Kanadski kreativci okupljeni iza imena Thunder Lotus Games, ponovo su sa nama, i ovog puta su odlučili da ne odstupaju previše od koncepta kog su se držali prilikom izrade svog delimično uspešnog prvenca (Jotun, SK 01/2016), uz određene i očigledne izmene, pa nam Sundered dolazi u obliku manje-više standardne hack & slash metroidvanie, uz poneki specifični dodatak. Njegovi tvorci ga opisuju kao dvodimenzionalnu borbu za goli život i zdrav razum, akcioni horor koji ledi krv u žilama, ali tokom testiranja rane verzije igre, horor nismo primetili ni u tragovima. Zaplet je u tome što devojka po imenu Eshe, lutalica u neimenovanom razrušenom svetu, zarobljena u podzemlju prepunom užasnih kreatura, sakuplja energiju rasutih relikvija, koje joj pomažu u borbi protiv pomenutih grozomornih karakondžula. I nije neki zaplet ako nema ni reči o motivu...

Sve što se očekuje od jedne metroidvanie je tu, proceduralno generisani nivoi i ostali roguelike elementi, zatim borbe sa gigantskim bossovima i (bar tako kažu) nekoliko mogućih završetaka. Protagonistkinja je prilično agilna, a pokreti koje je u stanju da izvede i njihova manifestacija na ekranu, bude uspomene na drevnog Capcomovog Stridera iz 1989. godine. Ipak, u poređenju sa većinom predstavnika žanra, količina poteza je bolno ograničena. Njihov broj može donekle da se proširi trošenjem skill poena, koji takođe služe i za kupovinu pasivnih osobina i „budženje” vitalnih atributa, ali je ova operacija dostupna isključivo u startnoj zoni, kojoj se pristupa isključivo nakon pogibije. Autori ističu implementaciju algoritma za dinamičku borbu, koji „na terenu” ne funkcioniše baš kako treba – pošto se zasniva na random principu. To podrazumeva mogućnost da prođu čitavi minuti u smornom tumaranju bez i jednog jedinog protivnika, a sa druge strane, da vas igra povremeno zatrpa protivnicima kojih ne možete dugo da se otarasite, niti ste u mogućnosti da se mrdnete sa mesta pre nego što ih sve pošaljete Bogu na istinu. Ovaj aspekt igre je (bar za sada) toliko polupan, da često dolazi do nefer situacija u kojima je jedini ishod smrt vašeg lika, jer niste u stanju da se izborite sa ogromnim brojem protivnika u istom trenutku. Nasuprot tome, solo borba sa bilo kojim pojedinačnim protivnikom, čak i sa „glavonjama”, mačji je kašalj, jer su neprijatelji predvidivi i njihovi napadi se eskiviraju bez ikakvih problema. Jedinstvena odlika ove igre je skupljanje krhotina koje ostaju iza prebijenih bossova, koje se potom odnose na posebne lokacije gde ih je moguće pretvoriti u corrupt verzije glavnih osobina, kojih inače ima sedam – od štita, do trčanja po zidovima. Tako „iskvarena” varijanta određenog skilla je znatno jača od regularne, ali je u tom slučaju cena koju Eshe plaća gubitak dela svoje duše i razuma, što se takođe odražava, ne samo na tok, nego i na završetak igre.

Glavni adut Sundereda, baš kao što je bio slučaj i sa Jotunom, uočljiv je nakon napuštanja glavnog menija. Ručno crtane pozadine i likovi možda ne deluju impresivno, ali u pokretu izgledaju veoma skladno i vizuelno privlačno, pa sve podseća na animirani film visoke produkcije. Doduše, kamera se često udaljuje od centra dešavanja kada se na ekranu nađe veći broj protivnika, i u tim trenucima gubitak detalja je evidentan. Uopšteno, po atmosferi i vizuelnom senzibilitetu, Sundered veoma podseća na Heart of Darkness Erika Šaija, za šta je takođe zaslužna izvanredna muzička pratnja. Ružnjikavi statusni elementi ekrana su sušta suprotnost pomenutom, jer deluju kao delo totalnih amatera. Možda sitničarimo, ali ovaj segment grafičke realizacije previše odskače od opšte ideje, bez obzira na to što se radi o nebitnom detalju. Seckanje, štucanje i sijaset sličnih problema koji prouzrokuju pad frejmrejta, ne predstavljaju iznenađenje, ali je realno očekivati da će problemi sa hardverskim prohtevima biti ispravljeni pre izlaska finalne verzije. Nažalost, Sundered je isključivo iskustvo za jednog igrača, bilo kakvog vida multiplayera nema ni u najavi.

Najveća mana igre, bar u ovom trenutku, jeste što je sadržajno prazna i jednolična – ne postoji nikakva naznaka dubine, koliko god da se trudimo da iscedimo i poslednju kap iz suve drenovine. Osim trčkaranja kroz vizuelno previše slične deonice, uz povremeno ubijanje sličnih protivnika (svega nekoliko različitih vrsta), u Sunderedu jednostavno nema šta da se radi, niti postoji ikakav razlog koji bi igrača vukao da igra dalje. Ovo je ozbiljan problem, jer bez obzira na to što se radi o naslovu koji se trenutno nalazi u pre-alpha fazi izrade, prikazano ipak predstavlja suštinu igre, i sumnjamo da će se tu išta menjati u budućnosti. Sundered je u ovakvom obliku previše dosadan, i teško može da privuče potencijalne mušterije, što bi trebalo da bude osnovna namera puštanja jednog naslova niz early access vode. Dopadljiva grafika nikada nije bila garant opšteg kvaliteta, a ni podatak da će vam za kompletiranje finalne verzije igre biti potrebno svega desetak sati, što je premalo za jednu metroidvaniu, nimalo ne uliva nadu. Potencijal na polju igračke mehanike se nazire izdaleka, ali će momci i devojke iz Thunder Lotus Gamesa morati pošteno da zavrnu rukave ukoliko žele da taj potencijal i ostvare. Da li će u tome i uspeti, videćemo u julu ove godine kada bi igra trebalo da se pojavi za Windows, Linux, MacOS i PlayStation 4. Na kraju krajeva, bilo bi tužno ukoliko ne bi pametno iskoristili onih 66 hiljada dolara koje su prikupili preko Kickstartera (od traženih 25 hiljada, a kampanja je još uvek u toku).

Jan ČMELIK