Danski Ghost Ship Games rešio je da kapitalizuje nasušnu potrebu igračkih masa za kooperativnim pucačinama u stilu Left4Dead, ponudivši gladnom narodu jedan sasvim simpatičan naslov koji samo što nije došao u Early Access program na Steamu.

Danger. Darkness. Dwarves. Tri pojma sublimišu esenciju igre u kojoj postajete nešto što nikada ranije niste bili – patuljački rudarski plaćenik koji za beskrupuloznog korporativnog overlorda rizikuje život i bradu tražeći zlato u proceduralno generisanim dubinama vanzemaljskih pećinskih sistema. Vas i ekipu ispuštaju iz orbite u tresućoj i klaustrofobičnoj kombinaciji desantnog broda i terenske bušilice i ostavljaju vas u rupčagi blizu daljinski detektovanih rezervi zlata. Vaš zadatak je da iskopate kvotu koja se od vas traži, nakon čega gazda šalje sondu koja će da vas evakuiše, čime završavate jedan pošteni radni dan, zadovoljni svojim vrednim prstima.

Kopanje kao kopanje nije poseban problem, kao ni potraga za zlatom ili snalaženje u totalnom mraku koji delimično razbijate lampama na kacigama i bakljama koje privremeno ali jarko obasjavaju crnilo pećina. Problem su raznovrsne karakondžule koje nastanjuju te nether regije i čija je jedina ambicija da obeduju četvoricu zdepastih uljeza koji čačkaju mečku. Kao i raspored pećina, i pojava paukolikih stvorenja i njihovih spawn brood majki potpuno je nasumična i kontrolisana od strane AI režisera koji će vas nabosti na koleno čim mu se ukaže prilika. Čak i u ovako ranoj verziji igre, AI je sadista koji samo čeka da se ekipa razdvoji da bi im poslao bube za vrat. Ni borba u društvu nije bezazlena afera, jer je friendly fire uvek aktivan, tako da nasumičnim roštiljanjem preko leđa kolega nećete daleko stići.

Za razliku od Left4Dead, a slično Evolveu, Deep Rock Galactic zasnovan je na klasama koje igraju vrlo specifične uloge u rudarenju, prevazilaženju prepreka i odbrani od podzemnih zala arahnidske prirode. Digger je industrijski kopač sa dve masovne ručne bušilice koje zidove i tlo melju kao mak i koji je praktično esencijalan ukoliko ne želite da se s tvrdom stenom sukobite ručnim krampom, što je zabavno kao i kopanje rova za tenk u JNA po kazni zbog bežanja u selo s karaule. Momak poseduje i pištolj i bacač plamena koji je idealan za eliminaciju rojeva malih protivnika, ali je vrlo hendikepiran u borbi na srednjim i većim distancama. Scout je patuljak u lakom oklopu, opremljen automatskom puškom, kratkodometnom sačmarom, bacačem specijalnih flaresa koji traju mnogo duže nego obični i kukom koja mu omogućava munjevito prebacivanje s lokacije na lokaciju. Bez njega u ekipi imaćete velikih problema s vidljivošću u potpunom mraku dubokih pećina. Engineer ima poluautomatsku sačmaru, bacač granata i „platform gun” koji može da postavlja platforme i prečage, čime ostatku ekipe koja nema scoutovu kuku omogućava da se popne do nepristupačnih lokacija. Inženjer može da postavlja i mitraljeske turele koje su prilično efikasne tokom swarm napada insektolikih gadova. Naposletku, tu je gunner, momčina čija je prvenstvena dužnost vatrena podrška ostatku tima, koju primarno ostvaruje putem Getling mitraljeza. Gunner ima i konopac (zipline) koji može da razapne između dve tačke i time omogući sebi i kolegama da prevaziđu neku krupnu terensku prepreku, recimo zjapeću rupčagu kojoj se ne vidi dno, suviše veliku da bi se preskočila i suviše duboku da bi se u nju uskočilo. Svaka klasa je, dakle, bitna, ali nijedna nije apsolutno esencijalna, tako da timovi koje sklapate imaju izvesnu fleksibilnost. Tokom kopanja i rokanja, pre ili kasnije ćete utanjiti s municijom, bakljama i punjenjima za specifične gadžete (tureti, platform gun...), što će vas naterati da naručite sondu za snabdevanje. Kvakica leži u tome što ta sonda ima cenu u zlatu, tako da vas svaki resupply udaljava od kvote koju je potrebno skupiti za iniciranje evakuacije i uspešno privođenje misije kraju.

Ako do sada nisam naglasio, vredi podvući činjenicu da je Deep Rock Galactic prvenstveno multiplayer igra. Igra nema single-player kampanju niti nedostajuće članove ekipe može da zameni bot (bar za sada; možda ih kasnije implementiraju). U podzemnu avanturu možete da se otisnete i sami, ali to za sada nema nikakvu poentu jer ćete u borbi, čak i sa manjim talasom buba, vrlo brzo ostati bez municije i završiti karijeru.

Deep Rock Galactic napaja Unreal 4 engine, koji je iskorišćen za postizanje vizuelnog efekta koji podseća na Necropolis (SK 08/2016). Vizuelni izraz igre je jednostavan, kontrastan, jezgrovit i u potpunosti posvećen proceduralnom generisanju pećinskih sistema i njihovom progresivnom demoliranju. Različiti materijali u podzemlju drugačije reaguju na „spoljnu pobudu”: recimo, nabijenu zemlju ćete mnogo lakše bušiti nego granitnu stenu ili kristalne gromade. Unutrašnjost pećina možete da modifikujete i eksplozivom, ali ručni kramp, koji nosi svaka klasa, smisleniji je u eksploataciji jer ne troši municiju i ne izaziva povrede na radu i spleš demidž.

Igra se trenutno nalazi u stadijumu vrlo rane alfe, a puštanje u Early Access program očekuje se u prvom kvartalu 2017. godine. Ali, čak i u ovoj ranoj fazi, igra je vanredno zanimljiva i igriva, doduše i puna placeholder elemenata čiji principi još nisu implementirani. Bilo bi lepo kad bi autori ubacili mogućnost odrona, zapaljivih gasova koji bi bili taktičko ograničavajući faktor u borbi i druge taktičke varijable. Za sada se zna da će igra imati nekakav oblik permanentne progresije i otključavanja dodatne opreme, ali za detalje valja sačekati neki svežiji preview build.

Miodrag KUZMANOVIĆ