Nakon Car Mechanic Simulatora, igre u kojoj smo oblačili masno odelo automehaničara i popravljali automobile, stiže Train Mechanic Simulator. Iza ovog naslova takođe stoji kompanija PlayWay SA, iako je kao izvođač radova potpisan Si7 Studio. Već pretpostavljate kuda će vas „zaplet” odvesti – gedore i laptop sa programom za dijagnostiku menjate za gigantske vilaste ključeve i postajete glavni baja za opravku vozova.

Na raspolaganju je 25 misija i mogućnost da vršite opravke na električnim, dizel, ali i parnim vozovima. Za to koristite tri garaže koje se nalaze na različitim lokacijama na mapi i koje možete da nadograđujete. Na meniju nije ništa spektakularno, tako da možete da povećate brzinu rada sa šrafovima, a tu je i opcija za boostovanje performansi svakog dostupnog „radnog stola”. Naime, svaka radionica sadrži tri naročita segmenta gde možete da radite sa mehaničkim, električnim i hidrauličnim delovima. U praksi, rad se svodi na šetanja od „kanala” iznad kojeg je parkiran voz, do radnog stola gde je opravka demontiranog dela uspešna, ili je postojeća šteta postala još veća. Proces je automatski i od vas se ne zahteva da menjate žice, lemite/varite, lupate čekićem ili bilo šta drugo. Upgradeovi donose bolje šanse da opravka uspe i to znači da ćete smanjiti inicijalne troškove.

Demontaža delova je jednostavna kao šetnja po parku. Klikom na odabrani deo, pojavljuju se šrafovi koje je potrebno odstraniti, a u težim slučajevima i dodatni delovi koji se prethodno moraju ukloniti kako bi vam se omogućio pristup. Vozovi u radionicu stižu sa opisanim kvarom, mada je ponekad potrebno posegnuti za vizuelnom dijagnostikom i izvršiti ispitivanje stanja naročitih delova. Da biste obavili ovu akciju, potrebno je da označite željeni deo i držite pritisnut levi taster na mišu dok igra „ne kaže” da je provera završena. Poskidani delovi smeštaju se u inventar, odakle ih šaljete na opravku ili ih jednostavno prodajete u staro gvožđe. Imate i laptop, preko kojeg sve to bezbolno obavljate, ali i naručujete nove delove koji su vam dostupni momentalno.

U specijalnim slučajevima moraćete da izađete iz radionice, sednete za komande svog ličnog voza i odrolate se do klijenta koji je ostao zaglavljen negde na šinama. Virtuelni svet igre obuhvata površinu od 25 kvadratnih kilometara i u ovom segmentu, igra se transformiše u neku vrstu jednostavne simulacije vožnje. Najzanimljivije od svega je to što kameru možete da prebacite u „kokpit” i da zatrubite, dok je sve drugo na rudimentarnom nivou. Birate putanju kretanja i brzinu, voz koji ste došli da šlepate sam se kači za kompoziciju, a ako vam u bilo kom trenutku vožnja dosadi, možete da se „teleportujete” u bazu i počnete sa radovima.

Ukoliko dobro pročitate izveštaj koji dobijate pri ulasku svakog voza u radionicu, šanse za uspeh su ogromne. Iako autori tvrde da kroz igru defiluje preko 1000 različitih delova, to ne treba naročito da vas plaši. Čak i kada sve poskidate i napravite dar-mar na ekranu, veoma lako se vraćate u prvobitno stanje, jer redosled radnji ne morate da pamtite – uvek će vam biti nagovešteno šta treba da radite. Pri tome, modeli vozova su krajnje jednostavni i čitava postavka je karikirana tako da imate privid obavljanja ozbiljnog posla.

O tehničkim karakteristikama izlišno je govoriti. Vozići su ubavi i tu se završava sve pozitivno što možemo da kažemo za ovaj department. Nedostaju detalji, muzika je dosadna i jednolična, a izveštaji nakrcani tekstom. Naravno, izostao je bilo kakav avanturistički deo koji bi doprineo da se uživite u ulogu mehaničara i naterao vas da gurate dalje. U vašoj neposrednoj blizini nema nikog, samo zidovi ogromnog hangara i voz na kojem radite.

Iako nije reč o visokobudžetnom naslovu, već igri koja košta 20 „zelembaća”, ne znamo kojoj grupi igrača je Train Mechanic Simulator 2017 namenjen. Zbog jednostavnosti igre, nameće se zaključak da su mališani ti kojima se autori obraćaju, ali sadržaj je takav da čisto sumnjamo da će se oni dugo zadržati ispred ekrana. Možda prilikom „vožnje”, jer na cilj možda i neće stići, pa će se zauvek voziti tamo-amo po tih 25 kvadratnih kilometara. Nešto starijima igra će biti dosadna, jer ne nudi ama baš nikakav izazov, makar da se nešto polomi, iskezeči, napuca, odalami... Konačno, iskusni gameri će od ovog naslova pobeći kao đavo od krsta, jer je bolno jednostavan, površan i potpuno neizazovan. Ako ste u Car Mechanicu mogli nešto i da naučite, pa makar to bilo i ono najosnovnije, „znanje” koje ćete izvući iz Train Mechanica je zanemarljivo. Inače, igra nudi mogućnost „kreiranja” tri profila, tako da u opravkama možete da uživate i u dobrom društvu. Zapravo, ne! U pitanju su najobičniji Save slotovi koje su autori nazvali profilima. Da bi zaista bili profili, morala je da postoji i opcija za kreiranje vođenog lika, ali i za penalizovanje igrača ako nešto krene po zlu.

Na samom kraju ipak ćemo otkriti kome je ova igra namenjena – onima sa kratkim živcima. Uz njenu pomoć i tonu samokontrole, lepo će vežbati „brojanje do deset” i odupirati se porivu za glasnim psovanjem i lomljenjem tastature, miša, monitora, kućišta, zidova... Kakvo kolosalno gubljenje vremena!

Vladimir PISODOROV