CES 2018, 9–12. januar, Las Vegas

Najveći svetski sajam elektronike još jednom je bio krcat zanimljivostima, iako većina njih predstavlja evoluciju već predstavljenih tehnologija

Šezdeset osmi CES nastavio je sa tradicijom obaranja rekorda, bar kada se radi o brojnim uređajima koji su i ove godine veći, manji, brži, ekonomičniji, lakši, tanji i, najbitnije, pristupačniji nego ranije. Broj izlagača (skoro 4000) i posetilaca (oko 200.000) nije značajno porastao u odnosu na prethodne godine i to zbog prostora. CES je odavno prerastao limite Konvencionog centra u Las Vegasu i sada je podeljen u tri celine, rasprostirući se i kroz devet velikih hotela slavnog grada za provod u Nevadi.

Kao i obično, dan uoči zvaničnog otvaranja sajma održano je nekoliko velikih prezentacija pod pokroviteljstvom velikih kompanija, a nakon prošlogodišnje pauze, kompanija Intel je ponovo bila domaćin svečanog otvaranja. Intelov CEO Brajan Kržanić započeo je svoje izlaganje pričom o Spectreu i Meltdownu, tome kako je bezbednost podataka korisnika na prvom mestu ovoj kompaniji, ali i saradnji u okviru tehnološke industrije koja je u toku sa ciljem da se problem otkloni što brže i sa što manje problema po korisnike. Sledeća tema bio je Big Data i izazov obrade i skladištenja enormne količine podataka koja se neprestano generiše (procenjuje se da će 2020. godine svaki korisnik mobilnih uređaja i računara generisati oko 1,5 gigabajta podataka dnevno). Među Intelovim projektima predstavljeni su sistemi True VR i True View, koji kombinuju volumetrijski video (umrežene kamere rezolucije 5K stvaraju 3D snimke zasnovane na vokselima, a ne na pikselima) sa sistemima za veštačku inteligenciju da bi na osnovu nedavno prikupljenih podataka stvorili interaktivno 3D okruženje. Ovi sistemi biće najpre implementirani u novoj generaciji sportskih prenosa. Najavljeno je otvaranje Intel Studiosa, velikog postrojenja gde će se snimati filmovi u punih 360 stepeni. Predstavljena je saradnja sa kompanijom Ferrari, koja će koristiti Intelove umrežene dronove za praćenje vozila na trkama, kao i razvoj još pametnijih sistema za samostalno upravljanje automobilima. Kada smo kod umreženih dronova, predstavljen je novi model Shooting Star Mini, a salom je letelo njih stotinu, bez pomoći GPS-a. Bilo je reči o razvoju neuromorfnih procesora koji oponašaju funkcionisanje mozga i modelu Loihi, koji je trenutno najnapredniji predstavnik ove vrste procesora. Sem toga, Kržanić je na pozornicu doneo kvantni procesor od 49 kubita, koji predstavlja jasnu budućnost za Intel. Na kraju, iznad bine leteo je Volocopter, električni helikopter-dvosed koji bi trebalo da bude osnova za „automobil sutrašnjice”.

Veliki ekrani

Novi televizori su uvek jedan od vizuelno najupečatljivijih delova svakog CES-a, a većina proizvođača neprestano implementira nove tehnologije, uvek je na prvom mestu veća dijagonala i slika sa većim brojem piksela. Srećom, bar smo se spasili od 3D manije od pre nekoliko godina. Samsung je predstavio model Q9S – prvi 8K TV od 85 inča sa sistemom za veštačku inteligenciju koji se, navodno, koristi prilikom pametnog upscalinga sadržaja na rezoluciju od 8K. Sadržaj u 8K će i dalje biti teško naći, ali se ubrzano radi na tome. Tako je na olimpijadi u Rio de Žaneiru pre dve godine snimljeno manje od 200 sati 8K materijala, ta vrednost će se 2020. godine u Tokiju popeti na iznad 7000 sati. Sem komercijalnih ogromnih modela, Samsung je predstavio koncept The Wall (engl. Zid), modularni TV od 146 inča koji predstavlja demonstracionu platformu sistema kojim mogu da se prave zidni displeji sa dijagonalom od preko deset metara. Modularnost ovog sistema, to jest mogućnost da se usled potencijalnog oštećenja zamene mali segmenti ekrana, obezbeđena je upotrebom tehnologije MicroLED – sićušnih dioda koje same prave svetlost u boji, umesto da služe kao pozadinsko osvetljenje koje se filtrira kroz LCD matricu.

Ova godina je značajna za kompaniju Panasonic, jer slave jedan vek postojanja, pa je njihova prezentacija bila bogata osvrtima na prošlost i pogledima u budućnost. Tako je, pored prvog katodnog televizora ove firma, postavljen najnoviji FZ950 OLED 4K TV od „samo” 65 inča, ali koji podržava standard HDR10+. Posetioci štanda ove kompanije mogli su da uživaju u dve futurističke tehno utopije (za 2030. i 2050. godinu), obe prepune pametnih uređaja. Na prvom mestu za Panasonic je energetska efikasnost.

Pre dve godine LG je na CES došao sa demonstracionim OLED ekranom koji je mogao da se savija. Ove godine ta tehnologija je evoluirala do prototipa savitljivog OLED 4K televizora od 65 inča, koji se kao roletna izvlači iz baze (i sprema u nju kada ga ne koristite). Interesantna funkcija ovog televizora jeste mogućnost da ekran ne izađe ceo iz baze, nego samo parcijalno, pa da služi kao duguljasti informacioni displej (recimo, sa vremenskom prognozom i sportskim rezultatima) ili pak, kada je film koji gledate u sinemaskop formatu, da izađe tačno toliko da imate punu sliku u formatu 21:9, bez potrebe za crnim trakama iznad i ispod slike. Na žalost svih tehnofila koji su nestrpljivi da kupe ovaj „roletna-televizor”, iz LG-a još nema priče ni o ceni ni datumu kada će se ovakvi televizori naći u prodaji. U skladu sa tradicijom da se na sajam mora doći sa uređajem koji obara prošlogodišnje rekorde, LG je predstavio 8K OLED TV od čak 88 inča, a tu je i ovogodišnja serija komercijalnih modela sa novim, jačim procesorima.

Ogroman TV predstavila je i kompanija Sony. XBR-X900F ima dijagonalu od 85 inča, dok je prošlogodišnja serija X900E išla „samo” do 75. Sony je nastavio i sa trendom razvoja modernih projektorskih sistema koji mogu da zamene televizore i montiraju se uz zid na koji projektuju sliku. Ovogodišnji Sonyjev model LSPX-A1 projektuje sliku od 120 inča u rezoluciji od 4k, a visoka je i cena od 30.000 dolara. Kudikamo povoljnija alternativa je laserski projektor iz kompanije Hisense, koji za samo 10.000 dolara nudi i specijalno platno koje umanjuje efekte ambijentalnog osvetljenja na projektovanu sliku.

Londonska kompanija Kino-Mo predstavila je Hypervsn Wall, impresivni „holografski” displej sa dijagonalom od preko tri metra. U pitanju je serija „propelera” sa diodama koje sliku prave menjanjem boja tokom rotacije. Pošto su nosači i sami propeleri providni, imate utisak da slika koju prave lebdi u prostoru.

Među televizijskim tehnologijama koje su na ovogodišnjem CES-u podigle dosta prašine su i, ko bi rekao, sobne antene. Naime, mlade osobe u SAD napuštaju kablovske provajdere za sve sem za internet, a TV signal hvataju na stari način. Tu na scenu stupaju uređaji kao što je SMARTenna+ iz kompanije Channel Master. Ova pametna antena u nenametljivom, tankom kvadratnom kućištu (koje može da se zakači na poleđinu tankih televizora) sadrži sedam specifičnih antenskih konfiguracija i elektroniku koja bira njihovu optimalnu kombinaciju za prijem svakog pojedinačnog kanala.

Audiofili su takođe imali šta da vide na ovom CES-u. Sennheiser je predstavio soundbar Ambeo, prepun Neumannovih drivera, koji nudi impresivni virtuelni 3D surround zvuk zahvaljujući Dolby Atmosu. U sličnoj kategoriji je i Creativeov soundbar X-Fi Sonic Carrier, čija cena iznosi 5800 dolara. Iz kompanije Audio Technica stižu slušalice ATH-ADX5000 sa dinamičkim driverima i cenom od 2000 dolara. Mada, to je skoro skromno u poređenju sa 4G slušalicama Debussy Nathaniel, kojima se upravlja preko integrisanih displeja. One imaju zlatne delove i pojaviće se u prodaji za 18 meseci po ceni od čak 5000 dolara. Za one sa pragmatičnijim pristupom, bez prevelikog kompromisa po pitanju zvuka HyperX je predstavio bežični headset za igrače Cloud Flight sa autonomijom od 30 sati i pristupačnom cenom od 160 dolara. Na pola između ovih povoljnih i onih preskupih slušalica našla se bežična varijanta Amirona iz firme Beyerdynamic.

Kompanija Bragi predstavila je specijalne bubice, zvane Bragi Ears, čija je namena da suzbiju tinitus – zujanje u ušima koje je problem miliona ljudi. Ovaj sistem mapira kako korisnik čuje i kakvu vrstu tinitusa ima i u skladu sa tim pojačava frekvencije zvukova koji dolaze iz okoline. Za ljude kojima zujanje smeta godinama, cena od 1100 dolara nije prevelika za mogućnost da ponovo čuju šapat sa trideset metara udaljenosti .

Dokle ide spremnost ljudi da plate dobar zvuk testiraće kompanija Clearaudio sa gramofonom Innovation, čija cena iznosi više od 45.000 dolara. Zašto? Uređaji se prave od specijalnih materijala od presovanog drveta breze zbog načina na koji rezonuje, preko aluminijumskih tegova za ploče, do nosača glave od ugljeničnih vlakana.

Za one koji žele da slušaju svoju muziku bez slušalica, a da ne smetaju drugima Samsungov C-Lab demonstrirao je Bluetooth zvučnik S-Ray, koji koristi modulaciju ultrazvučnih talasa za prostornu projekciju zvuka. Drugim rečima, ovaj zvučnik usmerava zvuk samo tamo gde to korisnik želi, bez šanse da bilo ko iz okoline čuje zvuk. Da li će zvučne naramenice zameniti slušalice, ostaje da vidimo.

Na točkovima

Automobili koji voze sami više nisu ništa čudno, pa u auto-moto segmentu ovogodišnjeg CES-a nije bilo velikih iznenađenja. Tako je na sajmu moglo da se prati jasno unapređivanje brojnih već predstavljenih tehnologija. Verovatno najbitniji deo slagalice zvane samostalni automobili jeste njihov mozak. Procesor koji ima dovoljno snage da omogući neophodna izračunavanja za bezbedno autonomno upravljanje vozilima je Nvidia Drive Xavier, a automobilski računar Pegasus kombinuje dva čipa Xavier, dva Volta GPU jezgra i dva neimenovana Nvidijina osmojezgarna ARM procesora. Ova grdosija ima TDP od čak 500 vati, ali i mogućnost da obavi 320 biliona računskih operacija u sekundi. Do kraja godine Pegasus će se naći u prodaji u Volkswagenovim i Hyundaijevim automobilima. Kad smo kod Volkswagena, njihov koncept I.D. Buzz će koristiti Nvidia procesore. Ova nova verzija legendarnog Microbusa trebalo bi da započne sa serijskom proizvodnjom 2022. godine.

Toyota je predstavila futuristički koncept e-Palette, modularne „kutije na točkovima” koja bi mogla da postane osnova za budućnost javnog prevoza i dostave. Amazon i Uber su već u pregovorima sa Toyotom za ova vozila, a tu je kompanija Pizza Hut sa idejom da se u ovim autonomnim vozilima nalazi automatizovana pećnica koja pravi pice dok ih vozi, zaista utopistički. Mercedes je takođe predstavio svoju viziju budućnosti sa konceptom Smart Vision EQ, električnom varijantom Smarta koja vozi sama, ima brojne napredne opcije koje povećavaju bezbednost i trebalo bi ilustruje standard za vozila koja ćemo kupovati za deset godina.

Faraday Future FF91 bi trebalo da se nađe u prodaji ove godine, ali ovaj miljenik nekadašnjih CES-ova imaće oštru konkurenciju u vidu modela kompanije Byton, koja je predstavila sopstveni koncept električnog vozila za koje obećavaju „upravljanje jednostavno kao upotreba smartfona”. Električni Byton moći će da vozi 500 kilometara sa jednim punjenjem po ceni manjoj od 45.000 dolara (što je tri do šest puta manje od cene modela FF91).

Dok su električni automobili hit već više sezona, izgleda da se vodonične gorivne ćelije vraćaju na velika vrata. Hyundai je na CES-u predstavio SUV Nexo, čiji je glavni adut u odnosu na električne automobile to što se puni manje od pet minuta, a sa punim rezervoarom vozi 600 kilometara. Nexo nema mogućnost potpune autonomne vožnje, ali može sam da se parkira. Kompanije Aptiv i Lyft predstavile su mini-flotu BMW limuzina opremljenih njihovim sistemom za autonomnu vožnju, koje su vozile zainteresovane na dvadeset tačaka po Las Vegasu. Nissan je pak otkrio da radi na tehnologiji koju su krstili „brain to vehicle”, koja bi trebalo da prati moždane talase vozača i koristi ih za upravljanje (kao u dobrom starom filmu „Firefox”).

Ljudima koji svake godine spadaju s nogu obilazeći CES veoma su privlačni različiti električni skuteri. Među najimpresivnijima ovog januara bio je Smacircle S1, električni bicikl vrhunskog dizajna čiji ram od ugljeničnih vlakana može da se rasklopi i sklopi za samo deset sekundi, pa ceo skuter može da stane u malo veći ranac. S1 je težak ispod sedam kilograma i ima nosivost od 100 kilograma, njegova baterija se puni dva i po sata i omogućuje vožnju od dvadeset kilometara maksimalnom brzinom od 20 km/h. Status skutera prati se preko smartfona. Uređaj Razor Turbo Jetts je više usmeren ka mladima, a sastoji se od par motorizovanih točkića koji se postavlja na petu cipele ili patike. Ove, de facto, rolšue specifičnog dizajna nude oko pola sata vožnje brzinom do 16 km/h.

Motociklisti koji vole brzu vožnju želeće da nabave kacigu Skully Fenix AR, koja efektivno spaja vaš vizir i pametni telefon. Kaciga kamerom snima put iza vozača i prikazuje u donjem desnom uglu vizira, a tu su i komande glasom za navigaciju, puštanje muzike ili telefoniranje. Biciklistima će pak mnogo interesantnija biti kaciga Coros Omni, koja vam pušta muziku, daje navigacione smernice ili omogućuje telefoniranje, a uši su vam sve vreme slobodne kako biste bili svesni svoje okoline i potencijalnih opasnosti. Kako to slušate muziku, a uši su slobodne? Pa kroz kosti lobanje, naravno. Unutar ove kacige su posebni transdjuseri koji, kada se pravilo postave, šalju zvučne talase kroz lobanju do srednjeg uva. Ovo čudo tehnike naći će se u prodaji po ceni od 200 dolara. Interesantan uređaj namenjen biciklistima je i airbag sistem Hip’Air iz firme Helite. U pitanju je pojas sa senzorima kretanja koji u slučaju detekcije snažnog udarca i nagle promene pravca otvara vazdušne jastuke na kukovima korisnika kako bi se minimizovale ozbiljne povrede kukova.

Među najzabavnijim uređajima na CES-u koji su imali točkove jeste svakako ForwardX CX-1, sledeći korak u evoluciji – kofera. Nakon što smo prestali da teglimo torbe tako što smo im dodali točkiće, sada smo tim točkićima dodali motore i AI. ForwardX CX-1 prati korisnika brzinom do tri metra u sekundi na dva načina. Prvi je narukvica sa kojom se povezuje, a drugi je kamera za prepoznavanje ljudi koja snimi osobu koja nosi narukvicu i nastoji da je ne izgubi iz fokusa.

Najbolje vozilo je ipak bio Prosthesis, delo kompanije Furrion. Dok njegovi tvorci kažu da je Prosthesis motorizovani egzoskelet, mi dobro znamo da je u pitanju funkcionalni, četvoronožni mech, visok 4,5 metra i težak 3,5 tone sa maksimalnom brzinom od 32 km/h i baterijom koja traje jedan sat. Kako bi pospešili inovacije, u Furrionu planiraju da osnuju ligu u kojoj bi se ovakva vozila takmičila u brzini.

Foto-drono

Za ljubitelje fotografije na ovogodišnjem CES-u postoji samo jedan foto-aparat – Panasonic LUMIX GH5S, koji ima manji senzor od prošlogodišnjeg modela GH5 (10,2 umesto 20,2 megapiksela), ali zato ima nativni ISO opseg od 160 do 51,200 i može da snima 4K video u 30 ili 60 fps, odnosno 1080p video u 240 sličica u sekundi.

Nostalgičare je obradovao Polaroid OneStep 2. Sa ovim naslednikom slavnog foto-aparata OneStep iz 1977. godine fotografije se razvijaju mnogo duže (oko 15 minuta), ali košta manje od 100 dolara i omogućuje vam da potpuno autonomno pravite fizičke fotografije.

Tokom godina kamere i dronovi su postali neraskidivo vezani i kvalitet slike je bitna stavka svake male letelice. DJI je tokom godina izgradio renome proizvođača najboljih komercijalnih dronova na planeti, ali su i u toj firmi svesni da je za omasovljenje neke tehnologije neophodno pravljenje modela koji će biti pristupačan svakome. DJI Tello je mikrodron sa kamerom od pet megapiksela koja snima video u rezoluciji 720p i kontroliše se preko smartfona, a košta samo 99 dolara. Saznanja stečena tokom konstrukcije stabilizatora za kamere svojih najboljih dronova, DJI je pretočio u pravljenje ručnih stabilizatora za mobilne telefone i kamere Osmo Mobile 2 i Ronin-S.

Yuneec je unapredio svoj najpopularniji model. Typhoon H+ sada pravi manje buke, a tu je i RealSense sistem za izbegavanje prepreka, pa je rad sa njim udobniji. Dron ima senzor od 20 megapiksela, snima 4K video u 60 fps, a bolja optika mu poboljšava performanse tokom snimanja sa slabim svetlom. Firebird FPV je Yuneecov prvi dron sa fiksnim krilima. Ova letelica nalik avionu ima jedan rotor iza tela i 4K kameru u nosu, a dolazi sa FPB headsetom, tako da korisnik može iz prvog lica da gleda gde leti. HD Racer je Yuneecov pristupačan model koji košta samo 180 dolara, a snima 1080p video u 60 fps. Firebird FPV košta 700, a Typhoon H Plus 1800 dolara.

Unapređivanje mini i mikro-dronova namenjenih snimanju selfija se nastavlja, a modeli kao AirSelfie 2 i AEE Selfly su među onima koji najviše obećavaju, prvi kompaktnost, a drugi pristupačnost. Sa druge strane, kompanija Uvify, koja je usredsređena na trkačke dronove sa FPV headsetovima, predstavila je model Oori, koji je manji i jeftiniji od većine iz njihove ponude. Zanimljiv je bio i DroneHunter iz kompanije Fortem, čija je namena, kao što mu ime govori, da lovi druge dronove. Kada ulovi plen u mrežu, DroneHunter može da ga pusti padobranom na zemlju ili da ga odnese do baze. Ipak, jedan od najinteresantnijih dronova, kao i prošle godine, nije bio namenjen letenju, nego podvodnom istraživanju. PoverVisionov PowerDolphin je naslednik prošlogodišnjeg PowerRaya i ima napredni, dvoosovinski nosač kamere, koja interno snima 4K video ili strimuje u 1080p. Domet ovog drona je jedan kilometar od daljinskog upravljača, baterija mu traje dva sata, a maksimalna brzina kretanja je pet metara u sekundi. Sem snimanja, PowerDolphin može da vuče pojas za spasavanje, da ispušta mamac za privlačenje riba, pa čak i da vuče udicu za novi vid high-tech pecanja na daljinsko upravljanje.

Sony je predstavio unapređenu verziju akcione kamere RX0. Sada svako može lako da pravi bullet-time filmove jer se nekoliko primeraka RX0 međusobno sinhronizuje veoma brzo i jednostavno. Zvezda na Nikonovom štandu bio je objektiv Nikkor AF-S 180-400 mm F/4E TC1.4 FL ED VR, koji je san snova za profesionalne fotografe čije su omiljene teme sport i priroda i koji imaju 13.000 dolara. Cannon nije predstavio nove komercijalne modele, nego konceptualna rešenja, kao što su objektiv sa više sočiva koji trenutno menja žižnu daljinu dodirom na prekidač, zatim moduli koji pretvaraju pametne telefone u napredne foto-aparate i čudna kamera za osobe koje ne žele da bitne stvari iz njihove svakodnevice ostanu nedokumentovane, pa ih automatizovano prati i snima.

Snimanje u 360 stepeni je sve popularnije, a to dodatno olakšavaju novi, pristupačniji modeli, kao što je vodootporni GoPro Fusion (700 dolara), koji snima 5,2K video u 30 fps. Mirage Camera iz firme Lenovo je kompanjon njihovog Mirage Soloa, prvog samostalnog VR sistema koji podržava Googleovu platformu Daydream. Mirage Camera snima u Googleovom formatu VR180 – dva senzora od 13 megapiksela istovremeno prave dva video-snimka sa vidnim poljem od 180 stepeni. Ova kamera podržava i live-stream na YouTube. Yi Horizon kamera je takođe kompatibilna sa standardom VR180, pravi 5,7k video u 30 fps, ima displej od 2,2 inča i pojaviće se u prodaji do kraja godine.

Kompanija Insta 360 predstavila je nekoliko kamera čiji cilj je unapređivanje VR iskustva. Pored profesionalne, kružne VR kamere sa osam sočiva koja će se pojaviti u prodaji sredinom godine po ceni od 12.000 dolara, predstavljen je prototip 6DOF Light Field Camera, koji je zapravo panel sa 128 individualnih širokougaonih kamera. Ovaj sistem omogućuje pravljenje snimka sa vidnim poljem od 180 stepeni, u kom gledaoci mogu da se pomeraju u odnosu na subjekat snimka bez deformacije i neprirodnog osećaja. Insta 360 Nano S je dodatak za najnovije modele iPhonea, koji snima video u 4K i košta 240 dolara.

Robotizacija

Roboti su svake godine opšteprisutna stvar na CES-u, ali još uvek nisu toliko prisutni u našim domovima. Sem novog modela Sonyjevog psa Aibo (pogledati izdvojen deo), brojne kompanije su na svojim štandovim imale neke robote, kako komercijalne, tako i one demonstracione. U ovoj drugoj kategoriji, među najzabavnijima bio je Omron Forpheus – robotski učitelj stonog tenisa. Sa jedne strane ovog sistema je paukoliki robot koji u specijalnoj ruci drži reket za ping-pong, a sa druge strane je napredna veštačka inteligenciju koja se prilagođava stepenu igre ljudskog protivnika. Forpheus prvo meri koliko je neko dobar igrač, a zatim polako povećava stepen težine kako bi korisnik nastojao da unapredi nivo svoje igre. Sem toga, mrežica na stolu je LED ekran na kom se ispisuju statistike odigranih poena i motivacione poruke za igrača.

Robot zvan Walker iz kompanije Ubtech deluje kao finalizovani proizvod, ali se u prodaji neće pojaviti pre početka sledeće godine. Ipak, najbitnija stavka kod ovog digitalnog asistenta sa brojnim senzorima u torzou i velikim touchscreenom na mestu glave jeste to što on hoda, kako po ravnom, tako i uz stepenice. Sledeća generacija dobiće i ruke, pa će Walker postati pravi robo-batler. Konkurencija Walkeru na polju pomoći u kući je model iz firme Aeolus Robotics, koji može da mapira položaj svih predmeta u sobi, zapamti to stanje kao „čista soba”, pa kada dobije komandu da čisti, on će krenuti da vraća svaki pojedinačni objekat na svoje mesto. Sem toga, Aeolus na osnovu položaja tela ukućana može da proceni da li nekome treba pomoć i da pozove odgovarajuću službu.

Kompanija Blue Frog Robotics predstavila je kućnog asistenta zvanog Buddy, koji klasičnu konzolu za komandovanje glasom kombinuje sa velikim displejem koji, kada ga ne koristite za prikazivanje informacija ili video-telefoniranje, prikazuje simpatično lice nalik liku iz crtanog filma. Osnivač firme Sphero je prošle godine pokrenuo kompaniju Misty Robotics kako bi radili na kompleksnijim robotima. Rezultat rada nove kuće je Misty I, koji nije finalni proizvod, nego razvojna platforma, iako izgleda veoma simpatično, nalik Diznijevom WALL-E-ju. Misty I se od ovog meseca isporučuje zainteresovanim razvojnim timovima po ceni od 1500 dolara.

Prikazana je i nova generacija Segwayevih robota Loomo, zatim neinventivno nazvani A1 iz firme Amy Robotics, razvojna platforma Qihan Sanbot Elf, a EQL Qubi na usisivač tipa Roombe dodaje robotski torzo. Panasonic je predstavio Laundroida – pravougaonog robota koji slaže veš, a istu funkciju ima robot FoldiMate, prvenac istoimene firme. Među robotima namenjenim igranju izdvajaju se dinamičan MekaMoni, kojima upravljate u borbama protiv AR protivnika, i edukativni Cleverboti, simpatični modularni uređaji koji uče programiranju i čije mogućnosti vremenom rastu sa znanjem korisnika.

Lični računari

Bilo da ih zovete personalnim kompjuterima, pametnim telefonima ili inteligentnim frižiderima, računari su svuda oko nas. Kao uvek, CES je jedno od glavnih mesta za praćenje aktuelnih trendova, iako postoje mnogi specijalizovaniji sajmovi koji se detaljnije bave svakom od specijalnih podkategorija modernih tehnologija.

Na polju pametnih telefona najviše pažnje nije privukao neki pojedinačni model, nego tehnologija koja će se uskoro ugrađivati u mnoge modele većine proizvođača. Kineska kompanija Vivo predstavila je svoj Vivo X20 UD, prvi smartfon kome se čitač otiska prsta nalazi na samom ekranu. Senzor koji se postavlja ispod transparentnog dela u dnu ekrana (i može da se vidi pod specifičnim uglom) delo je kompanije Synaptics i koristi AI rutinu koja upoređuje 300 specifičnih karakteristika na otisku prsta. Sem toga, senzor koristi osvetljenje ekrana da bi osvetlio prst i bolje prepoznao otisak.

Razer je prikazao interesantan razvojni koncept. Project Linda ubacuje Razer Phone u docking station u obliku laptopa i tako dobijate Android notebook od 13,3 inča sa tastaturom i smartfonom na mestu touchpada. Razer još polira softverski deo iza ovog projekta, ali šansa da će tokom godine projekat Linda biti zvanično najavljen kao komercijalni proizvod, možda na jesen sa Razer Phoneom 2, svakako postoji.

Sony je na CES-u predstavio tri smartfona iz srednje klase: Xperia XA2, Xperia XA2 Ultra i Xperia L2. U pitanju su prvi telefoni iz ove kompanije sa čitačem otiska prsta na zadnjoj strani. Asus je predstavio ZenFone Max Plus, sa osmojezgarnim procesorom MT6750T, tri gigabajta RAM-a, kamerom od 16 megapiksela, baterijom od 4130 mAh, sistemom za prepoznavanje lica i to sve po ceni od samo 220 dolara. Samsung je uoči CES-a najavio dva modela iz srednje linije A – Galaxy A8 i A8 Plus. Kineska firma TCL predstavila je novu liniju Alcatela sa Alcatelom 5 u vrhu ponude, Alcatelom 3V u sredini i Alcatelom 1X kao osnovnom opcijom ispod 100 dolara. Prikladno nazvan, Moviephone je Android uređaj u višoj srednjoj klasi, čiju cenu od 600 dolara bi trebalo da opravda MEM laserski 720p projektor koji projektuje sliku dijagonale do pet metara. CAT je predstavio novi model S41, tradicionalno oklopljen i vodootporan do dva metra na sat vremena i sa naprednim opcijama za deljenje baterije.

Huawei Mate 10 Pro stiže u SAD, a sem standardne, tu je i verzija sa etiketom Porsche Design i cenom od 1250 dolara. Gemini iz Planet Computersa nije mobilni telefon, već mini-vremenska mašina koja nas vraća u doba Psiona, PDA uređaja sa preklopnim dizajnom i velikim tasterima. Gemini ima ekran od 5,7 inča, 10-jezgarni MediaTek procesor i četiri gigabajta RAM-a. Za ljubitelje fizičkih tastatura firma Livermorium predstavila je tastature kao modove za Moto Z i Z2. Tu su i modovi kao što je Vital Moto, koji meri puls, ritam disanja, temperaturu i određuje stepen oksigenacije krvi, kao i krvni pritisak.

Laptopi već godinama mnogo popularniji računari od desktop konfiguracija, a na CES-u je predstavljeno više impresivnih modela, kao što su Dell XPS 15 2-in-1 i HP Spectr x360 15. Oba ova računara imaju osmu generaciju Intelovih Core procesora, Kaby Lake G, u kojima je integrisana AMD-ova grafika Radeon RX Vega M. Pošto nemaju odvojenu grafiku, na taj dodatni prostor u kućištima proširio se napredniji sistem za hlađenje. Pored ažuriranih modela Nitro 5 i Spin 3, Acer je predstavio novi Swift 7, koji je sa samo 8,98 milimetara debljine najtanji laptop računar na svetu. Direktni konkurenti ovog modela, Dell XPS 13 i Lenovo Yoga 920 jesu deblji, ali imaju jače procesore. Lenovo je prikazao još interesantnih modela, kao što su ThinkPad X1 Carbon i Yoga X1, kao i 2-in-1 hibrid Miix-630 sa ARM procesorom. Još neka 2-in-1 rešenja, kao što je HP Envy X2, dizajnirana su oko procesora Snapdragon 835 i hvale se autonomijom od bar dvadeset sati. InCase IconConnected je interesantan za vlasnike modela MacBook Pro – radi se o zaštitnoj futroli sa baterijom od 14.000 mAh koja može da dopunjava spremljeni laptop.

Novi Intelovi procesori sa AMD grafikom odrazili su se i na novu generaciju NUC računara koji konačno mogu da se koriste za zahtevnije igre. Po rečima ljudi iz Intela, Kaby Lake G daje bolje rezultate od procesora sa grafičkom karticom GeForce GTX 1060 Max-Q. Intel će isporučivati Hades Canyon NUC uređaje bez sistema, M2 SSD-a i DDR 4 modula po ceni od 800 i 1000 dolara (zavisno od tipa i7 procesora). Korisnicima kojima grafika nije toliko bitna biće interesantni brojni mini-PC modeli, kao Liva One i Liva Q2 iz firme ECS, koji su zasnovani na procesorima Gemini Lake.

Servisi za cloud gaming, kao Blade Shadow i GeForce Now, postaju sasvim solidna alternativa kupovini jakog računara jer sa dovoljno brzom vezom za striming velike količine podataka više ne morate da imate jak kompjuter za maksimalne performanse. Dodatak koji će interesovati sve koji koriste više monitora jeste Asus ROG Antibezel Kit. U pitanju je plastična prizma koja se postavi na spoj dva monitora i koja prelama svetlost na takav način da ivice monitora postaju nevidljive, pa korisnik dobija jedinstvenu sliku sa minimalnim rastezanjem na spoju monitora. Nvidia BFGD je skraćenica za Big Format Gaming Display i nudi igračima 4K monitor dijagonale čak 65 inča, koji je kompatibilan sa HDR-om i G-Syncom i ima osvežavanje od 120 herca. Dok slika na ovakvom displeju svakako izgleda impresivno (pod uslovom da imate odgovarajuću grafiku), prostor u sobi postaje značajna stavka, jer od ovako velikog ekrana morate biti udaljen bar metar i po, mada čak i tada morate da pomerate vrat. Ipak, Asus, Acer i HP će do kraja godine ponuditi svoje BFGD monitore. Impresivan klasični, veliki igrački monitor na sajmu bio je MSI Optix MPG27CQ, zakrivljeni W-LED QHD monitor sa osvežavanjem od 144 herca.

Od igračkih periferija, na sajmu su najviše čežnjivih pogleda dobijali miševi SteelSeries Rival 600 i Razer Mamba Hyperflux, zatim slušalice Sennheiser GSP 600, kao i tastatura Cooler Master MK851 sa Aimpadovom tehnologijom analognog unosa na osam tastera koje igrači najčešće koriste. Sa druge strane, nostalgičare je obradovao proizvođač periferija Hyperkin, koji za ovo leto najavljuje Ultra Game Boy, kopiju klasičnog Game Boya koja koristi originalne kertridže.

Dizajneri često obećavaju da će njihovi uređaji promeniti način na koji uživamo u igrama. U slučaju čudnog aparata Vortx to možda i bude istinito. Ovaj uređaj iz firme Whirlwind FX, koji se postavlja pored monitora, na osnovu audio-vizuelnih efekata u igrama računa kakvo bi bilo strujanje vazduha oko lika u igri, i to simulira oko igrača pomoću integrisanog ventilatora i grejača.

Za kuću i poneti

Svi kućni uređaji moraju da budu pametniji, bilo da se radi o pametnim frižiderima, koji koštaju više od 4000 dolara jer su „hab za celu porodicu”, ili kadi od 19.000 zelenih novčanica (Toto Floating Tub). Kompanija Kohler nudi svima sa dubokim džepom pregršt računarski potpomognutih novotarija. Njihovi uređaji, kao što su inteligentni toalet Numi, ogledalo Verdera, tuš DTV+ ili kada PerfectFill Bathtub, koriste interne računarske sisteme za regulaciju raznih parametara kojima korisnik može da upravlja glasom putem Amazon Alexea. Pametno ogledalo HiMirror zvuči kao da je stvoreno u seriji „Black Mirror” – sistem prati nepravilnosti na licu korisnika kako bi ih stimulisalo da povedu više računa o svojoj koži. Slična stvar je sa IMEC-om, headsetom koji registruje EEG korisnika i na osnovu moždanih talasa menja muziku kako biste ostali smireni ili vam savetuje da promenite aktivnost kojom se bavite, bilo da je u pitanju film, knjiga ili igra.

Vuzix Blade su pametne naočare sa integrisanim mikrofonom, kamerom i touchpadom sa strane, a koriste Amazon Alexu. Samsung Relúmino su pametne naočare iz C-Labsa, koje osobama sa oštećenim vidom pružaju jasniju sliku.

Naravno, tu su i pristupačniji pametni kućni sistemi, kao što su tuševi, slavine ili, na primer, pametna četkica za zube Kolibree Magik, koja se povezuje sa smartfonom kako bi dete moglo se zabavlja AR sadržajem dok pere zube. Među najpametnijim proizvodima za pametnu kuću je jednostavni, a funkcionalan Lenovo Smart Display. Ovo je zvučni sistem povezan sa Google Assistantom, koji ima i ekran (postoje verzije od osam i deset inča) na kome može da se prikazuje željeni sadržaj.

Brojni poznati proizvođači na CES-u predstavili su svoju novu seriju pametnih satova sa više procesorske snage, memorije i opcija nego ikad do sada. Iz Garminove ponude izdvajamo modele Forerunner 645 Music i Vivofit 4. Suunto je predstavio Suunto 3 Fitness, Skagen je na CES došao sa skupocenim modelom Falster, dok Casiov G-Shock Rangeman puni baterije za svoj GPS putem solarnih ćelija. Takođe ekonomično, PowerWatch × iz Matrix Industriesa je evolucija sata koji se puni toplotnom energijom tela osobe koja ga nosi, a kako je sistem za punjenje toplotom unapređen, sam sat ima dodatnu elektroniku i funkcije. Omronov sat HeartGuide može da na ručnom zglobu meri pritisak i prati stanje kardiovaskularnog sistema korisnika.

Zajedničkim radom kompanija Line i Naver nastale su bežične bubice za prevođenje Mars, koje olakšavaju komunikaciju između sagovornika koji pričaju na engleskom, korejskom, kineskom i japanskom. Najbolje od svega, ne moraju obe osobe da imaju svoje Mars bubice, nego svako može da koristi jednu bubicu koja mu prevodi na vlastiti jezik.

Everyday Backpack iz firme Peak Design nije pametan, ali je napravljen pametno. Ovaj ranac namenjen je modernim ljudima koji nose sve od laptopa, preko dodatnih objektiva za svoj DSLR aparat, do manjih dronova. Visoki kvalitet izrade i materijala diktira cenu od čak 300 dolara, a ima dve verzije, zapremine 20 i 30 litara.

Tokom poslednjih nekoliko godina prisustvo VR sistema na CES-u predstavljalo je svojevrsni presek stava industrije i stava potrošača prema ovim tehnologijama. Ove godine, sa drugom generacijom uređaja na vratima, stiče se utisak da trenutak široke rasprostranjenosti sistema za virtuelnu stvarnost još uvek nije tu, ali se približava.

Poklonike high-end VR ponude oduševio je HTC Vive Pro, unapređenje već najboljeg VR sistema na svetu. Headset sada ima integrisane slušalice, rezolucija OLED displeja podignuta je za čak 78 odsto na 2880x1600 i, najbitnije, više nema kablova, nego se sistem sa računarom povezuje bežično. Naravno, kao što veći monitor zahteva bolju grafičku kartu, tako će i Vive Pro zahtevati jači računar od dosadašnjeg optimuma za Vive. Usput, klasični Vive će se sada prodavati po pristupačnijoj ceni, a njegove probleme sa kablovima rešiće HTC Vive Wireless Adapter.

Brojne samostalne VR uređaje kojima nisu potrebni računari, a zadovoljavaju standard Google Daydream, predvodi Lenovo Mirage Solo. Ovaj uređaj ima procesor Snapdragon 835, ekran od 5,5 inča, četiri gigabajta RAM-a i 64 gigabajta za aplikacije, dok baterija od 4000 mAh treba da obezbedi sedam sati igre. Slični uređaji su i Oculus Go, kao i Neo iz kompanije Pico.

Black Box VR je sistem koji koristi HTC Vive da projektuje korisnika u virtuelnu teretanu. U realnom svetu osoba je povezana na „univerzalnu teretanu” sa elastičnim trakama čiju zategnutost, odnosno težinu vežbanja podešavate iz Black Box VR aplikacije. Sa druge strane spektra, kompanija Peloton predstavila je pokretnu traku sa integrisanim ekranom od 32 inča preko kog pratite personalizovani režim treninga. Sem što sama traka košta 4000 dolara, lični trener se plaća 150 dolara mesečno.

3D štampači nisu toliko zapaženi kao poslednjih nekoliko godina, ali jedan od modela, da Vinci Nano 3D iz XYZprintinga, zaslužuje da ga pomenemo. U pitanju je jednostavan i povoljan uređaj na kom možete za 230 dolara da štampate modele sa svog računara ili smartfona. Ista firma predstavila je i mnogo veći da Vinci Color AiO, koji ink-jet mlaznicama boji model dok se štampa, ali njegova cena je 4000 dolara što dobrano zalazi u domen entuzijazma.

Priča o uređajima koji su mogli da se vide na CES-u ne bi mogla da bude kompletna bez pominjanja onih koji su atipični, ali će svakako naći zainteresovane korisnike. Tu je, na primer, „pametna kutija sa mirisima” zvana Moodo. U pitanju je aparat u koji se stavljaju kapsule sa mirisima, a oni se zatim ispuštaju mirise po vašem domu u željenim intervalima, odnosima i količinama, u skladu sa vašim podešavanjima.

Korisna inovacija je i UV Sense iz kompanije L’Oreal. Radi se o nalepnici debljine dva i prečnika devet milimetara koja meri izloženost UV zračenju. U nalepnici je NFC čip, koji može da se skenira smartfonom da bi se prikupili podaci o izmerenom zračenju. U L’Orealu smatraju da je idealno mesto za ovu nalepnicu nokat ili ram naočara. Ako se bojite zračenja mobilnih telefona, donji veš Spartan Radiation Underware pravi Faradejev kavez oko „porodičnih dragulja”.

Solidan broj proizvoda nastoji da unapredi san korisnika. Tako Philipsov SmartSleep Tracker prati vaše moždane talase tokom sna, analizira ih i pruža savete kako da bolje spavate. Sa druge strane, robo-jastuk Somnox veoma polako pulsira, što navodno smiruje i uspavljuje. Ovaj jastuk takođe može da pušta muziku ili audio-knjige, koje isključuje kada senzori registruju da je korisnik zaspao. Nokia Sleep se stavlja ispod dušeka i prati promene u rasporedu težine tokom spavanja i na osnovu toga određuje kako ste spavali uz savete kako da unapredite kvalitet sna.

Ovie Smarterware su diskovi koji se postavljaju na namirnice koje čuvate u frižideru i upozoravaju vas kada im je blizu rok isticanja. Traka za glavu Modius stimuliše regione mozga odgovorne za homeostazu kako bi ublažio apetit korisnika i pomogao pri držanju dijete.

Nanoleaf Aurora su LED paneli koji se postavljaju na zidove i menjaju boju po vašoj želji, sinhronizuju se sa muzikom u prostoriji, a reaguju na dodir, kao i na komande preko Alexe, Sirija i Google Assistanta

• • •

Kao uvek, na ovim stranama smo pomenuli samo deo zanimljivosti sa ovogodišnjeg CES-a. O onima koje smo propustili sada, pisaćemo u budućim brojevima „Sveta kompjutera”.

Dragan KOSOVAC