Kosplej scena u Srbiji

Već neko vreme me fascinira činjenica da je za samo nekoliko godina kosplej scena u Srbiji od skromnih, mada zabavnih početaka dostigla razmere koje već gotovo da mogu parirati scenama u većim zemljama koje su u tu priču ušle dosta ranije od nas. Ne male zasluge za to svakako pripadaju klubu „Sakurabana”, na čijem Japanizmu se 2008. godine kosplej prvi put i održao kod nas, a pogotovo Isidori Vlasak (Ferasha Cosplay) koja je svojim kostimima, predavanjima, organizacijom, savetima i neverovatnom energijom inspirisala čitavu generaciju kosplejera kod nas.

SK: Kako je uopšte došlo do toga da za kratko vreme postignemo takav napredak na kosplej sceni?

Isidora: Mi još uvek zaostajemo za nekim scenama u regionu. Kad idem na konvencije kod Mađara i kod Bugara, vidi se tačno da su oni imali tih nekih 5-6 godina prednosti, kako su krenuli da uče da rade, kako su imali pristup materijalima, kako se sve to razvijalo i kako im je prosto kultura scenskih performansa malo naprednija. Međutim, mi pravimo krupne korake da ih stignemo. Mislim da jako mnogo kreativnosti ispoljavamo upravo zbog toga što nemamo pristup nekim skupim fensi materijalima. Ja se tačno sećam kad smo radili moj prvi armor ikada 2013. godine, gledali smo tutorijale, ali ništa od materijala nismo mogli da nađemo. I onda smo na kraju sklepali taj armor od podnih obloga, vodovodnih cevi, činija za salatu, saksija i jedne kofe. I izgledao je kao armor! Tako, s jedne strane imamo tu kreativnost kad je reč o tome kako se snaći sa relativno običnim stvarima i svakodnevnim predmetima da izguraš neke potpuno sulude projekte, a na drugoj strani, sada smo pokapirali i gde su sve „uradi sâm” prodavnice i gde sve čovek može da pronađe nešto od tih materijala koji i te kako znače, kao što je, na primer, eva pena, koja nije skupa, lako se nabavlja i, ukoliko čovek pogleda dovoljno tutorijala i zna šta radi, nema šta se od toga ne može napraviti, uključujući čak i neke jako složene kostime. Tako, kad se probije ta neka barijera, kad napravimo te neke prve korake i kad znamo šta, znamo kako i znamo gde to nabaviti, normalno je što sama scena doživljava veliki bum zato što ljudi sve više vežbaju i jer sve što zamisle mogu i da realizuju, tako da je meni jako drago što smo došli do te faze.

SK: Ovo sada stvarno deluje kao velika svetska takmičenja.

Isidora: Ovo sad na „Japanizmu” zaista je bilo na nivou svetskih takmičenja. Imali smo neke beskrajno maštovite performanse, gde se tačno videlo da su ljudi razmišljali kako da što zabavnije predstave svoj kostim i ono što mi se dopalo jeste to što smo imali i humorističke nastupe, imali smo i nastupe koji su rekonstruisali pojavu lika u video-igri ili seriji, a imali smo i horor nastupe. Tako dobijamo i nešto što je kvalitetan šou za publiku, a i dobru platformu za kosplejere da se prikažu u najboljem svetlu, tako da mislim da možemo da kažemo da možda nismo na nekom najnaprednijem svetskom nivou, ali sad bogami nismo uopšte ni daleko.

SK: Ako neko potpuno nov odluči da hoće da se bavi kosplejem, odakle da počne? Gde može da potraži pomoć?

Isidora: „Sakurabana” ima kosplej radionicu, a imamo i internet grupu gde svako ko je počeo da pravi bilo šta može da pita kako i zašto: od toga kako se naručuju perike s interneta, kako se one stilizuju, pa do toga kako da nosiš sočiva a da ne uništiš oči, gde da nabaviš materijale za šivenje, za crafting, farbe, koji su najbolji metodi... Imamo nekoliko eksperata koji rado pomažu i, u principu, čim se neko javi da nešto pita, veoma brzo dobije puno saveta. Ubuduće svakako planiramo da to intenziviramo i uživo: da radimo malo više i na nastupima, kao i na fotografiji i poziranju, jer nam tu kosplejeri trenutno najviše škripe.

SK: Poslednjih godina sve je tešnja veza između kospleja i industrije video-igara. Koje su to igre najpopularnije u svetu kospleja?

Isidora: LOL, definitivno, i to zato što je LOL ukapirao moć kospleja. On je i dizajniran tako da većina onih njihovih outfita bude takva da je atraktivna za kosplejere, zato što su to lepi, šareni, složeni kostimi koji su vrlo upadljivi, ali isto tako nisu neizvodljivi, nego sa raspoloživim materijalima i tehnikama i s odgovarajućim nivoom veštine sve to može da se napravi. To je u principu jedan jako podao i pametan plan kako da se igra promoviše preko kospleja. Stalno izbacuju nove skinove i redizajniraju likove, a sve to sa ciljem da se podstiče kosplej. Oni apsolutno shvataju koliko je to savršena propagandna mašinerija jer besplatno reklamira franšizu, i to tako da ti ne plaćaš te ljude, a još i njih košta da prave sve te kostime da bi tebe reklamirali. Tako je LOL apsolutno najveća stvar koja je vezana za video-igre u svetu kospleja, mada većina proizvođača igara sada počinje da uviđa koliko su kosplejeri reklamna moć i, recimo, bilo je interesantno kada je Bioware izbacivao Inkviziciju kao poslednju njihovu veliku igru, mesecima pred njen izlazak objavljivali su cosplay kitove, gde su iz svih uglova detaljno prikazivali kostime, davali reference i savete za materijale i boje, kako bi kosplejerima olakšali rad, i to pre nego što je igra uopšte izašla.

Industrija video-igara možda nije formalno povezana s kosplejem, mada ima i toga. Ima sve više slučajeva kada se unajmljuju poznatiji kosplejeri da rade likove iz franšiza da bi praktično pokrenuli lavinu i podstakli ostale. Koliko god da je to jedna sprega koja vrlo profitabilna, nije još uvek formalna zato što je kosplej i dalje nešto što se tretira kao hobi, a industrija može da ga koristi dok god kosplejeri od toga imaju ono što njima godi, a to su dobre fotografije, pažnja, priznanje za njihov rad, često i putovanja, druženja na konvencijama i sve ostalo što je u principu ono zbog čega se najviše i bave ovime.

• • •

Na kraju mogu samo od srca da zahvalim Isidori na više nego prijatnom razgovoru i svi zajedno jedva čekamo sledeći veliki događaj koji će uključivati i kosplej – najverovatnije „Beokon” u novembru.

Jovana KUZMANOVIĆ