INTERNET<>
092017<><>

Internet servisi kao javno dobro

Net komunalije

Nova inicijativa jednog od kreatora američke politike

Nedavno se mogao čuti zanimljiv predlog Stiva Benona (Steve Bannon), glavnog stratega Bele kuće, (*pre odlaska u štampu smo saznali da je napustio tu poziciju, ali će verovatno ostati veoma bitan u kreiranju politike i u nezvaničnom kapacitetu, prim.aut.) koji je u privatnom razgovoru sa nekoliko saradnika (nije dugo ostao privatan, jer ga je jedan od prisutnih saradnika anonimno prepričao medijima) da internet servise treba regulisati na isti način kao komunalije, kako bi se razbili monopoli i zaštitili korisnici. Pošto se sa druge strane naš stari prijatelj Ažit (Ajit Pai, čelnik FCC-a) zalaže za prestanak primene Title II odredbe na internet provajdere (više u SK 7/17) i njihovu deregulaciju, ovo može izgledati kao licemerje i napad na potencijalno neprijateljski nastrojen politički faktor, kako su pojedini politički oponenti gospodina Benona protumačili ovu inicijativu, ali to zaista nije niti jedina, niti očigledna interpretacija. Dok se Pai zaista zalaže za deregulaciju, ostaje otvoren za ostavljanje common carriers odrednice i designaciju interneta kao javnog dobra, komunalije, kao i postojanje nekog oblika regulacije, samo blažeg, što govori da bi finalna platforma mogla da postavi i internet provajdere i servise kao javno dobro, regulisano i demonopolizovano, ali sa manjim ograničenjima nego što se trenutno primenjuju na ostale pružaoce usluga od javnog značaja. Sa druge strane, treba imati u vidu da je Benon više puta odstupio od postulata ekonomskog konzervativizma. Nedavno je, recimo, predložio povećanje poreza ekstremno bogatima, što se ne čuje često u krugovima ekonomskih konzervativaca, tako da je moguće da Benon u određenoj meri ne deli stav po pitanju smanjenja vladinih regulativa na usluge od javnog dobra sa nekim drugim ljudima bliskim administraciji trenutnog predsednika. Treba dodati da je u sličnom kontekstu predsednik Donald Tramp preko Twittera napao CEO-a Amazona Džefa Bezosa (Jeff Bezos), gde je ocenio da on zloupotrebom Washington Posta (koji Bezos takođe poseduje) napada Trampa, jer se boji antitrust odredbi koje bi predsednik mogao protiv njega da upotrebi, jer je, kako navodi, Bezos svestan monopolističkog položaja Amazona. Takođe, u novom manifestu Demokratske partije The Better Deal, navodi se potreba za regulisanjem i razbijanjem monopola u mnogim granama privrede, pa i u IT sektoru, iako se ne navode specifična rešenja ili kompanije.

Izvor svih problema

Kakav god bio način razmišljanja ili motivacija Stiva Benona, nikako se ne može reći da je on prvi i jedini kome je takva zamisao pala na pamet. Brojni istraživači koji se bave tehnologijom, došli su do istog zaključka kao i Benon, da su internet servisi, kao što su Google i Facebook, toliko uticajni i sveprisutni u svakodnevnom životu ljudi da se mogu smatrati dobrom od javnog značaja i prirodnim monopolom, kao što je recimo kanalizacija. Argument da su internet korporacije prevelike i da ih treba razbiti zarad dobrobiti korisnika, takođe se može često pročitati, ne samo na ovim stranicama, već i u naučnim raspravama na temu, kao što je recimo zapažena knjiga profesora Džonatana Taplina (Johnatan Taplin) „Move Fast and Break Things: How Facebook, Google, and Amazon Cornered Culture and Undermined Democracy” (Kreći se brzo i razbij stvari: Kako su Facebook, Google i Amazon saterali kulturu u ćošak i podrili demokratiju, prev. aut.). Kad istraživački radovi dolaze sa takvim podnaslovima, nije ni čudo što tech kolumnista New York Timesa IT džinove koji ujedno predstavljaju kompanije sa najvećom tržišnom kapitalizacijom, naziva Zastrašujuća petorka. Ako niste ubeđeni, nakon svih naših tekstova, u korozivni efekat internet monopola na društvo i u konvencionalno anegdotalna zapažanja da svi rabe Google i vise na Fejsu, treba imati u vidu i ekonomsku stranu jednačine. Google i Facebook su prethodne godine zaslužni za 99% rasta online marketinga, što je, imajući u vidu da je to jedan od najbrže rastućih privrednih sektora, zapanjujuće i prilično ilustrativno po pitanju količine finansijske moći koju te dve kompanije akumuliraju. Na online advertising se prošle godine potrošilo 73 milijarde dolara, a dinamični duo već uzima preko 70% kolača, udeo koji će samo rasti, pa će te dve megakorporacije moći da, sa skoro neograničenom količinom novca, lobiraju vlade, istiskaju konkurenciju i unapređuju efikasnost na polju kontrole informacija, koja je već na zavidnom nivou, pošto, recimo u Srbiji 50% ispitanika po istraživanju Demostata, vesti prati na društvenim mrežama. Predstavnici tradicionalnih medija u SAD su u više navrata zahtevali da ih Kongres izuzme iz antitrust mera kako bi mogli grupno da se dogovore o povoljnijem udelu u medijskom marketinškom kolaču sa internet gigantima, što svakako ne bi bilo dobro za građane, kao što bi bio, na primer, obrnut slučaj, kada bi se usvojile nove i primenile stare antitrust i antimonopolske odredbe sa ciljem suzbijanja moći i uticaja internet servisa.

Budućnost uređenog interneta

Pošto za Benonov stav po ovom pitanju znamo iz navodnog privatnog razgovora, ne možemo tvrditi kakve su njegove dalje namere po ovom pitanju i kako planira da konkretizuje svoje planove. Takođe, ne znamo kako ljudi iz zakonodavne branše vlasti u Sjedinjenim Državama gledaju na ovu tematiku, što stvara dodatnu neizvesnost po pitanju konkretnih koraka i daljeg razvoja situacije, a kamoli detalja potencijalnih odredbi. Međutim, imajući u vidu ovu i slične izjave, kao i podršku koju ideja o regulisanju i razbijanju internet monopolista ima u stručnim krugovima i u redovima antikorporativne desnice i levice, dalje aktivnosti američke vlade u ovom smeru ne smemo isključiti, što bi svakako bila dobra stvar za korisnike interneta iz niza razloga.

Srđan BRDAR

 
Eksploatacija korisnika društvenih mreža
Bezbednost
Internet servisi kao javno dobro
Šta mislite o ovom tekstu?
WWW vodič
Home / Novi brojArhiva • Opšte temeInternetTest driveTest runPD kutakCeDetekaWWW vodič • Svet igara
Svet kompjutera Copyright © 1984-2015. Politika a.d. • RedakcijaKontaktSaradnjaOglasiPretplata • Help • English
SKWeb 2.54
Opšte teme
Internet
Test Drive
Test Run
PD kutak
CeDeteka
WWW vodič
Svet igara



Naslovna stranaPrethodni brojeviOpšte informacijeKontaktOglašavanjePomoćInfo in English

Svet kompjutera