U pitanju je naoko jednostavna igra, čija bi grafika mlađem čitaocu našeg lista izmamila podrugljiv osmeh, uz pitanje kakav klovn je mogao ovo da igra? Dva cirkuzanta skaču kako bi dohvatili tri reda balona (dijamanata?) pri vrhu ekrana. Najteže je „očistiti” gornji red i svaki uspeh praćen je dozom čistog igračkog zadovoljstva. Ukoliko imate dovoljno sreće, čikica će „ući u mašinu” odbijajući se između dva reda.

Igra počinje polako i akteri se vuku preko ekrana. U prvih nekoliko rotacija neće ni dostići potrebnu visinu. Ali pre nego što se uljuljkate u sigurno kontrolisanje tramboline, situacija izmiče kontroli, a akteri skaču kao da su na mesecu (dužinski, ne brzinski). U jednom trenutku učiniće vam se da ste dostigli ekvilibrijum. Jedan čikica će skočiti, dohvatiti balon, vratiti se istom putanjom samo da bi i drugi čovečuljak ponovio istu radnju, samo pod suprotnim uglom. Broj ponavljanja skokova u jedinici vremena sve je veći, ceo red balona nestaje uz dobijanje bonusa, sve dok u jednom trenutku čikica na promaši dasku za milimetar. Iako finale ove „mašinice” neminovno dovodi do gubitka života, ovo je jedan od boljih načina za štancovanje poena.

Ostatak teksta poslužiće da istaknemo odličan fizički model igre, kao i jednostavne, ali nezaboravne zvukove skakanja, pucanja balona i doskoka, bilo na trambolinu bilo van nje.

Ognjen POPOVIĆ