Microsoftova hardverska ofanziva

Dok Apple traga za svojom dušom inovatora, Microsoft pronalazi korake kroz bespuće hardverskih noviteta. Na kraju tog puta, Microsoft će ponovo biti tehnološki lider, barem u trci sa svojim istorijskim (ne)prijateljem.

Isprepletana istorija odnosa kompanija Apple i Microsoft predstavlja jednu od zanimljivijih priča u svetu računarske tehnike i informacionih tehnologija. Primetićete da su obe kompanije nastale kao vid svojevrsnog novog talasa univerzuma kojim je u tom trenutku vladao predstavnik „dinosaurusa”, kompanija IBM, a na čijoj su kritici samozvani progresivci iz Los Altosa i Albukerkija (gde su inicijalno osnovani) započeli svoje uspešne sage.

Decenije su prošle. Svet je dočekao formiranje Amazona, Facebooka i kompanije Google, a dinamični duo se u međuvremenu etablirao kao spoj vodećeg hardveraša (Apple) i dominantnog softveraša (Microsoft). No, uprkos primarnim ulogama, i jedna i druga kompanija su pokušavale u suprotnim domenima da igraju vrhunsku igru. Ne možemo poreći da u tome nisu uspevali, makar na kratko. Apple je vlasnik drugog po popularnosti operativnog sistema za pametne telefone, a Microsoft u poslednje vreme izbacuje vrhunske uređaje sa ekranima osetljivim na dodir. No, problema nije nedostajalo. Dok se Apple muči sa Mac OS X-om, Microsoft je poznat po svojim neuspesima sa muzičkim plejerima i telefonima sa platformom Windows (Mobile). Nekako mimo svetla reflektora, Microsoft je uspeo da liniju svojih Surface proizvoda vine u visine koje su mu, u hardverskom svetu, često bile nedostižne. Slučajnost ili najava novog talasa?

Nastavak puta

Kada je krajem 2015. godine izašao prvi Surface Book, za njega smo govorili da je korak u pravom smeru. Oni koji su imali zadovoljstvo da ga duže uptorebljavaju će vam reći da se radi o veoma dobrom uređaju koji je, na sreću, odlučio da se protiv MacBook linije konkurenta bori različitošću, a ne kopiranjem. Opšte je poznato da se većina proizvođača laptop uređaja potrudila da doslovno prati put koji je MacBook postavio, što je rezultiralo prečestim odbacivanjem „kopija” kao dostojne konkurencije. Microsoft je, pokazalo se, inteligentno odlučio da inovira i da u potpunosti ispoštuje želje mlađe publike. Naime, iako su dominantni korisnici ovih uređaja poslovni ljudi, kod kojih su dizajn i brend dominantne karakteristike, dolazeću publiku čitavog segmenta čine takozvani „milenijalci” – osobe koje imaju poprilično drugačije potrebe i očekivanja od pripadnika „generacije X”. Iako su ove podele svrsishodnije zapadnom društvu, i kod nas se mogu primetiti razlike u težnjama i planovima koji karakterišu pripadnike ove dve različite generacije. Surface Book je tako i dizajnerski i funkcionalno ponudio nekoliko novih rešenja i utabao put budućim Surface uređajima srodnih veličina i namena.

Ne treba, pak, zaboraviti da je Surface linija i nekoliko godina unatrag predstavljala uspešnu gamu (ne i u Srbiji, na žalost), zahvaljujući Surface Pro tabličnim računarima čiji je kvalitet sa svakom verzijom značajno rastao. Kvalitet je pratila i povećana prodaja pa je sve više novca bilo u rukama kompanije iz Redmonda koja je, prateći ranije utvrđeni plan, odlučila da investira dodatni napor i resurse u razvoj novih uređaja iz Surface porodice. Model iz 2016. godine samo nastavio putem koji je prethodnik postavio. Izuzetnog kvaliteta izrade, vrhunskog ekrana i konfiguracije, SurfaceBook (2016) ima masu od 1,67 kg (što ga, doduše, nije šampionski mala vrednost) i grotesknu cenu od preko 2.000 evra za osnovni model. Ipak, kada se na sve ove karakteristike doda i podatak da u laptop modu SurfaceBook izdržava i do 16 časova gledanja video fajlova, donekle se lakše podnosi cena koja se za ovu moćnu stanicu mora izdvojiti. Ako vam nije najbitnije da kupite ultratanki laptop, Surface Book je trenutno jedan od dva ili tri najbolja uređaja svoje vrste. Microsoft je postao ozbiljan igrač u proizvodnji (hibridnih) laptop radnih stanica. Do pre samo par godina, ko bi u to mogao da poveruje?

Microsoft nije stao na unapređenju postojećih proizvoda, već se potrudio da u Surface gamu doda još nekoliko veoma interesantnih uređaja. Među njima se na prvom mestu izdvaja Surface Studio, all-in-one uređaj namenjen takmičenju sa iMac računarom i njegovim klonovima. Izrađen prema potrebama dizajnera i „kreativaca”, kako ih marketing američke kompanije prepoznaje, ovaj računar ima izuzetan ekran od 28 inča, osetljiv na dodir, sa TrueColor tehnologijom i gustinom prikaza od 192 tačaka po inču. Za razliku od većine koja hardver all-in-one računara postavlja iza ekrana, time čineći sam proizvod debljim, Microsoft je odlučio da matičnu ploču, procesor i disk postavi u postolje, što je itekako doprinelo atraktivnosti samog uređaja. U pratnji ovog uređaja, dolazi i Surface Pen, olovka za konzumiranje sposobnosti ekrana osetljivog na dodir kao i Surface Dial (točkić). Ovaj interesantni dodatak Surface porodici namenjen je interakciji sa uređajem kroz dodir i pokret, a njegove su mogućnosti, posebno u dizajnerskim zadacima, zaista interesantne.

Surface Dial je namenjen samostalnoj ili kombinovanoj upotrebi sa olovkom, a u kombinaciji omogućava zanimljive pokrete i funkcionalnosti koje su inovativne, posebno u odnosu na konkurenciju. Uređaj je težak svega 145 grama, a očekivan vek trajanja dve AAA baterije je oko godinu dana (ukoliko Dial koristite oko četiri sata dnevno, u proseku). Prirodno, Microsoft se pobrinuo da veliki broj aplikacija na Windows 10 platformi ima specijalne akcije za korišćenje Diala, a kao uređaj ga možete koristiti i pri standardnim aktivnostima u najviše korišćenom operativnom sistemu današnjice.

Surface Studio svakako nije jeftin uređaj. Prednovogodišnja cena najjeftinijeg modela je negde oko 3000 dolara, a u tom paketu se dobija Core i5 šeste generacije, osam gigabajta RAM-a, te GeForce GTX 965M GPU i hard disk od jednog terabajta. Za još hiljadu dolara i nešto preko, možete računati na i7, 32 gigabajta RAM-a, GTX 980M i dva terabajta kapaciteta hard diska. Skupo, nema šta.

Ovaj uređaj dobio je veoma dobru ocenu na sajtu iFixit, koji rastavljanjem sprave ocenjuje mogućnost popravke, a ono što svima koji vole modularnost svakako neće biti plus jeste činjenica da su CPU, RAM i GPU zalemljeni za ploču. Dakle, jednostavne nadogranje ovih komponenata nema. Sa druge strane, disk je realtivno lako zameniti, što je napredak u odnosu na konkurente. Šteta je što su komponente koje su ugrađene (pre svih CPU i GPU) slabijeg pedigrea i datuma začetka. U proizvodu od toliko zelenih hiljada, morao se naći i par za ozbiljnije korisnike.

Grupno zadovoljstvo

Među istaknutim proizvodima Surface game posebno se ističe ultimativni hardverski uređaj za timsku kolaboraciju. Koliko smo samo bili zaljubljeni u Surface stol, koji je poodavno bio predstavljen od strane američke kompanije. Ipak, to je bilo nekada, kada su nas veliki tablični uređaji uzbuđivali i oduševljavali. Poslednji u nizu harverskih rešenja kolaboracije se ovoga puta kači na zid i donosi dovoljno noviteta koji zaokružuju njegovu ulogu. Pre no što se pozabavimo onime što ovaj uređaj nudi, pomenimo i to da se na njega dosta dugo čekalo nakon inicijalne najave, da je odlagan dva puta, i da mu je najavljena inicijalna cena povećana za nimalo beznačajnih 2.000 dolara. Da li je sve ovo koštalo kompaniju problema u prodaji? Prema prvim rezultatima, nimalo!

Uređaj dolazi u dve veličine, 55 i 84 inča, po ceni od 9.000 i 22.000 dolara, respektivno. U oba uređaja Microsoft je ugradio Intelove procesore iz Haswell generacije (i5 u manji i i7 u veći uređaj), 128 GB SSD i 8 GB RAM-a sa grafičkim podsistemom Intel HD Graphics 4600 (u manjem) i Nvidia Quadro K2200 (u većem). Ekrani podržavaju rezolucije od 1920 × 1080 (manji) i 3840 × 2160 (veći), a osetljivost ima rezoluciju u 100 tačaka dodira. Prema podacima iz Microsofta, u devet meseci nakon lansiranja, prodato je između četiri i pet hiljada uređaja, precizniji podaci nisu dostupni. Umesto njih, Microsoft trvdi da ima preko 2.000 kupaca koji kupuju od jednog do 1.500 uređaja. Prirodno, ne može se očekivati prodaja ovako skupih uređaja u milionskom broju. Ipak, Microsoft je najavio „Probaj i kupi” program po kom potencijalni kupci mogu mesec dana da koriste ovaj uređaj besplatno pre no što ga zaista i kupe. Ali, postoji jedna caka: ovo će važiti samo ukoliko se naručuje „veći broj uređaja”.

Kako sam prostor za skladištenje na ovom uređaju nije fantastičan, bitno je istaći da se on maksimalno amortizuje kada se uređaj koristi isključivo u kolaboracione svrhe. U te svrhe je izgrađeno nekoliko karakterističnih aplikacija, poput Whiteboarda koji omogućava beskonačno veliku belu tablu čiji se ceo sadržaj, ili njegovi delovi, jednostavno šalju na mejl korisnika. Dodatno, Skype for Business (bivši Lync) takođe na ovom uređaju ima poseban mod koji olakšava konferencijske veze i saradnju. Jednom rečju, ovaj uređaj će zaista biti dobar alat u kancelarijama kolektiva i umnogome će olakšavati rad. Kada pogledate, dobri monitori tih dijagonala koštaju manje, ali već ako želite pametne module koji podržavaju crtanje preko monitora, morate da izdvojite više hiljada dolara za tako nešto. Ovde je to sve u jednom uređaju koji se lako integriše u postojeću mrežu i povezuje sa prenosnim ili stabilnim uređajima svih u kolektivu.

Ko se boji vuka još

Microsoft je nedavno priznao poraz u segmentu pametnih telefona. Taj deo biznisa prodao je kompaniji Foxconn, te otpisao 950 miliona dolara iz svojih poslovnih knjiga. Svi su očekivali da je to i kraj napora u ovom segmentu. No, izvršni direktor Satja Nadela (Satya Nadella) nije tako mislio. „Ne želimo da osećamo zavist prema drugima. Želimo da se zapitamo šta mi možemo da pružimo!”, rekao je Nadela u intervju jednom australijskom mediju, upitan o eventualnom lansiranju Surface pametnog telefona. Upravo je ova misao lajtmotiv čitave Surface linije. Ako je jedan doprinos gospodina Nadele izuzetan u ovoj fazi razvoja Microsofta kao kompanije, onda je to njegov pogled na razvoj proizvoda. U jednom od odgovora na pitanja iz pomenutog intevjua, Nadela napominje da je ponosan na činjenicu da je Microsoft danas kompanija koja sebi dozvoljava da proizvod koji razvijaju ne mora uspeti i da to nije propast. Reklo bi se da u Redmondu konačno uče iz svojih poraza.

Ipak, ne treba verovati u skorije izdanje Surface telefona. Microsoft više ne igra igru praćenja ostalih, već želi da zauzme primat u lovu na poslovni uspeh kroz inovacije. Govorili smo ranije o tome kako je Stiv Bolmer (Steve Ballmer) kao izvršni direktor bio fantastično uspešan u kapitalizaciji trenutnih prilika zarad budućih. Nadela demonstrira upravo suprotno. On ne pozajmljuje iz budućnosti kao svoj prethodnik, već joj šalje žrtvu zarađenog keša i niza onih projekata koji će svojim životnim ciklusom izgraditi neki novi Microsoft i neke nove segmente, proizvode i usluge.

U međuvremenu, na „domaćem terenu”, gde se nikada nije mnogo polagalo na strah, američka kompanija niže novitete. Od nedavno Skype u realnom vremenu glas u razgovorima prevodi na devet svetskih jezika. Ovaj sistem prevođenja je zasnovan na mašinskom učenju koje je Microsoft implementirao, a koje će vremenom postajati sve bolje i preciznije. U domenu virtuelnih pomoćnika, Cortana napreduje iz dana u dan. Iz sveta vašeg računara, ona će uskoro preći u vaš dom, gde će kontrolisati više različitih uređaja povezanih na kućni ruter. Ovo je put evolucije Cortane u svet globalno povezanih uređaja (IoT). U međuvremenu, Microsoft sarađuje sa poznatim proizvođačem audio-opreme, kompanijom Harman Kardon, u izradi zvučnika sa ugrađenim virtuelnim pomoćnikom. Dobri poznavaoci prilika na tržištu će prepoznati kloniranje Amazonovog proizvoda po imenu Echo ili Googleovog Home sistema u softverskom smislu. Kućna zabava i svet multimedije koji prati vaš ukus i interesovanja i omogučava vam naprednu interakciju sa tim spletom, jeste tema koja nepresušno inspiriše sve velike igrače. Microsoft je ovim potezom pokazao da je zagrizao mamac.

• • •

Dok Apple svoje bitke za očuvanje pozicije u svetu prenosnika vodi krpeći softver koji bi na novim MacBook Pro računarima iole ispeglao nedostatke koje postepeno i najzagriženiji fanovi ove kompanije priznaju, Microsoft polako ali sigurno prolazi kroz uzbudljivu transformaciju i podmlađivanje. Slično je u ovom biznisu kao u sportu. Uvedete nekoliko talentovanih klinaca i žrtvujete takmičenje ili dva. Nakon toga, čeka vas plasman u završnicu i borba za medalje. Apple se još uvek bori sa odlaskom čoveka koji je bio oličenje inovativnosti u očima većeg dela planete. Puno je paralela između dve kompanije: Tim Kuk (Cook, izvršni direktor Applea) je Appleov Bolmer. Svog Nadelu će, ipak, morati da sačekaju.

Momir ĐEKIĆ