Svet je na ivici propasti, kaže legenda. Vrhovna planina polako umire i jedini način da se spasi jeste da se zasadi novo drvce na sam njen vrh. Misija nije nimalo naivna, ali nje će morati da se dohvati jedna mala semenka, sasvim slučajno The Chosen One iz plemena semenki koje stanuju u podnožju planine.

Zvuči blesavo? Upravo je ovo zaplet TumbleSeeda, indie marmeladice koja nam je pala šaka i kontrolera proteklog meseca, i uz koju smo se smejali i škrgutali zubima, dok je u pozadini cvrčala neverovatno vesela muzika. Da ne jurimo pred rudu, red je da objasnimo kako to, pobogu, jedna semenka može da bude protagonista video-igre.

Vi ćete, u stvari, upravljati zelenom gredom na kojoj se kotrlja već pomenuta loptica-seme, a pažljivim balansiranjem ćete morati da je provedete kroz nekoliko zona (rastuće težine), sve do samog vrha planine. Jedinstvenost ove igre ne leži u činjenici da vodite jednu semenku (ili gredu), niti u jako dopadljivom crtežu i vizuelnom dizajnu, već u specifičnoj kontrolnoj šemi. Naime, gredu ćete pomerati po levoj i desnoj osi, odnosno svakoj strani grede zasebnim tasterima određujete da li ide gore ili dole. To se na tastaturi obavlja tasterima ’W’ i ’S’, odnosno kursorskim strelicama, a na kontroleru analognim palicama. Na taj način ćete menjati ravnotežu svog putnika koji će, pod dejstvom nagiba i inercije, da se kotrlja ka jednoj ili drugoj strani grede.

Savladavanje ovako neobičnog kontrolnog sistema samo po sebi već predstavlja prilično zahtevnu stvar. Čak i nakon nekoliko sati igranja, lako može da vam se desi da omanete i pogrešno ocenite uglove, ali je to daleko od pravog izazova ove igre. Put koji je pred vama je prepun prepreka i neprijateljski nastrojenih stvorenja, oko kojih ćete morati da manevrišete ekstremno pažljivo i često milimetarski precizno. Postoji neverovatna satisfakcija u igranju TumbleSeeda, naročito kada naglo zarolate semenku i uspešno je provučete kroz iglene uši do bezbednosti.

Pored pokušaja da semenku odrolate van domašaja karakondžula i bodlji, vaš zadatak biće i da skupljate kristale i da aktivirate brojne specijalne sposobnosti kako biste povećali šansu da stignete do vrha. Na određenim mestima (raspoređenim velikodušno kroz nivoe) moguće je ući u poseban meni gde trošite kristale. Tako možete da, na primer, kupite malo koplje kojim semenka odbija protivnike ili da postavite zastavicu na mesto od kog ćete ponavljati tu deonicu ako upadnete u rupu (umesto da se vraćate na sam početak). Takođe, možete da „uzgajate” svoje kristale i da se lečite. Šta vam tačno daje svako novo polje, biraćete sami promenom moda u kom se semenka nalazi (ima ih četiri). Sem toga, na svakom nivou je moguće pokupiti dodatne varijante sposobnosti (u igri ih je ukupno trideset), a imaćete priliku na licu mesta da testirate šta koja radi, pre nego što se vratite svom usponu. U svakom slučaju, žongliranje kristalima i sposobnostima semenke je ono što će učiniti da vaš svaki put uz planinu bude ispunjen taktičnim razmišljanjem i eksperimentisanjem brojnim kombinacijama.

Za TumbleSeed ćete sigurno čuti da je roguelike ili roguelite, pre svega zbog toga što nasumično generiše nivoe i mnogo voli da ubija igrača, međutim, od tog specifičnog žanra/sistema pozajmljuje veoma malo. Svaki uspon ka vrhu planine počinje istim semenom koje ima iste četiri sposobnosti – postavljanje zastavica, trnje, skupljanje kristala i dopunjavanje zdravlja. Ako nešto usput pokupite ili otključate – gubite istog trenutka kada izgubite poslednji život, a to neretko može da bude i u prvih deset minuta igranja. Još veći poraz je što je i sadržajno poprilično štura, pa tako, pored avanture koja može da se kompletira kroz sat vremena (ako ste nindža!), ostaju još dnevni i vremenski izazovi i... to je to. Ovo treba imati u vidu pre nego što odvojite 15 evra, koliko autori traže za igru.

Ako nije bilo već jasno – TumbleSeed je izuzetno teška igra u kojoj je pogibija neverovatno česta. Imate svega tri života, ne postoje klasični checkpointi (postoji način da napravite teleport ka kasnijim zonama), a igranje se dosta oslanja na omraženi sistem „greši dok ne ukapiraš” i opipavanje terena kako bi se izbegla neprijatna iznenađenja. Nasumično generisana planina je minsko polje sačinjeno od rupa, prepreka i zamki, mada ni fauna nije naivna i vrlo često je agresivna i zagorčava ionako težak život jedne semenke. Faktor randoma vas stavlja na milost i nemilost planini, pa jedan prolaz može da bude boza (barem u prvoj i drugoj zoni), dok već u sledećem na samom početku može da vas pojuri horda jakih stvorenja ili da vam se desi da kroz čitavu zonu nalazite samo manje korisne specijalne sposobnosti. Često ćete se osetiti prevarenima u takvim situacijama. Imali smo „sreću” da igramo na PC-u koji je malo teže zafrljačiti u izlivima frustracija, u odnosu na, recimo, maleni Nintendo Switch, za koji je ovo trenutno hit-naslov.

Poput većine roguelike i drugih nasumično-generišućih igara, TumbleSeed ima odabranu publiku koja će rado provoditi dane uz igru, lagano dobijati tikove dok po stoti put prelazi iste deonice samo zbog euforije konačnog dolaska do vrha i otkrivanja tajni koje planina krije. Mnogi igrači neće nikada videti kraj igre, a to njeni dizajneri upravo i očekuju. Neka vas vesele boje i razigrana muzika ne prevare, svet kotrljajućih semenki je surov i rezervisan isključivo za one sa viškom čeličnih živaca.

Bojan JOVANOVIĆ