Sasvim su u pravu svi oni koji tvrde da je Planescape: Torment najbolja igra koju ćete ikada da pročitate, odnosno najkvalitetnija knjiga koju možete da odigrate. Sa svojih osam stotina hiljada reči, armijom nezaboravnih likova i pedesetak sati filozofsko-metafizičke uživancije, remek-delo nikad prežaljenog Black Islea golica maštu igrača širom sveta, čak i osamnaest godina kasnije. Pošto smo na ovim stranicama o uticaju Tormenta, kao i o suštini same igre, odnosno o bogatstvu sveta u koji vas uvlači bez po’ muke već pisali nadugačko i naširoko u više navrata, ovom prilikom zadržaćemo se na razlikama između izvorne igre i njene umivene verzije. Srećom, ovog puta su nemilosrdni kasapi iz Beamdoga odložili sataru i odustali od uvođenja subverzivnih elemenata tamo gde im nije mesto, što je bio slučaj sa njihovim naopakim viđenjem Baldur’s Gatea. Prema tome, izmene su isključivo tehničke prirode, a nadzirao ih je majstor Kris Aveloun lično.

Činjenica je da je stari, dobri Torment mušičav i da ga nije lako „iz prve” pokrenuti na modernom hardveru i svežijim verzijama Windowsa. Enhanced Edition rešava taj problem u startu, eliminišući potrebu za instalacijom brojnih zakrpa i zamorno čeprkanje po konfiguracionim fajlovima. Za razliku od originalne rezolucije od 640x480 piksela, koja je i za ondašnje standarde bila skromna, u Sigilu i planeovima sada je moguće uživati u bilo kojoj rezoluciji, uključujući 4K i nestandardne proporcije ekrana kao što je 21:9, bez ikakvih muka. Ovome doprinosi i potpuno novi korisnički interfejs, koji je sada u trodimenzionalnoj izvedbi, pa je njegovo skaliranje glatko, bez obzira na izabranu rezoluciju. Posmatranje Tormenta u megalomanskoj ekranskoj rezoluciji čini mapu preglednijom, ali se tako ipak gubi na detaljima koje je pružalo igranje u krupnom planu. Umesto jedinstvenog frejmrejta, koji je onomad bio zaključan na 30 fps, sada je tu vrednost moguće „odvrnuti” do cifre od šezdeset sličica u sekundi, uz napomenu da u tom slučaju može da dođe (i dolazi) do problema sa zvukom. Muzička podloga pod dirigentskom palicom Marka Morgana takođe je prošla kroz kozmetički tretman i zvuči nikad bolje, s tim što ćete za soundtrack upotrebljiv i van igre morati da odrešite kesu i ispljunete dodatnih deset evra. Za razliku od originala, voiceover je u ovom slučaju dovoljno glasan, a poliglote će obradovati podatak da Mortea, Dak’kona i kompaniju sada mogu da slušaju i na francuskom, poljskom i nemačkom jeziku. Za pohvalu je i skraćeno vreme učitavanja između zona, koje se sada meri delićima sekunde. Naravno, imajući u vidu obim literarne komponente, u izvornom tekstu su se potkrale sporadične gramatičke greške, ali su i one došle pod Avelounovu peglu. Nažalost, ostali smo uskraćeni rekonstrucije delimično završenih questova i ostalog odbačenog materijala.

Poboljšanja na polju mehanike i pratećih elemenata su minimalna. Pored manje-više nepotrebne quickloot opcije, combat loga, energetskih skala protivnika, poboljšanog pathfindinga, uvida u kratki opis magija, bez potrebe za otvaranjem niza menija i promene veličine prikazanog teksta, od ograničene pomoći je i korišćenje tastera za jasnu indikaciju svih elemenata ekrana s kojima je moguća interakcija. Najbitniji novitet u ovom segmentu ogleda se u mogućnosti pretrage unosa unutar ličnog dnevnika questova i pojmova (konačno!). Dok crni okvir oko sprajtova još i može da se preživi, slobodno zumiranje bode oči, jer nije ubačen ikakav metod filtriranja piksela, pa pri iole većem stepenu zuma, igra izgleda lošije od originala. Za ljude koji su navikli na komfor koji pružaju moderne platforme, uvedeni su achievementi i snimanje statusa u „oblaku”. Reklo bi se da su odgovorni iz Beamdoga bili svesni mase puritanaca kojima bi neke (ili sve) od ponuđenih izmena zasmetale, te ih je moguće isključiti po želji. Većina bagova kojima je original obilovao je ispravljena, mada su nadležnima promakli pojedini bagovi koji se javljaju pri samom kraju igre. Kao što je bio slučaj i sa prethodnim re-izdanjima Infinity Engine igara, novi-stari Torment takođe dolazi i u verzijima za iOS i Android, sa modifikovanim interfejsom, pogodnim za prenosne uređaje.

Na kraju, postavlja se pitanje opravdanosti postojanja ove edicije, kada je gotovo sve sa pomenutog spiska „novina” i ranije bilo izvodljivo upotrebom slobodno dostupnih (i besplatnih) fan-made modova za originalnu igru. Zvuči apsurdno, ali ovo izdanje u suštini nije ništa drugo do plaćeni mod, uz koji se isporučuje i original (do koga se dolazi prostom deaktivacijom svih enhanced džidža-bidža), a poseban je bezobrazluk to što je dobar deo novih opcija direktna posledica implementacije pomenutih modova (doduše, uz dozvolu njihovih autora), koji su ranije svima bili na dohvat ruke, bez ikakve naknade. „Obična” verzija je do nedavno koštala deset evra i po svemu sudeći povučena je iz prodaje intervencijom Beamdoga, tako da zainteresovani nemaju drugog izbora nego da plate duplo veći iznos za Enhanced Edition. Ako ste ranije igrali Torment i bez problema ga igrate i dan danas, i ukoliko ne patite od akutne lenjosti, ovu verziju možete slobodno da ignorišete.

Jan ČMELIK