Iako je u pitanju klasičan „mobilni RPG”, Sacred Legends može da donese nekoliko sati dobre zabave. Neće vas oduševiti to što se igra „na nivoe” i što nije moguće slobodno istraživati oblast po kojoj se krećete, ali je to danak koji je morao biti plaćen kako bi se zadržalo jednostavno upravljanje. Kompenzacija stiže u vidu nekoliko igračkih režima, među kojima se nalaze i instant person versus person okršaji...

Zaplet je, očekivano, trivijalan i igrača uvlači u imaginarnu borbu protiv probuđenog zla i demonskih hordi. Na tom putu možete da se nađete sami ili u društvu saboraca koji zapravo predstavljaju avatare živih igrača koje birate sa liste. Nažalost, postoje samo tri klase junaka pa izbor nije neki, ali je zato dozvoljeno tweakovati im specijalne mogućnosti i po želji obavljati nadogradnju bazičnih sposobnosti. Velika pažnja posvećena je prikupljanju predmeta koji mogu i da se nadograđuju, pa čak i kombinuju. Na meniju je i upotreba napitaka i skrolova, pa Sacred Legends sadrži praktično sve što i svaka role play igra iz klase. Nivoi su kratki, linearni (bukvalno) i podeljeni su na tri segmenta. U svakom od njih sukobljavate se sa određenim brojem neprijatelja i tek po njihovoj eliminaciji možete da nastavite dalje. Likovi pod vašom dirigentskom palicom kreću se sami i sami se bore, dok je na vama da odredite momenat za „ispaljivanje” magija i upotrebu specijalnih moći.

Downside je što nije moguće fokusirati vatru na određenog protivnika, što i te kako vezuje ruke u pojedinim borbama, ali je mnogo gora stvar što na ponašanje saveznika nemate ama baš nikakav uticaj. Oni i specijalne „pokrete” koriste po sopstvenom nahođenju. Nivoi su, inače, vremenski ograničeni, a u zavisnosti koliko vam je bilo potrebno sekundi da sasečete opoziciju direktno zavisi broj zvezdica koje na kraju zavređujete. Pretpostavljate, što je više zvezdica to je više iskustvenih poena na kontu. Produkcijska vrednost igre je na maksimalnom nivou. Fantastična muzička pratnja i zvučni efekti se ističu u prvi plan, a prati ih veoma kvalitetna grafika kojoj malo šta može da se zameri. Između nivoa možete da se odmorite tako što ćete se uputiti u obližnje pećine radi pribavljanja resursa ili stečene moći možete da proverite protiv živih protivnika u areni. Tu je i kovačnica za unapređivanje predmeta, te mogućnost organizovanja ekspedicija u kojima ne učestvujete aktivno, ali berete plodove u vidu predmeta, novca i kristala. Najveća mana igre je to što posle izvesnog vremena (to su onih „nekoliko sati”) počinje da se ponavlja, a napredak zavisi od ponavljanja nivoa sa većim težinskim faktorom i mikrotransakcijama. Ovo poslednje može u potpunosti da se izbegne, ali će tada reč „repetitivnost” dobiti sasvim novo značenje i dimenziju.

Vladimir PISODOROV