HP Omen X

Zahvaljujući prirodi delatnosti ovog časopisa ponekad imamo privilegiju, čast i zadovoljstvo da se poigramo sa skupim, naprednim i tehnički impresivnim čudesima koje inače sigurno nećemo privatno posedovati i koristiti. HP Omen X računar jedno je takvo čudo. Iako ne pomera nikakve granice tehničkim specifikacijama, jer je unutra „samo” moćan računar, izgled, ideja iza projektovanja i rasporeda komponenata, same komponente i naravno cena, svrstavaju ga u Hi-Tech egzotiku. Omen X predstavlja ozbiljan napad HP-a na poznate i priznate „igračke” marke gotovih konfiguracija i laptopa drugih proizvođača, a Omen X predstavlja njihovu ultimativnu platformu. Nakon što smo čudovište od preko trideset kilograma popeli na sto, pristupili smo kako vizuelnom tako i „tradicionalnom” testiranju, kako bismo otkrili kakvo proročanstvo krije ova magična kocka.

Kućište Omen X zaista je impresivno. Već pomenuta težina posledica je debelog galvanizovanog čelika i još masivnijeg nosača koji je deo konstrukcije kućišta i na dve naizgled male stope drži celu kocku koja izgleda kao da levitira. Osim ubedljivog izgleda, razlog za ovakvu postavku je efikasnije odvođenje toplote, jer su sve strane otvorene. Sa druge strane, ukoliko bi kućište bilo postavljeno klasično na jednu od stranica zauzimalo bi manje mesta na stolu, ali onda bi Omen X izgledao kao još jedno kockasto kućište. Ovako ozbiljna i skupa stvar zahteva organizaciju čitave prostorije ili igračkog/radnog kutka oko nje, ali svojim izgledom i performansama zaslužuje da joj se podilazi.

Prednja maska podeljena je na četiri kvadrata koje dele kanali sa RGB osvetljenjem. Tri imaju rešetku za protok vazduha, dok je donji zatvoren i obeležen simbolom Omen serije proizvoda. Iza pločice sa simbolom nalazi se imbus ključ, alat za uklanjanje panela i dodatni šrafovi, što treba da olakša manipulaciju kućištem, jer je HP zamislio Omen X kao računar za entuzijaste koji otvaraju kućište i znaju šta rade. RGB osvetljenje nije tu samo za ukras. Omen Control softver omogućava vam da osim uobičajenih svetlosnih efekata osvetljenje koristite i malo pametnije. Opcija „monitoring” će pretvoriti četiri svetleća kvadrata u indikatore opterećenja i temperature CPU i GPU, a boja osvetljenja će se menjati u odnosu na povećanje, odnosno smanjenje njihovih vrednosti. Druga pametna opcija je reagovanje osvetljenja na zvuk, što je pogodno samo za žurke, jer pri igranju samo smeta.

Gornja-leva polovina kućišta rezervisana je za osnovne komponente. Iako je kućište masivno, prostora ima samo za Micro ATX ploču, ali je ugrađena ploča (u testiranom modelu) sve samo ne obična, sa sasvim dovoljno opcija za većinu entuzijasta. Skidanjem velikog poklopca pristupa se komponentama i ovde dolazimo do prve zamerke kućištu. Iako je stranica (poklopac) izrađena od debelog lima sa odličnom završnom obradom i naizgled pametnim mehanizmom, ona se postavlja slično običnim na tri „žabice” koje treba pažljivo pogoditi. Čak i pored toga što se lepo zaključava na mesto, ima malo „lufta” u odnosu na konstrukciju, što za ovako skup predmet smatramo nedopustivim. Da, ova mašina je bila na nedavno završenom CS:GO turniru i sigurno u mnogim redakcijama i agencijama u regionu, ali to nije opravdanje da otvaranje i zatvaranje stranice ne budu savršeni i da se vide tragovi otvaranja. Taster za otvaranje (otpuštanje) poklopca takođe predstavlja mali problem, jer se ponekad ne vrati u osnovni položaj, pošto zapne za mehanizam za zaključavanje.

Pored prostora za ploču, mesta ima i za radijator (do 360 milimetara) sa pripadajućim ventilatorima i još jedan ventilator prečnika 120 milimetara koje hladi grafičke karte. Iznad I/O panela ploče nalazi se mesto predviđeno za montažu rezervoara za vodeno hlađenje. Kako je kućište kocka, maksimalna dužina grafičkih karti koje mogu da se ugrade odgovara dužini radijatora, dakle 360 milimetara. Nekoliko otvora sa šnalama za uredno sprovođenje kablova omogućava izuzetno čistu unutrašnjost, bez obzira na broj komponenata.

Osim zone za osnovne komponente, kućište ima još dve četvrtine – za napajanje i za uređaje za skladištenje podataka. Napajanje se, očekivano, nalazi na dnu zbog boljeg rasporeda težine. Zasebna zona za napajanje omogućava ugradnju dužih modela velike snage. Odeljak za uređaje za skladištenje podataka krije (lepo se uklapaju u masku) četiri hot-swap fioke za 3,5-inčne ili 2,5-inčne uređaje, a iza njih se nalazi skriveni prostor za slim optički uređaj koji se otvara na dole, što nije najsrećnije rešenje ali je verovatno najbolja lokacija zbog rasporeda komponenata. Takođe, kako cela skalamerija izgleda kao svemirski brod, ovakva postavka ostavlja utisak otvorenih vrata kroz koje izlaze stvorenja koja obitavaju unutra. Kako je ovo igračka mašina, većini korisnika će prostor za četiri hard-diska (ploča testiranog modela ima M.2 SSD) biti sasvim dovoljan.

Po jedan ventilator prečnika 120 milimetara hlade prostor za napajanje, odnosno hard-diskove, s tim što onaj koji hladi diskove izvlači vreo vazduh, dok drugi hladi površinu napajanja, jer ono ima sopstveni ventilator koji služi za odvođenje toplog vazduha.

Što se tiče konektora na samom kućištu, njih ima u izobilju i osim arhaičnih i prevaziđenih (po Jabuci) 3,5-milimetarskih audio ulaza i izlaza, svi su totalno moderni-dva Super Speed 3.0 i dva 3.1 C konektora. Tu je i 3-u-1 čitač kartica, da posluži. Iako je u pitanju mala stvar i zaista cepidlačimo, taster za uključivanje je razočaravajuć, jer je najbliža reč u našem jeziku za opis -kilav. Naprosto moramo da ponovimo da za cenu ovog kućišta/kompjutera očekujemo što bliže savršenstvu što je tehnički moguće.

Posle ovolikog opisa spoljnog i fizičkog izgleda, ovaj tekst deluje kao opis kućišta, ali za to postoji razlog. Naime, možete da kupite samo Omen X kućište i da sami sastavite računar. Ta egzibicija koštaće vas tričavih 600 dolara! Iako je tržište sasvim dobro popunjeno ozbiljnim, ekskluzivnim i skupim modelima kućišta, koja i pored svega ne koštaju 600 dolara, HP očigledno smatra da brend, dizajn i tehničke specifikacije njihovog čuda vrede kojeg „bendžamina” više od konkurencije.

Ukoliko ne umete i ne želite sami da sastavljate računar u Omen X kućištu, ali ste dovoljno impresionirani izgledom da ste spremni da izdvojite četvorocifrenu sumu za igrački računar iz HP „kuhinje”, opcija ima pregršt. Na testu nam se našla praktično najjača konfiguracija u ponudi. Na specijalnoj ploči koju potpisuje MSI, rađenoj baš za ovaj računar, nalazi se Intel i7-6700K i maksimalna količina radne memorije – 32 gigabajta. Procesor je hlađen zatvorenim vodenim hlađenjem sa „samo jednim” ventilatorom prečnika 120 milimetara i isto tolikim radijatorom (oba debljine 38 milimetara) koji je tokom testiranja bez problema održavao temperaturu ispod 50 stepeni Celzijusa. Na ploči se nalaze ponovo „samo” dva PCI-E 16x slota i na testiranoj konfiguraciji oba su bila zauzeta sa Nvidia GTX 1080 Founders Edition. Alternativa su AMD Fury X karte, zbog kojih su verovatno dva mesta za 120-milimetarski radijator ostala slobodna. Samsung M.2 SSD kapaciteta 512 gigabajta zauzeo je minimalan prostor na ploči, dok su dve od četiri fijoke za hard-diskove popunjeni Seagate Desktop HD uređajima kapaciteta tri terabajta, čije se ploče vrte na 7200 obrtaja u minutu. Neimenovano napajanje snage 1300 vati dovoljno je čak i ako iz nekog razloga želite da unapredite ovo čudovište. Gigabitni LAN i HD zvuk se podrazumevaju, oba u izvedbi Realteka. Intel Wireless kartica u drugom M.2 slotu zaokružuje mogućnosti komunikacije sa spoljnim svetom, a još šest Super Speed USB 3.0 portova je tu da se nađe ukoliko imate previše USB 3.0 uređaja. Ne smemo ni da zaboravimo slim DVDRW (nije Blu-Ray?!), koji je jedini uređaj koji potpisuje sam HP.

Cable management je fenomenalan i unutrašnjost čak izgleda impresivnije nego kućište, međutim suština ovakve konfiguracije su performanse. Pa, kako sve to radi?

Impresivno. Ovaj računar bez problema „žvaće” sve što mu bacite i „pljuje koščice” pre nego što smislite sledeću stvar kojom biste mogli da ga opteretite. Kako je fokus na igranju, možemo samo da konstatujemo da vlasnici neko vreme (avaj) neće imati nikakvih problema da sve igre igraju na „bolesnim” podešavanjima i da očekuju 60 frejmova u 4K i preko 140 u 2,5K rezoluciji. Takođe, Omen X je „sertifikovan” za VR što, doduše, znači da je dovoljno jak i ništa drugo.

Kako smo imali prilike da testiramo računar koristeći G-Sync monitor, imali smo prilike da uživamo u performansama, raskoši prikaza i glatkoći izvođenja. Nekako želite sami da kažete „The way it’s meant to be played”, međutim nikako to da izgovorite jer vam oko vrata visi ogromna kamenčuga na kojoj piše cena, a sa druge strane kamena uklesano je opadanje vrednosti. Da se ne lažemo, ovaj računar, kako smo već istakli, može da uradi mnogo toga i kao igračka egzibicija, i kao profesionalna mašina, a u profesionalno spada i profesionalno igranje/strimovanje, ali u nekom dalekom razvijenom i šarenom svetu u kom je, doduše, socijalna politika bedna kao i kod nas.

Pitanje koje se nameće više nego „Da li vredi i kome treba?” je „Za koliko ista konfiguracija može da se sklopi?”. Nismo baš tražili istu konfiguraciju, jer su kućište i custom ploča deo suštine Omen X računara, ali probali smo da proberemo slične komponente. Na američkom tržištu slična konfiguracija može da se sastavi za oko trideset procenata manje novca. Treba uzeti u obzir to da kupovinom ovakvog računara plaćate „ime” i garanciju da su komponente probrane i testirane i naravno, to plaćaju oni koji nemaju dovoljno vremena ili znanja da sami sastavljaju računar. Kako među njima ima i onih kojima brutalna konfiguracija Omen X nije baš sasvim po volji, HP će vašu narudžbinu proslediti kompaniji Maingear koja važi za firmu koja sklapa vrhunske custom mašine i čiji će inženjeri za još više novca vaš Omen X učiniti „jedinstvenijim”.

Svako objašnjenje zašto ovaj računar ne vredi i kako nije neophodan i kako može da se napravi bolje izbalansirana konfiguracija, u praktičnijem i prostranijem kućištu, ima smisla i nema kontra argument. Omen X je luksuzna i ekskluzivna roba, preterano skupa kao preterano skup slatkiš, komad odeće, sat ili automobil. Kvalitet je neosporan, ali cena nije, međutim na pitanje „da li hoćeš?”, odgovor je obično „da”, i to je sama suština ovakve robe. A, da, i ono „Uspeo sam u životu, zavide mi sviii.”.

Danilo LUKINOVIĆ