Dok svojim Suhojem T-50 gulite imperijalističke osvajače, ne možete a da se ne zapitate, da li je Sky Rangers ozbiljna igra ili puka parodija na temu vertikalno-skrolujućih pucačina? Ekranom vrcaju tehnička rešenja s početka devedesetih godina prošlog veka, dok neprijatelji doleću u prepoznatljivim formacijama i uglavnom su veoma slabo branjeni. Već na sledećem nivou nalazite se za komandama Kamova Ka-50 i po (mahom) ciljevima na zemlji bljujete vrelo olovo... Dakle, očekuje vas pregršt originalne mehanizacije, ali ne samo one Ruske, jer igrom defiluju i dostignuća Kineske i Američke vojne industrije o kojima štošta možete da pročitate u improvizovanoj mini-enciklopediji. Dosad rečeno je i najveća zanimljivost vezana za ovu igru, koja je s tehničke strane prilično slabo izvedena. Upravljanje letelicama je vrlo neugodno i stalno imate osećaj da se sporo kreću. U šumi metaka osećate se kao glineni golub, jer em upravljate grdosijom, em na malom prostoru imate ograničene manevarske sposobnosti. S druge strane, uspešnim završavanjem misija zavređujete „zelene novčanice” koje trošite na kupovinu razornijeg naoružanja, jačih štitova, raketa i bombi. Pretpostavljate, na kretanje ne možete da utičete. Igra ima 30 nivoa koji su podeljeni u tri oblasti, a na kraju svakog nivoa očekuje vas i borba sa superiornim bossevima i njihovim nabudženim pucaljkama. Držite se provereno dobrog Sky Forcea.

Vladimir PISODOROV