intro na autentičan način svojom atmosferom predstavlja davni period moto trka iz 30 godina nakon toga sve pada u vodu i kakve probleme sadrži sama igra, igra sadrži sledeće četiri moda oko 15 automobila i 9 staza, Quick Race vam omogućuje da vežbate same staze, Single i Championship modu učestvujete na turnirskim takmičenjima i na kraju Scenario mod u kojoj ste postavljeni u teškoj situaciji tokom trke u kojoj se kao poslednji probijate na sam vrh i sad dolazimo do velikog problema broj 1 velika mana a to je da su svi modovi rezervisani samo za jednog igrača ne postoji opcija za dvoje, kakva je to trkačka igra u kojoj ne postoji mod za dva igrača? nema nikakvog smisla, učitavanja tokom nivoa je još jedna bolna stvar svaki put kad igra treba da učita stazu ili glavni meni čekaćete minut ili dva što postaje veoma iritirajuće na sve dodajte i AI koji je bez milosti kao da kompjuter namerno daje jače protivnike, takodje na stazi protivnici umeju da budu veoma agresivni dešavalo mi se da oni namerno žele da me odgurnu sa staze pa cela situacija je izgledala kao čuvena trka kočija iz filma Ben-Hur sa Čarltonom Hestonom.

Grafika u igri deluje kao da je sa Nintenda 64, muzika u igri ne postoji samo čujete zvuk motora koji se pritom ne slažu sa samim automobilima, ako mogu jednu stvar da pomenem kao pozitivnu a to je da je upravljanje vozila sasvim solidno odradjeno ali kada se sve sagleda na kraju Spirit of Speed za Dreamcast je naslov koji treba obavezno zaobići.

529285292952930

Godina: 2000
Platforma: PC, Sega Dreamcast
Ocena 20

[player1]

Kritički pogled na Witcher 3

Witcher 3 je fantastična igra! Ali kao neko ko je proveo silne sate uz nju ne mogu da ignorišem neke mane.
Svrha ovog opisa je da bacim moje impresije "na papir". Ko zna, možda još nekome budu zanimljive.

Krenuo bih od prve velike izmene u trojci: Witcher 3 je open world. Nažalost, kao i druge moderne open world igre, pati od trivijalnosti sadržaja kojim je taj otvoreni svet ispunjen. Subjektivno gledano, dosta ljudi gotivi i takav sadržaj, ali ja nisam među njima. Kao neko ko ima tries' i kusur godina, i ne više toliko slobodnog vremena, nije mi više bitno da igra može da se igra "preko 100 sati", nego da svaki sat, koji odlučim da provedem uz igru, bude što kvalitetniji. Sa te tačke gledišta, i uz to da sam ove godine igrao i Dragon Age: Inquisition, koji pati od istog problema (i to u mnogo goroj meri), veoma mi bode oči kada vidim nagomilan "filler" sadržaj.

Da se razumemo, ništa ne fali imati takav sadržaj u igri. Pitanje je mere, tj. balans između kvalitetnijih deonica, i opcionih delova na koje razvojni tim nije utrošio previše vremena. Ovde mislim da je Witcher 3 u globalu podbacio. Dok neke lokacije deluju izbalansirano po ovom pitanju, kao npr. White Orchid, ili oblast istočno od Novigrada iz Hearth of Stone ekspanzije, neke druge kao jug Velena ili vodena prostranstva Skeleških ostrva nemaju ništa vredno pomena sem da popune mapu opcionim "filler" sadržajem.

Kada sam igrao starije RPG naslove bez "open world" kovanice, uvek sam imao volju da ih pređem 100%. Svaki kvest, side, quest itd... I uvek je bilo zabavno. Sa ovim novim "open world" talasom sada uglavnom preskačem saržaj koji znam da je "filler", što nikako nije plus za neku igru. Ako je igra zabavnija ako se neki njeni delovi ne igraju, onda što su uopšte potrošeni resursi da ti delovi budu deo igre. Nadam se da odgovor nije da su oni tu, samo da bi marketing mogao da se hvali kako je igra dugačka.

Još jedan problem sa dugačkim igrama punim "filler" sadržaja je što iste istroše igrača posle jednog prelaza što je prava šteta za RPG igre. Dobar RPG se treba igrati više puta, a to je jedino moguće ako igra ne dosadi još u prvom prelazu.

Kad smo kod open worlda, dolazim do druge boljke igre, a to je leveling sistem protivnika. Mnoge open world igre, kao i ne open world igre koje imaju dosta nelinearnosti, potežu "level scaling" protivnika kao rešenje problema da igraču posle nekog vremena ne postane dosadno jer je deonica previše laka, ili da ne upadne u osinje gnezno jel je deonica previše teška za igračev nivo, što se često desava kod igara otvorenog tipa, kada sadržaj može da se degustira po bilo kom redosledu. Naravno lose, implementiran scaling dovodi do sveopste dosade, jer igrač gubi utisak da napreduje tokom igre, jer je sve na istom nivou kao igrač.

Witcher 3 i nije i jeste takva igra. Oblasti imaju protivnike fiksnog nivoa. Ali svako čudovište ima svoju varijantu bilo kog nivoa. Postoji drowner 5. nivoa kao i drowner 25. nivoa. Suštinski, to je ideničan protivnik sa različitim zdravljem i snagom napada. Naravno, isti ti protivnici imaju i "boss" varijatu, koja se ni po čemu ne razlikuje.

Pošto igra nema level scaling, ono što će najčešće da se dešava u ranoj igri je da će Gerlt greškom da upada u oblasti koje imaju protivnike višeg nivoa, pa će da bude opšta bezanija, jer je nemoguće proceniti nivo protivnika, pre nego što se priđe dovoljno blizu da se uđe u borbeni domet. A pošto svaki protivnik u igri može da bude bilo kod nivoa, nemoguće je proceniti po tipu protivnika da li je u pitanju opasno cudovište ili ne, jel jelte i jedan Drowner može da bude levelovan i opasan. Lično, meni ubija imerziju da svaka kreatura u igri može da bude bilo kod nivoa, jer se to praktično svodi na čitanje brojača nivoa umesto na prepoznavanje samih neprijatelja protiv kojih se Geralt bori.

U kasnoj igri dolazimo do suprotnog slučaja, gde dolazi do opšte dostade, jer će gomila oblasti imati čudovišta previše niskog nivoa u odnostu na Gerlata. Ovo takođe dovodi do ulenjivanja samog igrača kako igra odmiče, igorisanja bombi i napitaka itd... Posle toga Heath of Stone ekspanzija mu dođe kao hladan tuš gde je sav sadžaj oko 30-40 nivoa, gde ništa ne strči previše od igrača, i odjedamput igra deluje dosta teža i u globalu bolja, jer drži igračevu pažnju. Sama ekspanzija najbolje demonstrira zašto je sistem koji se koristi u osnovnoj igri loš, i zašto ekspanzija u ovom domenu kvalitativno odskače od osnovne igre, jer je sav sadržaj prilagođen igraču preko 30 nivoa, čineći gejmplej interesantnim.

Uz sve ovo treba pomenuti i nagrade koje se dobijaju kada se istražuje "filler" sadržaj. Dok ne postoji level scaling za protivnike, isto nije slučaj za opremu, tako da će uglavnom nagrade biti oprema koja je oko 5 nivoa ispod igrača, jednom rečiju "junk" koji je samo tu za prodaju. Ovo je još jedan razlog zašto je sav taj filer sadrzaj dosadan. Nagrada za njega se uglavnom svodi samo na pare, a još i ako su čudovišta previse niskog nivoa neće biti ni nagrade u dobijenom iskustvu.

Da se razumemo, ja ne smatram da su side questovi i witcher poternice filler. U pitanju je opcioni sadržaj koji je dovoljno razrađen da bude zabavan i interesantan, čak i ako ne bi imao nikakvu nagradu. Mada se može reći i da je deo witcher poternica isto filer jer su šablonizovane (istraži, ubi čudoviste, uzmi novac), srećnom ima i dovoljno onih koji su unikatne i ne potpadaju pod ovaj šablon. Ono što je pravi filer u igri su "points of interest", raščičkani znaci upitnika, kod kojih se nalazi uglavnom blago, nešto čudovista/bandita i retko "places of power" koji daju dodatne talent poene.


Mogao bi još mnogo toga da pričam o ovoj igri, ali već sam se temeljno raspisao, tako da je bolje da privedem tekst kraju. Zbog svega rečenog, ako bi trebao da procenim igru u odnosu na prethodni deo, rekao bih da mi se više sviđa ne-open world dvojke, mada potpuno razumem da je ovo subjektivna kategorija.

[sloba89]

http://vignette2.wikia.nocookie.net/logopedia/images/c/c6/Mr_bean_logo.jpg/revision/latest?cb=20120609222019

Kada sam tada čuo da je u planu Mister Bin video igra samo sam pomislio da će ovo biti najbolja stvar ikada! GOTY, Top 100 najboljih igara jednom rečju klasik. Veliki sam ljubitelj i poštovalac dotičnog koga tumači Britanski glumac jedan jedini Rowan Atkinson, ako do sada niste bili upoznati sa likom i delom ovog glumca preporučujem da obavezno bacite pogled na njegove skečeve, što se tiče same igre dovoljno je da bacim pogled na Blast Entertainment logo pa da i sam eksplodiram od tuge i razočarenja.

Igra je poznata i pod nazivom Mr Bean's Wacky World (nije ni čudo jer je igra sama po sebi otkačena skroz) a autori kao podlogu za igru iskoristili su animiranu seriju koja po mom mišljenu nemože da parira originalnoj seriji, ako volite animiranu seriju ok ako ništa drugo animacija je prijatna za gledanje. Mister Binov omiljeni plišani meda je nestao a na vama je da mu pomognete da ga pronadje, kroz nekoliko svetova na svakom nivou potrebno je sakupiti razne predmete u vidu slagalica i poena kako bi ste napredovali dalje, igra vas na neki način mazohistički tera da sakupite sve živo. Mister Bin tokom nivoa se bori protiv raznih neprijatelja većim delom su to životinje poput pčela i pasa u nekoliko navrata i gospodja Wicket vam neće dati mira a i drveće i cveće oživi s vremena na vreme (otkačeno zar ne), Bin se brani pomoću praćke i spreja za insekte od neprijatelja a sami nivoi takodje sadrže odredjene prepreke za dalji napredak pa povremeno Bin koristi eksploziv, praćku ili pomeri kutiju kako bi aktivirao prekidač i nastavio dalje.

Igra je umalo mogla da bude još jedan Crash Bandicoot klon i na prvi pogled nivoi deluju pravolinijski medjutim oni sadrže 3D okruženje, Bin može da se okrene i kreće u svim pravcima što mu daje slobodu kretanja. Pored Bina igrač može da izabere i njegovu devojku Irmu Gob ali nema razlika izmedju njih dvoje, autori su takodje ubacili i set mini igara koje možete igrati sami ili udvoje ali teško da ćete naći nekog ko bi želeo sa vama da igra tako nešto, igra sadrži i kratke klipove iz animirane serije svega 5 i sami klipovi nemaju nikakve veze sa onim što se dešava u igri.

Igra je prazna, dosadna i nije vredna vašeg vremena, teško je preporučiti najmladjima čak i ako želite da probate iz čiste radoznalosti ali verujte mi jednostavno ne. Umesto toga preporučujem da za predstojeće novogodišnje praznike uz porodično ili društveno okruženje odgledate originalnu seriju ili dva dugometražna filma Bean (1997) i Mr. Bean's Holiday (2007) zabava je zagarantovana:).

533875338553384

Platforma: PC, PS2 , Wii

Ocena 20

[sloba89]

Space Invaders: Invasion Day

Space Invaders klasik iz 1978. godine, igra koja je gutala svakodnevno žetone i zbog koje se čekalo nonstop ispred reda, tokom godina dobila je niz nastavaka, spin off naslova i bila je i deo mnogobrojnih komplilacija. Početkom novog milenijuma dobili smo i budjavi rimejk jedan od najgorih rimejkova ikada, šta je ovo Taitu trebalo Oh mein Gott.

Ovog puta osvajači iz svemira su konačno rešili da nas istrebe jednom za svagda, nema milosti ljudskoj rasi su dani odbrojani. Uvodni sinematik je nešto najsmešnije što sam video u životu! sve je predstavljeno tako dramatično da prosto izaziva gigotanje u stomaku, Taito je ovo shvatio veoma ozbiljno! ovako bukvalno zamišljam (ne daj bože) filmsku adaptaciju igre u režiji Uve Bola ili Majkla Beja, uvodnoj animaciji samo fali pesma grupe Aerosmith - I Don't Want to Miss a Thing. Nada za spas čovečanstva leži u rukama troje protagonista, tinejdžer, novinarka i policajac svo troje ujedinjuje tragičan splet okolnosti koji će ih naterati da se osvete osvajačima i pošalju ih tamo odakle su došli.

Igra funkcioniše kao klasična Space Invaders igra uz povremene okršaje sa velikim bossovima ali dok ovo budete igrali sve vreme ćete poželeti da odigrate originalnu igru. Troje protagonista koriste različit tip oružja i dodatne vrste pomagla kako bi ste očistili ekran od najezde malih zelenih, ali teško da ćete primetiti bilo šta jer je igra užasno dosadna da su za to zaslužni i sami nivoi i sivilo i isprane teksture od same grafike. Sve što više govorim o tome koliko je igra očajna jedna stvar je jasna ovo je za Taito istorijski epic fail i dokaz kako ne treba previše eksperimentisati, ako želite da odigrate po koju partiju originalnih Osvajača MAME ili Taito Legend kompilacije.

533885338953390


Platforma: PS2, Game Cube

Ocena 28

[sloba89]

http://vignette3.wikia.nocookie.net/logopedia/images/0/08/Zoop%28USA%29.png/revision/latest?cb=20140310171053


Tetris verovatno najzaraznija video igra ikada i za mnoge najbolja za sva vremena, mnogi autori su pokušali da na istu foru naprave nešto tako zanimljivo. Zoop je jedan od takvih primera najveći ubica slobodnog vremena, igra nakon koje posle nećete hteti da odigrate bilo šta drugo, zaboraviće te i na vašu rodbinu i devojku ili momka Zoop! a možda su i sami autori malo preterali u ovoj zamisli i reklamnoj kampanji.

Šta se zapravo dogadja nije baš jednostavno objasniti rečima ali ukratko vaš objekat se nalazi na sredini ekrana unutar kocke, sa različitih strana prilaze vam drugi objekti različitog oblika i boja, vaš cilj je da se rešite tih predmeta pre nego što vam oni pridju, da bi ih ste se takodje rešili potrebno je da preuzimate njihov izgled jer vaš objekat može da menja oblik, samo jedan objekat je dovoljan da dotakne vaš prostor čime se igra automacki završava, Pre početka igre možete birati nivo težine a i tokom igre dobijate i razna pomagala kako biste što brže i lakše očisti ekran od nadolazećih objekata.

Igra se pojavila za razne platforme bukvalno fali samo verzija za šporet i frižider:to_care:, što se tiče verzija vizuelno Playstation je oduvao konkurenciju ali nećete ništa izgubiti ako se budete opredelili za neku drugu verziju. Igra je svakako zarazna ali autori su sa hajpom dodatno preterali i nije ovo naslov uz koji ćete zaboraviti na sve ostale igre i svet oko sebe:).

533915339253393

Platforma: Playstation, Dos , Mac, Sega Mega Drive, SNES, Game Boy, Game Gear, Jaguar, Sega Saturn.

Ocena 70

[sloba89]

http://vignette4.wikia.nocookie.net/logopedia/images/6/66/Dino_Crisis_3_Logo_1_a.gif/revision/latest?cb=20140208012638

Dino Crisis mnogi opisuju kao Resident Evil sa dinosaurusima, ovu kombinaciju je savršeno iskoristio sam Capcom pogotovo kada su tokom 90tih godina dva Jurassic Park filma koje je režirao Spilberg punile bioskopske sale a i sami vizualni efekti nisu nikoga ostavili ravnodušnim. Prvi Dino Crisis je bio čist survival horor dok se drugi dosta oslanjao na akciju, sve u svemu obe igre su ostavile pozitivan utisak na igrače a misteriozan i uzbudljiv završetak druge igre ostavio je dosta prostora za očekivani nastavak ili možda ne.

Pored jedne spin off igre (Dino Stalker), Dino Crisis 3 se pojavio 2003. godine i ono što je i pomalo čudno a to da je igra izašla samo za Xbox budući da je serijal debitovao na prvom Playstationu u ovom slučaju možda je tako i bolje jer je ovoga puta Capcom je rešio da eksperimentiše i prepusti se slobodnoj koncepciji na način na koji sigurno ne biste očekivali. Dovoljno je reči da je 3 deo posebna priča za sebe, igra je smeštena u godini 2548! (tako da bilo kakva pitanja gde su Regina i Dylan i ostali protagonisti iz predhodnih naslova više nisu ni bitna) članovi tima SOAR (Special Operations And Reconnaissance) Patrick Tyler, Sonya Hart, Commander Jacob Ranshaw, and McCoy poslati su da ispitaju svemirski brod Ozymandias koji je nestao pre 300 godina, kada se budu ukrcali saznaće da je sam brod krcat dinosaurusima! dinosaurusi u svemiru da dobro ste pročitali DINOSAURS IN SPACEEEEEEEEE (ne zvuči dobro kao Pigs in Space ali ok).

A umesto čuvenih dinosaurusa koje znamo i volimo ovde smo dobili razne mutirane karakondzule koja su nastale nekim mešanjem raznih DNK uzoraka, u principu kao da se borite sa zombificiranim dinosaurusima a tu su i pomenuti mutanti sa čak tri glave. Vaš arsenal se sastoji od 2 oružja sa različitom vrstom municije, tokom većeg dela igre igrate kao Patrick a nakratko i sa Sonyom, tokom igre takodje koriste i Jet Pack koji vam pomaže prilokom dostizanja odredjenih platformi jer igra u par navrata sadrži i platformske elemente, sa jedne strane Jet Pack vam daje sigurnost jer pomaže da izbegnete dinosauruse i olakšava okršaje sa bossovima što na neki smanjuje survival horor doživlaj i igra time postaje većim delom akciono orjentisana.

Grafika je jedan od impresivnih strana Dino Crisisa 3 i brod naprosto sija i sadrži dosta detalja ali jedno te isto sivilo pomalo izaziva monotoniju, ipak ono što je najveća mana trojke je užasna kamera koja u nekoliko navrata menja svoj položaj pa tokom borbi može da napravi dosta problema i izazove dosta frustracija. Šteta je na kraju da se serijal završi na ovome, totalno odsustvo dešavanja iz predhodne dve igre i smer za koji su se autori odlučili izaziva čudjenje, nakon ovog debakla nije bilo nikakvih planova za nastavak serijala, povremeno su kružile glasine o novom nastavku, čak sam pomislio da će novi Jurassic World naterati Capcom da oživi serijal ali ništa. Budući da u poslednje vreme Capcom izbacuje HD obrade i rimejkove Resident Evila ne bi bilo čudno da i prve dve Dino Crisis igre dobiju isti takav tretman, ali opet postoji neki vid nade da ćemo u nekoj skoroj budućnosti dobiti novi nastavak ili reboot kakav serijal zaslužuje a da se ova abominacija od trojke nikad nije ni desila.

534025340353404

Platforma: Xbox

Ocena 51

[sloba89]

Santa Clause Junior

Santa Clause Junior za Game Boy Color, jednostavan i opuštajući naslov od silnih akcionih i dramatičnih naslova ražličitog sadržaja pogotovo sad pred predstojeće novogodišnje i božićne praznike svakako velika preporuka ako želite ovakav tip platforme.

Zla veštica je zarobila Deda Mraza i time pokloni neće stići deci širom sveta na vreme, u ulozi malog dečaka po imenu Nik zadatak vam je pokupite sve poklone i slatkiše pritom izbegavajući razne neprijatelje uglavnom životinje koje su pod uticajem magije same veštice, skokom na njihovu glavu se rešavate samih neprijatelja. Nivoi su šareni i puni detalja što je i u samom duhu praznika takodje, tu su i bonus sekcije u kome skupljate dodatne poene a tu je password sistem kako bi ste preskočili neki nivo ili nastavili dalje, igra nije previše duga ali opet pruža i dosta izazova jer u kasnijim nivoa sami protivnici postaju sve više opasniji i platformske deonice koje nije baš lako savladati.

534055340653407

Platforma: Game Boy Color

Ocena 80

Toliko za sada članovima foruma i redakciji želim srećne predstojeće novogodišnje i božićne praznike:ciao:.
:icon_cool:icon_wink:icon_bigg:icon_mrgr:icon_roll :icon_razz:mrgreensa

[zeljo]

Hvala svim recenzentima na nevidjeno dobrim opisima, opise sam citao u jednom dahu
Nemojte da posustajete vec nastavite istim tempom :)

[sloba89]

https://cncnet.org/assets/images/feature/yuris-revenge/yuri-logo.png


Serijal Command & Conquer još od 1995. godine kada je izdata prva igra, privlači pažnju ljubitelja strategija pre svega zahvaljujući zanimljivim jedinicama i misijama, FMV sekvencama i odličnom soundtracku Frank Klepackog. Red Alert je bio prvi spin-off serijala i koji je za par koplja bio bolji od originala koji se dešava u Tiberium univerzumu. Direktni nastavak Red Alert 2 prestavlja vrhunac kompanije Westwood i samog serijala, u fokusu ove recenzije biće njegov oficialni expansion pack Yuri’ Revenge verovatno najbolji expansion pack za neku igru.

Red Alert serijal је smešten u alternativni univerzum u kojoj se Drugi Svetski Rat nije dogodio pre svega zahvaljujući Albertu Anštajnu i njegovoj vremenskoj mašini, a njegov susret sa okrutnim ditaktorom u istoriji čovečanstva je bio bez ikakvih tenzija i u kojoj je Hitler odustao o soludoj ideji o svetskoj dominaciji. Medjutim ono što smo do sada videli i naučili iz Back to the Future filmova a to je da i mala izmena u prošlosti može izmeniti budućnost, što i ovom slučaju se pokazalo kao istina:). Umesto nacista kao glavni okupatori tokom serijala su Rusi na čelu sa drugom Staljinom, nakon pobede Alijanse i njegove smrti u prvoj igri, taman kada se pomislilo da je mir na pomolu u nastavku Red Alert 2 Rusi ponovo vrše ofanzivu na SAD, sličan scenario vidjen u filmu Red Dawn (1984) a kao glavni krivac za to je Yuri za koga će se ispostaviti da je bio Staljinov učenik i koji je razvio sposobnost da kontroliše ljudski um, svoje sposobnosti koristi nad premijerom Romanovom koji pod hiptnozom objavljuje novi rat protiv Alijanse. Ukoliko ste prešli sa igru sa Amerikancima ili Rusima u oba slučaja Juri izlazi kao gubitnik, ipak nastavak ekspanzije se nadovezuje nakon dogadjaja iz Američke kampanje, u ekspanziji Yuri’s Revenge stari lisac je zalečio svoje rane, formirao svoju jedinicu i uz pomoć novog oružja psihičkog odašiljača za kontrolu umova, rešio da zada udarac svojim protivnicima i zavlada svetom u kojoj će ljudi postati kao zombiji i robovi, Tokom brojnih prepucavanja obe strane će uvideti da jedino zajedničkim udruživanjem mogu zaustaviti Jurija.


Igra umalo nije ugledala svetlost dana (što bi bilo šteta za ovakvo zabavno parče softwera) nakon terorističkog napada u Njujorku 11 Septembra 2001. godine, povodom nemilog dogadjaja mnoge igre su doživele odredjene izmene ili se nisu uopšte pojavile, na sreću EA i Westwood su dobro razmotrili ceo tok situacije pomerili datum izlaska mesec dana kasnije i uneli minimalne izmene naročito na samim omotima u kojima nema uništenih zgrada, nebodera i ostalih poznatim znamenitost. Tokom cele igre sa obe kampanje prašite se sa Jurijevom armijom i to na nekoliko različitih lokacija, San Fransisco, London, Sidnej, Antartik pa čak i na Mesec!. Kao i svaki expansion dodatak donosi nove mape i jedinice za svaku frakciju recimo Rusi su dobili transportni helikopter i Borisa koji može da pozove vazdušni napad dok Alijansa ima oklopnu GI jedinicu i dronove koji su imuni na Jurijeve odašiljače za kontrolu uma, a tu je i igraču na raspolaganju i Jurijeva frakcija lično ( ali samo u multiplejer opciji) njegova jedinica se sastoji od niza naoružanja i naprava za kontrolu umova pa sve do letećih tanjira i mutanata, grinder mašine i komora za kloniranje koju su ranije koristili Rusi u predhodnoj igri a Yuri Prime može da preuzme kontrolu nad neprijateljskim zgradama što je jedno vreme dovelo do toga Jurijeva frakcija bude zabranjena na online okršajima!

Kao i u predhodnim naslovima igra sadrži FMV sekvence koji se ne mogu pohvaliti bog zna kakvom glumom. Igra ne shvata sebe suviše ozbiljno što je i bila namera samih autora, ono što ipak malo više bode oči je prenaglašen seksipil kod glumica ali to nije ništa u poredjenu sa Red Alert 3 par godina kasnije, jedini glumac koji je dao od sebe 100 posto je Udo Kier kao Yuri koji je u privatnom životu veliki fan horor filmova a njegov hipnotišući pogled prestavlja omaž glumcu Bela Lugosiju koji je ostao upamćen kao grof Drakula, jedna od misija se čak dešava i u Transilvaniji pa procenite sami. Jedna od mana ove ekspanzije je mali broj misija ukupno 7 sa obe strane, a Yuri frakcija sa svojim setom misija bi bila dodatni plus samoj igri. Velika popularnost igre je naterala fanove da kreiraju novi neoficijalni mod nazvan Mental Omega koji se može videti na sajtu www.mentalomega.com (http://www.mentalomega.com). koja dodaje novu četvrtu frakciju.


544025440354404


Platforma PC
Godina 2001
Ocena 90

[sloba89]

Megarace 3

Deco jel volite brzu vožnju, to je ono što MegaRace 3 nudi trke sa dodatnom količinom adrenalina i bez ikakvih pravila u kojima samo najbolji i najbrži opstaju. MegaRace serijal pogotovo prvi i drugi deo za svoje vreme bile su revolucionalne igre, kako po samom načinu izvodjena i po grafičkim rešenjima, najzanimljivi deo celog serijala su FMV sekvence u kojima je glavni akter otkačeni voditelj Lance Boyle koga tumači glumac Christian Erickon.

I pored inovacija koje sa sobom doneo serijal u medjuvremenu konkurencija nije sedela skrštenih ruku pa smo tokom devedesetih godina dobili veliki broj inovativnih simulacija vožnji, serijal futurističkih trka Wipeout bio je jedan od tih naslova. Za MegaRace serijal su bile potrebne promene u koraku sa vremenom pa se za treću igru može opisati kao Wipeout klon smešten u dalekoj distopiskoj budućnosti.

Kao i u predhodnim igrama otkačeni Lance Boyle je ponovo pristutan i ovoj igri, ovoga puta u bizarnim sekvencama koje nemaju nikakvog smila u kojima vam stalno nešto dobacuje i koje će svakog igrača ostaviti u neverici, za Boyla se može reci da je najružniji lik u istoriji neke video igre. Igra sadrži nekoliko modova, za početak bi bilo poželjno proći practice mod u kome ćete upoznati sve funkcije vaših trkačkih letelica, kao i u Wipeout igrama protivnike možete napasti sa oružjem koje skupljate tokom staze. Broj letelica je mali a igrač ih osvaja tokom prelaska igre, igrač nema mogućnost da izabere letelicu prema svom izboru. Teško je opisati gde se trke odvijaju? staze izgledaju kao unutrašnjost nekog organizma i ne izgleda prijatno, fizika je traljavo uradjena, takve stvari jedino rešava oficijelna zakrpa koja donekle popravlja stvari a Lensovi komentari tokom trke mogu i te kako da iritiraju, srećom njega možete ućutkati.

5440554406

Platforma PC, PS2
Godina 2001
Ocena 78

[sloba89]

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/45/Logo_Mafia.svg/266px-Logo_Mafia.svg.png

Rockstar sa svojim mega hitom Grand Theft Auto III postavio je visoke standarde, igra je oborila sve rekordne po prodaji i mnogobrojnim top listama i svakako napravila revoluciju u žanru open world igara. Za to vreme vredni Česi iz kompanije Illusion Softworks (danas 2K Czech) izbacili su te 2002. godine bez ikakve sumnje najvaće iznenadjenje čiji uspeh niko nije očekivao.

U godini koja je sa sobom donela naslove kao što su Warcraft III, Hitman 2, Age of Mythology, Battlefield 1942, Neverwinter Nights pa čak i GTA III u PC izdanju i Mafia je uspela da se izbori za tron u svakako impresivnoj igračkoj godini. Za Mafiju mogu reći da je igra Kum medju igrama i to je na neki način logično jer su sami autori bili inspirisani čuvenim gangsterskim filmova medju kojima je i pomenuto Kopolino čuveno remek delo pa sve do Skorsezijevih ostvarenja.

Radnja igre se dešava 30tih godina prošlog veka u fiktivnom gradu Lost Heaven koji je mešavina poznatih Američkih gradova preko Čikaga do San Franciska i Njujorka. Glavni protagonista je Tommy Angelo, taksista koji je jedne večeri dok je obavljao svoj rutinski posao iznenada biva primoran da pomogne gangsterima koji beže od suparničke mafije, bez ikakvog drugog izbora Tom pristaje da pomogne, nakon uspešne misije Tom biva nagradjen od strane dona Salierija sa dodatnim zelembaćima. Nakon takvog iskustva vraća se do sada svojoj uobičajnoj rutini kao vozač taksija, da bi tokom pauze za kafu suparnička mafija ga pronalazi i uništava njegov taksi, tokom potere koja se dešava u blizini Salierijevog bara, Tom dobija pomoć i tako postaje deo Salierijeve porodice u kome pored dona upoznaje njegovu desnu ruku Frenka i na kraju Pola i Sema dvojcu gangstera koju je spasao predhodne večeri od Morelove bande, tokom igre Tomi upoznaje veliki broj zanimljivim likova u priči sa puno spletki i obrta u kojoj ćete bukvalno gutati knedle u neizvesnosti, fimski ugodjaj je svakako najveći adut Mafije.

Igra sadrži preko 20 misija koji se odvijaju po linearnom sistemu u odnosu na GTA III, kasnije imate i posliće koje možete odraditi sa strane, oružje dobijate od Vinćenza preko pištolja, Molotoljevih koktela do pušaka a automobile od Ralfa koji neprestano muca, od njega takodje učite i da obijate automobile, svaki auto ima odredjen tip brave. Pored Salierijevih poslova u par navrata dobićete zadatke i od njegovog ličnog automehaničara Lukasa Bertona pa će vas na kraju obavljenog posla nagraditi elegantim vozilima, a vozila ima preko 80 do slabijih do elegantih i sportskih mašina, pored glavne kampanje tu je i free ride mod u kome možete da se opustite i vozite slobodno sama vožnja u igri je odlično odradjena kao da vozite bukvalno pravi auto a tu su i benzinske pumpe u kojoj bilo kad možete napuniti gorivo, a po prelasku igre igrač odključava free ride extreme mod u kome odključavate prototip vozila kroz set bizarnih misija koje morate sami lično iskusiti da bi ste poverovali! jedna od tih misija je inspirisana filmom Speed (1994) u kojoj morate voziti kamion pod odredjenom brzinom ili inače boom.

LS3D motor koji pokreće igru za svoje vreme je prestavljao revoluciju i za to vreme Mafia je bila audio vizualna poslastica sa grafikom od koje je voda polazila sa usta, lica glavnih aktera pa sve do prikaza grada je bilo nešto što su mnogi mislili da su igre dostigle svoj vrhunac, kako smo samo pogrešili o toj prepostavci. Mafia iako skoro savršena igra nije bez mana, glasovna gluma koju čine većina glumaca koji su učestvovali u seriji Sopranos mogla je biti bolja, igrač nema veliku interakciju u samom Lost Heavenu u Free Ride modu, za razliku od GTA naslova policija u ovoj igri je izuzetno stroga pa i za prekoračenje brzine ili prolazak kroz crveno svetlo na semaforu slasno će vam napisati kaznu, za ovaj iritirajući problem postoji rešenje a to je da na vašoj tastaturi uključite opciju za ograničenje brzine. Ipak najveća bolna tačka igra je kradja kola i sistem koji su sami programeri dodatno zakomplikovali, pre svega kako bi ste mogli da obijate kola potrebno je prelazite misije i time odključavate kola u free ride modu a sam problem nastaje kada treba da ukradete neki auto koji je u pokretu da bi Tomi ostao zbunjen jer ne može da obije bravu? Ovo ima smisla kada je auto parkiran i zaključan i ovo ne bi trebalo da bude problem kada vam je hitno potreban auto koji je u pokretu i kada morate nesrećnika da izbacite napolje, jednostavno nema nikakvog smila. I pored mana reč je naslovu koji jednostavno treba iskusiti, ako niste imali prilike da je igrate ranije šta čekate, jedino ako nadjete originalno izdanje u nekoj maloprodajnoj radnji iza coskan (verzije za konzole izbeci po svaku cenu) s obzirom da je pre par godina igra više nije dostupna na Steam jer nakon 10 godina od njenog izlaska nisu obnovljena autorska prava oko muzike.


544075440854411


Platforma PC, Playstation 2, Xbox
Godina 2002
Ocena 93

[sloba89]

http://vignette1.wikia.nocookie.net/logopedia/images/7/7e/Rayman_raving_rabbids.png/revision/latest?cb=20140609155113

‘’Did i ever tell you the definition of insanity,, ovako počinjem recenziju uz repliku iz druge Ubi Softove igre Far Cry 3. Veliki sam fan Rayman serijala i prve tri igre su svakako ostavili traga na igračkoj sceni i u žanru platformi, medjutim za igru Rayman Raving Rabbids digla se velika prašina u to vreme najkontroveznija igra u celom serijalu.

Ono što je u originalu trebalo da bude Rayman 4 u kome glavni junak spašava svet od armije zombi zečeva, tokom razvoja je doživela velike promene. Igra je bila prvobitno namenjena kao Wii ekskluziva i zbog njenog specifičnog kontrolera Ubi Soft je doneo odluku da umesto klasične platforme igra postane kompilacija mini igara i time Mišel Ansel tvorac Raymana je napustio projekat. Ta kontroverzna odluka je podelila mišljena fanova serijala u kojoj su smatrali da igra ruši ugled popularnom junaku, ipak ako se malo zagrebe ispod površine reč je o svakako veoma zabavnoj igri. Naš omiljeni protagonista dok je uživao u pikniku sa svojim prijateljima, njega kidnapuju bizarni zečevi i biva prinudjen da nevoljno učestvuje u gladiatorskim igrama odnosno kompilaciji velikog broja mini igara koji su smislili sami žečevi. Nakon što igrač očisti sekciju Rayman biva nagradjen što mu takodje omogućava da polako krči put do svoje slobode, a sami zečevi koji su samo u stanju da izgovore jednu reč i čiji su mozgovi veličine klikera, stekli su veliku popularnost da su u medjuvremenu dobili svoj spin-off serijal pa sve do igračkica i crtane serije a u pripremi je i dugometražni film. Čak ću se usuditi da kažem da su zečevi poslužili kao inspiracija za Malce iz serijala Despicable Me još samo fali da dobijemo i epski obračun u filmu Minions vs Rabbids, s obzirom na nedostatak ideja u Holivudu i ova bizarna zamisao je bliža realnosti.

A same mini igre su itekako otkačene i ima ih mnogo preko 70 različitih igara, medju kojima je potrebno baciti kravu ili zeca u dalj, igra memorije, igre koje zahtevaju brze reflekse a tu je i dance izazov u kome je potrebno dovesti sve zečeve na podijum, muzika u igri su obrade poznatih numera sa zečevima u svojim vokalnim sposobnostima:-) zanimljivo je što same mini igre možete igrati po bilo kom redosledu ali je uvek potrebno preći sve izazove kako bi ste odključali boss sekciju koja bi se mogla opisati kao pucačina u Operation Wolf stilu, tokom igre odključavate razne kostime i dodatne mini igre u glavnom meniju.

Igra je prvobitno namenjena za Wii konzolu ali je u medjuvremenu dobila port i za ostale platforme medju nima je i PC verzija koja je na neki način izgubljena u prevodu, čak ni miš i tastatura nisu dobra zamena za Wii kontroler, za pun ugodjaj je poželjna Wii verzija igre nema vam druge.


544155441654417


Platforma PC, PS2, Wii, Xbox 360, GBA
Godina 2006
Ocena 70

[sloba89]

http://vignette3.wikia.nocookie.net/crysis/images/a/a3/Crysis_Logo.png/revision/latest?cb=20100701001050&path-prefix=es

13 Novembar 2007. godine svet video igara više neće biti isti, pojavio se Crysis (što bi rekla naša uzrečica tresla se gora rodio se miš) novo tehnološko čudo koju su mogli samo da sklope Nemci iz firme Crytek. Kao i u slučaju njihovog prvenca Far Cry (2004) igra koja će u godinama koje dolaze služiti kao Benchmark za testiranje samog hardvera od grafičkih kartica do procesora, u to vreme samo odabrani su imali tu privilegiju da iskuse ovog slona od igre, dok oni sa nešto slabijim hardverom su samo skrenuli pogled u strahu da njihova mašina ne popije hladan tuš i ne izdrži svu tu grafičku lepotu koja igra nudi.


Radnja igre je smeštena u bliskoj budućnosti 2020. godine a sukob izmedju SAD i Severne Koreje poprima sve veće razmere, pad misterijoznog svemirskog broda na ostvu Lingshan je povod da snage Severne Koreje preuzmu potpunu kontrolu nad njim, naučnici strahuju da svemirski brod sadrži nešto što će u potpunosti izmeniti svet kakav poznajemo, specijalni odred Razor tim koju čine Nomad, Psycho, Aztec, Jester i vodja tima Prophet, poslat je da ispita samu situaciju na ostrvu i koji su takodje opremljeni specijalnim Nano odelom, koja ih štiti od neprijateljske paljbe i eksplozija i koja im daje supernadljucku snagu i druge mogućnosti. Samo Nano odelo prestavlja vrhunac same igre, neke od zanimljivih sposobnosti je i mogućnost da postanete nevidljivi u stilu predatora, da pojačate svoj oklop pa sve do mogućnosti da više skačete i pojačate snagu koja će itekako dobro doći u borbi sa većim brojem protivnika i teškom artiljerijom, vaša oružja možete dodatno podešavati po svojoj želji, u igri su takodje prisutna i vozila do džipova, tenkova na kratko i letelica. Pored armije Severne Koreje tu su i pomenuti vanzemaljci koje ćete sresti u drugoj polovini igre, njihov izgled podseća na Sentinele iz Matrix trilogije. Nakon kratke kampanje igrači mogu da odmere svoje snage i u multiplejer opciji izmedju dve zaraćene frakcije.

Grafika koju pokreće CryEngine je još jedan faktor o kome se i danas priča o Krizi, od niza trejlera koje smo imali prilike da vidimo pa sve do finalnog proizvoda bez ikakve sumnje Crysis (uz Far Cry) je jedna od najlepših igara koju sam ikada video, lepota samog ostva koja je prikazana u igri jer takva da ćete od oduševljena poželeti da svaki trenutak koji provedete uz igru uramite slikama. pored grafičkih podešavnja tu je Low, Medium, High i Ultra High koji jedino dostupan prema navodima autora u 64 bitnom modu operativnog sistema. Crysis je nakon tolikog hajpa dobio još dva znanična nastavka koji jednostavno nisu uspela da ostave upečatljiv utisak na same igrače u odnosu na original, jer nije bilo jednostavno moguće ponovo napraviti i ponoviti takav vid hajpa.


544235442454425


Platforma PC, PS3, Xbox 360
Godina 2007
Ocena 93

[sloba89]

Kako da smanjim Crysis logo:confused: probao sam ali vrati isto ovako veliko.

[mare037]

Ne možeš da smanjiš logo na samom forumu, pa ti tako ostaje da koristiš neki servis za upload slika gde možeš da odabereš manju rezoluciju ili pošto već radiš detaljnije recenzije, još bolja opcija je da ukoliko nemaš, otvoriš nalog na Flickr-u i na njemu postavljaš slike, a ovde samo ubacaš linkove.

[sloba89]

I jos samo jedna recenzija, ima sta da kazem o DNF.

http://www.officialpsds.com/images/thumbs/Duke-Nukem-Forever-Logo-psd54202.png

Gejmerima isčekivanje željenog naslova može da se pretvori u večnost (nažalost). Da bi se napravila igra potrebno je vremena i dosta truda i tu nema nikakve dileme, u nekim slučajevima to moze da poprimi ogromne medijske razmere možda najbolji primer za to je iščekivanje nove Half-Life igre, da li je u pitanju treći deo ili epizoda 3 ko će ga znati, skoro deset godina od HL2 episode 2, debeli Gejb bespotrebno troluje narod kako Valve nešto krča i da postoje neke nade ali dajte mi nismo ovce ili radite na novoj igri ili ne tačka.

Neću se zadržavati na HL3 više, ali ista takva priča je važila i za Duke Nukem Forever (takodje prozvan i kao Fornever), verovatno tada najščekivanija igra 20 i 21 veka, čiji je razvoj je započet nakon sada već kultnog Duke Nukem 3D i prvi trejler koji je najavljen još 1997. godine prikazuje samo delić onoga što će pretvoriti u pravi cirkus. U to vreme takodje Playstation 1 je bio apsolutni vladar medju konzolama, pa su akcioni 3D naslovi bili in pa stime dok smo čekaili Forever, dobili smo dve Dukove dugodovštine u vidu naslova Time to Kill i Land of the Babes. 2001 godine na E3 se pojavio drugi i sada već legendarni trejler za DNF koji prikazuje novi engine zanimljiv gameplay, bukvalno trejler kome je mnogima voda polazila iz usta ipak kao hladan tuš na sve to bila je i najava u vidu coming when its done što će se pokazati kao velika ironija za samu igru. Kao utehu za ovakav vid najava dobili smo 2002 i solidni Duke Nukem Manhattan Project koji prestavlja omaž prvog i drugog dela koje su bile 2D platformske igre. Nakon toga zavladao je ozbiljan muk sve do kraja 2007 kada je prikazan novi trejel uz naznaku biće spremno kad bude gotovo, u medjuvremenu mnoge igre mediji i internet je već počeli su da prozivaju samu igru da cele ove priče nema ništa. 2009 godina je donela sa sobom i vest koja nije baš obradovala sve koji su sa željom iščekivali ovaj naslov a to je da je došlo do velikih promena u 3D Realmsu i da je DNF otkazan što je ujedno sama vest okončala muke za našeg mišićavog plavušana sa atributima Švarcija, Val Kilmera i rečnikom Brus Kembela.

Ipak priči nije bio kraj, 2010 godine očigledno je neko očajnički želeo da ovaj biser od igre ugleda svetlost dana, za njena prava se izborio Gearbox Software koji je rešen da dovrši započeto i uz obećanje da nećemo čekati zauvek i eto tog 10 Juna 2011 godine konačno DNF ugledao je svetlost dana, taj dan je kao i svaki dan izgledao sasvim uobičajno ništa posebno ali za mene je to na neki način bio DNF dan, jer kako posle toliko godina iščekivanja, najava, odlaganja i prozivanja da čovek koji pogotovo prati svet igara ne propusti možda igru godine ili čak univerzuma, medjutim već prve kritike su dale utisak da igra nije ništa posebno i da je hajp učinio svoje. Slušao sam i komentare da je ovo za neke bila i najgora igra ikada.
Pomislih 15 godina rada na igri i ništa najveće razočarenje šta se zapravo desilo? pre svega moramo uputiti račun na samog Duka koji i dalje misli da je sa svojim replikama kul a zapravo on deluje i žvuči prosto tragikomično, a i same fore su veoma uvredljive i neukusne da prelazi svaku granicu, sama prica nista posebno Duke Nukem jos jednom treba da spase svet od invazije cisto da svima pokaze da i dalje ima cojones:D, ni grafika nije ništa bolja i korišćenje Unreal engina nije dodatno pomoglo igri jer grafika u par navrata deluje isprano i zastarelo, Duke u ovoj igri maks moze da ponese maksimum dva oruzja i za sve to je dobrinos nazovi modernih i realnih pucacina nivoi na par navrata se otezu i dosadni i na kraju igra se moze preci za jedan dan i toliko o Foreveru igra koju ste cekali vise od decenije.

Neću reći da DNF toliko loša igra ali svakako da ovo nije onaj Forever koji smo želeli, da smo dobili onu verziju iz cuvenog trejlera iz 2001 sada bi to vec bila druga pesma (da budem iskren i danas zelim tu verziju igre), ovako igra ce ostati upamcena samo po dugotrajnim odlaganjima i cekanjima koji su trajale vec dugih 15 godina, jos samo fali da se najavi Duke Nukem Forever 2 i opet sve ispocetka. Jos jedna stvar kada predjete Fornever:) odkljucavate dodatne bonuse medju kojima kako je tekao razvoj igre što u promeni engina i samog gejmpleja što će svakako mnoge zasmejati i dovesti u potpunoj neverici:D.

544735447454475

Godina 2011
Platforma - PC, PS3, Xbox 360

Ocena 50

[player1]

Technomancer

Razvojni tim: Spiders
Izdavač: Focus Home Interactive

http://store.steampowered.com/app/338390/

Upravo sam završio Tehnomancera po 3 treci put. Po Steam statistici, 120 sati total.

Tako da je vreme da dam moje utiske.

Za mene, ova igra je prijatno iznenađenje, naročito zato što je od Spiders tima koji je pre toga izbacio Mars: War Logs i Bound by Flame, koji, da budem blag, su manje više prosecni akcioni RPG-ovi, manjeg ne-AAA tima, i ne mogu da se mere sa AAA igrama develpera kao Bioware, Obsidian ili CD Project Red.

Dok se i kod ove igre moze osetiti manji budžet neko kod slavnijih naslova, igre je mnooogo bolja nego prethodnici.

U vreme kada su većina RPG-ova ili open world sandbox filler (Falout 4, DA:Inquisiton...), ili retro izometrija (Pillars of Eternity, Wasteland...), pravo je osveženje videti sada vec zapostavljen žanr akcionih ne-open world RPG-ova iz trećeg lica.

Ako bi morao da nekeko opišem igru u jednoj rečenici, to bi bila mešavina Mass Effecta sa borbom Witcher dvojke.

Igra meni evocija nostalgiju za Mass Effectom, a pomalo i KotOR-om, naročito sitnice kao otvaranja sanduka/kaseta sa lootom (animacija/zvuk) ili uprečatljivi predeli kao uvek pod senkom metropola Abundance korporacije ili prostrane razrušene kupole prvih naseljenika Marsa.

Ovo je i prva Spiders-ova igra koja je i na nivou što se tiče kompanjona, koji su uprečatljive ličnosti i čine igru življom bilo međusobnim "banterom" ili grupnom diskusijom tokom putovanja roverom po Marsu, što je još jedan razlog zašto igra budi nostalgiju za Mass Effektom ili pak npr. Dragon Age: Origin-om.

Što se borbe tiče, sličnosti sa Witcherom 2 su očigledne. Igra zahteva dosta mobilnosti i praktično svaki protivnik može da vas savlada ako ne pazite i dozvolite da udari ili pogodi vašeg lika. Tu su i kompanjoni da pomognu (maksimalno dva u grupi) i na taj način smanje pritisak protivnika na igrača.

Igra ima 3 sasvim razlicta stila igra. Borba štapom, najbolja sa borbu sa više neprijatelja i sa najdaljim dodge-om, gde je glavna taktika udari par puta i repozicioniraj se pre nego sto protivnik krene sa svojim napadom. Zatim borba nožem i pistoljem, gde je kombinacija borbe iz daljnije uparena sa najefikasnijim nacinom da se srede samostalni protivnici izbliza. U ovom sličaju, dodge ja zamenjem rollvanjem kao u Witcheru, koje je malo manje efikasno nego u slučaju koriscenja štapa. I na kraju, borba topuzom i štitom, koji je jedini stil koji ima blok, ali je zato njegov doge ima najmanju razdaljinu.

Dok je moguće kombinovati sva 3 stila, kako se bude napredovalo igrač će unapređivati pojedinačne stilove, tako da će biti najefikasnije da se izabere i specijalizuje za jedan od njih. Kao neko ko je prešao igru sa sva 3 stila, za početnike preporučujem štap, jel je najlakše da se sa njime ne progreši. A igra ne trpi greške. Nekoliko jačih udaraca, i igrač je na patosu.

Naravno, uz oružije, tu su i elektični napadi koje igrač može da izvodi kao Tehnmancer. Od jednostvne i elektrifikacije oružija do električne oluje.

Posle svega rečenog, da li igra ima neke mane? Pa ima. Prvo, u pitanju je definitivno igra koja nije AAA naslov, tako da ne očekujte grafiku i animaciju kao u Bioware/Obsidian igrama. Takođe, posle prvog poglevlja igrać će često prolaziti kroz iste lokacije, što može da bude repetativno (iako se i to može minimizovati uz dobro planiranje).

Sve u svemu, ako bi trebao da ocenim ovu igru, dao bi joj čistu osmicu (8/10). Dok je ogromno unapređene od prethonih igara istog tima (War Logs bi dobio od mene 6/10, a Bound by Flame 5/10), nije na nivou lidera žanra (Dragon Age Origins i prva dva Mass Effecta bi od mene dobila preko 9/10, kao i Witcher igre).

Sve u svemu topla preporuka.

Ocena: 80/100

[sloba89]

Zbog zdrastvenih problema nisam u stanu da sastavljam preduge tekstove, pa sam se odlučio za kraće opise u stilu SK rubrike test of time, nadam se da će moderatori odobriti.

Future Cop L.A.P.D

2098 Los Andjeles, grad andjela u kome nažalost andjeli više ne postoje. Sad ulicama vladaju kriminalci čime dolazi do potpune anarhije a jedino rešenje za borbu protiv kriminalaca je X-1 Alpha, policijski robot koji može da se transformiše u letelicu i mech robota! Kroz nekoliko misija ćete čistiti ulice Los Andjelesa, takodje X-1 možete naoružati do zuba sa različitim arsenalom oružja od raketa do baćača plamena. Tu je mogućnost igranja do 2 igrača a Prencit Mode se može opisati kao predskazanje MOBA igara u budućnosti. Zanimljivo je da ova igra trebalo da bude Future Strike i mnogi koji su odigrali i prešli Nuclear Strike imali su priliku da vide i najavu za igru ali je EA odustao od samog projekta i usled čega je došlo do odredjenih izmena i time je nastao Future Cop LAPD, pored PS1 izdanja tu je i PC verzija igre.

55797

85

Bloody Roar II

Tokom devedestih godina svako će reći da su Street Fighter i Mortal Kombat večiti rivali u arkadnim salonima zabave najbolje borilačke igre i ima istine u svemu tome. Takodje smo dobili i brdo klonova ali bilo je i inovativnih naslova na primer Segin Virtua Fighter, prva borilačka 3D igra, zatim legendarni Tekken a iznenada smo dobili i Bloody Roar serijal kompanije Hudson! (ovde je opis dvojke u pitanju) borilačka igra u kojoj borci mogu da se pretvore u životinje! medju borcima su Zečica Alisa, Vuk Fang, Senglong Tigar, Insekt Stun, Lav Gado itd. Borci se nalaze u ogradjenim arena, svaki borac ima svoje osobine i poteze, za razliku od pojedinih borilačkih naslova gde se potezi i veštine teško savladjuju sa Bloody Roar igrama to nije slučaj i uglavnom se potezi savladjuju pritiskanjem različitih dugmića na djostiku, svi borci počinju u svom normalnom ljudskom obliku sve dok se skala na dnu ekrana ne napuni na vrhu čime onda dolazi do transformacije u obliku zveri a njeno dodatno punjenje oslobadja predatorski instikt u vama u kome ne date protivniku da diše, na sve to tu je i odličan rock soundtrack. Bloody Roar 2 i pored hajpa, reklama je na kraju ostao u senci legendarnog Tekkena 3 koji je prosto dominirao našom i svetskom scenom.

55804

78

Magical Tetris Challenge

Disney interactive i Capcom nam donose veoma neobičnu ali zanimljivu igru i to magični tetris sa popularnim Diznijevim likovima. Šta je to toliko magično kod ovog naslova se sigurno pitate i sami? Da budem iskren u to vreme sam pazario dotičnu igru i smatrao sam da je to bila najveća greška koju sam napravio jer kao što reče ovo je tetris igra ali sa zanimljivim obrtom. Tu je priča u kojoj je Daba večiti Mikijev neprijatelj došao u posedu misterioznog dijamanta koji daje apsolutnu moć onome koga poseduje a na izboru su vam Miki, Mini, Paja i Šilja svako sa svojom pričom i motivom u cilju da zaustave Dabu i njegove sledbenike lukavu Lasicu i Zlog Strašnog Vuka i to u tetris duelima u kojima se koriste džinovske tetris mašine:D(tetris rešava probleme i spaja mostove). Sama igra nije klašična igra tetrisa već unosi i neke inovacije, pored standrarnih kocki tu si tetris blokovi abnormalnog oblika, tokom partije sa protivnikom kada rušite blokove i pravite kombo poteze, vaša mašina pravi defekt nad protivnikom čime se pojavljuju džinovski blokovi koji mogu napraviti ozbiljan problem, takodje tu je i sat koji podiže nivo težine i kocke postaju sve veće i veće. Muzika je takodje ostala veoma upečatljiva medju mnogim igračima, pored Story Moda tu su i drugi modovi i mogućnost igranja u dvoje. Sve deluje lepo i šareno ali igra nema dovoljno sadržaja da zadrži igrača na duže staze. Igra je prvobitno debitovala na arkadnim aparatima da bi kasnije dobila portove za konzole kao što su PS1 i Nintendo 64 a tu je i izdanje za Game Boy Color koje je dobilo izuzetno visoke ocene i pozitivne kritike kao najbolje izdanje ovog naslova.

55796

76

[sloba89]

Blasto

Vanzemaljci iz pete dimenzije su se vratili kako bi pokorili planetu Uranus i po ko zna koji put pokušati da osvoje i unište planetu Zemlju, u celoj toj priči su i kidnapovane svemirske cice sa drugih galaksija i to je dovaljan razlog da kapetan Blasto (mišićavi borac protiv vanzemaljaca koji je kombinacija svega od Dzoni Brava i Djuk Nukema) još jednom spasi dan. Igra je 3D akciona platformska igra u kojoj se obračunavate sa vanzemaljcima, istražujete okolinu uz rašavanjem zagonetki i pritiskanjem raznih prekidača, sam akcenat gamepleja se odnosi na platformske elemente. Kritike su bile podeljene, same primedbe su se odnosile na pojednostavljen gejmplej i prezentaciju ali opet treba imati u ruku da je ovo bio još jedan u nizu ranih 3D platformi čije je transfer iz 2D u 3D okruženje oduvek zadavao muke mnogim razvojnim timovima. Ako postoji barem jedan razlog zbog čega vredi baciti pogled na samu igru a to je zbog pokojnog glumca Phil Hartmana (nezaboravni Troj Meklur iz Simpsonovih i drugih likova) kome je ovo bio poslednji projekat na kome je radio.

55805

55

Legend

Welcome to Legend! glas koji vas dočekuje na samom glavnom meniju i koji garantuje igraču dobru zabavu. Reč je o beat-em up naslovu koji je na neki nači nastavak istoimene igre sa SNES iz 1993 koja je takodje bila beat em up igra. Takodje ovo je već bio period kada su same igre ovakvog tipa bile pred samim zalaskom, pre svega zahvaljujući usponu 3D tehnologije i popularnosti platformskih i akcionih igara. Na izboru su vam troje likova i kao u svim klasičnim tabačinama cilj vam je očistite ekran od svega što se mrda uz pomoć raznih oružja i pomagala koje skupljate na samim nivojima. Legend mogu preporučiti isključivo samo velikim fanovima ovakvog žanra, još ako možete da svarite PS1 grafiku i činjenicu da igra nije baš brza što se tiče akcije i dešavnja na ekranu u odnosu na ranije naslove sa arkadnih aparata i konzola.

55806

70

Fluid

Za početak ovo nije Ecco the Dolphin klon, već muzička igra sa zanimljivim i neobičnim konceptom. Sve što treba da znate o samoj igri je da uz pomoć delfina i melodijama koje otvarate tokom igre kreirate muziku! koju možete kasnije da sačuvate na vašoj memorijskoj kartici. Melodije u igri su više u elektronskom stilu i čine je žanrovi kao što su drum n base, chillout i slični muzički žanrovi. Nakon što u pomoćnom meniju kreirate vaš opus, možete se opusti uz opuštajuće slike i zvukove dok gledate kako delfin opušteno pliva. Ako ništa drugo igra je veoma opuštajuća i ovo je još jedan od onih naslova koje mogu da preporučim samo onima koji žele da iskuse nešto potpuno novo i drugačije.

55807

80

[sloba89]

World War Zero

Zamislite alternativnu istoriju šesdesetih godina prošlog veka u kojoj Prvi svetski rat i dalje traje i buhti nad Evropom, a ovog puta najveća pretnja je Rusko-Mongolsko Cartsvo. Sjedinjene Države Zapadne Evrope su jedina nada da se pruži otpor agresoru kroz 16 velikih nivoa. World War Zero je obradjeno izdanje igre Iron Storm iz 2002 koja je zbog svog originalnog zapleta dobila dosta pohvala ali zato su brojni tehnički problemi doveli do toga da igra ne udje medju klasike svog žanra. Igra je ispeglana i bez ikakvih problema a sam gemeplay je pretrpeo minimalne izmene ali krajni rezultat je da igra klizi ko podmazana. Kroz same nivoe probijate se kroz armiju neprijatelja i s vremena na vreme dobijate i sporedne misije sa ciljem da pomognete vašim saborcima na bojnom polju, od naoružanja tu su pištolji, automacke puške, bombe, raketni bacač i snajperske puške! ni sami protivnici nisu mačji kašalj pa su i oni naoružani do zuba i koriste razne metode i trikove koje vam mogu doći glave od teške artiljerije do gasnih bombi, skrivenih mina pa i pasa koji nose eksploziv. Poziciju možete snimiti na uredjaju koji su rasporedjeni na nivojima i koji takodje mogu poslužiti kao vid dodatnih informacija vašeg protivnika, igra sadrži i tri nivoa težina a samo za one istrajne je Suicide težina. Čak i za 2005 godinu. grafika u igri je prilično zastarela što će odbiti veliki deo igrača a sami nivoi su često glomazni i prazni a likovi kockasti sa glomaznim šakama i sve izgleda kao naslov sa kraja devedesetih nego nešto što je aktuelno u 2005, a ta godina je donela sa sobom i naslove poput Call of Duty 2, FEAR, Quake 4 ali i sa razlogom zbog manjeg buždeta igra je prilagodjena da radi i na slabijim računarima, AI protivnica takodje nije najača strana, pa je njihova strategija često istrčavanje u grupi pred nišan (jedina ozbiljna nezgoda mogu da budu snajperisti koji su u većini slučajeva dobro skriveni). U suštini prosečna FPS pucačina koja se može preći lagano za dan, dva.

56477 56478

Ocena 70