INTERNET<>
022017<><>

Javno mnjenje na internetu

Echo Chamber

Dijalog sa samim sobom preko Fejsbuka

Profesor Džozef Vajcenbaum, američki informatički pionir, šezdesetih godina prošlog veka radio je na projektu koji se može smatrati satirom psihoanalize i veštačke inteligencije. Želeći da pokaže limite veštačke inteligencije i svoj skepticizam prema psihoanalizi, kreirao je word processor ELIZA, program koji je, simulirajući metod psihoanalitičara Karla Rodžersa, navodio korisnika da nastavi sa razgovorom, tako što će ga održavati replikama koje se svode na preformulisane rečenice korisnika.

Vajcenbauma je, međutim, čekalo iznenađenje. Ljudi su bili opčinjeni programom ELIZA sa kojim su vodili duge i veoma intimne razgovore. Ovo nije scenario u kojem su prepredeni profesor i, za to vreme sofisticirana tehnologija, prevarili naivne ljude, jer su korisnici bili dobro upoznati sa činjenicom da je ELIZA deo softvera koji ne razume ono što oni pišu već samo reflektuje njihove misli. Ipak, bila je vrlo popularna. Možemo pretpostaviti da ljudi vole da im se njihove misli reflektuju nazad.

Više od pola veka kasnije, ljudi i dalje uživaju u elektronskoj dijeti sačinjenoj od sopstvenih misli, blago prežvakanih, samo sada posredstvom Fejsbuka.

Eho odaja

Echo chamber (eho odaja, prev. aut.) je koncept koji simulira akustičnu eho odaju, s tim što ovde umesto zvuka u metaforičnom zatvorenom prostoru, kruže ideje, mišljenja i stavovi, koji se odbijaju o zidove. U zatvorenim zajednicama istomišljenika kruže slične ideje i verovanja, koja se umnožavaju. Sredina je nepropusna za spoljne i drugačije ideje.

To vremenom dovodi do radikalizacije stavova, pošto iznova preformulisani stavovi, dodatna mišljenja i činjenice, kao i međusobni odnosi članova, polako guraju čitavu grupu ka sve oštrijem stavu. Čestim ponavljanjem u bezbroj varijacija, rafinisana i ekstremnija varijanta početnog mišljenja, postaje neka vrsta aksioma, činjenice koju niko ne dovodi u pitanje, i na osnovu koje se gradi mišljenje o srodnim temama.

Ne samo suprotno mišljenje, već sve informacije koje podržavaju suprotno mišljenje ili pobijaju usvojeno, teško mogu da utiču na članove grupe, čemu doprinosi prilično poznat i dobro istražen psihološki efekat confirmation bias (sklonost ka potvrdama, prev. aut.) koji označava ljudsku tendenciju da prihvata, pamti i preferira onu informaciju koja potvrđuje njegovo prethodno usvojeno mišljenje, istovremeno pridajući manje pažnje informaciji koja ga opovrgava.

Bihevioralna psihologija poznaje još nekoliko efekata koji verovatno doprinose stvaranju eho odaje kod zajednica istomišljenika. Na primer, teorija društvene potvrde, koja navodi da stav koji se često ponavlja u zajednici, biva prihvaćen od strane pripadnika te zajednice, bez obzira na količinu dokaza koji ga potkrepljuju. Potom, efekat grupne polarizacije, koji označava tendenciju grupa ljudi da misle i deluju ekstremnije nego što bi bilo koji član grupe pojedinačno mislio ili delovao. Postojanje efekta grupne polarizacije je posvedočeno mnogo puta u istraživanjima ponašanja, recimo navijačkih grupa ili vojnih formacija, pa se rezultati savršeno prenose na fenomen eho odaje, gde zajednica veoma brzo usvaja daleko ekstremnija mišljenja od onih koje su pojedinci imali pre uključivanja u grupu.

Kao što vidimo ljudski um ima jake sklonosti ka tribalizmu i favorizovanju eho odaja. Sada u tome učestvuje i tehnologija koja stvara moćnu sinergiju sa ljudskim umom, unapredivši njegove postojeće sklonosti i karakteristike na novi nivo, što zvuči zastrašujuće.

Algoritam Nereda

Veliki broj internet servisa, među kojima su između ostalih Gugl, Tviter i nezaobilazni Fejsbuk, na koji ćemo se posebno fokusirati dalje u tekstu, sadrže algoritme kojima je cilj da korisnika što duže zadrže na servisu, nudeći mu mnogo sadržaja za koji veruju da će mu se svideti. Nije tajna da internet servisi skupljaju mnoštvo podataka o internet navikama korisnika, koje, osim za potrebe marketinga, koriste i za profilisanje ličnosti, kako bi efikasnije predlagali novi sadržaj koji je u skladu sa navikama i interesovanjima korisnika.

Personalizacija internet servisa je prisutna već dugo i mnogi se kunu da je to najbolja stvar koja se desila čovečanstvu od otkrića vatre. Brojne prednosti su svakako evidentne u mnogim sferama, od odabira muzike, filmova i drugih umetničkih sadržaja, do svih oblika elektronske trgovine. Ali, algoritmi svoje delovanje prenose i u domen politike, jer, ako ste politički opredeljeni, to će se primetiti iz vaših poseta sajtovima i pretraga, što će algoritam zapamtiti, a potom vam sigurno neće preporučivati sajtove i članke koji zastupaju suprotno mišljenje. I tu stvari postaju kontroverzne, jer, kad vam internet servis dobronamerno preporuči popularnu numeru iz vašeg omiljenog žanra, ili patike marke koju preferirate, to ne može biti loše. Ipak, preporučivanje vesti koje će vam se svideti može da ima i negativne posledice jer potpomaže efektu eho odaje. Uz sve to, vaš odabir umetničkih dela i konfekcije nema veliki uticaj na ostatak društva, dok vaši politički stavovi to itekako mogu imati. Naravno, vesti, informacije i komentari su daleko kompleksniji za mašinsko sortiranje po sklonostima od filmova, knjiga ili sportske opreme, pa je upitno koliko je dobro što se njihov domen proteže i na te oblasti. Ovo je posebno zabrinjavajuće ako se ima u vidu netransparentnost funkcionisanja samih algoritama, što ostavlja mnogo prostora za zloupotrebe i manipulacije.

Na društvenim mrežama, recimo Fejsbuku, situacija je još komplikovanija, jer su u vašem feedu stvari preporučene od vaših prijatelja, bolje rangirane, pa, ukoliko ste prijatelj sa osobama koje su vam političko-ideološki bliske, to znači da nećete često naletati na sadržaje pisane sa gledišta vaših političkih oponenata. Ovaj fenomen se naziva još i filter bubble, kojim se označava stanje intelektualne izolacije unutar mehura (bubble) informacija, koje vam predočavaju algoritmi internet servisa.

Drž’te lopova

Efekat eho odaje je ponovo u trendu u medijskim krugovima, jer se, čudna mi čuda, pominje kao jedan od krivaca za izbornu pobedu Donalda Trampa. Neki novinari smatraju da je Fejsbuk odgovoran za njegovu pobedu, a ne sam Donald Tramp i ljudi koji su glasali za njega. Izborni trijumf kandidata Republikanske partije vide kao elementarnu katastrofu, koja se, eto, desila posredstvom neverovatnog broja različitih faktora (povezanih sa Fejsbukom?), jer smatraju nemogućim da je izbor posledica racionalne odluke velikog broja američkih birača, što je dokaz, ne samo postojanja eho odaje, već i toga da se ta probrana šačica naših kolega sa one strane Atlantika nalazi u sopstvenoj eho odaji sa adamantijumskim zidovima.

Za algoritme raznih internet servisa, koji se mogu komotno imenovati kao gradivni elementi efekta eho odaje, nema pretnje. Iako je Fejsbuk sad pošao u reformatorski pohod, nije verovatno da će hteti da rizikuje svoj profit zarad opšteg dobra. Uvek će odabrati korisnike koji ostaju na Fejsbuku satima, jer im se servira baš ono što vole, umesto kreiranja prosvetljenog i nepristrasnog javnog mnjenja. U svakom slučaju, ni sami korisnici neće biti oduševljeni pokušajima da ih Fejsbuk reformiše. Bilo bi neistina reći da su ljudi bili ekstremno načitani, edukovani i skloni traganju za argumentima svih strana po nekom pitanju, pre nego što je Fejsbuk počeo da ih kljuka preko news feeda.

It was you all along!

Koliko god neki od nas žele da okrive Fejsbuk za sve loše u današnjem društvu (recimo potpisnik ovih redova i elitne mu kolege iz mainstream medija koji su nastanjeni u obalskim regionima Sjedinjenih Država), ipak za efekat eho odaje Fejsbuk i njegovi algoritmi ne snose svu krivicu, već je za to kriv sam način na koji ljudski um obrađuje informacije.

Ovo se može protumačiti kao biološki determinizam i opravdanje za korisnike, ali to ne bi bila dobra poruka. Da bi eho odaja imala efekta, moramo se prvo u nju zatvoriti, što je upravo ono što veliki broj ljudi radi. Studije su pokazale da na društvenim mrežama mnogi imaju rigidnu politiku prema „prijateljima”, što znači da će poznanik koji zastupa suprotstavljene stavove na Fejsbuku biti blokiran, čime se svi lagano zatvaraju u enklave istomišljenika. Ovo dovodi i do fenomena zvanog spirala ćutanja, tj. do toga da se ljudi boje da iskažu stav koji neka grupa može da smatra nepodobnim. Zanimljivo je da su ispitanici anketa koje se bave istraživanjem spirale ćutanja (recimo, Pew Research, 2014) daleko spremniji da o kontroverznim temama razgovaraju uživo, nego na društvenim mrežama. To se može pripisati depersonalizovanom i relativizovanom odnosu koji imamo prema našim „prijateljima” na Fejsbuku, kao i prisustvu outrage mašinerije na internetu, gde su brojni korisnici spremni da nekog šikaniraju ako izjavi nešto neprihvatljivo za grupu.

Treba pomenuti da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da liberalno orijentisane osobe tri puta češće odsecaju svoje „prijatelje” sa društvenih mreža ako ovi ne dele njihove političke stavove, od konzervativaca, što je paradoksalno s obzirom na to da se liberali zalažu za slobode (očigledno im sloboda mišljenja nije preterano draga kada je praktikuju politički oponenti). To znači da postoji presek među grupama koje zagovaraju akcije društvenih mreža u cilju suzbijanja efekta eho odaje i onih koji su svojom ideološkom zaslepljenošću sami sebe izolovali od oprečnih mišljenja.

Soba sa pogledom na samog sebe

Efekat eho odaje će opstati i na Fejsbuku i van njega, uprkos fiks idejama koje izviru iz medijskih i akademskih krugova, dok pojedinci sami ne odluče da prošire svoje vidike i probaju da sagledaju stvari iz druge perspektive.

Posao političara svih ideologija i moralnih nazora u kampanji je da na izborima pobede, zavređujući glasove stanovništva. Posao Fejsbuka i Zakerberga je da zarađuje novac akcionarima, a posao novinara je da zarađuju za svoju medijsku kuću, sledeći njenu informacionu i etičku politiku. To možda ne zvuči prihvatljivo, ali je tako. Njihov osnovni posao nije da vam obezbede kontinuiran tok apsolutno istinitih i nepristrasnih vesti i informacija; veliki deo posla je na nama samima, da pokušamo da pronađemo istinu i steknemo objektivnu perspektivu.

Ako vam se ovakav zaključak ne sviđa, potražite drugi. Internet je prepun raznoraznih pisanija. Otrežnjeni trenutnom situacijom u svetu, internet servisi, demokratske vlade i mainstream mediji, pokušaće da putem nekih novih strategija poprave sistem, društvo, društvene mreže, medijsku scenu i na kraju krajeva i ljudski mozak. To pogoduje intelektualnoj lenjosti onih koji očekuju da neko drugi odabira obaveštenja i intelektualne sadržaje umesto njih, dok oni nastavljaju da bezumno klikću po unapređenom i objektivnom Fejsbuk feedu. Naravno, ovo imponuje kategoriji ljudi u koju možemo svrstati one koji od pokreta za reformaciju medijske panorame ne očekuju da im omogući da se unaprede, osveste i pokrenu, već da one druge, suprotstavljene, edukuje tako da ne budu zatucani, glupi i izmanipulisani, i postanu pametni i prosvetljeni, što su karakteristike koje navedena grupa poistovećuje sa sobom.

Srđan BRDAR

 
.rs
Bezbednost i zaštita dece na internetu
Javno mnjenje na internetu
Šta mislite o ovom tekstu?
Javno mnjenje (SAD) na internetu
WWW vodič
Home / Novi brojArhiva • Opšte temeInternetTest driveTest runPD kutakCeDetekaWWW vodič • Svet igara
Svet kompjutera Copyright © 1984-2015. Politika a.d. • RedakcijaKontaktSaradnjaOglasiPretplata • Help • English
SKWeb 2.54
Opšte teme
Internet
Test Drive
Test Run
PD kutak
CeDeteka
WWW vodič
Svet igara



Naslovna stranaPrethodni brojeviOpšte informacijeKontaktOglašavanjePomoćInfo in English

Svet kompjutera