Dok su point & click avanture doživele drugu (ne baš srećnu) mladost zahvaljujući nezavisnim timovima i platformama za finansiranje projekata kao što je Kickstarter, izuzevši retke i ne preterano zapažene pokušaje drugi avanturistički podžanrovi su ostali u zapećku, uključujući i onaj sa perspektivom u prvom licu koji je takođe bio veoma popularan krajem prošlog veka. Stoga se uvek obradujemo kada nam se ukaže prilika da odigramo naslov kao što je Quern, delo četvorice talentovanih Mađara okupljenih u studiju Zadbox Entertainment. Već na prvi pogled nedvosmisleno je da Quern pozajmljuje mnogo toga od Cyanovog Mysta od koga je praktično sve i počelo, a donekle i od njegovovog nastavka, Rivena (mada su dodirne tačke sa potonjim uglavnom površne prirode).

Igrač je u ulozi bezimenog čoveka koji se zatiče na nepoznatom ostrvu okruženom nepreglednim okeanom. Samo što se opasuljio, protagonista nemoćno posmatra kako se portal iza njega zatvara, te shvata da nema povratka nazad, te mu jedino preostaje da zakorači kroz kapiju iza koje se krije drevni, napušteni grad. Međutim, ubrzo se ispostavlja da nije baš sasvim sam – u potrazi za odgovorima pomagaće mu izvesni naučnik putem brojnih pisama razasutih po ostrvu, kao i duh koji komunicira putem vizija. Ova dva entiteta imaju dijametralno suprotne poglede – naučnik sve posmatra sa racionalnog stanovišta i savetuje direktan uticaj na poredak stvari odnosno svesno uznemiravanje prirode bez razmišljanja o posledicama, dok je duh više naklonjen duhovnom (čudna mi čuda) razumevanju ostrva i miroljubivoj koegzistenciji. Dihotomija je evidentna i u izgledu lokacija – sve se sastoji od primitivnih građevina usred (gotovo) netaknute prirode, uz mnoštvo naprednih uređaja i mehanizama kojima kao da tu nije mesto. Tokom većeg dela igre, izbor „savetnika” je slobodan, sve do određene tačke kada morate da se opredelite kojim ćete od ova dva puta poći.

Da Quern ne bi bio baš prosta kopija Atrusovih dogodovština, autori su ubacili dve stvari koje ga izdvajaju od sličnih igara. Prva i manje korisna je mogućnost automatskog skiciranja trenutne lokacije u svesci koju vaš lik nosi sa sobom, ali su tako uhvaćene slike previše sitne i nedetaljne, pa ukoliko nemate fantastičan vid i fotografsko pamćenje svejedno ćete sami morati da hvatate screenshotove i imate pravu svesku i olovku pri ruci ukoliko vam je stalo do napretka. Druga, mnogo bitnija stvar ogleda se u vraćanju na prethodno rešene logičke probleme i njihovo posmatranje iz potpuno drugačijeg ugla, bilo zbog naknadno stečenog novog znanja ili predmeta koji zagonetkama daju novo značenje i otvaraju drugačija rešenja. Kad smo već kod zagonetki, teško da će vas namučiti, mada je u ovim igrama pažljivo osmatranje okruženja od izuzetne važnosti jer se hintovi uglavnom kriju tamo gde ih najmanje očekujete. Uprkos povremenoj pomoći, veći deo vremena ste prepušteni sami sebi što ne smatramo manom, ali bez tone strpljenja nećete stići daleko. Quern se ispija polako i temeljno, kao šolja toplog nesa.

Igra koja je pretežno statična ne bi trebalo da ima većih problema u održavanju frejmrejta na visokim vrednostima, ali to ovde nije slučaj, mada nema mesta čuđenju kada znamo da se ispod haube krije nesrećni Unity. Pomenusmo da Quern podseća na Riven, ali to se odnosi isključivo na pejzaže i arhitekturu, ne i na fascinantan kolorit koji je krasio delo braće Miler i uspevao da vas ubedi kako ste deo jednog živog sveta. Zbog ispranih boja i opšteg sivila teško je razdvojiti bitno od nebitnog; često se desi da promašite ključne predmete jer se stapaju sa okolinom. Ponekad nije jasno šta tačno predstavljaju predmeti u inventaru; na primer, zdela sa hranom liči na posudu sa peskom uz dodatak produkta mačjeg vršenja nužde (autor teksta je dva sata ostao zaglavljen u mestu jer mu nije palo na pamet da ribu peca pomoću Garfildovog izmeta). Retko se dešava da u mystolikim avanturama muzika omane, pa su i u ovom slučaju melodije mistične i nenametljive, taman kako treba. Ostrvo je pogolemo i napešačićete se za sve pare, ali priča, odnosno njen nedostatak, ostavlja veliku rupu u celokupnom iskustvu. Pošto je literarna podloga nerazvijena i ničim ne uspeva da igrača uvuče još dublje u fantazijski svet, Quern više deluje kao niz logičkih problema koji služe sami sebi.

Takođe je prisutna mana sa kojom se prečesto suočavamo u poslednje vreme i na koju pojedini programeri više ni ne obraćaju pažnju, što ne znači da treba da ćutimo i prihvatimo, odnosno podržimo takvo stanje stvari: ako Quern igrate pomoću miša i tastature, što je oduvek bio podrazumevani pristup kada su u pitanju igre ovog tipa, i dalje će vam se na ekranu prikazivati indikatori za tastere na gamepadu. Logično je da igrač koristi miša jer su stickovi na gamepadu manje precizni, takođe je sasvim normalno da se u kombinaciji sa mišem koriste ’WASD’ tasteri za kretanje u prostoru, ali nema apsolutno nikakvog smisla da se pojedine funkcije izmeste isključivo na gamepad. Pri tom ne postoji opcija za redefinisanje tastera, pa ste prisiljeni da koristite sva tri upravljačka uređaja. Kad tome dodamo svesku i olovku, moramo da dopišemo stavku „ogroman sto” na spisak hardverskih zahteva.

Quern nikako nije loša igra, naprotiv. Međutim, čak i pored solidne dužine (laganim hodom igra se završi za petnaestak sati) i relativno niske cene, ostaje utisak da je moglo bolje – postoje kvalitetniji predstavnici žanra od kojih su neki stari dvadeset godina. Naravno, ne gubimo iz vida činjenicu da su pomenuta četvorica momaka na raspolaganju imala mizeran budžet, a ni to da je plasiranje klasičnog mystolikog naslova u moderno doba riskantan potez. Kada saberemo te dve stvari, ipak nam ne ostaje ništa drugo nego da im kažemo – svaka čast i vidimo se ponovo.

Jan ČMELIK