Novi mesec donosi nam novu ranu verziju taktičko-strateške igre o Vikinzima. Količina sadržaja vezanog za nordijske ratnike, koja svakog dana isplivava na površinu igračke scene, potvrđuje da su Vikinzi novi zombiji – svako ima svoj naslov sa njima. Northgard je, takođe, delo nezavisnog studija, ovog puta iz Bordoa u Francuskoj. Čini nam se da je stara izreka da danas svako igra fudbal našla svoj ekvivalent i u igračkoj industriji, pa danas svako pravi igre o Vikinzima, here we go again...

Prirodno je da informacije o nastanku, settingu i žanru podsećaju na Great Whale Road i Expeditions: Viking, koje smo već imali privilegiju da pokrivamo na ovim stranama. Northgard je, ipak, drugačija zverka, prvenstveno zbog odsustva RPG elemenata. Sem toga, igre Ekspedicije i Put kitova fokusirane su na avanturisanje nauštrb baratanja lokalnom samoupravom koja zauzima sporedni kolosek, dok je Northgard punokrvna strategija u realnom vremenu. Takođe, za razliku od istoričnosti koja prožima Great Whale Road i Expeditions: Viking, Northgard je nedvosmisleno krenuo putem fantastike i mitologije, pa sa tog aspekta više podseća na serijal Banner Saga, iako je verniji nordijskoj mitologiji.

Uvodna priča Northgarda govori nam da su Vikinzi u svojim prekomorskim istraživanjima nabasali na novi kontinent, Northgard, koji je prepun svega što Vikinzi vole, ali na kom je hladno kao na Igmanu onomad kad se marširalo njegovim obroncima. Kontinent je, takođe, dom brojnim negostoljubivim stvorenjima – undeadovima, jezovucima i džinovima. Igraču je pripala čast da svoju zajednicu hrabrih pionira (u divljezapadnom, ne crvenomaramskom smislu) osnaži, kako bi od Nortgarda hiljadu godina kasnije mogla da nastane socijalna država koja pazi na ljudska prava džinova.

Pošto je igra u Early Accessu, logično je da neki elementi igre budu izostavljeni. U ovoj fazi nismo bili u prilici da igramo story kampanju i multiplayer, već smo utisak morali da formiramo na osnovu ratovanja protiv AI protivnika u pojedinačnim scenarijima. Nakon izbora nekoliko parametara scenarija poput broja protivnika (do tri), težine, načina za ostvarivanje pobede i slično, sledi izbor klana koji vodite (za sad tri, biće ih pet). Klanovi se razlikuju po stilu igre, bonusima i unapređenjima, pa su tako jedni prvenstveno ratnici, drugi okrenuti proizvodnji, a treći majstori preživljavanja.

Kao što je uobičajeno u RTS igrama, partiju počinjete sa gradskom većnicom i šačicom seljaka (verovatno su slobodnjaci, po vikinški karls, čemu svedoči i njihova uloga u igri), sa kojima krećete u izgradnju i sakupljanje. Od resursa su tu hrana, drvo i zlato, koji se troše na održavanje populacije i građevina, te kamen i gvožđe, koji su daleko ređi i koriste se uglavnom za unapređenja. Populacija je ograničena brojem kućica, a broj ratnika brojem trenažnih hala. Za istraživanje tehnologija se koristi lore, slava (fame) donosi klanovske bonuse, a sreća populacije utiče na njenu radnu efikasnost. Regrutacije jedinica u klasičnom smislu nema. Seljaci, koji mogu da grade i veoma sporo prikupljaju hranu, spawnuju se automatizovano, a učestalost njihovog pojavljivanja zavisi od sreće populacije (jer vaš prosperitetni klan privlači koloniste). Takođe, svaka od mnogobrojnih građevina zahteva da je opslužuje usmereno obrazovani pojedinac (ribar, rudar, bard itd.) kojeg kreirate tako što dodeljujete „vanila seljake” toj građevini. Na sličan način pravite i vojsku – pošaljete sebra u baraku, platite 20 zlata i eto ga ratnik. Poglavice pak morate masno da platite kako bi došli da vode vašu malu ratničku družinu. Ima trinaest vrsta zanatlija i manipulacija njima prilično je zahtevna, a jedino olakšanje je činjenica da ih možete lako i besplatno prekvalifikovati, u slučaju da postanu izlišni. Pošto je mapa podeljena na teritorije (kao u novim Herojima ili Age of Wondersu), njih prvo morate istražiti (skautom, čija je regrutacija imperativ), očistiti od gamadi i kolonizovati (utroškom hrane) da biste mogli da gradite. Svaka teritorija ima posebne resurse, specijalne građevine i ograničen broj slotova za izgradnju. Svakakve mitološke živuljke će vas ometati u ekspanziji. Džinovi su veoma jaki, ali ih je moguće primamiti na vašu stranu donacijama hrane. Glavna konkurencija su, naravno, protivnički klanovi, koji se mogu savladati na više načina. Svaki od victory conditiona ima više uslova. Tako, pobeda mudrošću zahteva izučavanje lorea i zadobijanje blagoslova bogova. Pobeda bogatstvom traži četiri trgovca i određene količine zarađenog i pohranjenog zlata. Dominacija slavom postiže se kontrolom dvanaest teritorija, propisanom količinom famea i izgradnjom hale kraljeva. Tu je i staromodno, blisko upoznavanje vaše ratne sekire sa lobanjama svih oponenata, to jest osvajanjem njihove početne teritorije. Borba je funkcionalna, ali joj nije posvećeno previše pažnje, pošto imate veoma mali broj različitih jedinica, a napredna taktika ne postoji. Tu je još i preživljavanje zime (smanjen je priliv hrane, pojačan utrošak drva, pa su neophodne zalihe), random eventovi (zemljotres, invazija draugra), održavanje gozbi, istraživanje kripti i slične severnjačke zanimacije.

Zaista je neverovatno koliko igra dobro radi i kakvo rafinirano iskustvo pruža, pogotovo s obzirom na to da je još u ranoj verziji. Uzećemo u obzir i to da neki AAA naslovi u verziji 1.x ne funkcionišu na zadovoljavajućem nivou. Grafika je jednostavna, simpatična i blago stilizovana, a zvučna podloga lepo upotpunjuje doživljaj.

Northgard je igra koju mirne duše možemo da preporučimo odmah. Naravno, neće svako biti zainteresovan da vrti bezbroj scenarija protiv botova, ali odlična osnova je jasno prikazana, pa je jedino logično očekivati (bar sa igračke strane) zanimljivu kampanju i napete okršaje protiv drugih igrača. Autori, pritom, obećavaju dalja poboljšanja i poliranje, tako da nam konačna verzija može doneti još utegnutiju igru sa pregršt novih elemenata igračke mehanike.

Srđan BRDAR