Nakon dve i po godine rada na igri, prvenac kalifornijskog razvojnog tima Spiritwalk Games je od početka aprila ušao u alpha fazu i dostupan je svima preko Steam Early Accessa, i to besplatno. Igra se plastično deklariše kao collectible card naslov sa primesama turn-based strategije. Letimičnim pogledom na ono što igra nudi i kako izgleda, pa i nakon prvih nekoliko gejmova i površnog riljanja po osnovnim špilovima, stiče se utisak da je Shardbound ništa drugo do Duelyst, uvijen u 3D oblandu. Međutim, nakon par desetina časova provedenih in-game, biću slobodna da kažem kako je Shardbound već sada, u još uvek relativno ranoj fazi razvoja, mnogo više od toga.

U vremenski nedefinisanoj budućnosti, izgled planete je usled katastrofe kataklizmičnih razmera u potpunosti izmenjen. Nekada kompaktna celina, sada je rascepkana na milijarde plutajućih ostrva – shardova. Oni koji su preživeli katastrofu okupljaju se oko jedne od šest različitih frakcija i kreću u lov na blaga postapokalipse. Igra vas bez bilo kakvog intro sinematika uvodi u kraću tutorijal kampanju, koja je tu jedino da bi apsolutnim novajlijama pojasnila osnovnu mehaniku CCG naslova. Shardbound se, logično, prevashodno oslanja na svoj multiplayer segment (sa akcentom na PvP), ali po najavama razvojnog tima, u finalnoj verziji igre možemo da očekujemo i single player kampanju. Karta na koju developeri igraju je, kako oni tvrde, nezapamćeno bogat lore jedinica i heroja, kada su igre ovakvog tipa u pitanju. Za sada je to možda i segment igre koji, po mom skromnom mišljenju, ponajviše zaostaje za onim što je urađeno na drugim poljima. Sa poprilično traljavom i generičkom pričom, i bez bilo kakvog propratnog storylinea vezanog za bilo koji od šest ponuđenih klanova, pomalo je teško čak i zamisliti bilo kakvu kampanju. Pored toga, artwork u ovom trenutku nije urađen za oko 70 odsto jedinica i spellova, već na tablu padaju difoltni 3D modeli jedinica koji se, u zavisnosti od frakcije sa kojom igrate, razlikuju jedino po boji.

Elem, verujemo da je svima nama mnogo bitnije to što je Shardbound već sada izuzetno igriv i poprilično zarazan naslov. Igra uzima najbolje iz oba sveta – kompleksnost i raznolikost špilova, kojima se ne bi stideo ni Hearthstone, kao i strateško pozicioniranje jedinica na heksagonalnom bojnom polju, i na sve to dodaje još sijaset novotarija. Tako sada saćasta tabla na kojoj se okršaji odvijaju u Shardboundu dobija i reljefnu komponentu, to jest, na battlefieldu sada postoje i brežuljci koji umnogome utiču na line of sight jedinica, a sa kojih recimo ranged jedinice dobijaju bonus kada napadaju. Na mapi postoje i stene koje zauzimaju polja po kojima se ne možete kretati, ali se iza njih možete sakriti od neprijatelja. Jedinice se upotrebom odgovarajućih spellova mogu pretvoriti u gotovo nepokretne statue, koje same po sebi predstavljaju zaklon ranjivim jedinicama od snajpera koji pucaju „sa brda”. Uz gomilu različitih tauntova koje jedinice iniciraju nakon što su prizvane ili pak očišćene sa table, taktičke mogućnosti u igri postaju gotovo neograničene.

U ovom trenutku, pre svake borbe je omogućen odabir jednog od šest ponuđenih heroja, čiju ćete armiju izvesti na bojno polje. Pored razlika estetske prirode, svaki heroj poseduje neku specijalnu osobinu, koja će umnogome uticati na sastav celokupnog špila kod igrača, kao i na taktiku u toku gejma. Heroji i njihove armije su zaista dobro izdiferencirane i razlike su više nego evidentne, čak i kada su u pitanju obične „prašinarske” jedinice koje koštaju jedan poen manje i koje je već u prvom potezu moguće spustiti na tablu. Dok se Petra oslanja na sci-fi tehnologiju, raznorazne shieldove koje njenim minionima pojačavaju odbranu ili power-upove koji dodaju jači napad u jednom potezu, baronica Sabina igra na kartu gomilanja jedinica manjeg demidža i healtha, a poseduje i nekromanserske sposobnosti oživljavanja jedinica koje su ranije počišćene sa table. S tim u vezi, pravo je čudo kako je igra već u ovom stadijumu poprilično izbalansirana. Nakon desetak dana svakodnevnog igranja nisam primetila da postoje „OP” jedinice ili taktike čija primena već unapred garantuje pobedu.

Meč počinjete sa 30 karata u špilu i sa samo jednim poenom mane, koji je moguće upotrebiti. Svaka jedinica po difoltu može u jednom potezu preći preko tri polja i napasti jednom. Pored jedinica i spell karata koje su karakteristične za svakog heroja ponaosob, u igru je implementirano i mnoštvo karata koje možete koristiti bez razlike sa kojim herojem igrate. Po rečima developera, u igru je za sada ubačeno oko 300 karata ukupno. Novi igrači, pored osnovnih špilova, na poklon dobijaju i 30 neotključanih kutija, i u svakoj od njih će biti u prilici da odaberu jednu od tri ponuđene karte, koju će otključati za dalje kombinovanje. Ovo se razlikuje od dosadašnje CCG prakse, gde otključavanjem chesta ostajete samo nemi posmatrač karata koje ste dobili. Nove karte nakon toga otključavate pobedama i ostvarivanjem nekih mini-ciljeva koje igra pred vas postavlja (pobedi u manje od osam poteza, nanesi × demidža spellovima...), a koji ohrabruju igrača da izađe iz svoje komfort zone i stalno menja i usavršava svoju taktiku i stil igre.

Biće zanimljivo pratiti u kom pravcu će igra da se razvija i kako će izgledati do kraja godine, kada je razvojni tim najavio finalnu verziju. Shardbound je naslov koji mnogo obećava i već sada je itekako interesantan publici naklonjenoj CCG-ovima. Tome svedoči i činjenica da je u trenutku pisanja teksta, u svakom momentu na serveru bilo in-game bar pola hiljade igrača. Mi svakako nastavljamo sa istraživanjem shardova, što bismo preporučili i vama. Nemate šta da izgubite, a možete se odlično zabaviti.

Ana KRSTIĆ