INTERNET<>
042017<><>

Efekat manipulacije pretraživača

SEME zloupotrebe

Interes ispred objektivnosti?

Ovde ćemo govoriti o tome kako je Gugl vršio manipulacije svojim internet pretraživačem, kako bi Hilari Klinton i odnos javnog mnjenja prema njoj prikazao u pozitivnijem svetlu. Možda ćete posumnjati u suvislost vraćanja na prošlogodišnju priču, pošto se ispostavilo da ništa nije pomoglo Hilari Klinton i da je Donald Tramp nakon svega ipak trijumfovao, ali ova tema nije nužno vezana za Klintonovu i ovakva zloupotreba zaslužuje da bude pomenuta, ma u čiju korist vršena, kad god vršena i bez obzira na krajnje posledice, pošto će biti još izbora u Americi i šire. Zloupotreba će biti i u kompanijama koje se bave internet pretragom ili kod njihovih odmetnutih zaposlenih, kojima će možda pasti na pament da opet izvedu nešto slično iz političkih ili finansijskih pobuda, pa je neophodno skrenuti pažnju na to čega treba korisnici da se čuvaju u budućnosti, dok pretražuju internet.

Moć sugestije

Varljivog leta prošlog, priču o manipulacijama pretrage pokrenuo je doktor Robert Epštajn, poznati američki psiholog, istraživač i novinar, koji je u nekoliko mejnstrim medija, poput Salona, Politicoa i Huffington Posta objavio kolumne koje govore o prostoru zloupotrebe pretraživača u izbornoj kampanji na račun Hilari Klinton (sva tri navedena medija su vokalno podržavali Klintonovu, kao i sam Epštajn, koji je to više puta izjavio). Dr Epštajn je prethodno jasno dokazao u naučnom članku za PNAS, list Američke akademije nauka i jedan od najprestižnijih naučnih žurnala na svetu, da izmena rezultata pretrage može znatno uticati na neopredeljene glasače (do 80% u nekim demografskim grupama). Dr Epštajn u članku za HuffPo pobija tvrdnje veoma neodređenog Guglovog saopštenja po tom pitanju i dokazuje da, i bez saglasnosti kompanije, zaposleni sa određenim nivoom pristupa mogu podesiti algoritam i prikazane rezultate pretrage, potkrepljujući to navođenjem instanci zloupotreba Guglovih zaposlenih u prošlosti, poput nedavnog skandala oko krađe WiFi informacija putem StreetView vozila ili skandala iz 2010. kada je Guglov zaposleni preko servisa kompanije špijunirao maloletnice. Procena je da 37.000 zaposlenih ima pristup algoritimima i određivanju rankinga pretraga, i da zaposleni svake godine ručno promene preko 500 rang-listi.

Daću ti živi dokaz

Par meseci nakon ovih upozorenja, dr Epštajn je objavio istraživanje u saradnji sa AIBRT, gde dokumentuje kako je Gugl izvršio manipulaciju pretraživača u korist Hilari Klinton, u sferi funkcije autocomplete.

Dr Epštajn je uspešno dokazao da je Gugl izbacivao iz autocomplete funkcije pretrage reči sa negativnom konotacijom po Hilari Klinton. U Google Trendsu jasno se vidi da su negativni upiti bili ekstremno učestali, dok su pozitivni upiti koje pretraživač sugeriše bili veoma retki. Predlozi u pretraživačima Yahoo i Bing su sadržali i reči sa negativnom konotacijom, a Guglovi autocomplete predlozi sadržali su negativne pojmove za pretragu Donalda Trampa i Bernija Sandersa. Rezultati, kako navodi dr Epštajn, nisu nužno podložni ponavljanju jer se rezultati, rangovi i autocomplete menjaju vremenom, dok kod nekih ljudi na to može uticati i personalizacija na osnovu podataka koje je Gugl sakupio o individualnim korisnicima, koju se dr Epštajn trudio da zaobiđe, kako bi dobio što reprezentativnije rezultate, ali to je priroda istraživanja i ne umanjuje njegov naučni značaj.

Primeri koje dr Epštajn prezentuje su brojni, te se nećemo na njima preterano zadržavati, priložićemo slike iz Epštajnovog istraživanja i pustiti da govore više od 1000 reči. Neke od autocomplete, koje nisu prikazane kao sugestije vezane za veoma tražene pojmove, uključuju pokvarena (crooked) Hilari, Hilari lažov, kao i korumpirani Kejn (nesuđeni potpredsednik), epitet koji je Tramp upotrebio za nadimak senatora.

Pošto manipulacija nije prisutna u svim pretragama, u anketama koje je dr Epštajn sproveo, ispitanici su to često prikazivali kao dokaz nepristrasnosti. Pošto su to mogli da zaključe i odgovorni iz Gugla, dr Epštajn je rekao da je to taktika odvlačenja pažnje, pošto se pristrasni rezultati usklađuju sa trenutno gorućim pitanjima, dok se druge pretrage ne diraju kako bi se stvorio utisak nepristrasnosti, što je ukombinovano sa manjim brojem autocomplete predloga u odnosu na druge pretraživače, kako bi se dalje ograničio izbor. Služeći se psihološkim saznanjima na temu sklonosti ka potvrdi i negaciji, Gugl zna koje sugestije i rezultate treba da isključi, u kom trenutku, pa čak i na koju ciljnu grupu da usmeri svoj trud. Najstrašnije je što bez priznanja nije moguće definitivno dokazati nameru i što ovakva manipulacija nije nelegalna, pa je Gugl imao sve razloge da utiče na izbore u korist Klintonove, jer su zaposleni ove kompanije donirali 1,3 miliona dolara njenoj kampanji i 9,6 miliona dolara Klinton Fondaciji.

Aftermath

Pošto je istraživanje obavljeno pre nekog vremena, u jeku izborne kampanje, odlučili smo da pogledamo šta danas kažu pretraživači. Za unos „Hilari Klinton je” od Gugla smo dobili predloge „mrtva; bolesna; predsednik; strava”, dok smo od Yahoo-a na isti upit kao predložene nastavke dobili „kriminalac; zla; lažov; đavo; rasista; pokvarena”, tako da pristrasnost ostaje.

Očigledno je prostor za manipulaciju i zloupotrebe enorman, Gugl ima neverovatno veliku moć u oblikovanju javnog mnjenja i, ako ne prizna i sanira problem efekta manipulacije pretraživača, država treba da uradi nešto.

Srđan BRDAR

 
Vikiliks afera „Vault 7”
AI i sloboda govora
Efekat manipulacije pretraživača
Šta mislite o ovom tekstu?
WWW vodič
Home / Novi brojArhiva • Opšte temeInternetTest driveTest runPD kutakCeDetekaWWW vodič • Svet igara
Svet kompjutera Copyright © 1984-2015. Politika a.d. • RedakcijaKontaktSaradnjaOglasiPretplata • Help • English
SKWeb 2.54
Opšte teme
Internet
Test Drive
Test Run
PD kutak
CeDeteka
WWW vodič
Svet igara



Naslovna stranaPrethodni brojeviOpšte informacijeKontaktOglašavanjePomoćInfo in English

Svet kompjutera