JA, IGRAČ<>
042017<><>

Crna materija

Stravično saznanje da CIA ima paralelni špijunsko-prislušni program koji je još gori od onog iz NSA nije odjeknula kao bomba, već je pljasnula kao sirova pastrmka ispuštena na kuhinjske pločice. Jedan kraći fart i najveća invazija u privatni život posle Staljina zakopana je u vestima od prekjuče. Vlasnici pametnih Samsung televizora, koji su investirali 1000+ evra u privilegiju da ih američki agenti gledaju dok češu dupe u dnevnoj sobi, nisu se preterano uzbudili. Ili jesu, ali iz samovoajerskih razloga, veseli zbog mikroskopske šanse da će neko gledati njihov dosadni rijaliti. Decenijsko kondicioniranje otrovom s televizije ubilo je većinu inhibicija i udavilo nelagodu koja organski prati nadzor nečije intime.

Neće grom u koprive, reče neko u publici, savršeno svestan da nije i da nikad neće biti zanimljiv nekoj stranoj obaveštajnoj agenciji, prenebegavajući činjenicu da duh nikada ne ostaje u boci. Manipulisanje fotografijama u Photoshopu pre 30 godina bilo je tehnički izvodljivo samo agencijama koje danas imaju monopol na hakovanje pametnog televizora. Nakon dvonedeljne obuke, svako može da vam nalepi konjsku glavu na matursku fotografiju, što je 1981. zahtevalo IBM mainframe i tim specijalista. Teoretski sam u stanju da vizuelizujem Srbiju 2040. godine, ali zaista ne želim to sebi da radim. Odbijam da zamišljam kombinaciju niskih moralnih grana s kojih ćemo tada visiti i mračnih tehnoloških opcija koje će vlast koristiti da nas osmatra i pacifikuje. Ali, hej, futuristi i budući kiborzi, „Internet of things” vam je onomad zvučao kao sjajna ideja, a frižideri priključeni na internet kao neizbežni deo inventara vaše pametne kuće. Sad uživajte u „telekranu” i obistinjenju bukvalno svega što je Džordž Orvel prorekao u svom kultnom romanu. Uživajte i u militantnom islamu, najvećem adutu proponenata svake vrste umrežavanja, zbog čega nikada i nigde neće doći do obustavljanja koncepta osmatračke države. Uveren sam da najveći akcionari Ciska i Eriksona gutaju knedle kad razmišljaju o šansama da Mosul i Raka budu oslobođeni, a islamska država konačno uništena.

Ali šta ćemo s vatricom nade i slobode koju nude vislbloueri? Baš ništa. Snouden, Asanž i svi uzbunjivači budući i prošli nisu proizveli gotovo nikakav efekat, osim ukazivanja na to da još uvek ima ljudi koji imaju muda i ne boje se pljuvanja u lice bezličnom imperatoru. Ne samo što Amerika nije prestala sa logovanjem svačijih aktivnosti na internetu, nego su neke zemlje, pre svih Velika Britanija, donele još nakaradnije zakone, dajući svojim agencijama nadzorne prerogative kakve nije imao ni KGB u vreme Lavrentija Berije. Svaki od tih hrabrih, modernih Davida napravio je fundamentalnu grešku i na Golijata krenuo oružjem iz Starog zaveta: vitlajući praćkom, ignorisali su činjenicu da je Golijat navukao power armor i da kamen u čelo proizvodi samo blagu nelagodu. Na Golijata se ide nuklearnom bombom, ali niko ne zna šta ta bomba zapravo treba da predstavlja. Možda pravu nuklearku, kamufliranu i detoniranu u čuvenoj beloj zgradi u Lengliju?

Nemam neke blistave ideje u pogledu budućnosti. Teško je nadati se nečemu radikalno drugačijem, recimo, kolonizaciji svemira i kupovini karte za novi život u marsovskoj koloniji gde važe drugačija pravila. Niko od nas to neće doživeti jer spadamo u generaciju koja je u „Star Trek” tajmlajnu osuđena da položi kosti u temelje novog sveta, onog u kojem će nas Vulkanci izbaviti iz besnila i povesti putem opšteg napretka. Problem je samo u tome što Vulkanci ne postoje...

Uz rizik da budem stavljen u isti koš kao antivakseri i da odem pod mač, bato, podeliću s vama jednu teoriju. Nauka se već duže vreme lomi u pokušaju definicije crne materije koja navodno čini veliki, a optički nevidljiv deo mase univerzuma. Niko ne zna šta je to, a retko ko ima čak i teoriju koja dobro zvuči. Ja bih rekao da je ta nepojmljiva količina crnila prosta posledica autodestruktivnosti svakog inteligentnog života koji je dostigao nivo razvoja kad je manipulacija materijom na atomskom nivou postala lako izvodljiva. Ultimativna posledica poslovice „kakve su ti misli, takav ti je život”, crna materija je nanobotski razrađena kaša planeta, meseca, mesa i kostiju oholih civilizacija koje su počele s elektronskim špijuniranjem, stranačkim botovima i mentalnim kondicioniranjem populacija, a završile kao grey ili black goo koji predstavlja finalni plod nekontrolisane kompetitivne oholosti. Bez obzira na to da li nas od te tačke deli 10.000 ili milion godina, na odličnom smo kursu da masi doprinesemo s nekoliko milijardi tona materije.

Miodrag KUZMANOVIĆ

 
 TEST JOY
Redragon M690 Mirage, M805 Hydra, K552 Kumara i K556 Devarajas

 JA, IGRAČ
Crna materija
Šta mislite o ovom tekstu?
Home / Novi brojArhiva  •  Opisi igaraKorak po korakŠta dalje?NetgamesOpšte teme  •  Svet kompjutera
Svet kompjutera Copyright © 1984-2015. Politika a.d. • RedakcijaKontakt | Saradnja | Oglasi | Pretplata • Help • English
SKWeb 2.54
Opisi igara
Netgames
Opšte teme
Test Fun
Korak po korak
Šta dalje
Svet kompjutera



Naslovna stranaPrethodni brojeviOpšte informacijeKontaktOglašavanjePomoćInfo in English

Svet kompjutera