Dok sredovečni fotoreporter Frenk Vest još jednom zombiju nabija vatromet u razglavljenu vilicu, i to obučen kao ajkula-kuvar, po zilioniti put gunđa sebi u bradu: „Radio sam reportaže o ratovima”. Reklo bi se, sasvim normalan dan u svetu Dead Risinga, samo što je ovoga puta Božić.

Frenk se, dakle, vratio iz penzije, a sa njim se u Dead Rising vratio i kolorit po kome je serijal uvek bio poznat. Istina, šesnaest godina stariji, okoreliji i daleko nadrndaniji nego inače (verovatno i zbog novog glumca koji mu posuđuje glas i lik), ali je i dalje onaj stari, tipičan lajavac, spreman da opali pokoji selfi usred zombi apokalipse.

Tema ove igre je Božić, mada je akcenat na kritici konzumerizma koji je uzrokovao pojavu zombija. Božić je samo podloga i lako objašnjenje za desetine hiljada ljudi na ulicama i razne drangulije koje su razbacane na sve strane. Frenk ponovo biva nevoljno umešan u celu stvar, nakon što sa studentkinjom, kojoj je mentor (da, čovek se skrasio kao profesor), otkrije postrojenje u kome tajna organizacija zombifikuje ljude. Lek zombrex na njih ne deluje, niti ćete ga ovoga puta juriti, već ćete zaista raditi reportažu – ono što je gospon’ Vestu primarno zanimanje. On se, pored odšrafljivanja glavurdi hodajućih mrtvaca, bavi i novinarstvom.

Dead Rising 4 na ekran postavlja više šepavih zombija nego bilo koja igra u serijalu pre nje, ali je ovo, na žalost zahtevnijih ljubitelja zombi igara, i najlakši naslov u serijalu. Frenk mnogo teže gine i zombiji mu skidaju daleko manje zdravlja nego u prethodnim igrama. Kao da autori igre žele da se slože sa popularanim stavom da su najopasnija stvar u post-zombipokaliptičnom svetu zapravo nezombifikovani ljudi, tako Frenku jedinu pravu opasnost predstavljaju ljudski protivnici koji su iz nekog razloga gotovo univerzalno do zuba naoružani automatskim oružjem. Ipak, posle nakoliko sati igranja, bićete toliko nalevelovani, da ćete uspeti da otključate sposobnosti regenerišućeg zdravlja, otpornost na batine i ujede, kao i proširen inventar, a sve to će kao zbirni rezultat imati dodatno smanjenje izazova koji ova igra ima u odnosu na prethodne delove serijala. Čak ni specijalni protivnici i glavonje neće vam zadavati previše problema, naročito ako ne srljate i mudro koristite okruženje. Umesto „psihopata” iz prethodnih igara koji su imali čitave uvodne animacije, igra vam povremeno servira nešto jačeg protivnika ili nekoga ko nosi jedno od kombo oružja, pa zaista nanosi neku štetu, umesto da veoma sporo guli health.

Smanjena težina i odsustvo opšte frke u neku ruku i nisu toliko loša stvar, jer ćete sada imati vremena na pretek da prevrnete svaki kutak mape i nađete šeme za pravljenje ubitačnog oružja, isprobate sporedne misije i, uopšteno, više vremena da se igrate u ovom luna-parku. Iz prethodne igre preneto je olakšano sklapanje opreme, a kombinacija sada ima toliko da vam verovatno neće ponestati blesavog arsenala. Novitet je exo-suit, mehaničko odelo koje drastično ojačava Frenka i omogućava mu da nosi teške predmete, ali samo na određeno vreme. Ovo ćete, doduše, morati da osvojite u sporednim misijama ili čišćenjem kampova, što vam neće biti teško, jer to uvek donosi vredne nagrade. Prava šteta je što kampanju više nije moguće igrati u kooperativnom modu, već je multiplayer odvojeni segment gde, sa još troje ljudi, izvršavate sve teže zadatke i samo preživljavate virtuelne dane na lokacijama iz kampanje.

Sem gotovo beskonačnog broja načina na koje Frenk vraća zombije pod zemlju, sa sobom nosi i verni foto-aparat, kako bi zabeležio urnebesne ili šokantne momente apokalipse. Vrlo dobro poznat element prethodnih igara kojim ste osvajali dodatne PP/exp bodove, vratio se još bolji, sa algoritmom koji lakše prepoznaje elemente na slici i sa dva dodatna moda koji, sem umetničkog dojma, pomažu pri mirnim deonicama, kada treba mućnuti glavom. Velika novina su istraživačke sekvence koje veoma podsećaju na one iz Batman igara, tokom kojih je potrebno uslikati određene detalje prostorije i tako odmotati priču. Detektivski mod kamere je koristan i za nalaženje tajni i prilikom otključavanja elektronskih brava. Ah da, moguće je snimati i selfije, jer je ipak ovo 2017. godina i Frenk mora da prati sve trendove.

Reći da Dead Rising 4 izgleda fenomenalno ili da je bez tehničkih problema, bila bi blatantna laž, a tako nešto ostavićemo za druge novine. Već u prvom satu imali smo tri izletanja na desktop – odmah po pokretanju kampanje, pa onda posle prvog sinematika i, na kraju, kada smo pokušali da igramo online. Mi smo imali sreće da se igra u narednim satima „ponašala pristojno” i nije pucala, ali je i ovo već razočaravajuće, kada znamo da je igra na tržištu više od tri meseca (bojimo se i da probamo originalnu verziju za Windows 10 iz decembra). S druge strane, podrška za gomilu kontrolera je odlična, a veliko iznenađenje nam je bila slika Steam kontrolera u menijima nakon što smo povezali jedan. Takođe je i optimizacija daleko bolja nego u prethodnim igrama i nismo primetili pad performansi, čak ni sa stotinama nemrtvih na ekranu.

Dead Rising 4 je, tako, razbibriga koju će igrači prethodnih delova savladati bez problema, dok za druge može da bude odličan (ne sjajan) ulaz u blesavi univerzum DR-a. Bez vremenske presije i sa nešto manjom težinom od ostatka serijala, igra je poprilična boza koja se kompletira za osam do deset sati. Ipak, ima nečega u toj božićnoj horor bajci sa zombijima, zbog čega je lako ostati zalepljen uz ovu igru.

Bojan JOVANOVIĆ