Veštačka inteligencija

Repliciranje ličnosti veštačkom inteligencijom

Život imitira umetnost iliti life imitates art, poznata Vajldova izreka bazirana na zameni teza opet se pokazala kao tačna. Nakon gledanja epizode koja je otvorila drugu sezonu Black Mirrora, neverovatno dobre serije Čarlija Bukera, ostaje vam nelagoda koju ona često izaziva svojim sumornim predviđanjima. U realnom svetu, ovom opipljivom i neposrednom koji nas okružuje, nalazimo se na početku revolucije koja će pre ili kasnije dovesti do androida koji reprezentuju preminule ljude.

Začetak ideje

Evgenija Kujda, Ruskinja nastanjena u San Francisku, je CEO softverske kompanije koja se bavi razvojem veštačke inteligencije i stoji iza Luka messengera, aplikacije koja korisnicima nudi četovanje sa botovima, na temu hrane i restorana. Evgenijin prijatelj i cimer bio je Roman Mazurenko, poznati ruski event organizer koji se takođe bavio softverom. Nakon Romanove tragične smrti u saobraćajnoj nesreći, Evgenija je odlučila da mu podigne digitalni spomenik.

U njenoj kompaniji počeli su sa razvojem novog AI sistema za razmenu poruka na ruskom. AI sistem je nastao na principu neuralne mreže dubokog učenja, na Guglovoj platformi TensorFlow. Evgenija je u program ubacila hiljade poruka koje su ona i Roman razmenili, pa se potom obratila Romanovim bližnjima i skupila još nekoliko hiljada poruka. Iz Romanovih poruka AI sistem je prvo naučio da povezuje određene poruke sa upitima koji mu se postavljaju, a potom i da emulira Romanovu sintaksu, pravopis i ponašanje u razgovoru. Ljudi bliski Romanu koji su isprobali program redom su bili oduševljeni verodostojnošću sa kojom je AI replicirao Romanovu ličnost, često govoreći da je dopisivanje preko programa identično dopisivanju sa Romanom. Njegovi prijatelji su govorili da bi on bio oduševljen Evgenijinim radom pošto je bio veliki pobornik postizanja singulariteta i digitalne besmrtnosti.

Replika.ai

Evgenijin projekat uhvatio je metaforički zalet i njen tim je otpočeo sa razvojem platforme pod nazivom Replika. Replika vam omogućava da četujete sa botom koji vremenom uči da emulira vaš stil dopisivanja, skladišti uspomene koje mu poverite i stvara digitalnu kopiju vaše ličnosti, sa kojom će potom moći da četuju i vaši prijatelji.

Aplikacija je trenutno u fazi zatvorenog testiranja i očekuje se da će biti objavljena ove godine (2017, tj. vama ove godine, nama dok ovo pišemo, sledeće) prvo za iOS, a ubrzo potom i za Android, dok je trenutno moguće rezervisati ime naloga. Aplikacija će biti besplatna, a vaši podaci privatni. Od načina za namicanje para developeri pominju eventualne donacije i premium verzije.

Kuda ovo vodi

Nove tehnologije razvijaju se u svim pravcima zapanjujućom brzinom, što svakako može biti izvanredna stvar, ali ipak, ponekad treba zastati, osvrnuti se oko sebe i zapitati se gde nas trenutni trend nezaustavljivog progresa može dovesti.

Replika će uskoro postati aplikacija u slobodnoj cirkulaciji i svako će moći da iza sebe ostavi digitalni otisak sopstvene ličnosti ili bilo koje vizije o sebi koju poželi da ostavi. Odgajanje bota koji će u jednom trenutku postati digitalna kopija vas će u početku biti rezervisano za ljude koji žele da probaju nešto novo, one koji jedva čekaju da četuju sami sa sobom i osobe koji žele da ostave savršeno – nesavršenu (vi svesno i ciljano oblikujete AI, ali je bot još uvek daleko od prave veštačke inteligencije) verziju sebe. Vremenom će neuralne mreže dubokog učenja postati sve naprednije i botovi sve bliži apsolutnoj mimikriji, čime će se upotrebna vrednost vašeg digitalnog surogata mnogostruko uvećati. Tada ćemo delegirati dosadne poslove i obaveze, makar one u digitalnom svetu, našim avatarima i niko neće moći da uoči razliku. Kako nam je Fejsbuk doneo ogroman teret rutinske komunikacije sa ljudima koji nam zatrpavaju listu prijatelja i koje bismo u ranije vreme jednostavno pustili da nam iščeznu iz života, tako će nam AI replika olakšati banalni small talk na koji nas sada nove društvene konvencije obavezuju, što će voditi do novih nameta, jer ćemo morati iznova da povećavamo stepen interakcije kako bi ličnim uplivom važne odnose izdigli iz mora automatizovanih besmislenih čet sesija. Kao što nam besciljno dopisivanje na društvenim mrežama stvara iluziju socijalnog kontakta, ispraznog od svake koristi, vrednosti i značaja, tako će isti osećaj iluzije biti pothranjivan od strane digitalnih odnosa naših replika sa drugim ljudima (verovatnije drugim botovima). Zašto i ne bismo prebacili teret, kad će AI biti idealizovana verzija nas, beskrajno strpljiva i podložna instant modifikaciji. Ne samo da je lakše, već je i sigurnije outsourcovati društveni život botu.

Još subverzivniji (ako je to moguće) po naše psihičko zdravlje biće komercijalni nalet na koncept digitalnih spomenika. Pošto ostavljamo obilje informacija na internetu, postoji realna mogućnost da se na osnovu njih konstruiše AI od strane ljudi koji nas ne poznaju, kako bi zaradili novac na tuzi naše porodice i prijatelja. Takav razvoj događaja poremetiće tok prirodnog procesa žaljenja, a verovatno i društvene odnose u širem smislu.

Sve su indicije da se osoba koju projektujemo širom interneta znatno razlikuje od naše ličnosti, što će učiniti da u budućnosti, posredstvom vremena i falinki ljudske memorije, od nas ostane samo verzija stvorena od strane nekog algoritma na osnovu kojekakvih trivijalnosti sa interneta. Internet ništa ne zaboravlja, a pitanje da li je to dobra stvar je sad relavantnije nego ikada. Da ne pominjemo potencijalne zloupotrebe, neko ko poseduje vaš dokument ili nalog nekog internet servisa može da vam napravi dosta štete. Zamislite tek ako neko dođe u posed komada softvera koji je efektivno funkcionalna kopija vas.

Tehnološki napredak teško da se može zaustaviti, ali je imperativ oprezno pristupanje usvajanju novih dostignuća. Internet je poput ambisa iz Ničeovog čuvenog citata- ako gledamo u njega, gledaće i on u nas – možda čak i našim sopstvenim očima.

Srđan BRDAR