Huawei Mate 10 Pro i Lite

Gledali ste „Blizance” sa Švarcenegerom i De Vitom? Ako jeste, onda ćete moći da naslutite suštinu priče o dva nova Matea, braći koja, osim prezimena, imaju malo toga zajedničkog. Dok Mate 10 Lite nije ništa drugo do prepakovani Honor 9i (ili Nova 2 Plus), Mate 10 Pro je revolveraš koji pun samopouzdanja izlazi na crtu Noteu 8 i otvara novi pravac razvoja pametnih telefona, koji ovoga puta uključuju nešto zaista pametno – hardversku AI podršku otelotvorenu u vidu NPU (Neural Processing Unit) koprocesora.

Huawei Mate 10 Pro

Mate 10 Pro je big deal u svakom pogledu: ima božanstven veliki ekran sa tankim rubovima, veliku bateriju, opaku kameru, sav je od stakla, a spreman je i da pokrene AI apokalipsu o kojoj profesor Hoking zbori ovih dana. On možda nije prvi uređaj sa pametnim AI nadogradnjama, ali je sigurno najpametniji do sada: prepoznaće objekat na koji usmerite kameru, aplikaciju koju želite da otvorite i pre nego što spustite prst na ekran, a vremenom će znati i kuda ste se uputili posle posla, preporučiće recept za hranu koja bi vam najviše prijala... S druge strane, nedostaju mu detalji koje bismo očekivali od jednog profesionalca, kao što su microSD slot, 1440p ekran ili standardni priključak za slušalice.

Sa dizajnerske strane, Mate 10 Pro je skockan za desetku: prednjom stranom dominira 18:9 ekran sa tankim rubom (odnos površine ekrana i prednjeg kućišta prelazi 80%, čime „šije” LG G6 i Google Pixel 2 XL), izuzetno je tanak i ima lako zaobljene ivice na svim stranama, kao i zakrivljenu poleđinu koja se udobno smešta u dlan. Na tankom panelu iznad gornje ivice ekrana nagurali su se prednja kamera, blic i zvučnik, a na istoj takvoj traci pri dnu ugnezdio se diskretan Huaweijev logo. Zadnja strana je još interesantnija, a gradi je jedan komad stakla nalepljen na obojeni aluminijum (u srebrnoj, plavoj ili fensi zlatno-mrkoj varijanti), a između ova dva sloja nalazi se refleksivna folija koja udara završni glanc. Dok nas na pomen stakla na zadnjoj strani kućišta podilaze žmarci, Huawei nas uverava da specijalna termički obrađena Gorilla Glass zaštita obezbeđuje neviđenu otpornost na poljupce s betonom. Ipak, nismo se usudili da preduzmemo ozbiljnije gravitacione testove, pa ćemo im verovati na reč. Naravno, treba računati sa sitnim ogrebotinama ako se telefon češe o ključeve u torbici, a treba voditi računa i o činjenici da će telefon skliznuti sa površine koja je makar malo nagnuta (posebno je opasno držati ga na posteljini, recimo, blizu ivice kreveta – dovoljno je malo jače zalupiti vrata i zvijer će skliznuti na pod). S druge strane, i prednja i zadnja strana skupljaju masnoću s prstiju kao da je na rasprodaji, pa smo ekran toliko često brusili o pantalone da smo ga verovatno dodatno istanjili. Važno je istaći i da je kućište otporno na vodu i prašinu, u skladu sa normativima definisanim IP-67 sertifikatom.

Veliki gabariti kućišta nisu prepreka udobnom korišćenju, jer zakrivljene ivice i povoljan odnos širine i visine uz adekvatno težište obezbeđuju siguran stisak. Doduše, prstima treba malo više gimnastike da bi dohvatili sve delove ekrana, ali je zato senzor otiska prsta postavljen baš tamo gde treba – na zadnjoj strani, neposredno ispod kamere. Kao i kod većine drugih Huwaei telefona, performanse čitača otiska prsta prevazilaze konkurenciju i po brzini i po preciznosti. Dvostruka kamera nalazi se na postolju čija se boja neznatno razlikuje od okoline i koje je lako izdignuto, pa se telefon oslanja direktno na kameru kada se postavi leđima na podlogu (mala je verovatnoća da će se staklo sočiva izgrebati, a ova mala kvrga pomaže i pri napipavanju senzora, koji je smešten u malom udubljenju). Metalni tasteri za regulaciju jačine zvuka i uključivanje ekrana su sa desne strane, a na levoj je SIM slot (postoji podrška za dve SIM kartice, pri čemu obe mogu biti na LTE mreži); na gornjoj ivici su mikrofon i infracrveni predajnik (lepo je videti i ovo čudo na modernom telefonu), dok su sa donje strane poređani drugi zvučnik i mikrofon, kao i USB Type-C port. Audio-priključak je žrtvovan (Damn you, Apple!), ali u prodajnoj kutiji ćete naći odgovarajući adapter, pa mesta panici nema. Spoljašnji zvučnik je solidan, ali od njega ne treba očekivati mnogo jer nije preterano glasan, a pri maksimalnoj jačini zvuka javlja se neprijatna distorzija. Takođe, zvučnik je na mestu kao stvorenom da bude blokirano prstima, ali to je problem koji viđamo na mnogim uređajima.

Mate 10 Pro, za razliku od klasične Desetke, ima izdužen ekran (18:9) i AMOLED panel niže rezolucije (402 ppi, u odnosu na LCD panel u Mateu 10, koji broji 499 ppi). Manji broj piksela se ionako ne primećuje, a nadomešćuju ga bolji kontrast i prilično živahne boje koje se po potrebi mogu „unormaliti” kako bi bile prirodnije. Maksimalno osvetljenje nije na nivou boljih LCD panela, pa je čitljivost pod jakim dnevnim svetlom daleko od idealne. Takođe, ukupan kvalitet displeja nije na nivou aktuelnih Super AMOLED panela, kojima Samsung oprema svoje perjanice (više odgovara kvalitetu prošlogodišnjih modela). Ekran je kompatibilan HDR10 sadržajima, ali, osim preinstaliranog HDR videa, nismo se nagledali HDR sadržaja na internetu (a i ono što smo videli nije baš vredno aplauza).

Kao glavni dasa u timu Huawei, Mate 10 Pro u grudima nosi jedan od najbržih procesora današnjice, Kirin 970, koji se oslanja na četiri, odnosno šest gigabajta RAM. Praktično ne postoji prepreka koju ovaj moćni čipset ne može sa lakoćom da pregazi. Sve se odvija munjevitom brzinom, od najzahtevnijih igara do megalomanskih multitasking sesija kakve bi sahranile i solidnu desktop konfiguraciju. Koliko zasluga za ovakve vanserijske rezultate treba odvojiti na račun NPU komponente, teško je reći, jer posle relativno kratkog testiranja koje smo sproveli ovom prilikom, AI nije mogao da nauči sve šablone i prilagodi funkcionisanje telefona navikama korisnika (najviše koristi za ukupnu brzinu rada dolazi od mogućnosti procesora da predvidi aplikacije koje će korisnik u datom trenutku pokrenuti), ali ne bi bilo naivno verovati da će se brzina kojom Kirin 970 operiše vremenom samo povećavati. Što se hardvera tiče, treba još istaći i podršku za Cat18 LTE brzine prenosa podataka („4,5 G”), što će biti sjajno kada se takva mreža bude rasplela i u našem etru. Štambilj sa velikim minusom stavljamo na nedostatak microSD slota, iako on, pored 64 ili 128 gigabajta na ploči, možda nikada neće biti potreban.

Autonomija koju obezbeđuje sočna baterija od 4000 mAh je, očekivano, iznad proseka, pa se od jednog punjenja može sastaviti dan i po do dva bez ubadanja punjača u šteker. Sjajno je i to što smo sa svega 20% popunjenosti baterije mogli da izvučemo i do četiri sata normalnog funkcionisanja. Još prijatnije nas je iznenadilo to što Mate 10 Pro u režimu mirovanja troši neobično malo energije – tokom noći, kada telefon nije povezan na mobilni internet ili WiFi, baterija praktično ne gubi energiju ni za jedan procenat. Uz odgovarajući Super Charger adapter na 4,5 volti i pet ampera koji obezbeđuje 20 vati energetskog soka, punjenje bi trebalo da se odvija brzo kao kog drugih modela koji podržavaju brzo punjenje, ali na testiranom primerku nismo zabeležili takve rezultate (najverovatnije zbog punjača manje snage). Razočarani smo i nedostatkom podrške za bežično punjenje, koje bi jednom ovakvom premium modelu i te kako prijalo.

Mate 10 Pro se isporučuje sa Androidom 8.0 Oreo, koji je presvučen EMUI 8.0 interfejsom (verzije 6 i 7 su preskočene, verovatno da bi se oznaka poklapala sa verzijom Androida kome je namenjena). Taze UI donosi novine, kao što su podeljeni ekran u landscepe režimu i desktop režim sličan Samsungovom DeXu: kada povežete monitor preko Type-C HDMI kabla, bežičnu tastaturu i miš, telefon možete da koristite kao prenosni računar – dobićete radnu površinu, aplikacije koje se odvijaju u prozorima, taskbar i centar za notifikacije. Međutim, u desktop režimu će raditi uglavnom samo Huaweijeve aplikacije, kao i Chrome i još nekoliko drugih aplikacija. EMUI više nije toliko agresivan prema aplikacijama koje se odvijaju u pozadini, pa ih ne ubija kao muve svaki put kad ugasite ekran. To prilično ubrzava rad i u najvećoj meri otklanja probleme sa propuštenim pozivima i porukama u energetski zahtevnim programima koje sistem obično drži pod ključem (zloglasni Skype je izuzetak, jer on i ovde pronalazi način da ne radi kako treba). Interfejs je brz, logičan i obiluje korisnim opcijama koje olakšavaju rad, pretraživanje i manipulaciju programima, podešavanjima i ažuriranjima. Fioka sa aplikacijama se, kao kod Samsungovih i Google telefona, otvara prevlačenjem prsta nagore. Google Feed je integrisan na panelu s krajnje leve strane, postoji više opcija za razmeštanje ikonica na ekranu, a tu je i odlična podrška za teme. Interesantan je i „navigacioni dok”, plutajući vidžet koji predstavlja alternativu klasičnim navigacionim tasterima, a može da se postavi bilo gde na ekranu, što u nekim slučajevima može da poboljša preglednost i olakša navigaciju (češće pravi konfuziju). Aplikacije koje ne podržavaju 18:9 proporciju mogu se razvući preko celog ekrana, bez neprijatnih crnih traka na bočnim stranama. Na spisku atrakcija još uvek su i gestikulacije prstima (za snimanje ekrana, aktiviranje režima podeljenog ekrana ili pokretanje aplikacija iscrtavanjem odgovarajućeg slova), kao i kolekcija nepotrebnih aplikacija kojih Huawei još uvek ne želi da se odrekne.

Na fotografskom planu, Mate 10 Pro i te kako ima šta da pokaže, nudeći postavku sa dve kamere koja je ustoličena još modelom P9: uz monohromatski senzor rezolucije 20 Mp, nalazi se i kolorni senzor od 12 Mp, a kombinacijom slika sa ova dva senzora dobijaju se fotografije sa mnoštvom detalja (uključujući i snimke od 20 Mp u boji), kao mogućnost dvostrukog optičkog uvećanja, uverljiv bokeh efekat i oštrina koja parira kvalitetnim digitalnim foto-aparatima. Optička stabilizacija postoji samo na manjem senzoru, ali obe kamere imaju Leica sočiva sa respektabilnim otvorom blende od 1/1.6, kroz koji se provlači više svetla, što garantuje bolje performanse u mračnom okruženju. Lasersko fokusiranje i fazna detekcija dodatno poboljšavaju rezultate, dok NPU ovde ima sopstveni šou. Naime, koristeći hardverski AI endžin, kamera može da prepozna objekat koji se snima i automatski prilagodi parametre kako bi se dobili najbolji rezultati, a to se, zahvaljujući namenskom hardveru, odvija praktično trenutno. Na primer, ako usmerite kameru na kućnog ljubimca, telefon će odmah prepoznati da je u pitanju živahni četvoronožac, a slično će se dogoditi pri snimaju hrane, teksta ili snimanjem sa bokeh efektom, sve da bi se naknadnom obradom fotografije dobili idealni rezultati. Efekti ipak nisu toliko bombastični da se o njima priča u Dnevniku u pola osam, a postoji i problem sa prepoznavanjem objekata koji nisu uvršteni na spisak onih koje kamera lako prepoznaje, no, nije teško uvideti da ovakva tehnologija ima mnogo potencijala.

Ostavimo li sve efekte po strani, Mate 10 Pro može da se pohvali izuzetno kvalitetnim fotografijama sa mnoštvom detalja, prirodnim koloritom i odličnim portretima, kao i izvanrednim rezultatima pri snimanju u mračnom ambijentu. Takođe, kvalitet video-snimaka je iznad proseka, naročito u režimima koji podržavaju optičku stabilizaciju (u njih se, nažalost, ne ubrajaju snimanje u 4K rezoluciji ili pri 60 fps). Prednja kamera ima senzor od osam Mp i f/2.0 blendu, ali snima više nego dobre selfije, sa uočljivim efektom dubinske oštrine. Sve u svemu, ne bismo preterali kada bismo ovaj telefon uvrstili u top tri modela sa najboljim kamerama.

Huawei Mate 10 Pro je telefon u koga se nije teško zaljubiti. Vanserijska autonomija, ekran, brzina, kamera, svež Android – zapravo, malo je toga što kod ovog modela nije na mestu. Ipak, budući da je u pitanju uređaj koji parira Noteu 8, od koga nije daleko ni po pitanju cene, nije lako preći preko nedostataka, kao što su bežično punjenje, microSD slot, niža rezolucija ekrana, izostanak podrške za Daydream režim i audio-priključka. Bilo kako bilo, u pitanju je odličan telefon bez nekih ekstravagantnih mogućnosti i „nikad viđenih” karakteristika koji će morati dodatno da se potrudi kako bi se nametnuo kao alternativa Noteu 8 ili, još teže, Galaxyju S8, čija je cena sada već na ozbiljnoj silaznoj putanji.

Huawei Mate 10 Lite

Mate 10 Lite je zapravo Honor 9i / Nova 2 Plus odeven u kraljevsko ruho kako bi se bolje plasirao na evropskom tržištu. Da ne bude zabune, Lite svakako nije loš telefon – ima čak i unibody metalno kućište i veliki 5,9-inčni FHD+ (18:9) ekran, ali svakako ne zaslužuje Mate epoletu.

Pored imena, lepo dizajniranog metalnog kućišta i velikog ekrana kao udica za kupce služi i konfiguracija sa čak četiri kamere, od kojih su dve smeštene sa zadnje strane (16 Mpx + 2 Mpx), dok druge dve gledaju korisnika u oči (ovde su kombinovani senzori od 13 Mpx i 2 Mpx). Ako ni to ne pomogne, možda će upaliti relativno pristupačna cena i solidna hardverska osnova sa Kirin 659 procesorom, četiri gigabajta RAM i 64 gigabajta prostora za skladištenje, uz čitač microSD kartica i odličnu bateriju kapaciteta 3340 mAh.

Gledajući vizuelne atribute, Mate 10 Lite zaista ne izgleda kao „budžetski” telefon za ljude sklone kompromisima: tanko zaobljeno kućište izrađeno je od jednog komada aluminijuma, veliki FullView ekran prekriva gotovo čitavu prednju stranu (ivice oko ekrana su veoma uzane), a odsustvo bilo kakvih natpisa i logotipa na prednjoj strani dodatno učvršćuje monolitan dizajn. Mehanički tasteri su lepo raspoređeni, a na pravo mesto, pozadi, ispod kamere, smešten je i munjevito brz i precizan čitač otiska prsta. Na donjoj ivici ovde nalazimo 3,5-milimetarski audio-priključak, kao i standardni microUSB port, još jedan detalj koji nas uverava da u ruci ne držimo čistokrvni Mate. Blizu njega je i otvor mono zvučnika, koji je prilično glasan. Zahvaljujući metalnim leđima, telefon sigurnije leži u ruci od Matea 10 Pro, otporniji je na udarce, a i manje se prlja.

Honor 10 Lite ima 5,9-inčni IPS LCD ekran sa sve popularnijim odnosom stranica od 19:8, koji s jedne strane povećava površinu ekrana bez uticaja na gabarite telefona, dok, sa druge strane, nameće potrebu za skaliranjem aplikacija i gledanjem standardnih 16:9 video-zapisa uz dve bočne crne trake, takozvane „umrlice”. Slika u većini aplikacija i igara popunjava nekih 5,5 inča, dok ostatak ekrana zvrji prazan. Zbog toga se još uvek više radujemo ekranima standardnih proporcija, poput onog koji se nalazi u „običnom” Mateu 10. Kvalitet ekrana je odličan: uglovi gledanja, oštrina i osvetljenje prevazilaze očekivanja, a jedini kamenčić u cipeli predstavlja automatsko podešavanje osvetljenja, koje radi po nekoj svojoj logici. Vidljivost na dnevnom svetlu je nešto bolja nego kod prethodno opisanog telefona, ali nije na najvišem nivou.

Kada je o performansama reč, Lite ostvaruje solidne rezultate. U svakodnevnim zadacima ponaša se kao pravi odlikaš, a mogu ga usporiti samo najzahtevnije igre, sa kojima anemični Mali-T830 MP2 nema dovoljno snage da izađe na kraj, kao i korišćenje internet pregledača u „Dragan Kosovac” režimu (sa 30+ stalno aktivnih tabova). Doduše, tu i tamo se primeti poneki „štuc” prilikom osvežavanja ekrana, povezivanja na internet i pokretanja fullHD videa na Youtubu, ali u celini sve radi kako treba (otprilike na nivou Galaxy S5-ice). Autonomija je odlična, uz uobičajeno korišćenje baterija drži i do dan i po. Softversku osnovu gradi Andrid 7.0 Nougat sa EMUI 5.1 interfejsom, što svakako nije loše, ali se ipak nadamo skoroj nadogradnji na Oreo i EMUI 8.

Mate 10 Lite ima dvostruku kameru sa obe strane, pa Huawei ima mogućnost da se hvali „prvim telefonom sa četiri kamere”. Međutim, samo dve kamere zaista snimaju, dok druge dve služe kao senzori dubine, čija je jedina uloga da zamute pozadinu, odnosno pomognu u kreiranju veštačkog bokeh efekta (dubinske oštrine). U većini slučajeva to daje pristojne rezultate, ali oštro oko će primetiti da distanca između objekta koji se fokusira i pozadinskih elemenata nije uvek najbolje proračunata, što rezultuje nepoželjnim zamućenjem delova slike koji treba da budu oštri (ovo je izraženije na prednjoj kameri, posebno u slučajevima kada su boje objekta i pozadine slične). Razlika u odnosu na prirodni bokeh DSLR kamere je više nego očigledna, ali za potrebe atraktivnih selfića ovo je i zadovoljavajuće rešenje. Kvalitet standardnih fotografija je sasvim solidan, možda i iznad proseka klase, naročito ako su uslovi za snimanje dobri (prednja kamera je naročito efikasna). Smeta jedino što obe kamere imaju tendenciju ka preteranoj ekspoziciji, čak i kada je uključen HDR režim (verovatno iz predostrožnosti, zbog skromnog otvora blende od f/2.2). Kvalitet videa je nešto slabiji, uglavnom zbog nedostatka optičke stabilizacije.

Sve u svemu, Mate 10 Lite je solidan predstavnik srednje klase koji nas nije posebno oduševio, ali ni razočarao ni na jednom planu. Lep dizajn, kvalitetna izrada, odličan ekran i, što da ne, dve dvostruke kamere sa kakvim-takvim bokeh efektom osobine su koje će privući pažnju, ali na kraju sve će zavisiti od cene, koja je za kupce ovakvih telefona ipak presudna.

Gradimir JOKSIMOVIĆ