HP Spectre 13

Tržište ultrabukova lepo sazreva ako je suditi po poslednjem modelu iz HP-a. Tome znatno doprinosi Intel novim generacijama Core procesora koji su sve moćniji, sve manje troše i na taj način omogućavaju da se dimenzije računara smanjuju. U isto vreme komplikovane i glomazne sisteme za rashlađivanje zamenjuju bolje ideje, dok se količina toplote koju treba „izvesti” iz računara stalno smanjuje.

Trendovi jasno ukazuju da se istorijska minimalizacija nastavlja. U dizajnu portabilnih računara se tek u svakoj drugoj ili trećoj sezoni dogodi nešto vredno pažnje, ali oba ova fenomena najavljuju nekoliko jasnih smernica za računare koji dolaze. Pre svega, svaka vrsta optičkih jedinica za skladištenje podataka je demode, a pored toga što ne mogu da isprate trendove u kapacitetu, potrošnji i brzini prenosa podataka, optički drajvovi narušavaju i spoljašnji izgled modernih portabilnih računara. HP nam modelom Spectre 13 pokazuje da je veoma dobro shvatio poruke vremena. Realno, niko nije ni očekivao optičku disk jedinicu na ultrabook računaru, ali su mnogi ostali začuđeni što su eliminisani svi klasični USB portovi, čitači kartica, mrežni konektori itd. Jednostavno, ako nameravate da konstruišete najtanji računar na tržištu (a Spectre 13 je trenutni svetski rekorder) razmatraćete jedino najtanje i najmodernije USB 3.1 tip C portove i eventualno klasičan audio-džek za kombinaciju slušalica i mikrofona. Sve drugo je suvišno, jer je predebelo.

Novi HP Spectre 13 ima samo tri USB 3.1 tip-C porta i pomenuti audio-džek. Na oltar nezadrživog modernizma položen je čak i do nedavno nezaobilazni naponski džek, jer jedan od pomenutih USB portova služi i za napajanje/punjenje baterije. Ako bismo tražili bilo kakvu zamerku modelu Spectre 13, to bi onda svakako bilo upućeno broju USB portova, bez obzira na to što se koristi najnoviji i najbrži tip ovog interfejsa. Zamislite situaciju u kojoj ste prikačeni na strujnu mrežu, želite da koristite lokalnu žičnu Ethernet mrežu i imate jedan eksterni USB disk: nemate još jedan port, za miša, na primer, jer tu je kraj konektivnosti ovog ultrabooka. Ukoliko želite da preko jednog od pomenutih USB-ova, koji u isto vreme ispunjava i Thunderbolt standarde, Spectre 13 prikačite na veliki monitor, moraćete na drugi USB da prikačite USB hub (replikator portova). Osim ovog očiglednog ograničenja, ovaj računar nema drugih većih mana.

Sa stanovišta performansi Spectre 13 je veoma upotrebljiva mašina. Intelov 14-nanometarski Core i5-6200U sa baznom frekvencijom od 2,3 gigaherca je podešen na 2,4 gigaherca za svakodnevne aktivnosti, a u turbo režimu doseže 2,8 gigaherca. Sa dva jezgra i Hyper-Threadingom ovaj odlični procesor predstavlja efikasno rešenje i za mnogo više od puke kancelarijske mašine. U taj sud uključujemo i integrisani Intelov GPU HD 520. Pored energetske efikasnosti, ovaj GPU nudi nivo performansi za širok dijapazon multimedijalnih primena, uključujući čak i povremeno opuštenije igranje. Naravno, najnoviji i najraskošniji naslovi ne dolaze u obzir, ali skoro sve drugo je u domašaju ovog GPU-a.

Ekranska dijagonala od 13,3 inča nije namenjena za komotno igranje, ali to u krajnjem slučaju i nije namena ove mašine. Kad smo kod ekrana, pomenimo da je u pitanju predivni IPS panel u punoj HD rezoluciji. Posebno interesantno je to što je ekran zaštićen Gorilla Glass slojem što bi trebalo da bude dobra garancija za dugotrajnost i uživanje u prelepim bojama bez površinskih oštećenja. Još lepše je što je ekran ovog ultrabooka ostao super tanak, pa dodatna zaštita nije došla na uštrb lepote. Ako se izuzme debljina od svega 3-4 milimetara, ekran ima skoro klasični HP oblik kakav smo viđali na ranijim modelima. Crni ram sa HP logoom, web kamerom i mikrofonom je izdašno širok i odaje utisak većeg ekrana.

Metalne šarke kojima je ekran vezan za deo sa tastaturom, izrađene su sa finišom od fino uglačanog bakra i deo su zadnje, metalne „rashladne komore” izrađene od istog materijala. Boja bakra se sjajno uklapa sa bojom ugljeničnih vlakana od čega je izgrađen ostatak kućišta. Naravno, HP logo na poklopcu je istog žuto-crvenkastog sjaja pa iz nekih uglova, i zahvaljujući savršenoj obradi, izgleda kao pozlaćen. Ugljenična vlakna daju respektabilnu čvrstinu kućištu i smanjuju otiske prstiju i dlanova.

Pomenuta rashladna komora je, uz uski pojas između same rashladne komore i tastature, praktično jedini deo baze ovog laptopa koji se greje. Oscilacije u temperaturi nisu velike bez obzira na opterećenje računara, a temperatura nikada nije neprijatno visoka, pa se i u visokom opterećenju na najtoplijem delu može držati šaka. Na zadnjoj strani bakarne „rashladne komore” nalaze se diskretni otvori kroz koje se višak toplote odvodi iz kućišta laptopa klasičnim (mada veoma, veoma tankim) ventilatorima. Nova ideja u vezi hlađenja ovog modela je to što je posebna pažnja posvećena „dihtovanju” rashladnog sistema, što prilikom zagrevanja dovodi do povećanja vazdušnog pritiska unutar ovog sistema. Povećanje vazdušnog pritiska olakšava razmenu gasova u sistemu, čime je i samo hlađenje efikasnije.

Permanentno skladištenje podataka povereno je Samsungovom MZVLV256 NVMe drajvu kapaciteta 256 gigabajta. Iako i kapacitet, i brzina čitanja koje nudi ovaj drajv potpuno zadovoljavaju potrebe klase, u testiranju smo naišli na interesantan debalans u performansama kada je pisanje u pitanju. Brzina pisanja je čak nekih desetak puta niža od brzine čitanja, pa smo, prirodno, posumnjali u uslove testiranja i alat kojim smo testirali upis podataka. Nakon nekoliko ponovljenih testova i više programa za testiranje, kao i ručnog kopiranja podataka, morali smo da se pomirimo sa činjenicom da su izmereni rezultati realni. Štaviše, i sam pristup disku kada je pisanje u pitanju je skoro za dva reda veličine sporiji nego kod čitanja. Kada se ovi rezultati pogledaju na papiru, to ne zvuči baš sjajno, jer bismo po brzini pisanja i pristupa pre zaključili da se radi o klasičnom magnetnom disku nego o modernom NVMe drajvu. Međutim, u svakodnevnom radu se ovaj debalans praktično ne oseća. Keširanje upisa i višak procesorske snage lepo „peglaju” nižu brzinu pisanja, pa ćete ovaj nedostatak osetiti tek u poslovima koji zahtevaju intenzivnije pisanje, poput recimo obrade video-fajlova ili vrlo velikih fotografija. U svim drugim situacijama će sve što radite teći glatko i imaćete utisak da se sve operacije izvode trenutno.

Audio karakteristike ovog ultrabooka najmanje odskaču od proseka klase i tržišta. Zvuk Bang & Olufsen zvučnika je lepo definisan, ali nije baš snažan. Zvučnici su raspoređeni u vertikali oko tastature što je dobro rešenje jer ih dlanovi gotovo nikada ne prekrivaju. HP je još jednom oduševio kada je tastatura u pitanju. „Ostrvoliki” tasteri imaju plitak, ali veoma precizan i čvrst hod, sa izraženim taktilnim odzivom. Zbog toga je duži rad na ovoj tastaturi sasvim komforan i moguće su velike brzine kucanja čak i kada Spectre 13 držite u krilu. Tasteri su izdašnih dimenzija, polovičnu visinu imaju samo funkcijski/multimedijalni tasteri i gore/dole kursorske strelice. Pošto je ovo jedan od „bogatijih” modela, tastatura ima sedefasto-belo pozadinsko osvetljenje koje nije toliko intenzivno da bi smetalo u noćnom radu. Tačped nije najveći u klasi, ali je dovoljno precizan za svakodnevne operacije. Uz to, tačped je pozicioniran tako da nam se u toku testiranja i pisanja ovog teksta nikada nije desilo da ga slučajno aktiviramo. Bez obzira na to, bilo bi bolje da ga je moguće deaktivirati sa tastature, makar samo u slučaju kad koristite klasičnog miša.

Primerak HP Spectre 13 koji nam je stigao na test ima četiri gigabajta memorije, što je dovoljno za većinu primena na Windows 10 Home OS-u. Za zahtevnije korisnike, postoji verzija ovog računara sa jačim Core i7 procesorom i duplo više memorije.

Odlične performanse i vrlo inspirativna stilizacija, sa ultimativnom mobilnošću, čine Spectre 13 jednim od najpoželjnijih ultrabookova na tržištu. Nadajmo se samo da cena ovog modela za srpsko tržište neće biti previše „ambiciozna”.

Stevan JOSIMOVIĆ