Brzina kojom inovacija, posebno ona tehnološke provenijencije, osvaja tržište u današnjem društvu, neverovatna je.

otovo da smo zaboravili kako izgleda svet bez interneta, beskontaktnog plaćanja, kupovine preko mreže ili naručivanja vožnje preko aplikacije na pametnom telefonu. Ipak, ono o čemu retko razmišljamo jeste cena koju plaćamo, kao društvo, tako brzom prebacivanju iz jednog vrednosnog sistema u drugi.

Kraj septembra je doneo jednu donekle očekivanu, ali svakako bombastičnu vest. Administracija saobraćaja u Londonu, uobličena u telo poznatije kao TfL (Transport for London), odlučila je da kompaniji Uber ne odobri produžetak dozvole obavljanja usluga saobraćajnog operatera. Prema rečima predstavnika pomenutog tela, odnosno političara u vrhu londonske administracije, Uberovo poslovanje nije bilo „fit and proper” (standardno englesko pompezno uobličavanje reči uvek je uključeno).

Uber, kompanija o kojoj se piše otkada je stupila na tle prevoza na svim meridijanima, već duže vreme ne uživa poverenje vlasti, čak ni na tržištima gde operiše. Ipak, vođstvo kompanije, pokazalo je, bar u reakciji na „slučaj London”, da ne robuje starim pravilima igre, uprkos tome što je prati loša reputacija. Nedavno izabrani izvršni direktor, Dara Kosroušahi (Khosrowshahi), ukazao je da, iako deluje nepravedno, odluka londonskih vlasti pokazuje pravu cenu „ružne prošlosti”.

Uber je, ipak, brže-bolje izjavio kako 3,5 miliona stanovnika Londona koji koriste Uber bivaju oštećeni na ovaj način, ali i 40.000 vozača kojima će oduzimanje dozvole značiti ugrožavanje uslova života. No, upravo su vozači centar problema oko kog su se stvorili uslovi za ukidanje dozvole. Naime, Uber vozače posmatra kao ugovorce, kojima isplaćuje naknade za obavljene vožnje i ništa osim toga. U prevodu, zdravstveno i penziono osiguranje nije uključeno u priču. Pomenutih 40.000 vozača u Londonu (a i u drugim državama i gradovima u kojima Uber radi), zapravo nisu zaposleni u Uberu, te se za njih i ne plaćaju doprinosi koji bi obezbedili fondove za njihovo lečenje, na primer. Iako Uber u svom prvo obraćanju javnosti ukazuje na probleme svojih vozača, istina je da su ti isti vozači, kivni na politiku svog poslodavca, tužili i dobili presudu u oktobru prošle godine. Presudom je Uber nateran da radnicima obezbedi puno poštovanje minimalne plate, plaćenog odmora i godišnjeg odmora.

U toku suđenja, ali i u procesu odgovaranja na medijska pitanja u vezi sa londonskim slučajem, Uber je isticao kako oni ne treba da podležu pod zakon o radu, jer nisu nikakva taksi služba, već samo medijator između samozaposlenih vozača i putnika. Sud u Ujedinjenom Kraljevstvu se nije sa time složio, istakavši da je to samo paravan kojim se nastoji da se smanje troškovi, a posledično i cena, što uništava konkurenciju. No, nije samo konkurencija u pitanju.

Ukoliko Uber samo „povezuje” vozače i putnike, stiče se utisak da on ne bi trebalo da odgovara za eventualne probleme koji postoje u pružanju usluge. Tu leži lavovski deo problema u vezi sa ovom kompanijom. Čak i da uvedete niz provera vozača, ako Uber nije odgovoran, onda će primiti svakog vozača koji želi da vozi i ima „ispravan” auto, i neće se truditi da propiše uslove koji obezbeđuju kvalitet, po cenu smanjenja zarade. Samim tim, bezbednost putnika se sasvim sigurno smanjuje, a verovatnoća ekscesa naglo raste. To ne odgovara nikome, čak ni Uberu.

Kako to obično biva, čim se ovakva vest prolomila internetom, brže-bolje su konkurenti ove američke kompanije počeli sa likovanjem. MyTaxi, jedan od konkurenata, otišao je i korak dalje objavivši da će uvesti popust od 50 odsto istog trenutka. Borba je tek počela.

U međuvremenu, nije sve izgubljeno za Uber. Očekivano, američka kompanija je najavila žalbu i borbu sa TfL-om na sudu, što će im potencijalno doneti još nekoliko meseci rada, imajući u vidu da im dozvola ne može biti oduzeta dok su u sudskom procesu koji predstavlja odgovor na žalbu povodom ukidanja dozvole. Za to vreme, u džepove kompanije će se sliti nekoliko miliona funti, koji će im dobro doći. Vrhunski advokati, posebno u Londonu, koštaju pravo malo bogatstvo.

Evo jednog predloga za Uberove gazde. Odrecite se dela svog profita i napravite fond za lečenje vozača iz kog će registrovani vozači moći da povlače sredstva u slučaju nezgode ili bolesti. Napravite osiguravajući fond koji će pokriti osigurane slučajeve najvažnijih rizika sa kojima se suočavaju i vozači i putnici. Pokažite da ste kompanija koja prihvata odgovornost svoje pozicije i siguran sam da vas nijedna vlast neće tako lako odbiti za dozvolu. Dugoročno ćete uštedeti, pre svega na sudskim troškovima. E sad, ako vam je strast da punite džepove već imućnih parničara...

Momir ĐEKIĆ