NOVE TEHNOLOGIJE<>
092017<><>

Tehnologije koje preuzimaju poslove od ljudi (2)

AI policija i robot-zidar

Neprestani napredak na polju razvoja veštačke inteligencije otvara vrata mašinama koje će moći direktno da utiču na sudbinu čoveka

Pre nešto manje od dve godine pisali smo o tome da li je opravdan strah od toga da će uskoro roboti i sistemi zasnovani na veštačkoj inteligenciji (AI) preuzeti mnoge poslove koje danas obavljaju ljudi (SK 12/2015). Usled nezaustavljivog napretka na polju AI i robota, sve su češće vesti o upotrebi ovakvih sistema u okviru kompanija, organizacija i državnih službi sa značajnim uticajem na ljudske živote. Naučnici i čelnici high-tech kompanija podelili su se u dva tabora, na one koji upozoravaju na potpuno potiskivanje ljudi iz radnih snaga (neki čak pominju da bi veštačka inteligencija mogla da napadne čovečanstvo) i na one koji pokušavaju da smire situaciju, naglašavajući da je oprez uvek dobra stvar, ali i da postoji jasna granica između opreza i preterivanja.

Sumnjivo lice

Jedan od najsvežijih primera upotrebe veštačke inteligencije na veoma diskutabilan način stiže nam iz Kine, gde su dva naučnika sa šangajskog Univerziteta Điao Tong, Šiaolin Vu i Ši Žang, razvili algoritam koji „prepoznaje kriminalce”. Tačnije, ovi naučnici su napravili četiri odvojene neuronske mreže (AI program koji „uči”) i kroz njih propustili fotografije osoba kineske nacionalnosti, od 18 do 55 godina starosti, bez brade, ožiljaka ili tetovaža. Od ukupno 1856 korišćenih fotografija, na 730 su bili kriminalci. Nakon što je mali procenat fotografija upotrebljen za „učenje” ovih sistema, sve ostale fotografije korišćene su za njihovo testiranje. Sve četiri neuronske mreže bile su uspešne u preko 80 odsto slučajeva, dok se najbolje pokazala takozvana konvoluciona neuronska mreža (tip mreže gde se podaci ne obrađuju ciklično, nego se neprestano prosleđuju kroz potpuno nove slojeve za obradu), koja je u 89,5 odsto slučajeva tačno identifikovala kriminalca samo na osnovu fotografije. Ove neuronske mreže su same, bez spoljašnjeg uticaja, identifikovale specifične markere na licima, kao što su zakrivljenost usana ili ugao između nosa i usana, koje češće imaju kriminalci nego obični građani.

Iako su Vu i Žang ponosni na svoj sistem koji funkcioniše bez obzira na prošlost pojedinca, njegovu rasu, religiju ili političko opredeljenje, činjenica je da sistem koristi samo jedan, i to površan faktor – lice čoveka. Zapravo, profesorka Kejt Kroford, koja radi na razvoju AI sistema za Microsoft i predaje na Univerzitetima MIT i NYU, nazvala je ovaj rad opasnom pseudonaukom, nalik fenologiji, samo što se, umesto šestara za merenje lobanje pojedinca, sada koriste napredni računarski sistemi. Ipak, postoji rad sličan ovome koji je zasnovan na ljudskoj intuiciji. Pre sedam godina na Univerzitetu Kornel obavljen je eksperiment u kom su dobrovoljcima pokazivane serije fotografija na kojima su ljudi sa i bez krivičnog dosijea. Učesnici su u preko 90 odsto slučajeva samo na osnovu intuicije uspešno prepoznali kriminalce. Profesorka kvantitativne kriminlogije sa Univerziteta u Edinburgu Suzan Mekvi objašnjava kako ljudi veoma često koriste stereotipe i predubeđenja u donošenju odluka vezanih za kriminalne radnje. Pošto su kriminalce čije su slike analizirale neuronske mreže Žanga i Vua uhapsili, njihov sistem je najverovatnije detektovao stereotipe, bez obzira na to da li je samo hapšenje ispravno ili ne. Suština problema i dalje ostaje ista – iako pravljenje registra osoba sa specifičnim crtama lica (bez dozvole, putem mreže CCTV kamera, recimo) može da olakša i ubrza pojedine istrage, to nije etički. Takođe, u deset odsto slučajeva kada sistem greši, nevine osobe mogu da postanu osumnjičene.

Pre-crime?

Automatizovano prepoznavanje lica nije jedina vest o visoko-tehnološkom suzbijanju kriminala koja stiže iz Kine i budi pažnju stručnjaka. Izjave zamenika ministra za nauku i tehnologiju Lija Menga stvaraju viziju budućnosti koja balansira između „Minority Reporta” Filipa K. Dika i „1984” Džordža Orvela. Li Meng je naveo da ispravnim korišćenjem pametnih sistema i postrojenja, organi reda mogu da znaju ko se sprema da uradi nešto loše – pre nego što se to desi! Naime, kompanija Cloud Walk iz Kuanžoua razvila je sistem za praćenje celokupne populacije, analizu njihovog ponašanja i predviđanje zločina. Da bi funkcionisao ispravno, sistem bi morao neprestano da prati sve ljude, a zatim da njihovim postupcima dodeljuje ocene rizika. Na primer, ako neko kupi samo nož, džak, kanap, najlon ili određene hemikalije, sistem ne pravi problem, ali ako osoba kupi tri ili više artikala ove vrste istovremeno ili u kratkom vremenskom razmaku, stepen rizika značajno raste. Nama ovakav sistem deluje kao definicija „Velikog brata”, ali u Kini su ubeđeni da je ovakvo žrtvovanje privatnosti prihvatljivo zbog povećanja bezbednosti koje se dobija zauzvrat. Sem toga, Vlada Republike Kine planira da podrži kompanije koje se bave razvojem veštačke inteligencije i veruje da će se na današnjim temeljima izgraditi AI industrija koja će do 2025. godine vredeti oko 60 milijardi, a do 2030. čak 150 milijardi dolara.

Dokaz da Kina nije jedina zemlja u kojoj će se javni red sve više oslanjati na automatizovane sisteme su vesti iz SAD i Ujedinjenog Kraljevstva. Svi mostovi i tuneli u Njujorku će dobiti napredan sistem za prepoznavanje lica, povezan sa centralnom bazom sumnjivih osoba. Ovaj sistem će se prvo primenjivati u okolini saobraćajnica kritičnih za funkcionisanje grada, ali plan je da se proširi na sva mesta gde se okuplja veliki broj ljudi.

Sa naše strane „Velike bare”, policija u Duramu u Engleskoj počinje da koristi HART (Harm Assessment Risk Tool, engl. alat za procenjivanje rizika štete). Sistem je nastao evolucijom algoritma razvijenog na Univerzitetu Kembridž 2013. godine kako bi pratio bivše prestupnike nakon što su odslužili kaznu i na osnovu njihovih aktivnosti procenjivao stepen rizika za ponovno učestvovanje u krivičnim radnjama. Po mišljenju stručnjaka, HART predstavlja najbolji scenario za upotrebu AI u bezbednosne svrhe. Kao prvo, sistem ne odlučuje o sudbini osobe, nego je alat koji pomaže treniranom policajcu da donese odluku. Sem toga, sistem preciznije predviđa pozitivan, nego negativan način ponašanja. Tačnije, HART u 98 odsto slučajeva pravilno procenjuje da li je neko prestao da se bavi kriminalnim aktivnostima, dok je predviđanje visokog rizika za vraćanje zločinu ispravno u tek 88 odsto slučajeva.

Ratari i zidari

Upotreba veštačke inteligencije u borbi protiv kriminala svakako će uticati na živote mnogih ljudi, ali postoje naizgled mnogo običniji domeni primene koji mogu mnogo više da utiču na živote mnogo većeg dela populacija, a to su proizvodnja hrane i građevinarstvo. U Engleskoj je, zbog izglasanog izlaska iz Evropske unije, sve manje poljoprivrednih radnika, a umesto da više plate lokalne radnike, farmeri se okreću – robotima. Na Norveškom medicinsko-biološkom univerzitetu (NMBU) napravljen je Thorvald, robot četvorotočkaš koji je u stanju da obavlja teže zadatke na njivi, kako samostalno, tako i kao pomoćnik ljudima koji obavljaju fine ili kompleksne operacije. Može da precizno seje po unapred unetim koordinatama, da laserskim zracima prepoznaje i otklanja korovske biljke ili da eliminiše buđ sa sadnica ultraljubičastim lampama. Može da se koristi i kao teretna platforma, na primer, za branje jagoda što je posao koji, za sada, ljudska ruka i dalje najbolje obavlja. Po rečima ljudi koji razvijaju Thorvalda, zemljoradnik budućnosti biće „pastir” koji čuva „stado” ovakvih ili sličnih robota. Dok je Thorvald relativno mali električni robot, brojne kompanije, kao što su Bosch ili Autonomus Soultions Inc, razvijaju veće platforme, kao što su veliki traktori bez volana i kabine kojima se upravlja tako što se njihovim integrisanim računarima bežično zada određeni posao, a oni usmeravaju traktor da se kreće idealnom putanjom (sa tačno izračunatim pauzama za uzimanje goriva), sve dok posao nije obavljen. Sa ovakvim uređajima zemljoradnici će moći u potpunosti da iskoriste mehanizaciju, jer ovakav traktor može da radi 24 časa dnevno.

Robotizovani zidari će za nekoliko godina izmeniti lice građevinske industrije. Kompanija Construction Robotics je napravila robota SAM100 (Semi-Automated Mason, engl. poluautomatizovani zidar). U pitanju je robot koji rukom uzima cigle sa pokretne trake, nanosi na njih optimalnu količinu maltera i postavlja ih precizno na zid. Za razliku od profesionalnog zidara koji za jedan dan može da postavi oko 500 cigli, SAM100 postavlja oko 3000. Kako mu u samom imenu stoji, SAM ne može da funkcioniše potpuno autonomno, ali njime može da upravlja samo jedan stručan zidar koji će ga programirati pomoću jednostavnog softvera za mapiranje, neprestano dopunjavati njegovu zalihu cigala i doterivati fuge na napravljenom zidu.

Nešto napredniji i mnogo skuplji sistem je Hadrian × iz australijske kompanije Fastbrick Robotics, koji je u osnovi džinovski 3D štampač za kuće. Hadrian × se sastoji od kamiona i trideset metara duge robotizovane ruke za obradu i postavljanje cigli. Kamion se parkira uz temelj kuće, a zatim se rukom, sloj po sloj, postavljaju sve cigle, kako za spoljašnje, tako i za unutrašnje zidove kuće. Kada je potrebno da se zidovima doda neki specijalni element, na primer greda za prozore, to mogu da obave ljudski građevinari, ali najteži deo posla obavlja Hadrian X, i to impresivnom brzinom od preko 1000 cigli na sat. Sem toga, ovaj sistem ne koristi tradicionalni malter, nego na cigle, koje po potrebi sam „kroji” da bi se idealno uklopile u ucrtanu šemu, nanosi građevinski lepak ili koristi specijalne cigle koje se povezuju bez adheziva, poput dečijih kockica za igru. Na globalnom nivou, stotine miliona ljudi zapošljeno je u građevini, pa bi omasovljenje robota koji bi ostavili bez posla 83 odsto zidara imalo značajan uticaj na tržište rada.

• • •

Bez obzira na to da li se radi o gubitku lične slobode ili o gubitku radnih mesta, roboti i sistemi za veštačku inteligenciju već sada menjaju način na koji živimo, a kako godine odmiču, taj uticaj će biti sve veći. Po nekim prognozama, do 2035. godine će oko četvrtina populacije naše planete morati da promeni svoje zanimanje jer će ga preuzeti neki autonomni sistem. Srećom, paralelno sa gubitkom radnih mesta usled mehanizacije i automatizacije pojavljuju se i novi poslovi, tako da je neto gubitak radnih mesta veoma mali.

Sa druge strane su glasna i pompezna upozorenja ljudi, kao što su Bil Gejts, Ilon Mask ili profesor Stiven Hoking, koja nose veliku težinu zbog položaja koji ove osobe uživaju u svetu nauke i tehnologije. Profesor Hoking upozorava da bi nekontrolisani sistem za veštačku inteligenciju zaista mogao da zapreti čovečanstvu nuklearnim ili biološkim oružjem. Ipak, treba pre svega obratiti pažnju na ono što govore stručnjaci iz domena veštačke inteligencije. U Googleovoj firmi Deep Mind razvijaju se različiti oblici AI, od sistema koji će moći da uče igrače kako da bolje igraju StarCraft II do emulatora sistema za kratkotrajno pamćenje u ljudskom mozgu koji prerasta u dijagnostičko pomagalo lekarima. Direktor Deep Minda Demis Hasabis naglašava koliko je bitno da se ove slavne ličnosti bolje informišu pre davanja apokaliptičnih izjava. Po njegovom mišljenju, jedina potencijalno opasna veštačka inteligencija mogla bi da bude takozvana „seed AI”, kojoj je dozvoljeno da samostalno analizira i prepravlja sopstveni kod bez ljudske kontrole. Sem što ovakvi AI sistemi ne postoje, bilo bi potpuno sumanuto dozvoliti da takva veštačka inteligencija bude deo postrojenja sa biološkim ili nuklearnim oružjem. Kao i sa svakom novom tehnologijom do sada, to koliko je opasna zavisi pre svega od ljudi koji je koriste.

Dragan KOSOVAC

 
 NOVE TEHNOLOGIJE
Tehnologije koje preuzimaju poslove od ljudi (2)
Šta mislite o ovom tekstu?

 TRŽIŠTE
Digitalna transformacija

 KOMPJUTERI I FILM
Kingsman: The Golden Circle
LEGO Ninjago Movie
Filmovi, ukratko

 SITNA CREVCA
Istorija nosača zvuka

 VREMENSKA MAŠINA
Smells like teen spirit

 PRST NA ČELO
Dijamanti iz prašine
Home / Novi brojArhiva • Opšte temeInternetTest driveTest runPD kutakCeDetekaWWW vodič • Svet igara
Svet kompjutera Copyright © 1984-2015. Politika a.d. • RedakcijaKontaktSaradnjaOglasiPretplata • Help • English
SKWeb 2.54
Opšte teme
Internet
Test Drive
Test Run
PD kutak
CeDeteka
WWW vodič
Svet igara



Naslovna stranaPrethodni brojeviOpšte informacijeKontaktOglašavanjePomoćInfo in English

Svet kompjutera