WD Green i Blue SSD-ovi

Western Digital je kroz turbulentne godine ostao sinonim za hard-disk i, zajedno sa Seagateom (koji, doduše, nema tako dobru reputaciju), preživeo je kao jedan od dva poslednja proizvođača ovih uređaja. Novi vetrovi duvaju i, iako hard diskovi neće napustiti PC računare još dugi niz godina, budućnost imaju samo oni koji na vreme prošire polje delovanja. Najlakši način za velike kompanije je akvizicija manjih koje su na polju novijih tehnologija naprednije. WD, kako se sada moderno prestavlja, već je zagazio u SSD vode akvizicijom kompanije SiliconEdge, sada već daleke 2009. godine, ali je tek preuzimanjem mnogo zvučnijeg „imena” – SanDisk, naterao potencijalne kupce da ih ozbiljnije shvate. Imali smo prilike da testiramo skoro čitavu paletu proizvoda baziranih na SanDisk uređajima koji, naravno, nose oznake serija Blue i Green, aludirajući na njihove pozicije u ponudi u odnosu na ekvivalentne mehaničke uređaje. Blue za većinu korisnika (mainstream) i Green za korisnike koji gledaju da uštede svaki groš.

Iako podela na „plave” i „zelene” na prvi pogled deluje jednostavno, WD je dodatno zamrsio klasifikaciju uređaja. Naime Blue modeli, barem ovi koje smo mi testirali, dolaze u dva „ukusa”. Oni koji koriste 3D NAND čipove jasno su obeleženi ovom karakteristikom, dok su oni opremljeni starovremenskim „dvodimenzionalnim” čipovima označeni kao „PC SSD”. Zeleni su sa druge strane svi „PC SSD”. Testirali smo četiri uređaja formata 2,5 inča i četiri M.2, međutim, svi podržavaju SATA III standard, pa su razlike u performansama minimalne.

Uređaji odgovaraju SanDisk serijama. Green je derivat SanDiskove Plus serije, uređaji koriste Silicon Motion SM2256S kontroler i 15-nanometarski TLC NAND. Kapaciteti su samo 120 i 240 gigabajata i nemaju dodatne keš memorije. Uređaji standardnog hard-disk formata (2,5 inča) imaju plastična kućišta, što opet odgovara uzoru. Obični, da ih tako nazovemo, uređaji Blue serije, imaju blizance u SanDisk X400 seriji, uz manje izmene u firmveru. Ovoga puta je Marvell 88SS1074 povezan sa takođe 15-nanometarskim NAND čipovima koje, naravno, proizvodi SanDisk. Međutim WD Blue modeli imaju bolje brojke kada je u pitanju izdržljivost. Model od 250 gigabajta planirano treba da izdrži 100 terabajta upisa, što se progresivno duplira za modele kapaciteta 500 gigabajta, odnosno jedan terabajt.

Uređaji sa 3D NAND čipovima predstavljaju novinu jer su se pojavili tek u avgustu. Nova, treća generacija BiCS 3D NAND čipova, koje zajednički proizvode Toshiba i SanDisk, iskorišćena je za WD 3D NAND Blue i SanDisk Ultra serije. Ovi čipovi bi trebalo da zadrže performanse i posle intenzivnih ciklusa upisa i čitanja. Kontroler je ostao isti – Marwell 88SS1074.

Performanse testiranih uređaja postignute na testu uglavnom odgovaraju onima koje navodi proizvođač. Nekoliko izuzetaka predstavlja pad performansi upisa u HD Tune testu. Jeftiniji modeli imaju zastarele komponente i skromnu prognoziranu izdržljivost, ali zato nisku cenu. Blue serija, sa druge strane, deli sredinu ponude sa uređajima svih ostalih proizvođača, što je, opet, mesto koje im je proizvođač i namenio. Modeli sa 3D NAND čipovima trebalo bi da u toku rada postižu najkonzistentnije rezultate, što je upravo bio rezultat sa modelom kapaciteta 500 gigabajta, čiji su rezultati bili manje-više identični, bez obzira na to koliko smo puta vrteli test ili „prebacivali” podatke.

Besplatni Dashboard softver omogućava proveru statusa uređaja, praćenje performansi u realnom vremenu, i još neke sitnice i generalno je iznad proseka za disk utility softver.

Cene testiranih modela veoma su slične cenama drugih uređaja iz klase, proizvođač daje garanciju od tri godine, što je danas standard. Dakle ništa posebno ne izdvaja WD od konkurencije, a da li je najpoznatije „ime” iz sveta hard-diskova dovoljan razlog za poverenje – odlučiće sami korisnici.

Danilo LUKINOVIĆ