Ovo je simpatična avantura nepoznatog Norvežanina Matisa Folkestada. Samostalno pravljenje kratke i tehnički nesavršene avanture kao što je ova ne deluje kao previše težak posao kad se uporedi s nekim drugim žanrovima, ali je ipak potrebno da budete majstor svih zanata – da napišete scenario, smislite zagonetke, nacrtate grafiku... Ništa od navedenog Matis nije izveo vrhunski, ali je napravio solidnu igru koja bi trebalo da zabavi ljubitelje avantura.

Milkmaid of the Milky Way ima pomalo čudnu strukturu. Prva trećina igre je (po pitanju zagonetaka) prilično jednostavan uvod u priču, koji govori o susretu naslovne mlekarice Ruth s vanzemaljcima na fjordu, negde u Norveškoj, tokom dvadesetih godina prošlog veka. Tu prvu trećinu provodite tako što ispunjavate jednostavne i obične zadatke koje ima jedna mlekarica – pravite sir, brinete o kravama (posebno o Lykke, koju je Ruth odgajala), i uživate u melanholičnoj atmosferi. Iz Ruthinog dnevnika saznaćete da je posle smrti roditelja nasledila farmu, gde sada živi sama i retko viđa druge ljude. Više ne može da preživi prodajući mlečne proizvode, ali ne želi da napusti svoje krave. Atmosferi doprinose i dobro nacrtane pozadine, koje vam stavljaju do znanja da se nalazite na lepom, ali usamljenom mestu. Zbog te dobro izgrađene atmosfere i verovato zato što imam mače, posebno mi se svideo ovaj deo igre i prikaz odnosa između Ruth i Lykke.

Priča postaje naučnofantastična kada vanzemaljski brod otme Ruthine krave. Ona uspeva da se ukrca na brod i tu počinje drugi deo igre koji je u stilu klasične avanture. Više nema samotne atmosfere, jer je brod ispunjen prijateljski nastrojenim vanzemaljcima. Rešavate kompleksnije inventivne zagonetke i pratite nezanimljivu pulp pričicu o vanzemaljskoj rasi, koju zla kraljica Amrita teroriše, kradući život od svojih podanika kako bi se podmlađivala. Koliko će vam se svideti ovaj duži deo igre, zavisi od toga šta vam je bitno u jednoj avanturi. Ako su to zagonetke, trebalo bi da budete zadovoljni. Postoji dobra šansa da se zaglavite tokom ovog dela igre, ne zato što su izazovi nelogični, već zbog toga što su maštovitiji od „upotrebi ključ na bravi” problema, a i brod se sastoji od malo većeg broja soba, što dodatno usložnjava zagonetke.

Ako spadate u avanturiste kojima dobre inventivne zagonetke ne znače ako je priča dosadna, verovatno nećete previše da uživate u ovoj igri. Iako je SF deo igre duži od uvoda, ipak je dosta kratak i, u nekoj „ozbiljnijoj” avanturi, predstavljao bi samo početak epske pustolovine. Veći propust je što su svi likovi, sem Ruth, potpuno nerazrađeni i nemaštovito konstruisani. Utisak bi verovatno bio bolji da u igri ima glasovne glume. Posebno smeta što kraljica Amrita nije ni na nivou skice, a izostaje i bilo kakva analiza njenih postupaka. Tako Milkmaid ne nudi nikakve odgovore na temu, na primer, večne mladosti, ali više smeta što ne postavlja nikakva pitanja. To što se sve replike u igri rimuju je običan gimmick, a ne iskren (jer svakako nije umešan) pesnički pokušaj autora. Ovako može da rimuje svako i to dosta lako. Uz više truda i Matisove volje, njegova bi igra prošla mnogo bolje.

Aleksandar ĐURIĆ