Prema izveštaju SZO, početkom novembra u svetu su zabeleženi prvi slučajevi transportne groznice, sa simptomima veoma sličnim MMOreksiji i Vorkraftovom sindromu. Epidemiolozi navode da su bolesti posebno podložni oni koju su pre nekoliko godina preležali železničku groznicu ili su u ranoj mladosti imali neki od težih oblika tajkunitisa. Kao mere preventive preporučuje se uzimanje dosta tečnosti, slojevito oblačenje i izbegavanje Steama i drugih prodavnica, naročito u vreme prazničnih rasprodaja.

Šalu na stranu, ekipa iz Šafhauzena pod nazivom Urban Games je u prethodne dve godine dokazala da, pored skupocenih satova, ovaj švajcarski gradić svetu može da ponudi i ništa manje kvalitetne upravljačke simulacije. Nakon Train Fevera iz 2014. godine, došao je red na Transport Fever koji vozovima, kamionima i autobusima pridodaje brodove i avione, zaokružujući tako ponudu svih vidova saobraćaja, uz istovremeno temeljno produbljivanje mehanike prethodne igre.

Pored novih prevoznih sredstava, pravo osveženje u odnosu na prvu igru je postojanje kampanje, tačnije dve – američke i evropske, sa po sedam misija u svakoj, pokrivajući razvoj saobraćaja u poslednjih 150 godina. Misije su vešto utkane u neke bitne događaje moderne istorije, poput „rata” između zagovornika jednosmerne i naizmenične struje, izgradnje Panamskog kanala ili probijanja tunela Gotard na starom kontinentu. Ipak, zadaci koji se stavljaju pred igrača deluju isuviše prozaično i uz malo strpljenja se vrlo lako daju kompletirati. Osim ako ne planirate da pokupite baš svaku medalju, za šta će vam trebati i malo dovitljivosti. Zato je tu sandbox mod, srž svake upravljačke simulacije, sa ogromnim mapama i dovoljno prostora i resursa da svaku zamisao sprovedete u delo.

Ekonomski model se zasniva na lancima proizvodnje, ali funkcioniše nešto drugačije od sistema na koji smo navikli igrajući Railroad Tycoon ili Transport Tycoon. Naime, kada sirovinu dopremite do fabrike gotov proizvod se ne pojavljuje odmah na mapi, već se pohranjuje u internom skladištu sve dok fabriku ne povežete sa nekom stanicom kojoj je taj proizvod potreban. Drugim rečima, svaka karika u lancu mora perfektno funkcionisati, jer ako dopustite da se gotova roba nakupi u magacinu, fabrika prestaje sa radom, a samim tim i potreba za sirovinom koju u nju dopremate. Iako smo dobili nove vidove saobraćaja, železnica i dalje ostaje kosac, dok autobusi, tramvaji i kamioni izigravaju vodonoše, tj. priskaču u pomoć kada putnike i robu sa železničkih stanica po obodu treba prevesti do centra grada. Razvoj gradova je automatizovan i kroz snabdevanje industrijskih i komercijalnih zona odgovarajućim potrepštinama utičete na proširivanje postojećih kapaciteta, otvaranje novih radnih mesta, a time i na privlačenje stanovništva u grad.

Prevoz putnika i robe vodenim putem je najmanje zanimljiv jer su brodovi spori i prostorno ograničeni samo na plovne reke, ali sa druge strane mogu da povuku dosta tereta i osim izgradnje dokova nikakva dodatna ulaganja u infrastrukturu nisu potrebna. Ni avio-saobraćaj isprva nije preterano zanimljiv za ulaganje, jer mali kapacitet početnih vazduhoplova čini avionske linije jednostavno neisplativim. Međutim, avioprevoz doživljava pravi bum pedesetih i šezdesetih godina pojavom Konstelejšna i Boinga 737 i tako postaje najefikasniji način transporta putnika na dužim relacijama.

Igra u sebi krije more opcija i podešavanja do u sitna crevca, ali su prilično neintuitivno raspoređene i često će se desiti da se razočarate nedostatkom neke opcije, da biste je kasnije slučajno pronašli na mestu gde ste najmanje očekivali. Veterani iz sličnih igara će na primer očekivati da je prilikom kreiranja linije moguće odrediti šta će koji voz utovariti i istovariti na stanici. Transport Fever to dopušta isključivo prilikom kupovine voza i vagona u depou, dok naknadne izmene kompozicije u stanicama nisu moguće. Ovakav sistem može da prođe kod vozova koji su sastavljeni iz više vagona, ali kada su u pitanju brodovi sa ogromnim tovarnim prostorom u jednom komadu to znači da brod može da poveze samo jedan tip robe, bez obzira na to što na doku čeka još robe za koju na plovilu ima mesta.

Iako će finansije postati ozbiljan problem tek na najvećoj težini, trasiranje pruga, a donekle i puteva, je segment na kome možete uvek uštedeti ukoliko pazite šta radite i manete se povlačenja prave linije između stanica. Igra verno prenosi netolerantnost železničke pruge na veće nagibe, pa će se na brdovitom terenu lako desiti da pola trase bude na vijaduktu ili u tunelu, što iziskuje megalomanske troškove izgradnje. Zato u igri postoji odličan alat za fino štelovanje trase po kratkim sekcijama, a uključivanjem lejera sa izohipsama i vođenjem trase paralelno sa njima prištedećete još koji dolar za investiranje u jače lokomotive i dodatne vagone.

Transport Fever nije imun na sitne bagove, poput aviona koji proleću kroz planine, neprevedenih delova teksta koji su ostali na nemačkom ili grešaka u skriptovanju misija tokom kampanje. Sreća u nesreći je da vas nijedan od njih neće sprečiti da u potpunosti uživate u igri, štaviše, ponekad će vas i nasmejati kao bloopersi na kraju filma. Daleko veći problem je to što, nezavisno od konfiguracije, kako igra napreduje broj sličica u sekundi lagano pada sa glatkih 60 na cifru od koje bi se i konzole postidele, a autori su obećali da će ovo biti otklonjeno već sa prvom zakrpom.

Na kraju možemo zaključiti da će oboljevanje od transportne groznice, pa čak i u hroničnom obliku, biti jako prijatno iskustvo, kako za prekaljene tajkune, tako i za one koji su slučajno nabasali na igru. Uz preko sto licenciranih prevoznih sredstava, tu je i direktna podrška za modove kroz workshop (već smo našli crveno-bele češke tramvaje, pa se igra sa par klikova i uz malo mašte pretvara u GSP Simulator).

Darko MIHOKOVIĆ