Neuništivi serijal „Dragon Ball”, ili „Zmajeva kugla”, ako ćemo po naški, iznedrio je stotine epizoda, što mange što animea, ali i veliki broj video igara. U svom tom haosu serijala, podserijala i portova za brojne konzole, zaista je bilo retko naći igre koje iskonski prenose atmosferu „Dragon Balla”. Ne mislimo tu na urlanje u pet epizoda dok se puni Kamehameha ili zavirivanje Bulmi po suknju (poznati perverzni momenti iz prvih sezona), već na iskonsku brutalnost tabanja koje je prikazano u seriji. Dragon Ball FighterZ će, po svemu sudeći, doneti tu mini pobedu Dragon Ball igrama, a kada se uzme u obzir ko radi na igri, nismo iznenađeni.

Sredinom januara imali smo priliku da zavrtimo beta verziju prve DBZ igre na kojoj je radio Arc System Works, studio poznat po igrama BlazBlue i Guilty Gear. U njihovom tipičnom stilu, FighterZ je veoma stilizovana igra gde komboi kao da ne prestaju, a heavy metal muzika razvaljuje zvučnike. To je takođe jedna od retkih borilačkih igara gde se potencira zakucavanje u protivnikovu njušku. Kao što smo rekli, duh „DBZ” predloška je tu, ali ipak ovo nije igra samo za fanove. I ljubitelji borilačkih igara će imati više razloga da zavrte FighterZ na svom PC-u ili konzoli. Sudeći po potpunom usijanju servera tokom nekoliko dana igranja i konstantnom pucanju igre usled navale horde igrača, interesovanje za ovako nešto je izuzetno veliko.

Na prvi pogled, igra deli gene sa serijalom Marvel vs. Capcom ili, konkretnije, sa njegovim trećim delom. Tu je grafika nalik na crtani film, biranje tri borca i punjenje skale za specijalke na nekoliko nivoa. Fajt se završava kada jedan od igrača ostane bez sva tri borca, a u bilo kom trenutku tokom borbe možete pozvati nekog od izabranih likova da nakratko uleti u klinč ili potpuno pređe u borbu, dok se prethodni lik hladi na klupi. Kontrole takođe nisu naročito komplikovane, pa su na raspolaganju tri tastera za različite jačine napada i jedan specijalni taster, pri čemu igra ima sasvim pristojan tutorial koji će vam objasniti sve bitne mehanike – od kretanja, do vezivanja komboa. Na kraju krajeva, ovom igrom se istovremeno cilja hardcore publika koja jede borilačke igre za doručak, ali i novajlije koje su odrasle uz serijal „Dragon Ball” i samo žele da umlate Friezu. Osnovni komboi se svode samo na ponavljanje istog tastera, nešto što sve češće viđamo u igrama kao način da se igrači naviknu na ritam dok ne nauče „mesnatije” poteze i kombinacije. To, doduše, ne znači da se iza blještavila ne kriju kompleksni sistemi i praktično će svako „brisati patos” vama ukoliko niste ukapirali sve sitnice koje postoje u ovoj igri.

Dragon Ball FighterZ se oslanja na velike komboe, baš kao i ostale igre ovog studija, ali i na veoma agresivan stil igre. Takozvani rushdown pristup je gotovo uvek uspešan, stalno treba vršiti pritisak na protivnika i nabijati ga u ćošak arene kako bi vam postao vreća za udaranje. Kao i u animeu, likovi su izuzetno agilni i sposobni da se za tren oka približe protivniku koristeći Super Dash potez (specijal + najjači udarac). Takođe, možete se teleportovati protivniku iza leđa ili pokušati Dragon Rush zahvat, čime lansirate protivnika i otvarate ga za kombo i mnogo, mnogo batina. Još jedna sitnica iz MvC nasleđa jeste Sparkling Blast, koji je poput X-Factora i daje drastično pojačane napade samo jednom tokom meča... ako stignete da ga iskoristite. Jednom kada upadnete u protivnički kombo, moraćete da stisnete zube i istrpite lemanje, jer ovde nema lakog izvlačenja trošenjem super skale kao u Mortal Kombatu. Možda će vam zato borbe delovati kao WWE mečevi, gde se batine između dve strane razmenjuju kao sličice fudbalera, ali će svako ko je i nehotice video seriju „Dragon Ball” znati da igra baš tako treba da izgleda.

Prezentacija je takođe nešto što neće ostaviti nikoga ravnodušnim. Vrhunski cel-shading na likovima i arenama daje utisak gledanja epizode animea, dolazak boraca u meč propraćen je poznatim replikama i zaletanjem jednih ka drugima uz ogromne eksplozije, a može tu i štošta da se polupa uokolo. Malo je reći da je igra koncentrisani hype, jer ćete često sebe hvatati da se sve više približavate ekranu razrogačenih očiju, hipnotisani potpunim ludilom koje se dešava na ekranu. Dragon Ball FighterZ apsolutno spada u one igre koje aktiviraju epilepsiju, što je upozorenje kod kog se uopšte ne šalimo.

Za igrače koji su malo više upoznati sa izvornim materijalom, FighterZ krije sijaset referenci i skrivenih scena čije otključavanje je izazov za sebe. Izbor likova i način na koji se borbe završe mogu da aktiviraju specijalne scene koje će oduševiti ljubitelje serije, od Krilina koji opet umire (jer to je, pobogu, Krilin!), do fenomenalnih „natezanja” Kamehameha talasa dok sve okolo pršti. Vidno je da je ovo projekat ekipe koja, ne samo da zna „Dragon Ball” mitologiju do poslednjeg pasusa, već i poseduje ogromnu strast i želju da to podeli sa svojim igračima.

Beta je, nažalost, imala neke bubice koje su kvarile sveopšti dobar utisak. Tutorijal nivoi imaju propuste u dizajnu, pa je tako moguće nalupati i pobediti protivnika a da niste izveli ono što se od vas tražilo, čime se pokreće učitavanje hub nivoa i onda ponovo morate pokrenuti trening iz menija. Takođe, ogromna nestabilnost servera i nespremnost Bandai Namcoa za navalu igrača, značili su da se meč traži između petnaest i dvadeset minuta. To jest, u slučaju da ste uopšte mogli da uđete u igru, pošto je ona više bila offline nego funkcionalna.

U trenutku dok ovo čitate, puno izdanje Dragon Ball FighterZ je uveliko u našim rukama. Ukoliko u međuvremenu nismo hospitalizovani usled napada epilepsije, verujemo da ćemo lako moći da preporučimo ovaj naslov, ne samo „DBZ” fanaticima, već svima koji vole dobru tabačinu. Mehanički ispeglan i spektakularan naslov, DB FighterZ je upravo ono što su mnogi čekali, ali pod uslovom da se problemi tehničke prirode ne ponavljaju po izlasku.

Bojan JOVANOVIĆ