Tačno dve godine od premijere prve igre, kvazinastavak vrlo dobrog Space Runa ugledao je svetlost dana. Identičan engine, identična izvedba i prezentacija, uz nekoliko manjih tvikova i određenu dozu novog sadržaja (pored multiplayer režima), više je tu da premosti sve vaše Space Run potrebe do nekog pravog, punokrvnog sikvela. To i činjenica da je igra ponovo delo jednog, jedinog čoveka, stanovitog Silvana Pasota koji je „okupljen” pod PassTech Gamesom, i koji je opet napravio sjajan posao (bez obzira na prepakovanja već gotove stvari, u principu).

Radnja Galaxyija se odvija dvadesetak godina nakon dešavanja iz prve igre, i zatiče vas u čizmama i pod kapetanskom šapkom friškog pilota-pripravnika, kojeg će angažovati Bak Men lično, glavni protagonista prvog dela. Portfolio Bakove špediterske organizacije podrazumeva transport sumnjivog, nestabilnog, misterioznog i nadasve nelegalnog tovara između planeta, sistema i baza interesnih strana, koje će rado i izdašno platiti za uspešno prevezenu robu i manjak nezgodnih pitanja. Ovo, kao i ranije, obavljate pomoću vašeg vijernog, svemirskog tegljača, letelice-platforme sazdane od heksadecimalnih modula, po kojima raspoređujete ofanzivno-defanzivne i utility dodatke koji treba da obezbede siguran put između dve destinacije.

Princip igranja i dizajn onoga što vas očekuje kada napustite svemirske luke i baze nakon prihvatanja uslova misije, ostao je nepromenjen i ponovo deluje u istoj meri efektan koliko je u suštini superjednostavan. Putovanje je pravolinijsko i odvija se između dve tačke, uz gomilu opasnosti i izazova koji vašu svemirsku baržu očekuju na putu do destinacije. Pored lutajućih ili grupisanih meteora, ovo se odnosi i na raznorazni svemirski šljam u vidu manjih i većih jata lovaca, krupnijih neprijateljskih krstarica ili eskadrila, pa sve do protivničkih platformi nalik vašoj, kao i novoubačenih svemirskih monstruma i čudovišta koja su tu da dodatno zaprže čorbu. Za svaku od ovih pretnji dobijate senzorsko upozorenje unapred, uz očekivani pravac iz kojeg opasnost nailazi. Ovo se tokom igranja usložnjava i stvara haotične situacije u kojima protivnici nadiru sa svih strana, zahtevajući od vas reflekse hobotnice kako biste optimalno opsluživali sve brodske sisteme.

Tokom putovanja, razne klase laserskih, plazma i jonskih baterija razmeštate po trupu svoje letelice, pazeći na radijus delovanja koje će imati, kao i ograničenja koja se javljaju zbog prisutnosti drugih instaliranih assetsa (uz dodatno ograničenje u smislu da su pojedina oružja fiksna i ne mogu naknadno menjati ugao paljbe). Pored ovoga tu su i generatori štita, modul za popravku opreme na obližnjim heksovima, usmerena artiljerijska baterija za dalekometno bombardovanje meta i slično. Svaka od vaših instalacija ima i sekundarnu paljbu koja troši određenu količinu svemirske „mane”, čiji iznos povećavate instaliranjem trastera pored glavnog motora letelice (što donosi veću brzinu, neophodnu za odrađivanje bonus objektiva vezanih za što efikasniju isporuku robe). Dotičnu robu, kao i ranije, razmeštate na samoj letelici, tako da u planiranje morate uzeti i ovo u obzir, kako biste dotičnu maksimalno zaštitili i isporučili u što čitavijem stanju.

Pomenute svemirske luke predstavljaju sigurne kuće u kojima možete pazariti nove primerke oružja (dotična su izražena brojčano, i ne možete ih graditi neograničeno bez obzira na to što imate sredstva za to tokom misija), opreme, dodatnih heksova (koje „lepite” na postojeći konstrukt letelice) i dr. Nezgodaciju koju Galaxy unosi u igranje tiče se materijala i sirovina koje dobijate kao nagrade i koje se, pored novca, koriste za unapređenja i kupovine. Kvaka je u tome što se pomenute sirovine mogu koristiti samo u bazama u kojima se fizički i nalaze, uz potrebu da neophodne resurse prebacujete i grupišete po sistemima u konkretnim svemirskim „ranovima”. Ovo proizilazi iz ograničenja po pitanju usluga koje su vam dostupne u pojedinačnim mehaničarskim radionicama, i koje ne mogu uvek da ispune sve vaše potrebe.

Ovde, između ostalog, na scenu stupa i ubačena multiplejer komponenta igre. Nažalost, ako ste mislili da se ovo odnosi na suprotstavljanje dva igrača ili neku zgodnu co-op varijantu, gde se dva igrača brinu o sigurnom prolasku zajedničke letelice, sledi razočaranje. Elem, novom opcijom omogućeno je da drugim igračima ponudite da umesto vas odrade određene transportne rute, uz adekvatnu nadoknadu i uštedu na vremenu koju na taj način stičete (isto važi i u suprotnom smeru). Ranije pomenuto žongliranje i transport materijala na ovaj način možete delegirati drugim igračima, unapred definišući uslove ovako sklopljenih poslova (iznos nagrade, bonuse i ostalo). Isti princip važi i za kupovinu i prodaju viška materija i sirovina koji vam u tom trenutku nisu potrebni, i koji možete utopiti na globalnom marketu, opet kroz licitiranje i dogovor sa drugim igračima. U svakom slučaju, zgodan i solidno implementiran dodatak, ali nedovoljno razrađen i iskorišćen s obzirom na potencijal koji nosi sa sobom.

Igra je vizuelno identična osnovnoj verziji, i ponovo izgleda zastarelo i ružnjikavo (što se naročito odnosi na izgled vaše saćolike transportne platforme), ali ne predstavlja smetnju za optimalno igranje. Momenti u bazama, na sreću, izvlače stvar lepo dizajniranim prozorima i menijima, kao i simpatičnim stripskim ilustracijama koje prate interakciju sa drugim likovima u igri.

Kao evoluirani tower defense mutant, Space Run Galaxy predstavlja efektno realizovanu ideju, kojoj vrlo malo poliranja nedostaje da zasija punim sjajem. Ukoliko ste fan originalne igre, nema razloga da preskočite ovu novu i sveobuhvatniju turu svemirskog kamiondžisanja.

Aleksandar DINIĆ