Razne manje ili više poznate filmsko-književne varijacije na temu gladijatorskih borbi amatera prisiljenih da kolju i nadmudruju jedni druge (kao što su „Battle Royale”, „Hunger Games” ili „Running Man”) za temu imaju nešto što je blisko svakom uživaocu multiplayera na računaru ili konzolama, bez obzira na to da li se radi o učesniku ili gledaocu. Ono što je nedostajalo bila je igra koja ima neposredno preslikani zaplet o bespoštednoj borbi priručnim sredstvima na zabavu gledalaca koji je posmatraju kao rijaliti TV. The Culling je igra koja popunjava ovu značajnu kulturnu nišu, višestruko bitniju sada kada više nema Ekrema.

Mrzim sebe što znam ko je bio taj gnom... Enivej, The Culling vas stavlja u ulogu jednog od takmičara u istoimenoj rijaliti emisiji, koji je zajedno sa drugim „dobrovoljcima” bačen u prirodu sa zadatkom da ubije ostale i pokupi glavnu nagradu. Osim tutorijala i skirmisha u kome možete vežbati sa botovima, svi ostali modovi igre isključivo se svode na multiplayer. Svaki takmičar startuje nenaoružan, ali opremljen malom dozom in-game nano valute (F.U.N.C.) koja služi za crafting opreme, lečenje na health automatima, otvaranje specijalnih kontejnera sa lootom i u druge svrhe. Poduži tutorijal će vam pokazati kako se od kamenja, granja i drugih sitnica pravi priručno oružje (koplje, nož, luk i strela...), ali će vam sugerisati da se kvalitetniji primerci mogu pronaći u ormarićima i sanducima u mnogobrojnim zgradama koje postoje u borbenoj areni. Ako reciklažom opreme i na druge načine (pre svega, nalaženjem po zoni) skupite dovoljno F.U.N.C.-a, možete inicirati supply drop putem drona koji će vam doneti zalihe koje ste odabrali pre početka meča.

The Culling ima dobru atmosferu, koju ćete više ceniti ukoliko ste fan morbidnog lupetanja. Naime, voditelj programa preko razglasa stalno komentariše šta se trenutno dešava, obaveštava kad nego zagine i o načinu na koji se to desilo i generalno, navija za svaki maštoviti oblik ispoljenog nasilja. Od prve sekunde meča imaćete leptiriće u stomaku, osvrtaćete se kao paranoik, truditi se da se krećete zaklonjeni vegetacijom i da ne pravite mnogo buke: pozicionalni audio je jako dobro rešen, te igrač sa dobrim slušalicama može da čuje protivnika pre nego što mu ovaj dođe u vidno polje.

Ne postoji samo jedan ključ za preživljavanje i eliminaciju konkurencije. Početnicima će se činiti da uspeh ponajviše zavisi od sreće prilikom spawnovanja – ako iz deployment „kutije” izađete u blizini neke od većih zgrada sa puno ormarića i potencijalnog loota, u proseku ćete brže naći oružje koje je kvalitetnije od craftovanog. No, izuzetno lako se može desiti da ga ne pronađete, te da na izlasku naletite na nekog ko se prošetao po okolini, napravio priručni nož od kamena i grane i završite iznabadani... Inteligentniji igrači se trude da protivnika namame pretvarajući se da beže, ali ga zapravo navlače u zamku koju su postavili iza ćoška, a koju u žaru potere ovaj neće da primeti. Zamke variraju od klejmora, preko bodljikave žice i drugih priručnih klopki viđenih u „Battle Royale”, „Hunger Games” ili nekom od stotina koledž horor filmova iz osamdesetih.

Interesantan momenat koji doprinosi dinamici mečeva, a otežava život kamperima koji čekaju da se igrači pokolju da bi na miru spopali izranjavljenog pobednika, jesu emiteri otrovnih gasova koji se mogu aktivirati pojedinačno ili grupno. Ovaj drugi način je kudikamo interesantniji: nakon X minuta meča, voditelj programa obznanjuje da je prekidač u centru ostrva postao dostupan za aktivaciju; ako ga neki igrač pritisne, zeleni gas počinje da kulja iz svakog emitera, praveći obruč oko spoljne ivice ostrva, terajući igrače da se grupišu u malim zonama gde gas ne može da dopre. Ovakav forsirani sukob završava garantovano partiju u roku od nekoliko minuta...

The Culling ima jedan prilično ozbiljan problem: melee borba je ekstremno jadna i podseća na karikiranu tuču debelih štrebera koji cupkaju u mestu i flapuju jedan drugog šakama i podlakticama. Hladna oružja imaju brz i spor napad (držite levi taster miša i „punite” udarac), od koga se možete braniti jednom jedinom vrstom bloka (desni taster), i to je to – nikakve finese ne postoje. Bliska borba se, dakle, svodi na strejfovanje jednog igrača oko drugog uz pokušaj da se ulovi trenutak kada je drugi na sekund spustio gard da bi mu se plasirao ubod ili udarac. Vrlo poor. Borba hladnim oružjem u prvom licu eventualno može da funkcioniše u Skyrimu kada mlatite NPC-a koji stoji zakovan za tlo, ali u multiplayeru deluje smešno i neadekvatno. Neuporedivo bolje bi bilo da je melee osmišljen kao makljaža iz trećeg lica, gde bi mogli da se implementiraju komboi, skakanje u stranu i sve ono što koncept borbe hladnim oružjem čini interesantnim. Ovo je nešto što, sudeći po zamerkama na oficijelnom forumu, smeta velikom broju igrača. Daljinska borba je sasvim OK, a precizno nišanjenje lukom i strelom, kopljem ili nečim trećim zahteva dosta vežbe i pravilno anticipiranje protivnikovih akcija. Interesantan momenat je mogućnost automatskog razoružavanja oponenta koji ima daljinsko oružje ako ga zveknete iz blizine batinom, sekirom, kopljem ili nečim sličnim.

The Culling se već duže vreme nalazi u stadijumu potpuno funkcionalne bete u kojoj je rešena većina problema sa lagom i zapinjanjem. Igra je veoma popularna, tako da su čekanja na formiranje mečeva minimalna. Prodaje se po niskoj ceni od 15 evra, ima jedinstvenu tematiku u kojoj nema konkurenciju, i da nije šmokljave melee borbe mogao bih da je preporučim bez rezerve.

Miodrag KUZMANOVIĆ