LAKI PINGVINI<>
012018<><>

Kuda plovi ovaj brod

Šta nas očekuje u narednih 400 brojeva

Okruglo četiri stotine brojeva za SK i oko 144 za „Lake pingvine”, su vrednosti koje zavređuju pažnju i poštovanje. Mada je uobičajeno da se u jubilarnim brojevima osvrnemo na slavnu prošlost i podsetimo na sva dostignuća. Ovom prilikom, nešto sasvim drugačije. Upustimo se zajedno u razmišljanje o tome šta nas sve čeka u narednih 400 brojeva u svetu slobodnog softvera koji pokriva rubrika „Laki pingvini”.

Neće ovo biti ozbiljna analiza, takav posao je vrlo nezahvalan, IT je previše dinamična kategorija ljudske delatnosti da bi mogla da se uspešno predvidi i na daleko kraći period. Sa druge strane, ovo neće biti ni spisak želja ili pusta maštanja, već nešto između, pokušaj da se sagleda ukupno stanje u razvoju slobodnog softvera i tendencije njegovog napredovanja. Pored dinamičnosti koju smo pomenuli, dodatna teškoća za bilo kakvu ozbiljniju analizu je i raznovrsnost i mnogobrojnost oblasti koje pokrivaju informacione tehnologije. Stoga ćemo se zadržati na onim koje su našim čitaocima, pretpostavljamo, najbliže i najzanimljivije.

Serveri lete u nebo

Na dečije pitanje od čega su napravljeni oblaci šala odgovara: „Od Linux servera, uglavnom”, što svakako nije daleko od istine. Od novembra prošle godine Linux je svoju dominaciju u oblasti HPC (High-performance Computing) krunisao stopostotnim udelom, kako izveštava sajt top500.org, a istorijski posmatrano slobodni sistemi su uspostavili apsolutnu hegemoniju nad konkurencijom. Možemo sa velikom dozom sigurnosti pretpostaviti (mada znamo šta se za pretpostavke kaže) da će ovaj trend biti nastavljen i u budućnosti. Razloga je više. Slobodni sistemi odgovaraju velikim kompanijama zato što njihov razvoj košta daleko manje nego da ga izvode u okviru svojih kapaciteta. Saradnja sa zajednicom koju finansijski pomažu višestruko se isplati svim zainteresovanim stranama jer je krajnji proizvod kvalitetan, jeftin i, verovatno najbitnije, moguće ga je prilagođavati sopstvenim potrebama. Veliki biznis voli opensource model. Najbolja potvrda za to je, pored svih softverskih giganata, i sam Microsoft, dugogodišnji archnemesis slobodnog softvera, koji od skoro ima izlive (iskrene?) ljubavi ka slobodnom softveru.

I na nižim nivoima situacija je slična. U zavisnosti od toga kako računate TCO (Total Cost of Ownership), kalkulacija je mahom na strani slobodnih rešenja, pa ne čudi stalni porast potražnje za kvalifikovanim administratorima i inženjerima sa znanjima i veštinama iz oblasti opensource tehnologija, što je trend za koji smatramo da će i dalje imati uzlaznu putanju.

Sa stanovišta krajnjih korisnika sve do sada rečeno ima pozitivne posledice koje se ogledaju u sve većoj ponudi i sve nižoj ceni dostupnih usluga i proizvoda. Zaista, dovoljno je pogledati samo deset godina unazad i videti koliko je kompletna „as a service” sfera napredovala.

Bolje Linux u ruci...

U jednoj davnoj raspravi sa prijateljima iz redova „okorelih gejmera” o tome koji operativni sistem je superiorniji (klasična win vs. lin svađa), autor ovog teksta je, u svoj svojoj mladosti i ludosti, izjavio: „Svi ćete vi jednog dana koristiti Linux”, ni ne sluteći da će se te reči u nekom obliku i ostvariti. Tehnikom „pritajeni tigar, skriveni zmaj” Android je preuzeo primat na tržištu mobilnih uređaja i čini se da će tako ostati i u doglednom periodu. Nećemo ulaziti u analizu zašto je Android mnogo ispred konkurencije (kvalitet ili cena) kako ne bismo ponovo ušli u diskusiju u kojoj nema pobednika, samo ćemo konstatovati da je slobodni softver i na ovom polju pokazao svoj kvalitet i fleksibilnost. Pirova pobeda, ali pobeda svakako, iako dobar deo korisnika Android uređaja ne zna šta čuči u osnovi njihovih gadžeta. Takođe, primećujemo zanimljivu korelaciju u zastupljenosti uređaja između dva vodeća rešenja, koju potvrđuju i ostale statistike na koje smo nailazili. Čini se da, uz stabilnu bazu korisnika jednog ili drugog sistema, postoji i grupa koja ciklično „šeta” iz tabora u tabor, pretpostavljamo u momentima izlaska novih uređaja.

Sve u svemu, deluje da su kompanije koje čine ovaj ekosistem zadovoljne trenutnim stanjem stvari i ne planiraju neke drastične promene, pa očekujemo manje-više iste trendove i u budućnosti, pod uslovom da ne dođe do nekog drastičnog tehnološkog proboja koji bi poremetio trenutnu kalkulaciju (kao što smo rekli, ništa nije isključeno).

Year of the Linux desktop

Je termin uz koji definitivno ide lajtmotiv u vidu stiha iz pesme grupe Madness, koji kaže „Waiting for the train that never comes”. Tačnije, desktop Linux je odavno tu, za one koji žele i mogu da ga koriste. Nema potrebe forsirati ideju koja, mada lepo zvuči, nije nužno i izvodljiva. Linux nikada nije kreiran da bude desktop sistem, a ako ćemo pravo, nikada nije zamišljen ni kao bilo šta više od hobi projekta jednog studenta. Iz te perspektive sve što je napravljeno je više nego fantastično, a desktop je nekako uvek bio samo nusproizvod i manje bitna stavka.

Ukratko rečeno, koncept na kome počiva, konkretna tehnička rešenja i zainteresovanost biznis sektora najbitniji su razlozi trenutnog stanja desktopa na otvorenim sistemima. To stanje je daleko od lošeg, da budemo jasni, i svakim novim apdejtom situacija se popravlja, ali je potrebno objektivno sagledati situaciju i istaći nedostatke. U većini slučajeva Linux kao desktop OS obavlja više nego korektan posao, oko te činjenice se koplja sve manje lome, ali dva glavna faktora ga čine nepodesnim za širu upotrebu i ne nazire se skoro rešenje.

Prvi su proizvođači hardvera, a drugi proizvođači softvera. Iako je poznat po odličnoj detekciji i automatskom podešavanju uređaja, pa je potreba za intervencijom korisnika svedena na minimum, najveći broj drajvera za slobodne sisteme produkt je napora same zajednice uz manju ili veću podršku proizvođača. Tamo gde ta podrška postoji, problema skoro da nema, ali u slučaju da podrška izostane, nema mnogo opcija za izradu kvalitetnog drajvera. Sa druge strane, poznati, popularni ili bitni softverski proizvodi vrlo često nemaju verziju za slobodne sisteme, pa su korisnici prosto naterani na vlasnička rešenja. Ovo je odgovor na pitanje zašto za slobodne sisteme nema, i uskoro neće ni biti, većine igara o kojima možete da čitate u SK.

Ukoliko ne spadate u kategoriju korisnika specifičnog, sa opensource aspekta posmatrano, hardvera ili softvera, vi ste u poziciji da slobodno birate i uređujete svoj informatički kutak i za vas je svaka godina – godina Linux desktopa, uživajte!

Goran STRIČIĆ

 
Kuda plovi ovaj brod
Šta mislite o ovom tekstu?
SimpleScreenRecorder 0.3.8
Joplin 0.10.25
Arduino: IC i UZ u akciji
Štitovi Arduina (4)
Home / Novi brojArhiva • Opšte temeInternetTest driveTest runPD kutakCeDetekaWWW vodič • Svet igara
Svet kompjutera Copyright © 1984-2018. Politika a.d. • RedakcijaKontaktSaradnjaOglasiPretplata • Help • English
SKWeb 2.54
Opšte teme
Internet
Test Drive
Test Run
PD kutak
CeDeteka
WWW vodič
Svet igara



Naslovna stranaPrethodni brojeviOpšte informacijeKontaktOglašavanjePomoćInfo in English

Svet kompjutera