Ne samo da je manje novca koji se investira u tehnološke startapove, već je i potreba investitora da što pre vide profitabilnost veća nego ikad

poslednjih godinu dana, sve više čitam o neuspesima velikog broja startapova koji su se pojavili u osvit zore perioda koji od milošte zovem „Napad Uber klonova”. Svojevremeno, u trenutku kada je Uber počeo da dobija sve više korisnika i time i sve više investitora, mnogi su pomislili kako bi i oni mogli „tako nešto napraviti”, pa su brže – bolje počeli sa pravljenjem aplikacija koje omogućavaju prevoz bilo čega i na bilo koji način. Naravno, najveći broj tih ideja je propao još u začetku, što zbog nedovoljnog interesovanja, što zbog brzopletih poteza vodećih ljudi tih ideja. Naime, po nekom čudnom pravilu, novac koji je dobijan na ime ranih investicija, trošen je na sve, osim na dobar razvoj aplikacije kojom su obećavani milioni dolara prihoda u prvim godinama rada. No, među svim tim klonovima, jedna kompanija je pronašla nišu, investicije i model koji je delovao kao da će biti više nego održiv. Njeno ime je Shyp.

Ovaj američki startap nastao je na ideji o usluzi pakovanja i slanja poštom ili poštanskim servisima preko aplikacije na pametnom telefonu. Naime, u Sjedinjenim Američkim Državama, gde se promet roba i usluga odvija intenzivnije nego igde drugde, korišćenje poštanskih usluga je veoma često. Ovde pri tome ne mislimo samo na Poštu SAD-a, već i na druge kompanije koje isporučuju i prenose pošiljke, ali i na velike kompanije koje rade isporuku proizvoda, poput Amazona, Wallmarta i sličnih. Prema rečima dvojice mladića, osnivača Shypa, posao pakovanja i slanja paketa niko ne voli baš mnogo, te će to Shyp uraditi za svoje korisnike. Koncept ideje je veoma jednostavan – vi odaberete gde treba da se isporuči i šta, a kurir Shypa dođe do vas, preuzme robu, zapakuje je i isporuči na odgovarajući poštanski servis. Zvuči zaista jednostavno, zar ne? Ipak, u praksi je bilo potrebno mnogo finog podešavanja. Za početak, brzo su shvatili da je potrebno da korisnik fotografiše robu koja treba da se isporuči, kako bi Shyp znao kakvog kurira da pošalje. Radi optimizacije posla, Shyp je koristio usluge različitih klasa prevoznih sredstava – bicikle, automobile, kamione. Da bi obezbedio efikasnost i troškova i brzine isporuke, Shyp je nastojao da uvek pronađe najjeftiniji metod prevoza i to po „veleprodajnim cenama”. U prevodu, bicikl-vozači bi mogli da budu „klinci iz kraja” sa kojima se napravi dogovor o plaćanju na svakih 100 isporuka.

Nakon samo godinu dana rada, Shyp je delovao veoma dobro. Investicije su počele da stižu, a najveća, u iznosu od čak 50 miliona američkih dolara, ukazala se na proleće 2015. godine. Bila je to druga runda investicija, a u redu su se gurale VC (Venture Capital) kompanije i pojedinci. Shyp je obećavao, a na njihove račune se u tom trenutku slilo preko 62 miliona američkih dolara. Kada se malo zagrebu podaci iz tog vremena, dolazi se do interesantnog podatka koji je kompanija objavila da je u tom trenutku imala „nekoliko desetina hiljada korisnika”. Meni to deluje malo, a vama? No, lako je biti general posle bitke...

Krajem jula meseca, Shyp je, na svom sajtu, objavio nameru da „značajno smanji” kapacitete svoje usluge u nemalom broju gradova širom SAD. Zapravo, kompanija je odlučila da se fokusira na profitabilnost, koju nisu uspeli da postignu niti u jednom trenutku svog rada. Da bi to uspela, ograničila je sebe na verovatno jedino mesto na planeti gde postoji dovoljan broj ljudi koji „nemaju vremena niti interesa” da se bakću sa slanjem stvari poštom, a koji imaju dovoljno novca da plate uslugu niza kompanija koje će to za njih učiniti. U pitanju je San Francisko i širi pojas njegovog zaliva.

Kada razmislite, isporuka putem Shypa je sve sem jeftina. Famozan je primer isporuke laptopa koja vas košta pet dolara za uslugu preuzimanja, još 15 dolara za pakovanje, i na sve to još cena (oko 18 dolara) odgovarajuće službe za isporuku, tipa FedEx ili, pak, USPS (američka Pošta). Imajući u vidu ove brojke, nije ni čudo što je odziv korisnika bio slab. Kao što dobro znamo, ovakvi sistemi uspevaju samo ukoliko imaju izuzetno veliki broj korisnika, gde višestruka upotreba i povećanje broja transakcija dovodi do profitabilnosti. Kod Shypa se to nije desilo.

Naposletku, dve se važne stvari mogu uočiti iz ovog primera. S jedne strane, treba uvideti da je Uber uspeo da cenu svoje usluge spusti ispod cene (taksi) industrije koju je poremetio. Veliki broj Uber klonova to nije, i to je jedan od važnijih razloga što nisu uspeli da dođu do dovoljno velikog broja korisnika, a samim tim i puta do profitabilnosti. Drugi je da su se i investicione prilike promenile. Ne samo da je manje novca koji se investira u tehnološke startapove, nego je i potreba investitora da što pre vide profitabilnost u kompanijama u koje su investirali, veća nego ikad. Ovo su prvi znaci da je zabavno ispitivanje granica u svetu tehnoloških startapova, bar kada su SAD u pitanju, praktično na svom kraju. Srećom, kod nas i u našem okruženju, zabava će trajati još neko vreme.

Momir ĐEKIĆ