TEST PLAY<>
042017<><>

Mass Effect: Andromeda

Pre deset godina Bioware je praktično prežvakao legendarni KotOR i od esencije ove igre stvorio novu svemirsku epopeju. Ta saga je tokom narednih pet godina i kroz tri nastavka pratila epsku borbu za opstanak živih bića, koju na svojim leđima nosi jedan vojnik. Malo je reći da je Mass Effect ostavio utisak na milione igrača, vodeći ih kroz priču koja se, nažalost, na kraju saplela i ostavila gorči ukus SF kaše, koju smo svi sa zadovoljstvom kušali.

Andromeda je akcioni RPG šuter, a u skladu sa željom da igračima pruži više izbora i dočara istraživanje, razvojni tim je „razgazio” poznati doživljaj na open world igru.

Iako je trilogija uokvirena i priča završena (na manje ili više efektan način), bilo je jasno da je univerzum igre dovoljno veliki i toliko voljen među fanovima, da EA i Bioware neće moći da odole iskušenju da iskoriste taj potencijal i armiji poklonika ovog serijala ponude i posle Mass Effecta – Mass Effect. Rad na novoj igri započet je neposredno po izlasku trećeg dela, a već u startu doneta je (logična) odluka da se neće baviti Šepardom. To ostavlja prostora za novu priču na potpuno novoj lokaciji sa drugačijim likovima, ali dovoljno poznatog šmeka. Ova igra je, pod svojim zvaničnim nazivom Andromeda, konačno najavljena juna 2015. godine, nakon čega je nekoliko demoa i tizera prikazalo deo atmosfere i likova. Jedno je bilo jasno, iako je Andromeda i dalje akcioni RPG šuter, u skladu sa željom da igračima pruži više izbora i dočara istraživanje, razvojni tim je „razgazio” poznati doživljaj na open world igru.

Umesto pretnje koja se nadvija nad galaksijom, igra počinje nadom u bolju budućnost, nadahnutom istraživačkim duhom. Ekspedicija koju sačinjavaju brodovi, u stvari arke sa po dvadeset hiljada kolonista i četiri rase galaktičkog saveta kreću na one way trip, koji će ih za 600 godina dovesti do galaksije Andromeda. Ova galaksija sadrži klaster sa sedam perspektivnih planeta koje mogu da održe život.

Mehanika borbe je dovoljno bliska onoj iz ranijih delova da svi iskusni igrači mogu odmah da uskoče, ali je samo izvođenje fluidnije i zanimljivije.

Naravno da ništa neće ići po planu, jer onda ne bismo imali zaplet. Po dolasku na Habitat 7, jedan od „zlatnih svetova” i odredište planirano za inicijalnu kolonizaciju ljudi, arka homo sapijensa, Hyperion, nailazi na neočekivanu anomaliju koja naizgled uništava sve. Brod je oštećen, vaša sestra (ili brat) je u komi zbog oštećenja kriogeničke kapsule u toku buđenja. Zlato se pretvara u olovo, a dvadeset hiljada ljudi nema od čega da živi. Sve oči su uprte u Aleka Rajdera (vaš ćale), koji je Pathfinder ekspedicije. Ova titula dodeljuje se pojedincu koji je odgovoran za pronalaženje novih svetova, uspostavljenje baza, sakupljanje informacija i svih ostalih aktivnosti za uspostavljanje prisustva kolonista u novoj, nepoznatoj galaksiji. Jedini odgovor na sva pitanja nalazi se na planeti u koju ste polagali nade, a koja vam se sada smeši sa galaktičke mape krezavim osmehom uništenog sveta. Na površini (naravno) srećete agresivnu rasu aliena (iako je, zapravo, naša ekspedicija ovde tuđinska) i ostatke drevne mašinerije (očekivano). Ta napredna tehnologija zaostavština je tajanstvene civilizacije, koja je na neki način povezana sa sudbinom planeta, kako njihovim uništenjem, tako i potencijalom za obnovu.

Nakon aktivacije mašinerije u misterioznom Vaultu, Rajderi bivaju oduvani sa litice. Vama puca zaštitni vizir na šlemu (čovek bi pomislio da oklop iz 2186. godine ima redundante vizire koji su očigledna slaba tačka, ali „plot device reasons”) i Alek, kao svaki dobar roditelj, žrtvuje život za svoje dete. Osim šlema, kojim vam spašava život, od oca dobijate i sinhronizaciju sa SAM-om, veštačkom inteligencijom koja se fuzioniše sa implantom tehnički postajući vaš simbiont. Ispostavlja se da je Alek Rajder, koji je proteran iz Alijanse zbog razvoja veštačke inteligencije, otišao korak dalje, vezujući svoju kreaciju SAM-a za sebe. Prebacivanjem veze na vas ne samo što ste dobili goste u glavi, već dobijate i unapređenje! Posmrtnim „dekretom” vašeg oca, postajete i sledeći Pathfinder, odgovoran za sve i svakoga, kome će se svi žaliti i na koga će svi biti kivni. Hvala ćale.

Način na koji likovi komuniciraju i rečenice koje izgovaraju u Andromedi jednostavno smetaju i ne dolikuju odraslim osobama koje rade poslove koji zahtevaju ozbiljnost i posvećenost.

Već tokom uvoda naslućuju se prvi ozbiljni problemi Andromede. Šablonski zaplet nije veliki problem, ali jesu likovi i dijalozi. Bioware je reputaciju stekao na zanimljivim i dobro napisanim likovima i njihovoj interakciji. Ta reputacija se tokom godina izlizala, ali način na koji likovi komuniciraju i rečenice koje izgovaraju u Andromedi jednostavno smetaju i ne dolikuju odraslim osobama koje rade poslove koji zahtevaju ozbiljnost i posvećenost. Da pojasnimo primerom sa početka. Neposredno nakon pogibije vašeg oca, čoveka koji je oslonac cele ekspedicije, jedan od vaših pratioca će vas sa bezizražajnim licem potapšati po ramenu i reći nešto u stilu: „Dešava se”, kao da ste prosuli piće, a ne da ste i vi i hiljade transgalaktičkih i vekovnih putnika ostali bez najznačajnije osobe.

Interakcija sa ostalim likovima, naročito ljudskom rasom takođe je, blago rečeno, čudna. Deluje kao da su dobar deo dijaloga smišljali tinejdžeri koji istresaju frustracije ili misle da nešto zvuči kul. Doktorka (doktor medicine) koju ne poznajete će vas na pitanje kako je član tima, hiljadugodišnji krogan, odgovoriti sa: „Ma to staro kopile je proživelo mnogo gore stvari”. Dotični hiljadugodišnji krogan, ne mora da zvuči kao oličenje mudrosti, ali zaista ne bi trebalo da govori kao „batica” iz kraja. Iako je ideja razvojnog tima bila da nota igre bude malo lakša u odnosu na blisku pretnju uništenja galaksije, utisak ostaje da premalo ljudi shvata stvari ozbiljno i ne ponašaju se profesionalno. Razume se, Andromeda Initiative nije Alijansa i ne treba očekivati dužnost, čast, službu drugima i požrtvovanje. Ipak, od članova organizacije koja šalje desetine hiljada ljudi u nepoznato treba očekivati neki minimum ozbiljnosti, profesionalizma i pameti. Nije badava još Isak Asimov, a i mnogi posle njega, pisao kako budale ne putuju svemirom. Nažalost i bez preterivanja, većina ljudi na koje nailazite deluje previše ležerno i neozbiljno, rekli bismo detinjasto da ne mislimo da to vređa ozbiljnost prosečnog deteta. Mnogima omiljeni dejting simulator pretrpeo je izmene, ali i ovaj deo komunikacije sa saborcima deluje nespretno i isforsirano. Poseban problem kojeg ste sigurno već svesni i koji je postao medijska atrakcija predstavljaju modeli likova, pre svega ljudi i asarija, i animacije lica. Naime, praktično svi ljudi i asari izgledaju kao da su pali sa gabor drveta i pokupili svaku granu pri padu. Dovoljno je da bacite pogled na originalni Mass Effect i da se zapitate kako je animacija za deset godina ovoliko nazadovala. Oči koje gledaju gde god žele (svako za sebe, naravno), likovi koji se obraćaju zidu ili se kreću bez potrebe, kao i vrhunac komedije – smešan hod koji zaslužuje stipendiju Pajtonovskog ministarstva. Isprva deluju urnebesno, ali kako vreme odmiče i postaje vam jasno da je cela igra takva, sve to biva razočaravajuće. Jedan od vaših saboraca će u trenutku čak upucati robota pištoljem koji je okrenut naopačke, toliko o pažnji razvojnog tima. Zbog svega navedenog, Mass Effect: Andromeda ostavlja utisak nedovršene igre koja je morala da bude u razvoju barem još nekoliko meseci, što je zaista tužno, jer igra na momente uspeva da zablista.

Mass Effect: Andromeda ostavlja utisak nedovršene igre koja je morala da bude u razvoju barem još nekoliko meseci, što je zaista tužno, jer igra na momente uspeva da zablista.

Iako za glavnu priču može da se kaže da je već viđena i da predstavlja parafrazu borbe sa Reaperima i Proteanskim ruševinama, ipak vuče igrača da nastavi da igra i krcka sate. Planete takođe izgledaju mahom prelepo (pustinja je pustinja) i pružaju dovoljno sadržaja. Nova rasa, Angara, predstavlja jedan od najboljih delova igre, naročito jer igrate iz pozicije kolonizatora koji dolazi u naseljenu galaksiju.

Razvojni tim je očigledno uložio najviše truda u vaš brod i rover. Tempest je, kao i u ranijim igrama (do KotOR-a), centar vaših operacija. Koliko god zvučalo kao blasfemija, Tempest je daleko zanimljiviji brod od Normandije. Kako se ne radi o vojnom, već istraživačkom brodu, na njemu je daleko više otvorenih „staklenih” površina, što itekako doprinosi atmosferi. Takođe, vraćeno je kretanje po čitavom brodu, kao u originalnom SR-1, što je mnogo lepše od liftova. Očigledno je jurcanje po površinama planeta u MAKO-u ostavilo utisak na dovoljan broj fanova, pa među njima i na razvojni tim, jer je Nomad takođe veliko unapređenje, a uz to možete i da ga budžite. Kada smo već kod budženja, modifikovanju oružja i opreme dodat je i crafting, koji, naravno, zahteva grind resursa, ali nema RPG igre bez nekog oblika grinda.

Mehanika borbe je dovoljno bliska onoj iz ranijih delova da svi iskusni igrači mogu odmah da uskoče, ali je samo izvođenje fluidnije i zanimljivije. Ovo nije običan cover shooter, već se borba odvija u realnom vremenu i uz upotrebu „raketnog ranca” ostavlja mogućnost za brzu promenu lokacije i izbegavanje prevrućih situacija. Kastomizacija karaktera je pretrpela promene i, iako na prvi pogled izuzetno kompleksna, sve je jasno raspoređeno, a mogućnosti su gotovo neograničene i, što je najbitnije, niste zaključani na jedan izbor.

Igra koristi endžin Frostbite 3, koji pogoni novije EA igre. Igra podržava napredne AO tehnologije kao što je Nvidijin HBAO+, čijim aktiviranjem se svetlosni efekti i senke dovode na nivo koji izaziva spontano „pimpovanje donje vilice”. Za ovo će vam, naravno, biti potrebna teška artiljerija u vidu GTX1060, pa ako imate i monitor koji podržava HDR – eto vama poslastice. „Zeleni”, koji očigledno svesrdno podržavaju ovaj naslov, obezbeđuju i novi nivo pravljenja screenshotova svojim Anselom.

Kada dođe vreme da se svede račun, Mass Effect je „žrtva svog imena”, jer ima previše velike cipele u koje mora da stane. Neviđeni hajp i pokušaji razvojnog tima da se balansira potrebama različitih podgrupa potencijalnih igrača, uzeli su svoj danak. Očigledno je igra trebalo da bude dorađena. Da li da krivimo EA, koji je uvek dežurni krivac ili odlazak mnogih važnih ljudi, kako iz tima koji je pravio Andromedu, tako i iz samog Biowarea, nismo sigurni. Nova galaksija obećavala je mnogo, a na kraju smo dobili solidnu, zabavnu igru koja na momente blista, a na momente ne zna šta želi da bude.

Danilo LUKINOVIĆ

 
NieR:Automata
Rain World
Horizon Zero Dawn
Mass Effect: Andromeda
Šta mislite o ovom tekstu?
Dead Rising 4
LEGO Worlds
Tom Clancy’s Ghost Recon Wildlands
Four Last Things
Styx: Shards of Darkness
Bad Dream: Coma
The Elder Scrolls: Legends
911 Operator
Hollow Knight
The Crow’s Eye
Loot Rascals
Hidden Folks

Platforma:
PC, Playstation 4, Xbox One
Potrebno:
Intel Core i5 3570/AMD FX-6350, 8 GB RAM, Nvidia GTX 660 2GB/AMD Radeon 7850 2GB
Poželjno:
Intel Core i7 4790/AMD FX-8350, 16 GB RAM, GTX 1060 3GB/AMD RX 480 4GB
Pegi:
16
Veličina:
55 GB
Kontakt:
ComputerLand Games

73
Home / Novi brojArhiva  •  Opisi igaraKorak po korakŠta dalje?NetgamesOpšte teme  •  Svet kompjutera
Svet kompjutera Copyright © 1984-2015. Politika a.d. • RedakcijaKontakt | Saradnja | Oglasi | Pretplata • Help • English
SKWeb 2.54
Opisi igara
Netgames
Opšte teme
Test Fun
Korak po korak
Šta dalje
Svet kompjutera



Naslovna stranaPrethodni brojeviOpšte informacijeKontaktOglašavanjePomoćInfo in English

Svet kompjutera