Ime kalifornijskog studija The Behemoth, sigurno je poznato indie sladokuscima, jer su dotični potpisali BattleBlock Theater, Castle Crashers i Alien Hominid, a sada smo u prilici da se dočepamo i početnih nacrta njihove četvrte igre. U svetu u kome se odigrava Pit People, sve je išlo kao po loju, sve dok se na njega nije srušio džinovski kosmički medved, što predstavlja nastavak dešavanja sa kraja Battleblock Theatera, mada se ovde ne radi o direktnom nastavku. Iznenadno ateriranje šestonoge nemani dovodi do kataklizme koja normalan poredak stvari pretvara u stanje svakodnevnog haosa. Heroj ove priče je hrabri Horacije, brkati uzgajivač borovnica, za koga možemo zaključiti da predstavlja hibrid Karađorđa i Gige Popadića, kome sile mraka i bezumlja uništavaju farmu, zatim hladnokrvno ubijaju sina, te on združenim snagama sa princezom Pipistrelom, kojoj zlobnici likvidiraju oca, kiklopom Jozefom i španskom konkvistadorkom Sofijom (polako, tek smo na početku opšteg ludila), kreće u naplatu računa.

Pit People se u najkraćim crtama može opisati kao Heroes of Might and Magic derivat, ali bez ozbiljnijeg strateško-ekonomskog dela i sa akcentom na avanturističkim questovima i jednostavnim taktičkim borbama. Samim tim, jasno je da se radi o poteznoj „saćolikoj” strategiji u kojoj bitke ne dostižu epsku dužinu, kao one u HoM&M, već se sve razmirice rešavaju brzopoteznom borbom. Okršaji ne dostižu dubinu onih u pomenutom serijalu, ali su svejedno zabavni, možda baš zbog činjenice da ne opterećuju igrača ni na koji način. U okviru svakog poteza igrač izdaje komande za kretanje, a napad se potom automatski izvršava, u zavisnosti od pozicije jedinice u odnosu na protivnika. Čim se vaša jedinica nađe u polju direktno pored neprijateljske, ona započinje napad, s tim što je izbor jedne od okružujućih meta ostavljen AI rutini i to ume propisno da iznervira, jer vojnici pod vašom kontrolom retko udare baš tamo gde ste nameravali. Pomenuto pravilo ne važi za strelce (logično) i određene vrste hibridnog oružja, kao što su throwing sekire, jer se potonje bacaju jedino u situaciji kada je rastojanje između vaše i protivničke jedinice jedno polje. U protivnom mogu da se iskoriste isključivo za melee napad. Obavezna taktika je guranje lika (ili više njih) koji nosi štit, ispred ostatka vojske, ne bi li odbranio saborce od protivničkih strelaca, kao i obavezno opremanje bar jednog vojnika buzdovanom, jer je to jedina vrsta oružja koja čini pristojan damage protivnicima koji nose šlemove. Centralni hub je grad u kome je najbitnija građevina arena u okviru koje se vrši odabir između različitih vrsta PvP i offline mečeva, ali i akvizicija ljudstva. Nakon prve pobede u areni, u kojoj takođe regrutujete heroje za svoju malu armiju uspešnim okončanjem mečeva, od gradskih vlasti dobićete kuću u kojoj možete da podešavate svoj tim do tančina, uključujući njegov sastav, borbeni raspored, opremu i izgled. Topovsko meso se regrutuje i na world mapi, i taj proces se sastoji od kupovine kaveza, davanja mreže za lov jednom od postojećih likova i pošteđivanja poslednjeg protivnika pred sam kraj borbe. Pored svega rečenog, treba imati u vidu i area effect pojave koje se nasumično dešavaju i negativno deluju, kako na vašu, tako i na protivničku vojsku, a uglavnom se manifestuju u vidu kisele kiše koja je zapravo zelena krv gorepomenutog medveda. Prikupljanje iskustvenih poena je ključni element igre, kao i u svim igrama ovog tipa, ali u ovom slučaju ne predstavlja maltretiranje i ni u jednom trenutku se ne pretvara u grind. Za hvalisave, tu je i opcija snimanja replaya, za naknadno razmetanje pred komšijama i rodbinom.

Glavni adut igre, po kome su svi naslovi ovog studija prepoznatljivi, jeste grafički stil, nalik na složenu Flash animaciju, i veoma podseća na onaj koji je svojevremeno gajio 7th Level (seća li se iko Arcade America?). Dizajn likova i duhovita animacija teraju na smeh i ne pružaju vam ni trenutak predaha. U gomili uvrnutih likova, posebno se ističe kolačić Gluten, predstavnik healer klase, čiji se statovi menjaju opremanjem različitih vrsta vafla. Igra obiluje iščašenim, apsurdnim anahronizmima – na prvi pogled sve se odigrava u fantazijsko-srednjovekovnom miljeu. Međutim, nemojte se iznenaditi kada na scenu stupe likovi sa uzijima ili kada spejs-šatl „tresne” nasred ekrana. Odlična zvučna komponenta zaslužna je za to što se priča ne završava samo na lepim grafičkim rešenjima. Glasovi zvuče kao mešavina Simsa i Kanađana iz South Parka, tokom borbe protivnici dobacuju zajedljive komentare, a posebno treba istaći vanserijski zlobnog naratora koji često „upada” u priču i prepire se sa protagonistom, kao što je bio slučaj u Bard’s Taleu. Kvalitet muzičkih kompozicija je na veoma visokom nivou, a na repertoaru se nalaze klasične i horske melodije, 8-bit chiptune, kantri, tehno, flamenko... Soundtrack je sasvim u skladu sa ostatkom igre. Dakle – totalna ludnica. S tehničke strane, malo toga zaslužuje kritiku, čak i u ovako ranom stadijumu razvoja, te jedino valja pomenuti ograničenje na 60 frejmova u sekundi, što ume da bode oči vlasnicima „bržih” monitora, kao i manjak indikatora, odnosno opisa različitih funkcija i delova interfejsa (što često dovodi do „čemu ovo služi, a uz to i ne radi” momenata), ali verujemo da će pomenuto biti sređeno pre izlaska finalne verzije igre.

U trenutnom obliku, story mod Pit Peoplea prebrzo se završava (žal koji time biva prouzrokovan dovoljno govori o ostavljenom utisku), ali je prikazano sasvim dovoljno da zaključimo da će u budućnosti ova igra svakako biti vredna pažnje. Čak i ako dopadljiva tehnička realizacija i obilje pajtonovski-bizarnog crnog humora nisu dovoljni da privuku potencijalne mušterije, zaraznost i sijaset offline, online, single i multiplayer modova, definitivno jesu. Nažalost, datum izlaska konačne verzije igre nije na vidiku, jer se closed beta pominje tek za leto tekuće godine.

Jan ČMELIK