Šta se dobije kad se ukrste Dan Mrmota, roman Agate Kristi i bal pod maskama, uz prstohvat vudu magije? Deset malih maskiranih mrmota koje ne želite da iznervirate jer imaju vudu lutku sa vašim likom. Alternativni tačan odgovor je: The Sexy Brutale. Ova murder mystery puzzle avantura, nastala u koprodukciji Tequila Works i Cavalier Game Studios, predstavlja poduhvat koji uspešno kombinuje elemente različitih žanrova i vremenskih epoha.

Igra je dobila naziv po ogromnom imanju u kome se, u getsbijevskom maniru, održavaju glamurozni balovi pod maskama. Zagonetni vlasnik imanja je nestao, a njegovi gosti bivaju sistematski eliminisani. Jedini preživeli gost iznova proživljava dan maskenbala kako bi promenio tok događaja i spasao ostale zvanice smrti.

Glavni lik je reformisani kockar, ostareli sveštenik Lafkadio Bun (Lafcadio Boone), kome misteriozna žena-utvara objašnjava da jedino on ima moć da se kreće kroz vreme i pomogne ostalima koji su zarobljeni u danu koji se ponavlja svaki put kad otkuca ponoć. Olakšavajuća okolnost je što već na početku saznajemo da je batler ubica – tačnije, devet identično maskiranih članova posluge. Da bi Bun otkrio pozadinu zločina i uspeo da ga spreči, potrebno je da locira aktere i prati njihovo kretanje, saznajući detalje kroz delove razgovora. Tu se javlja prva prepreka – Bun ne može da komunicira ni sa kim, niti sme da se nađe u istoj prostoriji sa drugom osobom. Kada se nađete ispred vrata sobe u kojoj ima nekoga, iz Bunove maske će sunuti plamen (koji ne nanosi nikakvu štetu), kao upozorenje. Ukoliko ipak odlučite da uđete, maska osobe na koju je Bun naleteo napada sveštenika i isisava mu energiju dok ga ne ubije. Ako umrete, naći ćete se na početku dana, pored jednog od zidnih časovnika. Ovi časovnici služe kao checkpointovi i važno je strateški ih birati kako biste se u pravo vreme našli u određenom delu kuće. Kako morate da izbegavate druge ljude, ograničeni ste na virenje kroz ključaonicu i korišćenje omiljenog mesta za sakrivanje ljubavnika – plakar.

Priča je osmišljena sa puno pažnje, tako da je nemoguće saznati sve informacije iz jednog pokušaja. Kada prisluškujete razgovore, imena osoba i predmeta ključnih za rešavanje ubistva biće označena crvenom bojom (ne postoji glasovna gluma, već se tekst razgovora ispisuje na ekranu). Same zagonetke nisu previše teške, i uhođenje predstavlja teži deo posla. Da ne biste morali da pamtite u koliko sati se ko gde obreo, na mapi kuće će se pojaviti avatari likova u onoj prostoriji gde ste ih zatekli. Mapa je vremenski osetljiva (nešto kao snimak sigurnosne kamere), tako da možete da prevrtite ceo dan, dok ne dođete do događaja koji vas zanima. Jednom označene, pozicije likova ostaju zapamćene i nakon isteka dana. U skromnom inventaru ćete pronaći tek nekoliko predmeta koji ostaju sa vama kroz svaku sledeću vremensku iteraciju, dok oni vezani za pojedinačne slučajeve nestaju posle ponoći brže od Pepeljuginog stajlinga.

U većini slučajeva ste u trci sa vremenom i morate dobro isplanirati kada i gde treba da budete, ali biće i prilika kada uradite ono što ste planirali na početku dana, i ne ostaje vam išta sem da čekate da istekne vreme. Uz pomoć časovnika možete pomeriti vreme unapred na 16h ili 20h, što znači da u najgorem slučaju četiri časa čamite čekajući do ponoći. Ovde bi dobro došla mogućnost premotavanja dana sa malo većim rasponom.

Sam naziv igre stvara pogrešan utisak, što me je podsetilo na onaj vic o ženi inženjeru i morskom prasetu – nit’ je morsko, nit’ je prase. Najseksepilnija stvar na koju ćete naleteti je lament posetioca biblioteke nad manjkom knjiga sa ilustracijama obnaženih žena, poput literature o afričkim plemenima. Ubistva koja se dešavaju jesu brutalna, ali se zahvaljujući cartoony, Crash Bandicootastom dizajnu igre ne mogu shvatiti previše tragično.

Jedna od stvari koje doprinose da igra ne dosadi nakon nekoliko sprečenih ubistava su specijalne moći koje dobijate od svake spasene osobe. Na primer, dobićete istančan sluh, zahvaljujući kom ćete čuti korake i razgovor sa veće udaljenosti, ili ćete moći i da pristupite delovima kuće koji su do tada bili nedostupni.

Kao šlag na tortu, izuzetno napisano finale priče otkriva stvarne motive za bizarna ubistva. Za one koji žele da se potpuno udube u priču, sakupljanje collectibles i aktiviranje specijalnih moći u određenim sobama otključava dodatne informacije i backstories likova. One koji pate od OCD-a će „obradovati” traženje špila od 52 karte sakrivene po imanju, što nije lak zadatak jer je nekoliko karata moguće pronaći samo u određeno doba dana. Ipak, kompletiranje špila se ne svodi samo na otključavanje achievementa, već biva nagrađeno dodatnom granom priče i vredi se pomučiti oko toga.

Da Sexy Brutale ne bude savršena igra, pobrinule su se omaške u vezi sa mehanikom kretanja. Umesto uobičajenog kretanja po prostoru klikom na željenu poziciju (govoreći o PC verziji), potrebno je sve vreme držati pritisnut taster miša da bi se glavni lik pomerao. Ovo znači da ćete provesti sate stiskajući nesretni desni taster, na šta se lako naviknete, ali je nejasno zašto je odabrano ovakvo rešenje. Najveći problem se dešava prilikom otvaranja vrata – dolazi do laga i čestog nereagovanja na komande, što je nezgodno u situaciji kad vas nečija maska napada, a sveštenik stoički stoji i okreće demonu drugi obraz. Uz povremene padove frejmrejta i sitne bagove, ne postoji nijedan problem koji ne bi bio rešiv patchom.

The Sexy Brutale nudi jedan od najzanimljivijih koncepata viđenih ove godine i do finesa razrađenu priču. Svetu je potrebno više sveštenika detektiva koji putuju kroz vreme. Ova zabavna igra je korak bliže tome.

Dragana STAJIĆ