Intel 535; Crucial MX200; AMD Radeon R3; Geil Zenith A3, Adata Premier SP550; SanDisk Z410, X400, X300, SSD Plus, Ultra II; Silicon Power S80, S70, S60, S55

Usled limita SATA III interfejsa koji su odavno dosegnuti, tržište SSD uređaja već duže vreme stagnira po pitanju brzine. Dok se M.2 i U.2 standardi ne omasove, a možda i dok ne zaživi SATA Express, proizvođači izgleda pokušavaju da SSD uređaje što više približe prosečnim i manje zahtevnim korisnicima. To i ne čudi, jer na svakog entuzijastu koji bi da kreira RAID stripping niz od dva M.2 Predator uređaja, dolazi bar nekoliko hiljada korisnika kojima bi i najsporiji SSD bio više nego dovoljan za kvalitativni skok po pitanju ukupnih performansi sistema.

Zbog toga smo ovoga puta odlučili da napravimo uporedni test jeftinijih SSD uređaja, sa kojima se do sada nismo susretali. Svi pripadaju klasi 240-250 gigabajta i za najveći broj korisnika predstavljaju sasvim dobar izbor kao zamenu za klasičan hard-disk na kome se nalazi operativni sistem i prateći softver. Pored toga, najskuplji među njima jeftiniji su od 100 evra, a najjeftiniji koštaju gotovo duplo manje. Krenućemo od najskupljih.

Intel 535

Intel je jedna od kompanija koja se vrlo brzo priključila društvu privilegovanih proizvođača SSD uređaja. Od samog početka, Intel je držao do kvaliteta i pouzdanosti svojih uređaja, a svoje modele je često u potpunosti samostalno proizvodio. Serija sa prefiksom „5” doživela je već nekoliko generacija, a trenutna nosi oznaku 535. Ovo je jedan od modela koji ne spada u „čistokrvni” Intelov model, već memorijske čipove potpisuje Hynix, dok je kontroler Intelova varijacija na temu čuvenog, ali već vremešnog SandForce 2281 kontrolera. Keš memorija u potpunosti je izostavljena, što u nekim situacijama ima negativnog uticaja na performanse. Već na osnovu ugrađenih komponenata jasno je da ovaj model nipošto ne pretenduje na mesto nekog brzinskog šampiona, ali ga zato krase drugi kvaliteti. Garantni rok od čak pet godina jasno govori u prilog činjenici da se radi od pouzdanom i robusnom uređaju, sa vrlo visokim brojem ciklusa upisa i brisanja podataka. Upravo ga natprosečna pouzdanost cenovno svrstava među najskuplje modele sa ovog testa, ali budući vlasnici bi trebalo da se zapitaju da li im je to uopšte toliko važno. Važni podaci se uvek čuvaju makar na dve lokacije, a ovaj kapacitet tek je dovoljan za današnje standarde. Zbog toga će 535 svakako pre postati tesan svom vlasniku, nego što će dočekati fizički kraj radnog veka.

Crucial MX200

Crucial je jedan od proizvođača koji je od gotovo samog nastanka prvih SSD uređaja po svaku cenu želeo da ima sopstvene modele na tržištu. Pod „sopstvenim” smatramo uređaje koji su nosili Crucial natpis. Ipak, ova firma je na polju SSD-a reputaciju stvarala postepeno. Najpre uz pomoć uređaja sa SandForce kontrolerima, a kasnije i sa drukčijim kombinacijama hardvera. MX200 koristi Marvell kontroler i Micron NAND čipove, a što u praksi daje vrlo pristojne rezultate. Razlike među brzinama upisa i iščitavanja podataka bile su relativno male u gotovo svim testovima, što je vrlo važan faktor kod odmeravanja ukupnog utiska. Pored toga, ovaj uređaj odlikuju i neki detalji koji se retko viđaju kod modela koji su namenjeni kućnoj upotrebi, a koji se odnose na bezbednost podataka u slučaju iznenadnog prekida napajanja. Konkretno, MX200 raspolaže nizom kondenzatora čiji ukupan kapacitet je dovoljan da obezbedi napajanje u vremenskom intervalu neophodnom da se podaci koji se trenutno nalaze u keš memoriji bezbedno upišu u NAND čipove. Zahvaljujući toj tehnologiji, korisnik neće ostati bez materijala koji se u trenutku nestanka struje upisivao na SSD.

Izuzetno dug radni vek, izražen u broju ciklusa upisa podataka odlikuje i ovaj model, ali je sâm garantni rok ipak kraći u odnosu na Intelov model i iznosi tri godine. Ipak, MX200 je jeftiniji od Intela, ali je i dalje osetno skuplji od nekih drugih modela sa testa. Dopao nam se, ali smatramo da ko želi običan SSD može i jeftinije da prođe.

AMD Radeon R3

Ovaj model dokaz je da je često reklama to što prodaje proizvod. AMD nikada nije proizvodio bilo koji tip memorije, ali ga to ne sprečava da upotrebi dobro poznat naziv svoje linije gejmerskih grafičkih kartica da bi zaradio i na drugoj strani. Tako smo dobili Radeon RAM module i SSD uređaje koje proizvodi neko drugi za račun AMD-a. O njima smo pisali u nekoliko navrata, a sada je na red došao jeftini SSD, koji bi trebalo da je namenjen manje zahtevnim igračima. Po performansama, ovaj model bio je jedan od lošijih na testu. To i ne čudi mnogo ako u obzir uzmemo to da koristi prevaziđeni i višestruko lošiji, TLC tip NAND čipova u kombinaciji sa Silicon Motion kontrolerom. Sve to u jedinstvenu celinu spaja izvesna kompanija iz Hong Konga pod nazivom Galt, koja je potpuni anonimus u ovoj oblasti.

Pad performansi naročito je primetan pri upisu veće količine podataka. R3 nema baš nijedan adut koji bi ga izdvojio iz konkurencije, sem eventualno trogodišnje garancije koju nemaju svi testirani modeli. Čak mu ni cena nije naročito pristupačna u odnosu na prikazane rezultate. Zbog toga sumnjamo da će iko sem potpuno zaslepljenih ljubitelja Radeon brenda poželeti da postane vlasnik jednog od R3 uređaja.

Geil Zenith A3

Geil je dugo prisutan, ali istovremeno i relativno slabo zastupljen na našem tržištu. U svetu SSD uređaja nije „od juče”, ali se nije naročito ni isticao, niti je svojim modelima ikada pokušavao da ugrozi poznatije proizvođače i njihove modele. Moglo bi se reći da pripada zlatnoj sredini i da za uložen novac nudi pristojne performanse.

Zenith A3 je još jedan u moru modela koji koristi vremešni SandForce 2281 kontroler u kombinaciji sa nepoznatim NAND čipovima. Ovakva kombinacija daje solidne performanse u svakodnevnom radu, uz dobro poznata ograničenja koja se prvenstveno odnose na znatno skromnije brzine upisa podataka u odnosu na iščitavanje. Ni po čemu nije poseban, niti briljira, ali će za šezdesetak evra preporoditi svaku mašinu koja se do sada oslanjala isključivo na hard-disk.

Adata Premier SP550

Adata spada među veće proizvođače memorija, ali njihove proizvode smo retko viđali na našem tržištu, a ponuda je bila skromna. Premier SP550 je prva serija njihovih SSD uređaja sa kojom se susrećemo i predstavlja njihovu osnovnu ponudu.

Premier SD550 baziran je na Silicon Motion SM2256 kontroleru povezanim sa SK Hynix 16-nm TLC NAND čipovima, što predstavlja modernu i jeftinu kombinaciju. Ovaj kontroler je imao nešto lošiji početak karijere, ali bi većina problema trebalo da je ispravljena firmverom, a 256 MB Samsung DDR3 keša je tu da malo pogura. Da kontroler i dalje ima bubica vidi se iz neujednačenih rezultata, koji su, doduše, sasvim prosečni, mada ga svrstavaju među lošije, i uporedivi sa drugim modelima na ovom testu (Radeon R3). Trogodišnja garancija takođe je negde između. Cena testiranog modela kruži oko sedamdeset evra, pa spada u jeftinije modele na ovom testu, a kako je cena u inostranstvu još niža, možda će i kod nas da opadne u bližoj budućnosti.

SanDisk i Silicon Power

Naredni redovi obradiće čak devet modela samo dva proizvođača. Igrom slučaja SanDisk i Silicon Power imaju nekoliko serija SSD uređaja sličnih cena i performansi i svi mogu da se kupe na našem tržištu, što je i bitno za ovaj test.

SanDisk Z410

SanDisk spada u takozvane tier one proizvođače (sad su i deo Western Digitala). Dakle, sam naziv treba da uliva poverenje. S druge strane, svaki testirani SanDisk SSD imao je plastično kućište. Iako to ne predstavlja manu jer se radi o sporijim uređajima, nekim potencijalnim korisnicima neće uliti pomenuto poverenje. Z410 predstavlja ono što proizvođači nazivaju Client SSD ili „što više za što manje”. Koristi takozvani SLC keš, koji predstavlja kombinaciju MLC i TLC blokova, što bi trebalo da poveća brzine. Nismo uspeli da iskopamo podatke o kontroleru i NAND čipovima. Kako je prethodna serija Z400 imala kontroler Silicon Motion SM 2246XT, pretpostavićemo da je avanzovao u verziju SM2256, što doduše ne možemo i da dokažemo. Rezultati testa smeštaju Z410 među lošije na testu. Sa druge strane cenovno spada u najjeftinije, pa su samim tim performanse očekivane.

SanDisk X400

X400 se nalazi na drugom kraju ponude SanDiska i predstavlja najjaču seriju u poslovnom i OEM segmentu ponude ove kompanije. X400 kombinuje LDPC korekciju grešaka sa jeftinijim TLC NAND čipovima kako bi cena ostala niža, a performanse bolje. Kontroler koji koriste modeli ove serije je Marvell 88SS1074 dok su TLC čipovi iz kuće, proizvedeni na 15-nm procesu koji dele sa Toshibom. Ovaj model je jedan od bržih na testu, što je očigledno posledica probranih komponenata. Sudeći po garanciji od pet godina i performansama realno je očekivati veći broj upisa. Međutim, tačnu cifru ponovo nismo mogli da pronađemo, pa ne možemo da garantujemo, ali tu je proizvođačka garancija da budete sigurniji. Uređaj takođe podržava SanDisk nCashe 2.0 SLC keš. Ovaj model na našem tržištu košta oko deset hiljada, za šta dobijate bolje performanse od proseka.

SanDisk X300

Iz naziva serije može da se zaključi da je u pitanju prethodna generacija čiji primerci i dalje mogu da se pronađu na tržištu. Platforma je stara već dve godine, a osnovu ovih uređaja čini Marvell 88SS9188 povezan sa SanDisk 64-gigabitnim MLC NAND čipovima izrađenim u 19-nm procesu. Ovo su bili prvi SanDisk SSD uređaji sa enkripcijom. Performanse su približne, ali nešto lošije u odnosu na model koji ga je zamenio u proizvodnji, tako da ne možemo da ga preporučimo naročito što imaju gotovo identičnu cenu. Naravno, trenutna raspoloživost varira i nećete mnogo pogrešiti iako se radi o starijoj tehnologiji jer su svi testirani uređaji cenovno pristupačni.

SanDisk SSD Plus

Zašto ovaj proizvođač ima toliko serija uređaja slične cene i performansi nismo sigurni, možda je ideja da odvoje modele sa različitim kontrolerima i NAND čipovima u različite klase kako bi, u stvari, pomogli potencijalnom kupcu. Bilo kako bilo, SSD Plus namenjen je unapređenju brzine vašeg sistema u odnosu na rad sa mehaničkim hard-diskom. Hmm, nije li svaki SSD namenjen baš tome? SSD Plus je budžetsko rešenje slično Z410, performanse su zaista slične, pa pošto smo za SSD Plus našli podatak da koristi stariji (i nesrećniji) Silicon Motion SM2246XT, moguće je da koriste isti kontroler. NAND čipovi su očekivano SanDisk MLC čipovi, mada nemamo podatke o proizvodnom procesu. SSD Plus spada među jeftinije i sporije modele na testu.

SanDisk Ultra II

Ultra je, je li, najbolje, pa samim tim ova serija iskače od proseka. Praktično, najbolji rezultati jasno govore o tome. Pošto je uređaj bio prvi povoljan SanDisk proizvod sa TLC NAND čipovima, koristi čipove proizvedene u nešto starijem 19-nm procesu. Čipovi su, naravno, produkt saradnje SanDiska i Toshibe. Kontroler je Marvell 88SS9190. SanDisk nCashe 2.0 (svaki TLC NAND ima određeni broj SLC blokova koji se keširaju u TLC) podržan je i kod ovog modela. Pored sjajnih performansi, Ultra II ne košta previše (oko deset hiljada), pa predstavlja dobru opciju za brzinu, bez prevelike rupe u budžetu. Kako nemamo podatke o izdržljivosti ovog modela, tj. o količini upisa, ne možemo da predvidimo njegovu dugovečnost.

Silicon Power S80

Slično SanDisku, Silicon Power ima dosta serija koje imaju približne cene i performanse i koje smo uspeli da ugrabimo za ovaj test. Kao što ste mogli da pročitate u opširnijem opisu (u kom je opisan S70) u junskom broju, ova kompanija koristi sve raspoložive kontrolere i čipove što donekle objašnjava različite modele. S80 koristi kombinaciju Phison PS3108 i Toshiba 19-nm MLC NAND čipova. Uređaj takođe ima 512 megabajta DDR3-1600 NANYA keš memorije. Uređaj se među testiranima pokazao iznad proseka, performanse su veoma blizu modela S70 koji je u nekim testovima brži, međutim S80 bi trebalo da duže traje, odnosno da ima veći predviđen broj upisa. Nažalost, ponovo nemamo jasnu cifru. Uređaj spada u skuplje na testu sa cenom od oko 11.000, što je taman toliko više koliko su performanse veće od proseka.

Silicon Power S70

Ovaj uređaj je, kao što smo već pomenuli, opisan u junskom broju. Baziran je na Phison PS3110-S10 kontroleru i 19-nm Toshiba MLC NAND čipovima. Keš i na ovom modelu potpisuje NANYA, ali je količina memorije manja u odnosu na S80 i iznosi 128 megabajta. U prethodnom opisu pomenuli smo da su performanse veoma blizu S80, međutim, kako je cena gotovo ista, a model sa većim brojem u nazivu deluje nešto opremljenije, pre bismo njega preporučili, ako bude na lageru u trenutku kupovine.

Silicon Power S60

Ovaj model trebalo bi da bude identičan prethodnom, sa identičnim kontrolerom, NAND čipovima i keš memorijom. Međutim, kako ste mogli da pročitate u većem testu modela S70, Silicon Power koristi sve raspoložive kontrolere i čipove, pa bi modeli iste oznake mogli da imaju i drugačiji kontroler, pa se tako SandForce SF-2281 pojavljuje kao moguća alternativa. Ono što nije dobro (a Silicon Power nije usamljen) jeste to što potencijalni kupac ne može da bude siguran, a kako nismo otvarali uređaje, ne možemo ni mi. S druge strane, garancija od pet godina na Silicon Power SSD-e barem olakšava kupovinu, jer možete da računate da i u slučaju otkaza imate malu rezervu. Opet, performanse su približne ali lošije u odnosu na S80 i S70, a cena slična pa ovaj model preskočite ako su vam prethodna dva na raspolaganju.

Silicon Power S55

Poslednji uređaj na testu je model Slim serije (ono S u oznaci) sa najmanjim brojem u sufiksu. I ovde bi takođe trebalo da nađemo istu kombinaciju kontrolera, NAND čipova i keš memorije. Na testu je S55 u nekim slučajevima bio sporiji od S60, a u nekim su razlike bile minimalne. Dakle DNK ovih modela jeste sličan, ali brojka iza S i u oznaci ima nekog smisla i čini se da veća cifra obećava veće performanse. S55 je doduše jeftiniji od svoje Silicon Power braće, pa i tu promenljivu treba dodati računici.

• • •

Stigli smo i do kraja našeg testa koji je obuhvatio sve modele kapaciteta 240/250/256 gigabajta koji je najinteresantniji potencijalnim kupcima i prihvatljive cene koje smo u trenutku pisanja mogli da nabavimo. Neki jasan zaključak moraćete da izvučete sami. Da li je bitnije hiljadu dinara više ili manje? Možda vam poznat proizvođač i jasni podaci o projektovanom broju upisa više znače za profesionalnu upotrebu, od pedeset do sto megabajta u sekundi više u testovima. U svakom slučaju, kada budete kupovali SSD, stanje na tržištu može da se promeni, mi se nadamo da će ovaj test da vas naoruža sa dovoljno informacija da u trenutku kupovine možete jasno da definišete sopstvene prioritete i, u okviru trenutne ponude, izaberete uređaj za sebe.

Vladimir TRAJKOVIĆ, Danilo LUKINOVIĆ