Kad vašem planetarnom sistemu preti neko ko se zove Grukk Face-Rippa, u pomoć nećete zvati Ghostbusterse, pogotovo ne žensku reboot postavu koja je ispušila na bioskopskim blagajnama. Ne, ser, zvaćete Svemirske vukove, chapter Space Marinesa koji se po tribalnoj, pseudovarvarskoj kulturi znatno razlikuje od Astartesa koje ste navikli da vodite u Warhammer 40K igrama.

Warhammer 40,000: Sanctus Reach je izometrijska potezna strategija s linearnom kampanjom (tačnije, dve kampanje), u kojoj se na sistem Sanctus Reach obrušio masivni orkški WAAAGH! kojim rukovodi pomenuti Rippa. Jedan za drugim, svetovi padaju u šake nezaustavljive armije orkova, dok ne preostane samo jedan – Alaric Prime. Na tom poslednjem bastionu čovečanstva stoje Space Wolves, odlučni da konačno zauzdaju zelenu lavinu i Grukku Face-Rippi daju grozni ukus njegovog leka.

Demo verzija koju je izdavač ustupio sastojala se od jedne kampanjske misije u kojoj je cilj bilo osvajanje i kontrola strateških tačaka na terenu. Pre bitke sam dobio određenu količinu force poena da sklopim armiju iz bogate ponude jedinica (u full verziji će ih biti 30 po strani), koje sam potrošio na zdravi miks oklopno-mehanizovanih snaga, assault terminatora, dalekometnih LasGun i projektilskih specijalista, kao i na nekoliko jedinica Thunderwolf cavalryja, elitnih trupa Space Wolvesa sa melee marincima koji jašu na vrlo velikim vukovima i imaju ubedljivo najveću količinu poena za kretanje u okviru jednog poteza.

S mehaničke strane, Sanctus Reach je klasičan da klasičniji ne može da bude. Tokom jednog poteza svaka jedinica može da se kreće i dva puta otvara vatru, eventualno birajući vrstu napada (bolterom ili power swordom u slučaju običnih marinaca, recimo). Oružje/oruđe kojim napadate poželjno treba da ima smisla u kontekstu protivnika: teško oklopljene jedinice bolje reaguju kad ih punite iz automatskog topa ili LasGuna nego iz pešadijskog boltera.

Terenske prepreke, zaklon i elevacija igraju značajnu ulogu, a kod oklopnih jedinica figuriše i ugao u koji je gađate. Orkški protivnik nije naročito pametan i nije pokušao da vrati osvojene tačke niti da preduzme bilo kakav kontranapad van lokalnog odgovora na jedinice u vizuelnom radijusu. Njegova osnovna prednost bila je brojčana: orci su mnogobrojni i srazmerno „jeftini” ako računamo cenu pojedinačne jedinice u pripremi za skirmish partiju.

Sanctus Reach će imati obilje modova jer, osim dve single-player kampanje, za finalnu verziju igre najavljeni su skirmish, generator mapa, kao i modul za PBEM++ multiplayer u kojem vi i vaši bubuljičavi prijatelji možete da arčite vreme koje se nikada neće vratiti. Puna verzija igre najavljena je za 19. januar 2017.

Miodrag KUZMANOVIĆ