INTERNET<>
072017<><>

Bezbednost

Fenomen sajber terorizma

Zašto aktivnost terorista na društvenim mrežama nije sajber terorizam

Kada biste Srbina pitali da li su Srbiju ikada napali sajber teroristi, odgovor bi bio pozitivan. A ako biste postavili potpitanje kada se to desilo, odgovoriće da su Albanci hakovali neki sajt i da je to bilo u medijima. Albanci su svakako nekoliko puta obarali sajtove srpskih institucija, a ni mi Srbi im nismo ostali dužni, ali vandalizacija sajta nije sajber terorizam. A nije ni svaki haker ili neko malo više IT sposoban automatski sajber terorista.

Činjenica je da postoje terorističke grupe koje žele, mogu i koriste sajber prostor u svoje svrhe. To čine sa manjim ili većim uspehom. Aspiracija im je da upotrebom laptopa unište neprijatelje. Na njihovu žalost, to postoji samo u holivudskim filmovima, barem trenutno. Kada će im to poći za rukom – videćemo.

Sam terorizam se razvija brzim tempom i poslednjih decenija konstantno evoluira. Tome su doprineli značajni geopolitički događaji, globalne društvene promene koje se odvijaju, ali i brz napredak IKT tehnologija. Terorizam je bezbednosni rizik koji je u stalnom porastu i na sve višem je tehnološkom nivou. Savremeni tehnološki razvoj, koji karakteriše 21. vek, omogućio je teroristima da razmatraju upotrebu novih sredstva radi realizacije svojih ciljeva, a efikasnost mu se stalno povećava.

Termin „"sajber terorizam” je u širokoj upotrebi. Ovaj pojam poslednjih godina najviše koriste mediji da bi zadobili pažnju javnosti. Ipak, to što je reč postala poznata ne znači i da je laka za objašnjenje. Još uvek ne postoji na globalnom nivou zvanična definicija. Takođe, još uvek ne postoje ni precizno pobrojana dela koja se mogu kvalifikovati kao sajber terorizam. Ipak, ovo je jedan od najvećih bezbednosnih rizika na svetu i jedna od najčešće korišćenih reči, makar u medijskim naslovima.

Sajber terorizam je nov metod delovanja terorista koji u sve većoj meri koriste informacione tehnologije i Internet bilo kao instrument za napad ili kao metu napada. Za njih je sajber prostor novo bojno polje. Sajber prostor je i više nego privlačan za teroriste koji svojim akcijama mogu da zaštite svoj identitet, lokaciju napada, da nanesu štetu, pošalju svoju poruku i dobiju ogromnu medijsku pažnju.

Sajber terorizam je nelegalan čin koji se odnosi na isplanirane napade na podatke i kompjuterske sisteme. Cilj je da se izazove, pre svega, osećaj straha i nesigurnost napadnutog, kao i da se postigne efekat približan napadu u stvarnom svetu – civilne žrtve, smrt, povrede, uništenje imovine. S obzirom na to da se odvija u sajber prostoru, podrazumeva se da je sam teroristički akt planiran, izvršen, ili koordinisan pomoću računarskih mreža i pomoću kompjutera. Kao i svaki drugi oblik terorizma, ima političku, ideološku i versku dimenziju.

Vratimo se na trenutak na pitanje zašto vandalizacija sajta nije sajber terorizam? Treba razlikovati sajber terorizam od proste aktivnosti terorista u sajber prostoru. Teroristi koriste Internet kao globalnu komunikacionu mrežu za širenje svoje propagande, za komunikaciju i regrutaciju svojih članova. Ova dejstva su samo jedan od instrumenata delovanja terorista, ali sama po sebi nisu sajber napad koji cilja kompjuterske sisteme. A zašto su cilj kompjuterski sistemi? Jer bi napad na njih imao katastrofalne posledice i po državu, institucije i najbitnije – po građane.

Sajber terorizam predstavlja nelegalni čin u kom se kao oružje primenjuju kompjuter i Internet u cilju ugrožavanja ljudskih života i nacionalne infrastrukture. Kritična infrastruktura ključna je za funkcionisanje države, institucija, organizacija i normalnog života građana. Sastoji se iz fizičkog, ali i sajber dela. Sajber deo se odnosi na računare i računarske sisteme.

Napadi na računarske sisteme i mreže koji mogu izazvati prekid u radu, gubitak života ili povredu ljudi, fizičko uništenje, finansijske, ali i ekološke posledice, akti su sajber terorizma. Ako se uzme u obzir da u nacionalnu infrastrukturu spadaju između ostalog: energetska i nuklearna postrojenja, brane, snabdevanje strujom i vodom, transportni saobraćaj, telekomunikacione mreže, jasno se može zaključiti da bi potencijalni napad na ove sisteme imao ogromne konsekvence po državu i ponajviše po civile.

Vandalizacija sajtova, postavljanje uznemirujućih video-snimaka i fotografija i aktivnosti na društvenim mrežama mogu da budu tumačene kao potencijalna opasnost, mogu čak probuditi osećaj straha i nemoći, mogu podići nivo bezbednosti, ali same po sebi ne mogu da izazovu smrt, povredu ili uništenje imovine. Stoga, to nisu dela sajber terorizma. Internet je slobodan medij. Funkcioniše kao oblik necenzurisanog medija i dozvoljava prenos svih informacija i vesti, bez obzira na sam sadržaj ili potencijalni štetni uticaj. Terorističke grupe iskorišćavaju upravo ovu karakteristiku globalne mreže za plasiranje svojih propagandnih sadržaja.

Sajber terorizam, poput klasičnog, ima za cilj napad i zastrašivanje civila uz korišćenje kompjutera, kompjuterskih mreža i Interneta sa motivom širenja svojih ideala i promovisanja političke borbe. Sajber teroristi koriste informatičke i komunikacione alate poput malvera, virusa, kompjuterskih crva Trojanaca, kao i propuste u operativnim sistemima i mrežnim uređajima.

Strah od napada koji bi mogao da ugrozi funkcionisanje vitalne infrastrukture koja se sve više oslanja na IKT tehnologiju, raste. Stoga, sajber napadi su u vrhu prioriteta većine nacionalnih bezbednosnih strategija kao ozbiljna pretnja koja može da ugrozi državu. Do sada se nije desio sajber teroristički napad širokih razmera, ali činjenica je da su sajber napadi na nacionalne infrastrukture država u porastu. Teroristi se koriste svim sredstvima koje imaju na raspolaganju u cilju izazivanja straha.

Neprijateljske grupe širom sveta potencijalno mogu da hakuju, odnosno na nelegalan način da uđu u kompjuterske sisteme na koje se oslanja funkcionisanje nacionalne infrastrukture. Učestalost odigravanja sajber napada, kao i činjenica da terorističke grupe, poput Al Kaide i Islamske države, počinju da ovladavaju IT sposobnostima i manipulacijama u sajber prostoru, znak je za buđenje.

Glavna prednost koju je bilo kojoj vrsti napadača pružio sajber prostor, jeste odsustvo međunarodnih granica, kao i anonimnost, stoga je ovo pogodan ambijent za različite državne i nedržavne aktere.

Međutim, teroristima i nije glavna odlika anonimnost – oni vole spektakl, vole pažnju i senzaciju. Islamska država je pravi primer za to. Ujedno, ona je i pravi primer za to kako izgleda kada se džihadisti dokopaju tastature.

Od trenutka preuzimanja teritorija Sirije i Iraka 2014. godine, ID je pokazala ne samo uspeh na terenu, već i u sajber prostoru. Njihove PR sposobnosti na sopstvenoj afirmaciji korišćenjem najpopularnijih društvenih mreža, poput Facebooka, Twittera, Instagrama, Telegrama, YouTube kanala, uzele su neviđeni zamah. Sigurna sam da ste u nekom trenutku i vi mogli da odgledate neki od njihovih snimaka, a ako ne sa njihovih profila, onda jeste svakako na sajtu neke od najpopularnijih medijskih kuća, koje su snimke preuzimale. Snimci su bili užasavajući. Mogli ste da vidite sve od ubijanja, klanja, paljenja neprijatelja, do prikazivanja delova oružanih akcija, postavljanja eksploziva i slično. Zahvaljujući aktivnostima na društvenim mrežama, teroristi su ušli u svaki dom na ovoj planeti koji ima Internet priključak ili kablovsku televiziju.

Islamske države napravile su pravu revoluciju u korišćenju društvenih mreža u terorističke svrhe, što je postalo i jedan od njihovih zaštitnih znakova.

Čini se ipak da ID ima mnogo veću sposobnost PR-a i da je grupa bila fokusirana mnogo više na sopstvenu afirmaciju, nego na realne kapacitete za izvođenje sajber terorističkih napada. Činjenica je da su njihovi hakeri bili mnogo jači na rečima nego na delima. Sem sajber napada manjeg intenziteta i vandalizacije sajtova, hakeri ID-a nisu napravili veću štetu.

Od nastanka Islamske države postavlja se pitanje koliko grupa zapravo ima kapacitet da izvede sajber terorističke napade na vitalne nacionalne infrastrukture i time ugroze funkcionisanje pojedinih sektora država. Međutim, sem evidentno uspešne digitalne promocije, ID nije izvela nijedan sajber napad. Uostalom, da grupa zaista poseduje takve sposobnosti, logično je da bi napad i izvršila, s obzirom na napade na civile širom sveta i uništenje koje ostavlja za sobom.

Postoji problem u potpunom definisanju i interpretaciji sajber terorizma. Sam pojam se često zloupotrebljava ili se nedovoljno dobro tumači. Ipak, sajber terorizam postaje realna opasnost po državu, njenu kritičnu infrastrukturu, društvo i civile. Terorističke grupe su, bar do sada, najčešće koristile i koriste Internet i društvene mreže kao globalni kanal komunikacije i efikasno sredstvo za distribuciju svoje propagande, ideologije, za slanje političkih poruka, regrutaciju vojnika i pristalica, širenje straha i terora. A da li će to trajati i do kada, pokazaće vreme.

Katarina JONEV

 
Tehnologija Blockchain
Sporovi oko slobodnog interneta
Bezbednost
Šta mislite o ovom tekstu?
Opasnosti interneta i moralne panike
WWW vodič
Home / Novi brojArhiva • Opšte temeInternetTest driveTest runPD kutakCeDetekaWWW vodič • Svet igara
Svet kompjutera Copyright © 1984-2015. Politika a.d. • RedakcijaKontaktSaradnjaOglasiPretplata • Help • English
SKWeb 2.54
Opšte teme
Internet
Test Drive
Test Run
PD kutak
CeDeteka
WWW vodič
Svet igara



Naslovna stranaPrethodni brojeviOpšte informacijeKontaktOglašavanjePomoćInfo in English

Svet kompjutera