Kako bi iskoristio gungulu nastalu zbog održavanja Svetskog prvenstva u fudbalu u Meksiku, Taito je 1986. godine izdao igru Kick and Run. Ni dan danas nismo načisto da li su u ovoj japanskoj kompaniji bili ozbiljni ili su hteli malo da se našale na račun „najvažnije sporedne stvari na svetu” i od svega naprave svojevrsnu parodiju...

U neku ruku, igra podseća na Spectrumov Match Day, mada je ovde pogled dodatno „iskošen”, igrači su krupniji i sa daleko većim dijapazonom pokreta. Igra se sa reprezentacijama, a na terenu je prisutno pet igrača sa svake strane. Arkadni šmek je svepristuan – lopta se „lepi” za noge, igrači se ne umaraju i mogu da driblaju protivnike ceo dan, šutevi su pre za neki basket u lokalu nego za fudbal, a tu je i vesela pozadinska muzika da vam otera sve negativne misli. Lopta može, gle čuda, da se šutne ili doda, na meniju su i klizeći startovi, a na raspolaganju je i upravljanje golmanom koji može da napusti kazneni prostor i „otisne se” u polje. U boj možete da krenete sami ili u društvu prijatelja u kooperativnom režimu igranja, a dozvoljena je i borba dva ljudska igrača.

Sa ove vremenske distance Kick and Run izgleda krajnje smešno, mada može da posluži kao dobra smernica današnjim igračima koji se tako zdušno spore oko toga ko je bolji: FIFA ili PES. Pogledajte na čemu su neki od nas odrastali i kalili reflekse! Posle ovoga, nama je svaka simulacija fudbala naredno svetsko čudo.

Vladimir PISODOROV