INTERNET<>
022017<><>

Bezbednost i zaštita dece na internetu

Cyber roditeljstvo

Kako se nositi sa problemima kada deca zakorače u digitalni svet?

Bezbednost dece na internetu postaje goruće pitanje zbog sve više opasnosti sa kojima se suočavaju u sajber prostoru. Postalo je uobičajeno da čitamo o opasnim situacijama kojima su deca izložena koristeći internet, kao i o različitim vidovima vršnjačkog nasilja preko interneta (cyber bullying), koji sve češće imaju kobne posledice. Pored ovih neposrednih opasnosti, maloletnici mogu da naiđu na neprikladan sadržaj, postoji opasnost od navođenja dece da dele osetljive podatake (phishing) i od narušavanja privatnosti na internetu. Ne postoji roditelj koji ne bi volelo da zaštiti svoje dete od pornografije, govora mržnje i sajber nasilja, ali način na koji ćemo ih štititi još uvek nije utvrđen, i to ne samo među roditeljima, već i među ekspertima u tehnologiji, pedagozima i političarima.

Ne mogu se osporiti korisne strane korišćenja platformi kao što je Fejsbuk, poput snažnije povezanosti sa prijateljima, intenzivnije komunikacije sa drugima i pristup korisnim informacijama. Korišćenje interneta je nezaobilazno u savremenom svetu, ali skorašnja istraživanja nas ne ostavljaju ravnodušnima. Naime, 22 odsto tinejdžera se uloguje na svoje profile više od deset puta dnevno, a kako više od 80 odsto mladih poseduje pametni telefon, povećavaju se mogućnosti za online uključivanje, bilo kad i bilo gde. Zajedno sa tim mogućnostima rastu rizici sajber maltretiranja, izloženosti neprikladnom sadržaju i sekstingu, ali i Fejsbuk depresiji – fenomenu u kom „unfriendovanje” i online maltretiranja dovode do simptoma sličnih depresiji. Bezbednost dece u sajber prostoru u Srbiji delom se reguliše Krivičnim zakonikom, Zakonom o informacionoj bezbednosti i Konvencijom o kompjuterskom kriminalu koji je Srbija ratifikovala 2001. godine. Oni koji se bave zaštitom najmlađih dele se u tri grupe – jedni se bave prevencijom kroz edukaciju roditelja, staratelja, nastavnika i dece, drugi suzbijanjem i kažnjavanjem digitalnog nasilja, dok su treći fokusirani na pružanje pomoći žrtvama ove vrste nasilja. Nevladina organizacija koja se bavi ovim pitanjem je Centar za bezbedni internet Srbije, i to kroz projekte poput kliknibezbedno.rs i NetPatrola.

2016. godinu završili smo otvaranjem novog poglavlja o zaštiti i bezbednosti dece na internetu. Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija najavilo je realizaciju projekta nacionalnog kol-centra, preko kog će građani moći da prijave sve vrste zloupotreba interneta. Projekat ima cilj da integriše sve relevantne državne ustanove. Slučajevi prijavljeni preko ovog kontakt centra prosleđivaće se nadležnoj instituciji i, u zavisnosti od prirode problema, predmet se šalje centru za socijalni rad, Ministarstvu unutrašnjih poslova ili nadležnom sudu. Napori države i građana su neophodni, ali za uspeh ovakve inicijative važna je i angažovanost samih roditelja.

Eksperti u oblasti bezbednosti na internetu roditeljima nude nekoliko predloga za rešavanje problema. Jedni predlažu da se o online bezbednosti deca upozoravaju od malih nogu, dok drugi smatraju da je konstantno nadgledanje dece dobro rešenje. Mnogi sajtovi pružaju liste sajtova prikladnog sadržaja za decu ili nude savete za kontrolu ponašanja dece u sajber prostoru. Roditelji mogu da pronađu različite programe kojima se ograničava pristup štetnim sajtovima, poput CyberPatrol ili Norton Internet Security. Kao jedno od najčešćih rešenja nudi se konstantno praćenje aktivnosti maloletnika, a predlaže se i da kompjuter kojim se dete služi zauzme centralno mesto u stanu, jer je teže ispratiti online aktivnosti deteta koje kompjuter koristi u privatnosti svoje sobe. Takođe se predlaže da se pregledaju slike koje najmlađi članovi porodice postavljaju i da se proveri da li se na tim fotografijama može uočiti nešto što bi ukazalo na lokaciju stana u kome žive ili škole koju pohađaju. Pristalice kontrolisanog pristupa podržavaju da se ograniči vreme provedeno za kompjuterom i mobilnim telefonom. Ipak, mnogi psiholozi i pedagozi smatraju da su konstantno nadgledanje i stroge zabrane kontraproduktivne.

Nema potrebe da špijunirate svoje dete, ali je korisno da se upoznate sa njegovim navikama, time koje sajtove najčešće posećuje i sa kojim ljudima je u kontaktu. Kao što bi svakog roditelja interesovalo s kim mu se dete druži u školi ili na treningu, tako se roditelj mora upoznati i sa online drugovima i biti zainteresovan za sadržaje koje prati na internetu. Ključno je razgovarati sa svojim klincima, biti uključen u njihov život i upozoravati ih na sve opasnosti u virtuelnom svetu. Taj svet je jednako stvaran kao i fizički svet. Pored ukazivanja na potencijalno opasna ponašanja drugih, treba savetovati decu i usmeravati njihovo ponašanje. Ona ne bi trebalo da otkrivaju lične informacije o sebi ili o svojim roditeljima, adresu, ime svoje škole, ili broj telefona. Ukoliko dete planira da se vidi sa osobom koju je upoznalo online, potrebna dozvola roditelja, čak je poželjno da i sam roditelj krene sa detetom na ugovoreni sastanak. Kao ključan deo podučavanja o online ponašanju, treba skrenuti pažnju na digitalni otisak koji deca ostavljaju na svojim fotografijama, informacijama, porukama i komentarima. Roditelji bi trebalo da deci skreću pažnju izjednačavanjem virtuelnog i fizičkog sveta, pitajući ih da li bi, u situaciji koja nije posredovana internetom, prišli nepoznatoj osobi i započeli razgovor, ili da li bi uputili uvrede drugu iz klupe. Sve što se napiše može zauvek da ostane u sajber prostoru, a deca se neretko nekoliko godina kasnije kaju zbog nepromišljenih izjava koje su u tom trenutku smatrali benignim.

Treba stvoriti odnos u kome će se dete poveravati roditelju oko sadržaja koji mu pričinjavaju nelagodu i učiti ga da ne mora da odgovori na neprikladne poruke. Ukoliko postoji poverenje, postoji i veća mogućnost da se dete obrati roditelju, kao i da se svesno ponaša opreznije, da bude upoznato sa granicama i da ih se drži. Dete treba da bude svesno opasnosti i da primeni pravila korišćenja interneta. Roditelj ovakvim pristupom pokazuje da mu veruje i da ga smatra zrelim, te da očekuje da se dete tako i ponaša. Jer, ukoliko je dovoljno odraslo da koristi elektronski uređaj kao što je kompjuter, onda je i dovoljno zrelo da razume i drži se pravila korišćenja koje će mu roditelj postaviti. Kršenje tih pravila treba da podrazumeva posledicu iste težine kao i neurađeni domaći zadatak ili kašnjenje. Roditelji treba da vode otvoren razgovor sa svojom decom o pravilima ponašanja u sajber prostoru, kao i o tome šta ta pravila podrazumevaju. Kao što pripremamo decu za život, tako treba da ih pripremamo i za njegov online aspekt.

Odrasli moraju da budu dobar primer za korišćenja interneta. Moramo biti budni i oprezni, posebno zbog toga što roditelji poprilično kaskaju za svojom decom kada je u pitanju korišćenje tehnologije, a deca su neretko svesna toga da prednjače u informatičkoj pismenosti u odnosu na roditelje. Takođe, deca podražavaju ponašanje svojih roditelja, te ukoliko mi u njihovom prisustvu pratimo za njih neprimeren sadržaj, koristimo svaki slobodan trenutak da proverimo svoj newsfeed ili zanemarimo svoje obaveze kako bismo odmah reagovali na taj umilni zvuk notifikacije, postoji velika opasnost da će deca usvojiti takav obrazac u korišćenju interneta i društvenih mreža. Ni sajtovi koje pratimo nam ne olakšavaju posao. Uzmimo za primer Fejsbuk, kome popularnost ne jenjava. Osobama mlađim od 13 godina zabranjeno je učlanjivanje na ovaj sajt. Međutim, Fejsbuk ne poseduje alatke koje bi omogućile doslednu primenu ove zabrane. Ovo ilustruje, s jedne strane svest da postoji problem pogrešnog korišćenja interneta kod maloletnika i neophodnost njihove zaštite, ali, s druge strane pokazuje nemoć jedne od najvećih korporacija da drži stvari pod kontrolom. Slično je i sa državnom intervencijom. Iako je osnivanje kol-centra neophodan potez vredan pohvale, ostaje da se vidi u kojoj će meri i na koji način biti procesuirani svi ti predmeti, ako smo svesni nefunkcionalnosti domaćih institucija. Bez obzira na dobru volju i delotvornost državnih ustanova i vodećih kompanija na internetu, bezbednost dece će uvek prvenstveno zavisiti od budnosti roditelja i njihove pripremljenosti da se uhvate u koštac sa izazovima koje donosi savremeno cyber roditeljstvo.

Sanja DOJKIĆ

 
.rs
Bezbednost i zaštita dece na internetu
Šta mislite o ovom tekstu?
Javno mnjenje na internetu
Javno mnjenje (SAD) na internetu
WWW vodič
Home / Novi brojArhiva • Opšte temeInternetTest driveTest runPD kutakCeDetekaWWW vodič • Svet igara
Svet kompjutera Copyright © 1984-2015. Politika a.d. • RedakcijaKontaktSaradnjaOglasiPretplata • Help • English
SKWeb 2.54
Opšte teme
Internet
Test Drive
Test Run
PD kutak
CeDeteka
WWW vodič
Svet igara



Naslovna stranaPrethodni brojeviOpšte informacijeKontaktOglašavanjePomoćInfo in English

Svet kompjutera